Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Слађане Батањски из Руме, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 2. априла 2009. године, донео је
Одбија се као неоснована уставна жалба Слађане Батањски, изјављена против пресуде Врховног суда Србије У. 2837/06 од 27. децембра 2006. године.
1. Слађана Батањски из Руме, преко пуномоћника Биљане Коцан, адвоката из Руме, поднела је Уставном суду 16. јула 2007. године благовремену и дозвољену уставну жалбу, која је допуњена поднеском од 10. априла 2008. године, против пресуде Врховног суда Србије У. 2837/06 од 27. децембра 2006. године.
Подносилац уставне жалбе наводи да је оспореном пресудом, којом је одбијена тужба у покренутом управном спору, повређено њено право на равноправност полова зајемчено чланом 15, право на имовину зајемчено чланом 58. и право на равноправност супружника зајемчено чланом 62. став 3. Устава Републике Србије, јер је у пореском поступку који је претходио оспореној пресуди утврђена обавеза подносиоца уставне жалбе да плати порез на капитални добитак по основу продаје идеалне половине стана у Суботици, док је њен супруг Душко Батањски такве обавезе за своју половину продатог стана ослобођен, иако су обоје од добијеног новца купили по један стан у Руми и тиме фактички извршили деобу заједничке имовине за време трајања брака, без обзира што није дошло до раздвајања, односно цепања њиховог четворочланог породичног домаћинства. Предложила је да се оспорена пресуда поништи.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у документацију приложену уз уставну жалбу и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овом уставносудском спору:
Решењем Министарства финансија – Пореске управе – Филијала Рума број: 438-4/1/04-05-01/02 од 22. септембра 2005. године, подносилац уставне жалбе Слађана Батањски, као порески обвезник, задужена је порезом на капитални добитак у висини од 85.899,00 динара.
Решењем другостепеног управног органа Министарства финансија – Пореске управе – Регионални центар Нови Сад број: 438-365/05 од 17. јануара 2006. године одбијена је жалба подносиоца уставне жалбе изјављена против првостепеног пореског решења. У образложењу другостепеног решења наводи се: да су Слађана Батањски и њен супруг Душко били сувласници у једнаким идеалним деловима на двособном стану у Суботици у површини од 62,20 м², који су стекли купопродајним уговором од 18. марта 1997. године за износ од 60.000,00 динара, те да су овај стан продали за износ од 1.320.000,00 купопродајним уговором од 16. октобра 2003. године; да је Слађана Батањски средства остварена продајом свог сувласничког дела стана у Суботици уложила у куповину једнособног стана у изградњи у Руми (на њено име) у површини од 31,26 м², док је њен супруг свој део средстава остварен продајом заједничког стана у Суботици уложио у куповину – откуп двособног стана у Руми у површини од 67,04 м² и овим улагањем фактички решио стамбено питање, како своје тако и чланова своје породице, односно чланова домаћинства; да је куповином двособног стана у Руми Душко Батањски остварио право на пореско ослобођење од пореза на капитални добитак из члана 79. Закона о порезу на доходак грађана, док подносилац уставне жалбе за куповину једнособног стана у изградњу у Руми ово право нема, јер није дошло до раздвајања, односно цепања њиховог породичног домаћинства, као једног од критеријума за настанак пореског ослобођења у смислу одредбе члана 2. став 1. тач. 3) Правилника о критеријумима за остваривање права на пореско ослобођење од плаћања пореза на капитални добитак, те да је, следствено томе, применом прописане стопе од 20% на законито утврђену пореску основицу, подносиоцу правилно утврђен порез на капитални добитак у износу из диспозитива првостепеног решења.
Против наведеног другостепеног решења пореског органа, подносилац уставне жалбе је тужбом покренула управни спор, окончан оспореном пресудом Врховног суда Србије У. 2837/06 од 27. децембра 2006. године, којом је тужба одбијена. У образложењу оспорене пресуде Врховни суд је навео да је утужено решење донето без повреде правила поступка и да је засновано на правилно утврђеном чињеничном стању и правилној примени материјалног права. Прихваћени су у свему разлози дати у другостепеном решењу и такође истакнуто да подносилац уставне жалбе није стекла право на пореско ослобођење по основу куповине једнособног стана у Руми, јер је то право остварио њен супруг куповином двособног стана у истом месту у циљу решавања стамбеног питања њиховог породичног домаћинства, које се неспорно није раздвојило.
4. Одредбом члана 15. Устава, на чију повреду се указује у уставној жалби, утврђено је да држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности, док је одредбама члана 58. Устава утврђено: да се јемчи мирно уживање својине и и других имовинских права стечених на основу закона (став 1.); да право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне (став 2.); да се законом може ограничити начин коришћења имовине (став 3.) и да је одузимање или ограничење имовине ради наплате пореза, других дажбина или казни, дозвољено само у складу са законом. Одредбом члана 62. став 3. Устава је одређено да закључење, трајање и раскид брака почивају на равноправности мушкарца и жене. На основу одредбе члана 91. став 2. Устава, обавеза плаћања пореза и других дажбина је општа и заснива се на економској моћи обвезника.
Законом о порезу на доходак грађана (″Службени гласник РС″, бр. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06 и 65/06), у члану 72. је прописано да се капиталним добитком сматра приход који обвезник оствари продајом, између осталог, стварних права на непокретностима (став 1. тач. 1), те да капитални добитак представља разлику између продајне цене права, удела односно хартија од вредности и њихове набавне цене усклађене према одредбама овог закона (став 2.). Према одредби члана 74. Закона, усклађивање цене у сврху одређивања капиталног добитка се врши тако што се набавна цена права увећава индексом раста цена на мало од дана стицања до дана продаје, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике, а у случају непокретности и умањује по основу амортизације, обрачунате применом пропорционалне методе по стопи из номенклатуре средстава за амортизацију, док према одредби члана 77. Закона, стопа пореза на капитални добитак износи 20%. Одредбама члана 79. Закона, које регулишу пореско ослобођење, прописано је: да се обвезник, који средства остварена продајом непокретности у року од 60 дана од дана продаје уложи у решавање свог стамбеног питања и стамбеног питања чланова своје породице, односно домаћинства, ослобађа пореза на остварени капитални добитак (став 1.); да ће се обвезнику из претходног става који у року од наредних 10 месеци средства остварена продајом уложи за наведене намене, извршити повраћај плаћеног пореза на капитални добитак (став 2.), као и да министар финансија ближе уређује критеријуме за остваривање права на пореско ослобођење из става 1. овог члана (став 3.).
Правилником о критеријумима за остваривање права на ослобођење од плаћања пореза на капитални добитак (″Службени гласник РС″ број 38/2001), који је надлежни министар донео на основу овлашћења из члана 79. став 3. Закона о порезу на доходак грађана, између осталог, одредбама члана 2. став 1. тач. 1) и 3) прописано је да се под решавањем стамбеног питања сматра: куповина или изградња стана, односно породичне стамбене зграде (у даљем тексту: стан) за обвезника или члана његове породице, односно домаћинства који нема решено стамбено питање (подстанар, станује код својих родитеља или родитеља брачног друга, има неодговарајући стан по површини или по структури и др.), као и куповина или изградња две или више стамбених јединица у функцији раздвајања, односно цепања домаћинства (одвајање деце од родитеља, развод брака, решавање сувласничких односа и др.).
5. Оцењујући наводе и разлоге изнете у уставној жалби са становишта наведених одредаба Устава, закона и Правилника, Уставни суд је утврдио да оспореном пресудом Врховног суда Србије донетом у управном спору нису повређена Уставом зајемчена права подносиоца уставне жалбе на која се у уставној жалби указјује.
Пре свега, оспореном пресудом је одлучивано о законитости коначног управног акта којим је одбијена жалба подносиоца уставне жалбе изјављена против првостепеног пореског решења о утврђеној обавези подносиоца да плати обрачунати порез на капитални добитак остварен продајом своје идеалне половине стана у Суботици, а није прихваћен њен правни став да постоји законски основ да буде ослобођена од ове пореске обавезе. Питања родне равноправности и равноправности супружника у браку, као Уставом зајемчена права, нису била предмет разматрања и одлучивања у предметном управном спору, нити се истакнута повреда ових права може извести из чињенице да је супруг подносиоца уставне жалбе у пореском поступку ослобођен од плаћања пореза на остварени капитални добитак, јер су основи за његово ослобођење сасвим друге природе и нису у вези са његовом полном, односно родном припадношћу. Такође, оспорена пресуда нема утицаја на равноправност подносиоца уставне жалбе и њеног супруга у погледу заснивања, трајања и раскида њиховог брака, нити се на било који начин меша у сферу њиховог породичног и приватног живота. Истовремено, не постоји ни повреда уставног права на мирно уживање имовине и других имовинских права, јер се поступак није односио на стечена својинска права подносиоца у погледу купљеног једнособног стана у Руми, већ се водио само у погледу утврђивања постојања и висине једне јавне (фискалне) обавезе, каква је плаћање конкретног, законом установљеног пореза, при чему је плаћање пореза чланом 91. Устава утврђено као уставна обавеза.
Врховни суд Србије је за оспорену одлуку дао у свему уставноправно прихватљиве разлоге, као и утемељено тумачење примењеног меродавног материјалног права, када је утврдио због чега нису испуњени услови да подносилац уставне жалбе буде ослобођена од плаћања пореза на капитални добитак. При томе, ни сам подносилац не оспорава да је настао капитални добитак продајом њене идеалне половине стана у Суботици, да је основица пореза правилно обрачуната и да висина утврђене обавезе проистиче из примењене законске пореске стопе, да је њен супруг Душко Батањски ослобођен од пореза на капитални добитак остварен продајом његове идеалне половине стана у Суботици због куповине двособног стана у Руми у ком и живи њихово четворочлано породично домаћинство, као и да до раздвајања или цепања њиховог домаћинства није дошло у смислу одвајања деце од родитеља или развода брака. Подносилац уставне жалбе указује једино на фактичко решавање њених сувласничких односа са супругом током трајања брака, кроз куповину две стамбене јединице у Руми, али се овај основ не узима самостално код утврђивања права на ослобођење од пореске обавезе, већ мора бити у непосредној функционалној и последичној вези са насталим раздвајањем дотадашњег заједничког домаћинства, што код подносиоца уставне жалбе неспорно није случај. Уставни суд оцењује да је правно утемељен став из оспорене пресуде по ком је само један од супружника након продаје заједничког стана у Суботици могао да буде ослобођен од обавезе плаћања пореза на капитални добитак, и то онај који је стечена средства уложио у куповину стана којим се решава њихово заједничко стамбено питање.
С обзиром на наведено, Уставни суд налази да Врховни суд Србије оспореном пресудом није повредио било које Уставом зајемчено право подносиоца уставне жалбе чија се заштита тражи овом уставном жалбом. Уставна жалба је стога одбијена као неоснована, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник Републике Србије“, бр.109/07)
6. На основу изложеног и одредбе члана 45. тач. 9) Закона о Уставном суду, Суд је донео Одлуку као у изреци.
УСТАВНОГ СУДА
др Боса Ненадић