11.07.2013.
Уставни суд је на 24. седници Првог Великог већа, одржаној 10. јула 2013. године, одлучујући у предмету Уж-4100/2011, по први пут донео одлуку којом је утврдио да је подносиоцу уставне жалбе, повређено право на неповредивост физичког и психичког интегритета, зајемченo чланoм 25. Устава Републике Србије.
Суд је, у наведеном предмету, усвојио уставну жалбу и утврдио да је подносиоцу уставне жалбе током трајања притвора и издржавања казне затвора повређено право на неповредивост физичког и психичког интегритета, зајемченo чланoм 25. Устава Републике Србије.
Подносилац уставне жалбе је 2005. године лишен слободе, након чега је против њега вођен кривични поступак у ком је правноснажно оглашен кривим.
Имајући у виду наводе и разлоге уставне жалбе, као и означене повреде права, Уставни суд је оцену постојања процесних претпоставки за одлучивање и основаност навода о повреди означених права вршио у односу на три временска периода - период који је подносилац провео задржан у тзв. „полицијском притвору“, период који је подносилац провео у притвору и период издржавања казне затвора.
У вези навода о повреди права из чл. 25. и 28. Устава и члана 3. Европске конвенције, Уставни суд је најпре закључио да наведена права садрже јемство поштовања материјалног и процесног аспекта забране мучења, нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања.
Уставни суд је приликом оцене основаности навода о повреди материјалног аспекта забране мучења и нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања имао у виду ставове и праксу Европског суда за људска права и то посебно у погледу: дозвољене, али прекомерне употребе средстава принуде; минималног степена тежине злостављања и нечовеченог поступања; тврдњи о злостављању које морају бити доказане „ван разумне сумње“; терета доказивања навода о злостављању; обавезе надлежних државних органа да спроведу делотворну званичну истрагу у случају када лице које се налази у притвору или на издржавању казне затвора износи уверљиве наводе о повреди његових права. Суд је стао на становиште да истрага мора бити темељна, спроведена хитно и то од стране независних надлежних органа, као и да истрага мора да омогући довољан елемент увида јавности.
Имајући у виду наведене одредбе Устава и Европске конвенције, као и ставове и праксу Европског суда за људска права, Уставни суд је утврдио да је током трајања притвора и током издржавања казне затвора подносиоцу уставне жалбе повређено право на неповредивост физичког и психичког интегритета зајемченo чланoм 25. Устава, и то и материјални и процесни аспект овог права.
Одлука Уставног суда биће oбјављена на интернет страници Суда и у „Службеном гласнику Републике Србије“.