PRETRAGA SAJTA: RSS
Predmet: Уж-3443/2010
Datum donošenja odluke: 21.02.2013
Ishod: Odluka o usvajanju
Pravna oblast: Građansko pravo
Član i stav Ustava: Član 22., Član 32. Stav 1.
Podnosilac: "Termovent" AD Beograd
Pojmovni registar:
Napomena: -povreda prava na sudsku zaštitu iz člana 22. Ustava i prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava (u preostalom delu odbacivanje)

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi „Termovent“ AD iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. februara 2013. godine, doneo je



O D L U K U



1. Usvaja se ustavna žalba „Termovent“ AD i utvrđuje da su rešenjem Privrednog apelacionog suda Pvž. 308/2010 od 2. jula 2010. godine povređena prava podnosioca ustavne žalbe na sudsku zaštitu i na pravično suđenje , zajemčeno odredb ama člana 22. i člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2 . Nalaže se Privrednom apelacionom sudu da ponovi postupak po žalbi koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu Fi. 11. maja 2010. godine, u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove odluke.



O b r a z l o ž e nj e



1. „Termovent“ AD iz Beograda je 22. jula 2010. godine, preko punomoćnika Nenada Mitrovića i Olivere Božić-Mitrović, advokata iz Beograda podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pvž. 308/2010 od 2. jula 2010. godine, zbog povrede načela vladavine prava utvrđen og odredbom člana 3. stav 2. Ustava Republike Srbije, prava na sudsku zaštitu iz člana 22. Ustava, prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčenih odredbom člana 36. Ustava i prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu Fi. 104/07 od 25. juna 2007. godine izvršen upis brisanja pravnog prethodnika podnosioca ustavne žalbe, kao osnivača Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, tako što je izvršen nezakonit upis istupanja podnosioca kao osnivača subjekta upisa. U postupku koji je prethodio donošenju navedenog rešenja, podnosiocu ustavne žalbe, iako je bio upisan kao osnivač subjekta upisa, nije omogućeno učešće u postupku, niti mu je uručeno rešenje Trgovinskog suda u Beogradu Fi. 104/07 od 25. juna 2007. godine. Podnosilac je istakao da je na osnovu podnetog zahteva prvostepenom sudu navedeno rešenje primio 13. aprila 2010. godine i da je izjavio žalbu koja je rešenjem Privrednog suda u Beogradu Fi. 104/07 od 11. maja 2010. godine odbačena kao neblagovremena, a Privredni apelacioni sud je rešenjem Pvž. 308/2010 od 2. juna 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca i potvrdio prvostepeno rešenje. Naveo je da je u skladu sa odredbom člana 48. Zakona o postupku za upis u sudski registar, rešenje Fi. 104/07 od 25. juna 2007. godine, moralo biti dostavljeno podnosiocu kao nužnom učesniku u postupku, a status učesnika podnosioca je odlučna činjenica koju su i prvostepeni i drugostepeni sud propustili da utvrde. Naveo je da se na ocenu blagovremenosti žalbe ne može primeniti odredba člana 52. stav 3. Zakona o postupku za upis u sudski registar, jer podnosiocu prepis rešenja nije dostavljen, a on je učesnik u postupku . Razlozi pobijanog drugostepenog rešenja da dostava rešenja ne utiče na tok roka koji se računa od objavljivanja izvoda upisa su krajnje nejasni i nepravilni, jer se žalba ne izjavljuje protiv oglasa, ni protiv oglašenog izvoda upisa, već protiv rešenja o upisu. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno drugostepeno rešenje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu Fi. 104/0 od 25. juna 2007. godine na registarskom ulošku broj 5-433-00 izvršen je upis u sudski registar promene osnivača, lica ovlašćenog za zastupanje i upis podataka od značaja za pravni promet predlagača Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Beograd.

Navedeno rešenje dostavljeno je predlagaču Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Beograd 29. juna 2007. godine, a isto je objavljeno u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73/07 od 3. avgusta 2007. godine.

Podnosilac ustavne žalbe se 25. februara 2010. godine obratio Privrednom sudu u Beogradu sa zahtevom da mu se dostavi rešenje Trgovinskog suda u Beogradu Fi. 104/0 od 25. juna 2007. godine.

Privredni sud u Beogradu je rešenjem Fi. 104/07 od 11. maja 2010. godine odbacio žalbu protivnika predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, kao neblagovremenu.

Odlučujući o žalbi protivnika predlagača Privredni apelacioni sud je osporenim rešenjem Pvž. 308/10 od 2. juna 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio rešenje Privrednog suda u Beogradu Fi. 104/07 od 11. maja 2010. godine. Iz obraloženja osporenog rešenja proizlazi da je odredbom člana 52. Zakona o postupku za upis u sudski registar propisano da pravo na žalbu protiv rešenja o upisu u sudski registar ima učesnik ili drugo lice koje smatra da je rešenjem povređeno njegovo pravo ili na zakonu zasnovani interes, a predlagač – samo kad je zahtev odbijen, odnosno prijava odbačena, pri čemu se žalba može izjaviti u roku od osam dana od dana donošenja prepisa rešenja, a za lice koje smatra da su njegovo pravo i na zakonu zasnovan interes povređeni rešenjem o upisu u sudski registar, a prepis tog rešenja nije mu bio dostavljen, rok za žalbu je 15 dana od dana objavljivanja izvoda upisa u „Službenom listu SRJ“, odnosno u drugom službenom glasilu određenom zakonom. Kako je u konkretnom slučaju tekst rešenja Fi. 104/07 od 25. juna 2007. godine objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73/07 od 3. avgusta 2007. godine, to se podneta žalba na citirano rešenje žalioca od 19. aprila 2010. godine ispostavlja kao neblagovremena. Neosnovano je pozivanje žalioca na odredbu člana 15. Zakona o postupku za upis u sudski registar , koja glasi da je učesnik u postupku za upis u sudski registar, u smislu ovog zakona, lice po čijem se predlogu pokreće postupak za upis u sudski registar, lice o čijim se pravima, odnosno pravnim interesima odlučuje u postupku, i organ koji je zakonom ovlašćen da pokrene postupak ili da docnije stupi u postupak, zbog če ga je prvostepeni sud morao da otpravak rešenja dostavi shodno odredbi člana 48. istog Zakona i podnosiocu žalbe, kao licu o čijim se pravima, odnosno pravnim interesima odlučuje u postupku, budući da je spornim rešenjem podnosilac žalbe brisan kao suosnivač subjekta upisa. Tekst rešenja Fi. 104/07 od 25. juna 2007. godine objavljen je u „Službenom glasniku R epublike Srbije“ od 3. avgusta 2007. godine i sa istim se nezavisno od propusta suda u dostavljanju podnosilac žalbe mogao upoznati i shodno citiranoj odredbi člana 48. Zakona o postupku za upis u sudski registar , mogao je da traži da mu se u overenoj fotokopiji dostavi sporno rešenje, što je i zahtevao, ali u takovj situaciji , iako je žalba izjavljena u roku iz člana 52. stav 2. Zakona o postupku za upis u sudski registar, od osam dana po prijemu prepisa rešenja, ista je neblagovremena ako je prethodno već istekao rok iz člana 52. stav 3. istog zakona od 15 dana od objavljivanja izvoda upisa u ''Službenom glasniku Republike Srbije''. Pravo je podnosioca žalbe da traži dostavu prepisa takvog rešenja, ali ta dostava ne utiče na tok roka koji se računa od objavljivanja izvoda upisa u službenom glasilu, odnosno ne utiče na blagovremenost žalbe, jer od dostave rešenja ne tečen novi rok za žalbu. Pored toga, saglasno odredbi člana 7. Zakona o postupku za upis u sudski registar, postupak upisa je hitan, a shodno odredbi člana 5. istog z akona, sud je u postupanju vezan načelom formalnog legaliteta, pri čemu upis ima pravno dejstvo prema trećim licima od dana upisa, pa je u takvoj situaciji pravno neprihvatljivo i nemoguće postupanje po žalbi izjavljenoj 19. aprila 2010. godine, odnosno gotovo tri godine od izvršenog spornog upisa od 25. juna 2007. godine, budući da je odredbom člana 59. stav 2. istog zakona propisano da registarski sud u roku od dve godine može pokrenuti po službenoj dužnosti postupak za brisanje neosnovanog upisa, pa u takvoj situaciji čak i u slučaju osnovanosti podnete žalbe ne bi bilo osnova za promenu izvršenog upisa.

4. Odredbom člana 3. Ustava utvrđeno je načelo vladavine prava koje je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima i da se vladavina prava ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.

Odredbom člana 22. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. Ustava se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organizacija autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i svako ima pravo na žalbu i drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Zakonom o postupku za upis u sudski registar ("Službeni list SRJ", br. 80/94) je propisano: da je sudski registar javna knjiga, da su podaciu upisani u sudski registar javni i svako ih može razgledati, prepisivati i zahtevati da mu se izda overeni izvod iz sudskog registra; da upis u sudski registar ima pravno dejstvo prema trećim licima od dana upisa (član 3. stav 1, 2. i 3.); da je učesnik u postupku za upis u sudski registar, u smislu ovog zakona, lice po čijem se predlogu pokreće postupak za upis u sudski registar, lice o čijim se pravima, odnosno pravnim interesima odlučuje u postupku, kao i organ koji je zakonom ovlašćen da pokrene postupak ili da docnije stupi u postupak; da je predlagač, u smislu ovog zakona, subjekt upisa, odnosno drugo lice po čijem se predlogu pokreće postupak za upis u sudski registar, a protivnik predlagača je subjekt upisa prema kome se ostvaruje zahtev istaknut u predlogu (član 15.); da je rešenje o upisu u sudski registar sa uputstvom o pravu na žalbu, u prepisu, dostavlja predlagaču i učesnicima na koje se rešenje odnosi, da se rešenje o upisu u sudski registar u prepisu, odnosno overenoj foto-kopiji može dostaviti i drugim licima koja za to imaju pravni interes, na njihov zahtev (član 48.); da učesnik u postupku ima pravo da zahteva upis promena, odnosno brisanje upisa određenih podataka značajnih za pravni promet u slučajevima utvrđenim zakonom, da je učesnik u postupku dužan da pri podnošenju predloga označi firmu, odnosno naziv i sedište protivnika predlagača i priloži isprave kojima dokazuje osnovanost zahteva za upis promena, da kad registarski sud primi zahtev učesnika u postupku pozvaće protivnika predlagača da se u određenom roku izjasni o zahtevu (član 50.); da pravo na žalbu protiv rešenja o upisu u sudski registar ima učesnik ili drugo lice koje smatra da je rešenjem povređeno njegovo pravo ili na zakonu zasnovani interes, a predlagač - samo kad je zahtev odbijen, odnosno prijava odbačena; da se žalba može izjaviti u roku od osam dana od dana donošenja prepisa rešenja, a da za lice koje smatra da su njegovo pravo i na zakonu zasnovan interes povređeni rešenjem o upisu u sudski registar, a prepis tog rešenja nije mu bio dostavljen, rok za žalbu iznosi 15 dana od dana objavljivanja izvoda upisa u "Službenom listu SRJ", odnosno u drugom službenom glasilu određenom zakonom (član 52.); da lice koje ima pravni interes može podneti registarskom sudu zahtev za brisanje neosnovanog upisa u sudski registar u roku od 15 dana od dana saznanja za upis, a najdocnije u roku od 60 dana od dana objavljivanja izvoda upisa u "Službenom listu SRJ", odnosno u drugom službenom glasilu određenom zakonom, da registarski sud može po službenoj dužnosti pokrenuti postupak za brisanje neosnovanog upisa u roku od dve godine od dana upisa (član 59.); da ako je upis u sudski registar izvršen na osnovu lažne isprave, ako su u ispravi na osnovu koje je izvršen upis navedeni neistiniti podaci, ako je isprava izdata u nezakonito sprovedenom postupku, ako je nezakonito sprovedena radnja o kojoj se podaci upisuju u sudski registar ili ako postoje drugi zakonom predviđeni razlozi, tužbom za utvrđivanje može se tražiti da se utvrdi da je upis ništav; da tužbu može podneti lice koje ima pravni interes da se utvrdi ništavost upisa, da se tužba podnosi u roku od 30 dana od dana kad je podnosilac tužbe saznao za razloge ništavosti, ali se ne može podneti posle isteka roka od tri godine od dana izvršenog upisa , da će po prijavi tužioca registarski sud izvršiti upis zabeležbe spora iz stava 1. ovog člana u sudski registar (član 62.).

5. Odlučujući o povredi prava na sudsku zaštitu zajemčenog odredbom člana 22. stav 1. Ustava i prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u pogledu osporenog rešenja Privrednog apelacinog suda, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Rešenjem Trgovinskog suda u Beograd Fi. 104/07 od 25. juna 2007. godine je u registarskom ulošku broj 5-433-00, Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Beograd, izvršen upis podataka promene osnivača, lica ovlašćenog za zastupanje i upis podataka od značaja za pravni promet predlagača Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Beograd. Podaci o promenama sadržani su uz prijavu u prilozima br. 1, 2 i 4 koji su sastavni deo rešenja. Navedenim upisom podataka u prilogu broj 2 izvršen je upis osnivača Republike Srbije i istupanje osnivača, pravnog prethodnika podnosioca ustavne žalbe Radne organizacije „14. decembar“ iz Beograda , Osnovne organizacije udruženog rada „Termovent“ iz Beograda i Prirodno matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Podnosilac ustavne žalbe, kao jedan od pravnih sledbenika osnivača subjekta upisa, navedenog Instituta, je lice o čijim se pravima, odnosno pravnim interesima odlučuje u postupku upisa u sudski registar promene osnivača i lica ovlašćenog za zastupanje. Izvršeni upis podataka je od značaja za pravni promet , a podnosilac ustavne žalbe, prema shvatanju Ustavnog suda, ima pravni interes , jer se o njegovim pravima, odnosno pravnim interesima odlučuje u postupku u kome je izvršeno brisanje osnivača subjekta upisa.

U postupku upisa promene koja je od značaja za pravni promet, prvostepeni sud je u skladu sa odredbom člana 50. stav 3. Zakona o postupku za upis u sudski registar bio dužan da podnosiocu kao protivniku predlagača omogući da se u određenom roku izjasni o zahtevu subjekta upisa. Ovo tim pre jer je prijava za upis promene podneta od strane subjekta upisa, a istom je izvršeno istupanje osnivača, s obzirom na utvrđeni udeo državne svojine u sredstvima koja koristi Institut za molekularnu genetiku u genetičko inženjerstvo od 100%.

Ustavni sud ocenjuje da je drugostepeni sud u osporenom rešenju istakao da je prvostepeni sud morao dostaviti otpravak rešenja i podnosiocu ustavne žalbe kao licu o čijim pravima, odnosno pravnim interesima se odlučuje u postupku, budući da je spornim rešenjem podnosilac brisan kao suosnivač subjekta upisa, ali da se nezavisno od propusta suda u dostavljanju mogao upoznati sa sadržinom rešenja Trgovinskog suda u Beogradu Fi. 104/07 od 25. juna 2007. godine. Međutim, Ustavni sud nalazi da je osnovano pozivanje podnosioca ustavne žalbe da se objavljivanjem rešenja Trgovinskog suda u Beogradu Fi. 104/07 od 25. juna 2007. godine, nije mogao upoznati sa činjenicom istupanja , jer je u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73/07 od 3. avgusta 2007. godine samo konstatovana činjenica promene osnivača tako što je Republika Srbija preuzela osnivačka i upravljačka prava srazmerno udelu državnog kapitala , ali ne i činjenica istupanja dotadašnjih osnivača subjekta upisa.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud zaključuje da su osporenim rešenjem drugostepenog suda - Privrednog apelacionog suda Pvž. 308/2010 od 2. jula 2010. godine materijalnopravni propisi proizvoljno i nepravično primenjeni na štetu podnosioca ustavne žalbe, kao i da ima elemenata koji ukazuju na procesnu nepravičnost u smislu garancija u okviru prava na pravično suđenje, te da je takvim postupanjem suda podnosilac ustavne žalbe kao pravni prethodnik osnivača Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo lišen osnivačkih prava, a da mu pri tom nije omogućeno da se izjasni izvršenoj promeni upisa podataka promene osnivača koje su od značaja za pravni promet.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenio da su osporenim rešenjem podnosiocu povređen i pravo na sudsku zaštitu iz člana 22. Ustava i pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je primenom odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, kao u tački 1. izreke prvi deo .

6. Odlučujući o navodima o povredi prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčenih odredb ama člana 36. Ustava i prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imajući u vidu nalog Privrednom apelacinom sudu da ponovo odluči o žlabi na rešenje Pivrednog suda u Beogradu Fi. 104/07 od 11. maja 2010. godine, koji je dat tačkom 2. izreke ove odluke, na osnovu člana 84. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu preuranjena, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Takođe, Ustavni sud konstatuje da se odredbama člana 3. Ustava ne garantuje neko od ljudskih prava i sloboda već se utvrđuju principi na kojima počiva vladavina prava, koji se, između ostalog, ostvaruju ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava garantovanih posebnim odredbama Ustava.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Pravilnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.




PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević


[Preuzmite dokument]

• Na vrh stranice