Javna rasprava

              Javna rasprava se održava pre donošenja konačne odluke i Ustavni sud je obavezno održava kada se radi o postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti, postupku odlučivanja o izbornim sporovima, kao i o postupku za zabranu političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice. Međutim, i u navedenim slučajevima Ustavni sud može odlučiti da se ne održi javna rasprava i to ako oceni da je u toku postupka stvar dovoljno razjašnjena i da, na osnovu pribavljenih dokaza, može odlučiti i bez održavanja javne rasprave; ako je o istoj stvari već odlučivao, a nisu dati novi razlozi za drugačije odlučivanje u toj stvari, kao i ako postoje uslovi za obustavu postupka. Takođe, Ustavni sud može odlučiti da, van navedenih (zakonom utvrđenih) osnova za obaveznu i fakultativnu javnu raspravu, održi javnu raspravu kada god oceni da je održavanje javne rasprave potrebno, a naročito kad se radi o složenom ustavno-pravnom pitanju ili kad se postavi pitanje ustavnosti ili zakonitosti o kome ne postoji stav Ustavnog suda.

              Javnu raspravu zakazuje predsednik Ustavnog suda, odnosno njegov zamenik i na nju se pozivaju svi učesnici u postupku radi izlaganja stavova i davanja potrebnih obaveštenja. Takođe, na javnu raspravu se mogu pozvati predstavnici organa i organizacija koji su odgovorni za izvršavanje predmetnog opšteg akta, ako je to od interesa za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, kao i, kada je to potrebno, predstavnici organa i organizacija, naučni i javni radnici, kao i druga lica, radi davanja mišljenja i objašnjenja. O održavanju javne rasprave može se na odgovarajući način obavestiti i šira javnost. Ustavni sud može održati javnu raspravu i doneti odluku i kada su pojedini učesnici u postupku odsutni sa rasprave, a može je odložiti ili prekinuti radi pribavljanja potrebnih podataka, obaveštenja i mišljenja, kao i u drugim opravdanim slučajevima.

              Za javnu raspravu se priprema referat koji se dostavlja učesnicima u postupku i drugim licima koja budu pozvana na javnu raspravu. Na javnoj raspravi sudija izvestilac izlaže ustavnopravna pitanja u vezi sa podnetim zahtevom, ne iznoseći predlog odluke, a nakon toga učesnici u postupku iznose i obrazlažu mišljenja i činjenice od interesa za razjašnjenje stanja stvari. U toku javne rasprave sudije Ustavnog suda, bez iznošenja svog mišljenja, mogu postavljati pitanja i tražiti razjašnjenja od učesnika u postupku i drugih pozvanih lica o stvari koja je predmet javne rasprave.

              U toku postupka, pre konačnog odlučivanja, Ustavni sud može da održi konsultativni sastanak o pitanjima od značaja za odlučivanje u predmetu. Na konsultativni sastanak pozivaju se predstavnici organa i organizacija, naučni, javni i drugi stručni radnici, a ako to Ustavni sud odluči, mogu mu prisustvovati i učesnici u postupku. Konsultativni sastanak može održati i samo sudija izvestilac.