Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда др Драгиша Б. Слијепчевић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, др Марија Драшкић, др Агнеш Картаг Одри, др Горан Илић, Сабахудин Тахировић, др Драган Стојановић и мр Милан Марковић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби „Термовент“ АД из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 21. фебруара 2013. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба „Термовент“ АД и утврђује да су решењем Привредног апелационог суда Пвж. 308/2010 од 2. јула 2010. године повређена права подносиоца уставне жалбе на судску заштиту и на правично суђење , зајемчено одредб ама члана 22. и члана 32. став 1. Устава, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
2 . Налаже се Привредном апелационом суду да понови поступак по жалби коју је подносилац уставне жалбе изјавио против решења Привредног суда у Београду Фи. 11. маја 2010. године, у року од 60 дана од дана достављања ове одлуке.
2 . Налаже се Привредном апелационом суду да понови поступак по жалби коју је подносилац уставне жалбе изјавио против решења Привредног суда у Београду Фи. 11. маја 2010. године, у року од 60 дана од дана достављања ове одлуке.
О б р а з л о ж е њ е
1. „Термовент“ АД из Београда је 22. јула 2010. године, преко пуномоћника Ненада Митровића и Оливере Божић-Митровић, адвоката из Београда поднео уставну жалбу против решења Привредног апелационог суда Пвж. 308/2010 од 2. јула 2010. године, због повреде начела владавине права утврђен ог одредбом члана 3. став 2. Устава Републике Србије, права на судску заштиту из члана 22. Устава, права на правично суђење зајемченог одредбом члана 32. став 1. Устава, права на једнаку заштиту права и на правно средство зајемчених одредбом члана 36. Устава и права на имовину зајемченог одредбом члана 58. став 1. Устава.
Подносилац уставне жалбе је навео да је решењем Трговинског суда у Београду Фи. 104/07 од 25. јуна 2007. године извршен упис брисања правног претходника подносиоца уставне жалбе, као оснивача Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, тако што је извршен незаконит упис иступања подносиоца као оснивача субјекта уписа. У поступку који је претходио доношењу наведеног решења, подносиоцу уставне жалбе, иако је био уписан као оснивач субјекта уписа, није омогућено учешће у поступку, нити му је уручено решење Трговинског суда у Београду Фи. 104/07 од 25. јуна 2007. године. Подносилац је истакао да је на основу поднетог захтева првостепеном суду наведено решење примио 13. априла 2010. године и да је изјавио жалбу која је решењем Привредног суда у Београду Фи. 104/07 од 11. маја 2010. године одбачена као неблаговремена, а Привредни апелациони суд је решењем Пвж. 308/2010 од 2. јуна 2010. године одбио као неосновану жалбу подносиоца и потврдио првостепено решење. Навео је да је у складу са одредбом члана 48. Закона о поступку за упис у судски регистар, решење Фи. 104/07 од 25. јуна 2007. године, морало бити достављено подносиоцу као нужном учеснику у поступку, а статус учесника подносиоца је одлучна чињеница коју су и првостепени и другостепени суд пропустили да утврде. Навео је да се на оцену благовремености жалбе не може применити одредба члана 52. став 3. Закона о поступку за упис у судски регистар, јер подносиоцу препис решења није достављен, а он је учесник у поступку . Разлози побијаног другостепеног решења да достава решења не утиче на ток рока који се рачуна од објављивања извода уписа су крајње нејасни и неправилни, јер се жалба не изјављује против огласа, ни против оглашеног извода уписа, већ против решења о упису. Предложио је да Уставни суд усвоји уставну жалбу и поништи оспорено другостепено решење.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
Одредба члана 82. став 1. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", бр. 109/07 и 99/11) је по својој садржини истоветна са одредбом члана 170. Устава, а ставом 2. истог члана је прописано да се уставна жалба може изјавити и ако нису исцрпљена правна средства, у случају када је подносиоцу жалбе повређено право на суђење у разумном року.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је извршио увид у целокупну документацију приложену као доказ уз уставну жалбу, те утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Решењем Трговинског суда у Београду Фи. 104/0 од 25. јуна 2007. године на регистарском улошку број 5-433-00 извршен је упис у судски регистар промене оснивача, лица овлашћеног за заступање и упис података од значаја за правни промет предлагача Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Београд.
Наведено решење достављено је предлагачу Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Београд 29. јуна 2007. године, а исто је објављено у „Службеном гласнику Републике Србије“, број 73/07 од 3. августа 2007. године.
Подносилац уставне жалбе се 25. фебруара 2010. године обратио Привредном суду у Београду са захтевом да му се достави решење Трговинског суда у Београду Фи. 104/0 од 25. јуна 2007. године.
Привредни суд у Београду је решењем Фи. 104/07 од 11. маја 2010. године одбацио жалбу противника предлагача, овде подносиоца уставне жалбе, као неблаговремену.
Одлучујући о жалби противника предлагача Привредни апелациони суд је оспореним решењем Пвж. 308/10 од 2. јуна 2010. године одбио као неосновану жалбу и потврдио решење Привредног суда у Београду Фи. 104/07 од 11. маја 2010. године. Из обраложења оспореног решења произлази да је одредбом члана 52. Закона о поступку за упис у судски регистар прописано да право на жалбу против решења о упису у судски регистар има учесник или друго лице које сматра да је решењем повређено његово право или на закону засновани интерес, а предлагач – само кад је захтев одбијен, односно пријава одбачена, при чему се жалба може изјавити у року од осам дана од дана доношења преписа решења, а за лице које сматра да су његово право и на закону заснован интерес повређени решењем о упису у судски регистар, а препис тог решења није му био достављен, рок за жалбу је 15 дана од дана објављивања извода уписа у „Службеном листу СРЈ“, односно у другом службеном гласилу одређеном законом. Како је у конкретном случају текст решења Фи. 104/07 од 25. јуна 2007. године објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“, број 73/07 од 3. августа 2007. године, то се поднета жалба на цитирано решење жалиоца од 19. априла 2010. године испоставља као неблаговремена. Неосновано је позивање жалиоца на одредбу члана 15. Закона о поступку за упис у судски регистар , која гласи да је учесник у поступку за упис у судски регистар, у смислу овог закона, лице по чијем се предлогу покреће поступак за упис у судски регистар, лице о чијим се правима, односно правним интересима одлучује у поступку, и орган који је законом овлашћен да покрене поступак или да доцније ступи у поступак, због че га је првостепени суд морао да отправак решења достави сходно одредби члана 48. истог Закона и подносиоцу жалбе, као лицу о чијим се правима, односно правним интересима одлучује у поступку, будући да је спорним решењем подносилац жалбе брисан као суоснивач субјекта уписа. Текст решења Фи. 104/07 од 25. јуна 2007. године објављен је у „Службеном гласнику Р епублике Србије“ од 3. августа 2007. године и са истим се независно од пропуста суда у достављању подносилац жалбе могао упознати и сходно цитираној одредби члана 48. Закона о поступку за упис у судски регистар , могао је да тражи да му се у овереној фотокопији достави спорно решење, што је и захтевао, али у таковј ситуацији , иако је жалба изјављена у року из члана 52. став 2. Закона о поступку за упис у судски регистар, од осам дана по пријему преписа решења, иста је неблаговремена ако је претходно већ истекао рок из члана 52. став 3. истог закона од 15 дана од објављивања извода уписа у ''Службеном гласнику Републике Србије''. Право је подносиоца жалбе да тражи доставу преписа таквог решења, али та достава не утиче на ток рока који се рачуна од објављивања извода уписа у службеном гласилу, односно не утиче на благовременост жалбе, јер од доставе решења не течен нови рок за жалбу. Поред тога, сагласно одредби члана 7. Закона о поступку за упис у судски регистар, поступак уписа је хитан, а сходно одредби члана 5. истог з акона, суд је у поступању везан начелом формалног легалитета, при чему упис има правно дејство према трећим лицима од дана уписа, па је у таквој ситуацији правно неприхватљиво и немогуће поступање по жалби изјављеној 19. априла 2010. године, односно готово три године од извршеног спорног уписа од 25. јуна 2007. године, будући да је одредбом члана 59. став 2. истог закона прописано да регистарски суд у року од две године може покренути по службеној дужности поступак за брисање неоснованог уписа, па у таквој ситуацији чак и у случају основаности поднете жалбе не би било основа за промену извршеног уписа.
4. Одредбом члана 3. Устава утврђено је начело владавине права које је основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима и да се владавина права остварује слободним и непосредним изборима, уставним јемствима људских и мањинских права, поделом власти, независном судском влашћу и повиновањем власти Уставу и закону.
Одредбом члана 22. Устава је утврђено да свако има право на судску заштиту ако му је повређено или ускраћено неко људско или мањинско право зајемчено Уставом, као и право на уклањање последица које су повредом настале.
Одредбом члана 32. став 1. Устава је утврђено да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
Одредбом члана 36. Устава се јемчи једнака заштита права пред судовима и другим државним органима, имаоцима јавних овлашћења и организација аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе и свако има право на жалбу и друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу.
Одредбом члана 58. став 1. Устава јемчи се мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона.
Законом о поступку за упис у судски регистар ("Службени лист СРЈ", бр. 80/94) је прописано: да је судски регистар јавна књига, да су подациу уписани у судски регистар јавни и свако их може разгледати, преписивати и захтевати да му се изда оверени извод из судског регистра; да упис у судски регистар има правно дејство према трећим лицима од дана уписа (члан 3. став 1, 2. и 3.); да је учесник у поступку за упис у судски регистар, у смислу овог закона, лице по чијем се предлогу покреће поступак за упис у судски регистар, лице о чијим се правима, односно правним интересима одлучује у поступку, као и орган који је законом овлашћен да покрене поступак или да доцније ступи у поступак; да је предлагач, у смислу овог закона, субјект уписа, односно друго лице по чијем се предлогу покреће поступак за упис у судски регистар, а противник предлагача је субјект уписа према коме се остварује захтев истакнут у предлогу (члан 15.); да је решење о упису у судски регистар са упутством о праву на жалбу, у препису, доставља предлагачу и учесницима на које се решење односи, да се решење о упису у судски регистар у препису, односно овереној фото-копији може доставити и другим лицима која за то имају правни интерес, на њихов захтев (члан 48.); да учесник у поступку има право да захтева упис промена, односно брисање уписа одређених података значајних за правни промет у случајевима утврђеним законом, да је учесник у поступку дужан да при подношењу предлога означи фирму, односно назив и седиште противника предлагача и приложи исправе којима доказује основаност захтева за упис промена, да кад регистарски суд прими захтев учесника у поступку позваће противника предлагача да се у одређеном року изјасни о захтеву (члан 50.); да право на жалбу против решења о упису у судски регистар има учесник или друго лице које сматра да је решењем повређено његово право или на закону засновани интерес, а предлагач - само кад је захтев одбијен, односно пријава одбачена; да се жалба може изјавити у року од осам дана од дана доношења преписа решења, а да за лице које сматра да су његово право и на закону заснован интерес повређени решењем о упису у судски регистар, а препис тог решења није му био достављен, рок за жалбу износи 15 дана од дана објављивања извода уписа у "Службеном листу СРЈ", односно у другом службеном гласилу одређеном законом (члан 52.); да лице које има правни интерес може поднети регистарском суду захтев за брисање неоснованог уписа у судски регистар у року од 15 дана од дана сазнања за упис, а најдоцније у року од 60 дана од дана објављивања извода уписа у "Службеном листу СРЈ", односно у другом службеном гласилу одређеном законом, да регистарски суд може по службеној дужности покренути поступак за брисање неоснованог уписа у року од две године од дана уписа (члан 59.); да ако је упис у судски регистар извршен на основу лажне исправе, ако су у исправи на основу које је извршен упис наведени неистинити подаци, ако је исправа издата у незаконито спроведеном поступку, ако је незаконито спроведена радња о којој се подаци уписују у судски регистар или ако постоје други законом предвиђени разлози, тужбом за утврђивање може се тражити да се утврди да је упис ништав; да тужбу може поднети лице које има правни интерес да се утврди ништавост уписа, да се тужба подноси у року од 30 дана од дана кад је подносилац тужбе сазнао за разлоге ништавости, али се не може поднети после истека рока од три године од дана извршеног уписа , да ће по пријави тужиоца регистарски суд извршити упис забележбе спора из става 1. овог члана у судски регистар (члан 62.).
5. Одлучујући о повреди права на судску заштиту зајемченог одредбом члана 22. став 1. Устава и права на правично суђење зајемченог одредбом члана 32. став 1. Устава, у погледу оспореног решења Привредног апелациног суда, Уставни суд је утврдио следеће:
Решењем Трговинског суда у Београд Фи. 104/07 од 25. јуна 2007. године је у регистарском улошку број 5-433-00, Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Београд, извршен упис података промене оснивача, лица овлашћеног за заступање и упис података од значаја за правни промет предлагача Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Београд. Подаци о променама садржани су уз пријаву у прилозима бр. 1, 2 и 4 који су саставни део решења. Наведеним уписом података у прилогу број 2 извршен је упис оснивача Републике Србије и иступање оснивача, правног претходника подносиоца уставне жалбе Радне организације „14. децембар“ из Београда , Основне организације удруженог рада „Термовент“ из Београда и Природно математичког факултета Универзитета у Београду. Подносилац уставне жалбе, као један од правних следбеника оснивача субјекта уписа, наведеног Института, је лице о чијим се правима, односно правним интересима одлучује у поступку уписа у судски регистар промене оснивача и лица овлашћеног за заступање. Извршени упис података је од значаја за правни промет , а подносилац уставне жалбе, према схватању Уставног суда, има правни интерес , јер се о његовим правима, односно правним интересима одлучује у поступку у коме је извршено брисање оснивача субјекта уписа.
У поступку уписа промене која је од значаја за правни промет, првостепени суд је у складу са одредбом члана 50. став 3. Закона о поступку за упис у судски регистар био дужан да подносиоцу као противнику предлагача омогући да се у одређеном року изјасни о захтеву субјекта уписа. Ово тим пре јер је пријава за упис промене поднета од стране субјекта уписа, а истом је извршено иступање оснивача, с обзиром на утврђени удео државне својине у средствима која користи Институт за молекуларну генетику у генетичко инжењерство од 100%.
Уставни суд оцењује да је другостепени суд у оспореном решењу истакао да је првостепени суд морао доставити отправак решења и подносиоцу уставне жалбе као лицу о чијим правима, односно правним интересима се одлучује у поступку, будући да је спорним решењем подносилац брисан као суоснивач субјекта уписа, али да се независно од пропуста суда у достављању могао упознати са садржином решења Трговинског суда у Београду Фи. 104/07 од 25. јуна 2007. године. Међутим, Уставни суд налази да је основано позивање подносиоца уставне жалбе да се објављивањем решења Трговинског суда у Београду Фи. 104/07 од 25. јуна 2007. године, није могао упознати са чињеницом иступања , јер је у „Службеном гласнику Републике Србије“, број 73/07 од 3. августа 2007. године само констатована чињеница промене оснивача тако што је Република Србија преузела оснивачка и управљачка права сразмерно уделу државног капитала , али не и чињеница иступања дотадашњих оснивача субјекта уписа.
Имајући у виду наведено, Уставни суд закључује да су оспореним решењем другостепеног суда - Привредног апелационог суда Пвж. 308/2010 од 2. јула 2010. године материјалноправни прописи произвољно и неправично примењени на штету подносиоца уставне жалбе, као и да има елемената који указују на процесну неправичност у смислу гаранција у оквиру права на правично суђење, те да је таквим поступањем суда подносилац уставне жалбе као правни претходник оснивача Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство лишен оснивачких права, а да му при том није омогућено да се изјасни извршеној промени уписа података промене оснивача које су од значаја за правни промет.
Имајући у виду наведено, Уставни суд оценио да су оспореним решењем подносиоцу повређен и право на судску заштиту из члана 22. Устава и право на правично суђење из члана 32. став 1. Устава, па је применом одредбе члана 89. став 1. Закона о Уставном суду у овом делу усвојио уставну жалбу, као у тачки 1. изреке први део .
6. Одлучујући о наводима о повреди права на једнаку заштиту права и на правно средство зајемчених одредб ама члана 36. Устава и права на имовину зајемченог одредбом члана 58. став 1. Устава, Уставни суд је имајући у виду налог Привредном апелацином суду да поново одлучи о жлаби на решење Пивредног суда у Београду Фи. 104/07 од 11. маја 2010. године, који је дат тачком 2. изреке ове одлуке, на основу члана 84. став 2. Закона о Уставном суду, утврдио да је уставна жалба у овом делу преурањена, те је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 4) Закона о Уставном суду, уставну жалбу у овом делу одбацио, јер нису испуњене Уставом и Законом утврђене претпоставке за вођење поступка, као у другом делу тачке 1. изреке.
Такође, Уставни суд констатује да се одредбама члана 3. Устава не гарантује неко од људских права и слобода већ се утврђују принципи на којима почива владавина права, који се, између осталог, остварују уставним јемствима људских и мањинских права гарантованих посебним одредбама Устава.
7. Полазећи од изнетог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 84. Правилника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, бр. 24/08, 27/08 и 76/11), донео Одлуку као у изреци.
Подносилац уставне жалбе је навео да је решењем Трговинског суда у Београду Фи. 104/07 од 25. јуна 2007. године извршен упис брисања правног претходника подносиоца уставне жалбе, као оснивача Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, тако што је извршен незаконит упис иступања подносиоца као оснивача субјекта уписа. У поступку који је претходио доношењу наведеног решења, подносиоцу уставне жалбе, иако је био уписан као оснивач субјекта уписа, није омогућено учешће у поступку, нити му је уручено решење Трговинског суда у Београду Фи. 104/07 од 25. јуна 2007. године. Подносилац је истакао да је на основу поднетог захтева првостепеном суду наведено решење примио 13. априла 2010. године и да је изјавио жалбу која је решењем Привредног суда у Београду Фи. 104/07 од 11. маја 2010. године одбачена као неблаговремена, а Привредни апелациони суд је решењем Пвж. 308/2010 од 2. јуна 2010. године одбио као неосновану жалбу подносиоца и потврдио првостепено решење. Навео је да је у складу са одредбом члана 48. Закона о поступку за упис у судски регистар, решење Фи. 104/07 од 25. јуна 2007. године, морало бити достављено подносиоцу као нужном учеснику у поступку, а статус учесника подносиоца је одлучна чињеница коју су и првостепени и другостепени суд пропустили да утврде. Навео је да се на оцену благовремености жалбе не може применити одредба члана 52. став 3. Закона о поступку за упис у судски регистар, јер подносиоцу препис решења није достављен, а он је учесник у поступку . Разлози побијаног другостепеног решења да достава решења не утиче на ток рока који се рачуна од објављивања извода уписа су крајње нејасни и неправилни, јер се жалба не изјављује против огласа, ни против оглашеног извода уписа, већ против решења о упису. Предложио је да Уставни суд усвоји уставну жалбу и поништи оспорено другостепено решење.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
Одредба члана 82. став 1. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", бр. 109/07 и 99/11) је по својој садржини истоветна са одредбом члана 170. Устава, а ставом 2. истог члана је прописано да се уставна жалба може изјавити и ако нису исцрпљена правна средства, у случају када је подносиоцу жалбе повређено право на суђење у разумном року.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је извршио увид у целокупну документацију приложену као доказ уз уставну жалбу, те утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Решењем Трговинског суда у Београду Фи. 104/0 од 25. јуна 2007. године на регистарском улошку број 5-433-00 извршен је упис у судски регистар промене оснивача, лица овлашћеног за заступање и упис података од значаја за правни промет предлагача Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Београд.
Наведено решење достављено је предлагачу Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Београд 29. јуна 2007. године, а исто је објављено у „Службеном гласнику Републике Србије“, број 73/07 од 3. августа 2007. године.
Подносилац уставне жалбе се 25. фебруара 2010. године обратио Привредном суду у Београду са захтевом да му се достави решење Трговинског суда у Београду Фи. 104/0 од 25. јуна 2007. године.
Привредни суд у Београду је решењем Фи. 104/07 од 11. маја 2010. године одбацио жалбу противника предлагача, овде подносиоца уставне жалбе, као неблаговремену.
Одлучујући о жалби противника предлагача Привредни апелациони суд је оспореним решењем Пвж. 308/10 од 2. јуна 2010. године одбио као неосновану жалбу и потврдио решење Привредног суда у Београду Фи. 104/07 од 11. маја 2010. године. Из обраложења оспореног решења произлази да је одредбом члана 52. Закона о поступку за упис у судски регистар прописано да право на жалбу против решења о упису у судски регистар има учесник или друго лице које сматра да је решењем повређено његово право или на закону засновани интерес, а предлагач – само кад је захтев одбијен, односно пријава одбачена, при чему се жалба може изјавити у року од осам дана од дана доношења преписа решења, а за лице које сматра да су његово право и на закону заснован интерес повређени решењем о упису у судски регистар, а препис тог решења није му био достављен, рок за жалбу је 15 дана од дана објављивања извода уписа у „Службеном листу СРЈ“, односно у другом службеном гласилу одређеном законом. Како је у конкретном случају текст решења Фи. 104/07 од 25. јуна 2007. године објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“, број 73/07 од 3. августа 2007. године, то се поднета жалба на цитирано решење жалиоца од 19. априла 2010. године испоставља као неблаговремена. Неосновано је позивање жалиоца на одредбу члана 15. Закона о поступку за упис у судски регистар , која гласи да је учесник у поступку за упис у судски регистар, у смислу овог закона, лице по чијем се предлогу покреће поступак за упис у судски регистар, лице о чијим се правима, односно правним интересима одлучује у поступку, и орган који је законом овлашћен да покрене поступак или да доцније ступи у поступак, због че га је првостепени суд морао да отправак решења достави сходно одредби члана 48. истог Закона и подносиоцу жалбе, као лицу о чијим се правима, односно правним интересима одлучује у поступку, будући да је спорним решењем подносилац жалбе брисан као суоснивач субјекта уписа. Текст решења Фи. 104/07 од 25. јуна 2007. године објављен је у „Службеном гласнику Р епублике Србије“ од 3. августа 2007. године и са истим се независно од пропуста суда у достављању подносилац жалбе могао упознати и сходно цитираној одредби члана 48. Закона о поступку за упис у судски регистар , могао је да тражи да му се у овереној фотокопији достави спорно решење, што је и захтевао, али у таковј ситуацији , иако је жалба изјављена у року из члана 52. став 2. Закона о поступку за упис у судски регистар, од осам дана по пријему преписа решења, иста је неблаговремена ако је претходно већ истекао рок из члана 52. став 3. истог закона од 15 дана од објављивања извода уписа у ''Службеном гласнику Републике Србије''. Право је подносиоца жалбе да тражи доставу преписа таквог решења, али та достава не утиче на ток рока који се рачуна од објављивања извода уписа у службеном гласилу, односно не утиче на благовременост жалбе, јер од доставе решења не течен нови рок за жалбу. Поред тога, сагласно одредби члана 7. Закона о поступку за упис у судски регистар, поступак уписа је хитан, а сходно одредби члана 5. истог з акона, суд је у поступању везан начелом формалног легалитета, при чему упис има правно дејство према трећим лицима од дана уписа, па је у таквој ситуацији правно неприхватљиво и немогуће поступање по жалби изјављеној 19. априла 2010. године, односно готово три године од извршеног спорног уписа од 25. јуна 2007. године, будући да је одредбом члана 59. став 2. истог закона прописано да регистарски суд у року од две године може покренути по службеној дужности поступак за брисање неоснованог уписа, па у таквој ситуацији чак и у случају основаности поднете жалбе не би било основа за промену извршеног уписа.
4. Одредбом члана 3. Устава утврђено је начело владавине права које је основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима и да се владавина права остварује слободним и непосредним изборима, уставним јемствима људских и мањинских права, поделом власти, независном судском влашћу и повиновањем власти Уставу и закону.
Одредбом члана 22. Устава је утврђено да свако има право на судску заштиту ако му је повређено или ускраћено неко људско или мањинско право зајемчено Уставом, као и право на уклањање последица које су повредом настале.
Одредбом члана 32. став 1. Устава је утврђено да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
Одредбом члана 36. Устава се јемчи једнака заштита права пред судовима и другим државним органима, имаоцима јавних овлашћења и организација аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе и свако има право на жалбу и друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу.
Одредбом члана 58. став 1. Устава јемчи се мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона.
Законом о поступку за упис у судски регистар ("Службени лист СРЈ", бр. 80/94) је прописано: да је судски регистар јавна књига, да су подациу уписани у судски регистар јавни и свако их може разгледати, преписивати и захтевати да му се изда оверени извод из судског регистра; да упис у судски регистар има правно дејство према трећим лицима од дана уписа (члан 3. став 1, 2. и 3.); да је учесник у поступку за упис у судски регистар, у смислу овог закона, лице по чијем се предлогу покреће поступак за упис у судски регистар, лице о чијим се правима, односно правним интересима одлучује у поступку, као и орган који је законом овлашћен да покрене поступак или да доцније ступи у поступак; да је предлагач, у смислу овог закона, субјект уписа, односно друго лице по чијем се предлогу покреће поступак за упис у судски регистар, а противник предлагача је субјект уписа према коме се остварује захтев истакнут у предлогу (члан 15.); да је решење о упису у судски регистар са упутством о праву на жалбу, у препису, доставља предлагачу и учесницима на које се решење односи, да се решење о упису у судски регистар у препису, односно овереној фото-копији може доставити и другим лицима која за то имају правни интерес, на њихов захтев (члан 48.); да учесник у поступку има право да захтева упис промена, односно брисање уписа одређених података значајних за правни промет у случајевима утврђеним законом, да је учесник у поступку дужан да при подношењу предлога означи фирму, односно назив и седиште противника предлагача и приложи исправе којима доказује основаност захтева за упис промена, да кад регистарски суд прими захтев учесника у поступку позваће противника предлагача да се у одређеном року изјасни о захтеву (члан 50.); да право на жалбу против решења о упису у судски регистар има учесник или друго лице које сматра да је решењем повређено његово право или на закону засновани интерес, а предлагач - само кад је захтев одбијен, односно пријава одбачена; да се жалба може изјавити у року од осам дана од дана доношења преписа решења, а да за лице које сматра да су његово право и на закону заснован интерес повређени решењем о упису у судски регистар, а препис тог решења није му био достављен, рок за жалбу износи 15 дана од дана објављивања извода уписа у "Службеном листу СРЈ", односно у другом службеном гласилу одређеном законом (члан 52.); да лице које има правни интерес може поднети регистарском суду захтев за брисање неоснованог уписа у судски регистар у року од 15 дана од дана сазнања за упис, а најдоцније у року од 60 дана од дана објављивања извода уписа у "Службеном листу СРЈ", односно у другом службеном гласилу одређеном законом, да регистарски суд може по службеној дужности покренути поступак за брисање неоснованог уписа у року од две године од дана уписа (члан 59.); да ако је упис у судски регистар извршен на основу лажне исправе, ако су у исправи на основу које је извршен упис наведени неистинити подаци, ако је исправа издата у незаконито спроведеном поступку, ако је незаконито спроведена радња о којој се подаци уписују у судски регистар или ако постоје други законом предвиђени разлози, тужбом за утврђивање може се тражити да се утврди да је упис ништав; да тужбу може поднети лице које има правни интерес да се утврди ништавост уписа, да се тужба подноси у року од 30 дана од дана кад је подносилац тужбе сазнао за разлоге ништавости, али се не може поднети после истека рока од три године од дана извршеног уписа , да ће по пријави тужиоца регистарски суд извршити упис забележбе спора из става 1. овог члана у судски регистар (члан 62.).
5. Одлучујући о повреди права на судску заштиту зајемченог одредбом члана 22. став 1. Устава и права на правично суђење зајемченог одредбом члана 32. став 1. Устава, у погледу оспореног решења Привредног апелациног суда, Уставни суд је утврдио следеће:
Решењем Трговинског суда у Београд Фи. 104/07 од 25. јуна 2007. године је у регистарском улошку број 5-433-00, Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Београд, извршен упис података промене оснивача, лица овлашћеног за заступање и упис података од значаја за правни промет предлагача Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Београд. Подаци о променама садржани су уз пријаву у прилозима бр. 1, 2 и 4 који су саставни део решења. Наведеним уписом података у прилогу број 2 извршен је упис оснивача Републике Србије и иступање оснивача, правног претходника подносиоца уставне жалбе Радне организације „14. децембар“ из Београда , Основне организације удруженог рада „Термовент“ из Београда и Природно математичког факултета Универзитета у Београду. Подносилац уставне жалбе, као један од правних следбеника оснивача субјекта уписа, наведеног Института, је лице о чијим се правима, односно правним интересима одлучује у поступку уписа у судски регистар промене оснивача и лица овлашћеног за заступање. Извршени упис података је од значаја за правни промет , а подносилац уставне жалбе, према схватању Уставног суда, има правни интерес , јер се о његовим правима, односно правним интересима одлучује у поступку у коме је извршено брисање оснивача субјекта уписа.
У поступку уписа промене која је од значаја за правни промет, првостепени суд је у складу са одредбом члана 50. став 3. Закона о поступку за упис у судски регистар био дужан да подносиоцу као противнику предлагача омогући да се у одређеном року изјасни о захтеву субјекта уписа. Ово тим пре јер је пријава за упис промене поднета од стране субјекта уписа, а истом је извршено иступање оснивача, с обзиром на утврђени удео државне својине у средствима која користи Институт за молекуларну генетику у генетичко инжењерство од 100%.
Уставни суд оцењује да је другостепени суд у оспореном решењу истакао да је првостепени суд морао доставити отправак решења и подносиоцу уставне жалбе као лицу о чијим правима, односно правним интересима се одлучује у поступку, будући да је спорним решењем подносилац брисан као суоснивач субјекта уписа, али да се независно од пропуста суда у достављању могао упознати са садржином решења Трговинског суда у Београду Фи. 104/07 од 25. јуна 2007. године. Међутим, Уставни суд налази да је основано позивање подносиоца уставне жалбе да се објављивањем решења Трговинског суда у Београду Фи. 104/07 од 25. јуна 2007. године, није могао упознати са чињеницом иступања , јер је у „Службеном гласнику Републике Србије“, број 73/07 од 3. августа 2007. године само констатована чињеница промене оснивача тако што је Република Србија преузела оснивачка и управљачка права сразмерно уделу државног капитала , али не и чињеница иступања дотадашњих оснивача субјекта уписа.
Имајући у виду наведено, Уставни суд закључује да су оспореним решењем другостепеног суда - Привредног апелационог суда Пвж. 308/2010 од 2. јула 2010. године материјалноправни прописи произвољно и неправично примењени на штету подносиоца уставне жалбе, као и да има елемената који указују на процесну неправичност у смислу гаранција у оквиру права на правично суђење, те да је таквим поступањем суда подносилац уставне жалбе као правни претходник оснивача Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство лишен оснивачких права, а да му при том није омогућено да се изјасни извршеној промени уписа података промене оснивача које су од значаја за правни промет.
Имајући у виду наведено, Уставни суд оценио да су оспореним решењем подносиоцу повређен и право на судску заштиту из члана 22. Устава и право на правично суђење из члана 32. став 1. Устава, па је применом одредбе члана 89. став 1. Закона о Уставном суду у овом делу усвојио уставну жалбу, као у тачки 1. изреке први део .
6. Одлучујући о наводима о повреди права на једнаку заштиту права и на правно средство зајемчених одредб ама члана 36. Устава и права на имовину зајемченог одредбом члана 58. став 1. Устава, Уставни суд је имајући у виду налог Привредном апелацином суду да поново одлучи о жлаби на решење Пивредног суда у Београду Фи. 104/07 од 11. маја 2010. године, који је дат тачком 2. изреке ове одлуке, на основу члана 84. став 2. Закона о Уставном суду, утврдио да је уставна жалба у овом делу преурањена, те је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 4) Закона о Уставном суду, уставну жалбу у овом делу одбацио, јер нису испуњене Уставом и Законом утврђене претпоставке за вођење поступка, као у другом делу тачке 1. изреке.
Такође, Уставни суд констатује да се одредбама члана 3. Устава не гарантује неко од људских права и слобода већ се утврђују принципи на којима почива владавина права, који се, између осталог, остварују уставним јемствима људских и мањинских права гарантованих посебним одредбама Устава.
7. Полазећи од изнетог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 84. Правилника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, бр. 24/08, 27/08 и 76/11), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
др Драгиша Б. Слијепчевић
др Драгиша Б. Слијепчевић