Преглед документа VIIУ-249/2009

Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Б. Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 3. Устава Републике Србије, на седници одржаној 12. јуна 2012. године, донео је

 

О Д Л У К У

 

                        1. Забрањује се рад Удружењу грађана ''Отачаствени покрет Образ'', због деловања усмереног на кршење зајемчених људских и мањинских права и изазивања националне и верске мржње.

                        2. Налаже се брисање удружења из тачке 1. из Регистра удружења који води Агенција за привредне регистре, даном достављања ове одлуке Агенцији.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

I

 

                        Републичко јавно тужилаштво је 25. септембра 2009. године Уставном суду поднело предлог за забрану рада Удружења грађана ''Отачаствени покрет Образ'', због деловања које је усмерено на насилно рушење уставног поретка, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање расне, националне и верске мржње.

                        Као разлоге за забрану рада наведеног удружења грађана предлагач најпре наводи поједине ставове Удружења који су изнети у публикованим документима Удружења која имају статутарни карактер, као и ставове садржане у саопштењима издатим поводом појединих инцидената у којима су припадници Удружења учествовали, а којима се, према наводима предлагача:

                        - врши дискриминација и шири нетрпељивост  према другачијим политичким или друштвеним опцијама од оних за које се Удружење залаже;

                        - злоупотребљава уставно право на удруживање које је условљено тиме да се остваривањем овог права не угрожавају иста таква права припадника других народа;

                        - указује на јасно постојање намере да се предузму све потребне радње ради остваривања циљева Удружења прокламованих у ''Основним начелима'' и ''Основним смерницама'';

                        - износе услови за ''обнову аутентичне српске државности'', који подразумевају примену насиља да би били остварени;

                        - врши дискриминација грађана који себе сматрају Србима, а нису православни верници или су атеисти;

                        - уводи говор мржње према другим друштвеним групама које су обележене као непријатељи српске државе;

                        - доследно спроводи концепција нетолеранције, истицањем само оних вредности за које се залаже Удружење;

                        - представља концепт образовања деце са духовним обогаћивањем културним вредностима које се приписују искључиво српском народу.

                        Предлагач затим износи кратак преглед одређених инцидената у којима су учествовали припадници Удружења, а који се налазе на званичној интернет презентацији Удружења у поглављу ''Историја''. Поводом ових инцидената предлагач указује да су резултирали повредом различитих грађанских права зајемчених Уставом, чиме се показује да се начела и принципи окупљања чланова Удружења ''Образ'' косе са основним принципима којима се гарантују слободe говора и удруживања. У прилог овог става, према наводима предлагача,  говоре и прекршајне пријаве поднете против припадника Удружења ''Образ'' који су изазивали немире на јавним местима, ширили расну, верску и националну мржњу и нетрпељивост и позивали на насиље, посебно преко медија, што, по мишљењу предлагача, објективно представља противуставно деловање. Предлагач је, да би поткрепио своје ставове, уз предлог доставио документацију којом располаже Министарство унутрашњих послова поводом тзв. ''инцидената'', у којима су актери били чланови Удружења.

                        Даље, предлагач истиче да се предлог заснива на чињеници да упркос прокламованој толеранцији у нашем друштву, изјаве и радње које предузимају чланови Удружења ''Образ'' представљају систематско и консеквентно угрожавање слободе опредељења људи по различитим основама и позив на успостављање тоталитарног уместо демократског друштва. Основаност предлога се, према наводу предлагача, потврђује Основним начелима, Статутом и другим документима Удружења, изводима из саопштења, поднетим прекршајним пријавама и донетим решењима органа за прекршаје, те достављеним извештајима радника полиције надлежним јавним тужилаштвима и покренутим кривичним поступком.

                        Подносилац предлога на крају закључује да из докумената Удружења ''Образ'' јасно произлази кршење Уставом зајемчених слобода и права грађана Србије, начела грађанске демократије и уставног опредељења о европским принципима и вредностима, супротно начелу забране дискриминације, утврђеном чланом 21. Устава и слободи удруживања, гарантованој чланом 55. Устава.

 

II

 

                        У циљу стварања претпоставки за вођење поступка Уставни суд је дописом од 15. јуна 2010. године затражио од предлагача да достави поједине доказе који нису били достављени уз предлог, а наведени су као доказ, и то:

                        - извештаје Министарства унутрашњих послова Полицијске управе за град Београд - Одељења за увиђајно-оперативне послове УКП-а број Д-2262 и Д-2264 од 2. јула 2001. године;

                        - обавештење о фази у којој се налази поступак по кривичним пријавама КУ-18426 и КУ-18418/08, које су поднете тадашњем Првом општинском јавном тужилаштву у Београду и по кривичној пријави КУ-11948/09, поднетој Четвртом општинском јавном тужилаштву у Београду;

                        - компакт диск (у даљем тексту: CD) на коме је снимак перформанса Габријела Савића у ДКСГ 3. јула 2008. године, који су прекинули чланови Удружења ''Образ''.

                        Поступајући по наведеном допису, Републичко јавно тужилаштво је поднеском А-бр. 261/09 од 25. јуна 2010. године доставило Уставном суду и следеће документе:

                        - из предмета Другог општинског јавног тужилаштва у Београду КТР-270/05 – захтеве за прикупљање потребних обавештења Другог општинског јавног тужилаштва у Београду од 16. и 24. марта 2005. године, 9. априла, 5. и 23. маја 2008. године, са службеном белешком од 23. јуна 2008. године и извештајима надлежних органа Министарства унутрашњих послова поводом поднетих захтева;

                        - захтеве за прикупљање потребних обавештења Првог општинског јавног тужилаштва у Београду КТ. 1448/09 од 15. октобра 2009. године, са службеном белешком од 15. децембра 2009. године и извештајима надлежних органа Министарства унутрашњих послова поводом поднетих захтева;

                        - фотокопију предлога Првог општинског јавног тужилаштва у Београду за предузимање одређених истражних радњи у предметима КТ. 2197/08 од 8. октобра 2008. године и 5. децембра 2009. године, као и захтев за спровођење истраге у предмету КТ. 2225/08 од 8. децембра 2009. године;

                        - захтев за спровођење истраге Четвртог општинског јавног тужилаштва у Београду КТ. 1173/09 од 20. јула 2009. године;

                        - извештај Полицијске управе за град Београд - Одељење за јавни ред и мир ПО бр. 214-43/10 од 24. јуна 2010. године, са CD-ом на коме је снимак перформанса Габријела Савића у ДКСГ 3. јула 2008. године;

                        - службену белешку Републичког јавног тужилаштва од 29. августа 2009. године у којој се налази копија тада актуелне садржине интернет странице Удружења ''Образ'', у којој су описани поједини догађаји приликом којих је дошло до повреде људских права на које је Републичко јавно тужилаштво указало у свом предлогу.

                        Уставни суд је дописом од 24. новембра 2010. године затражио од Агенције за привредне регистре информације поводом правног статуса Удружења грађана ''Отачаствени покрет Образ'', а везано за његову регистрацију. 

                        Агенција за привредне регистре је поднеском од 6. децембра 2010. године обавестила Уставни суд да ''Отачаствени покрет Образ'' није поднео пријаву за упис у Регистар удружења, који води Агенција за привредне регистре, као и да Агенција у својој документацији располаже следећим документима, које је и доставила Уставном суду:

                        - решење Министарства за људска и мањинска права број 2/0-616/2-2003-06 од 7. новембра 2003. године;

                        - Статут ''Отачаственог покрета Образ'' од 19. октобра 2003. године;

                        - решење Савезног министарства правде број 3/1-415/10-2002-07 од 19. јуна 2002. године;

                        - два записник са Сабора оснивача Удружења грађана ''Отачаствени покрет Образ'' од 18. марта 2002. године;

                        - Одлуку о оснивању Удружења грађана ''Отачаствени покрет Образ'' од 18. марта 2002. године;

                        - списак оснивача Удружења грађана ''Отачаствени покрет Образ''.

                        Републичко јавно тужилаштво је 14. октобра 2011. године доставило Уставном суду накнадно прибављену документацију и доказе који, по мишљењу Тужилаштва,  могу бити од значаја за доношење одлуке у овом уставносудском предмету, и то:

                        - извештај Министарства унутрашњих послова - Дирекције полиције                    - Управе полиције 03/5 Стр.пов.бр: 212-1127/11 од 10. октобра 2011. године, сачињен по захтеву Републичког јавног тужилаштва А-бр.261/09 од 5. октобра 2011. године, који садржи хронологију догађаја у којима су учествовали припадници Удружења грађана ''Отачаствени покрет Образ'';

                        - пресуду Вишег суда у Београду К.бр.4264/10 од 20. априла 2011. године;

                        - оптужни предлог Првог општинског јавног тужилаштва КТ. 2260/09 од 30. октобра 2009. године;

                        - пресуду Првог основног суда у Београду К.3233/2011 од 1. јула 2011. године;

                        - решење Вишег јавног тужилаштва у предмету КТМ. 918/10 од 10. новембра 2010. године;

                        - службену белешку Основног јавног тужилаштва у Новом Саду КТР. 3340/11 од 11. октобра 2011. године;

                        - решење Вишег суда у Ваљеву Ким. 55/10 од 26. октобра 2010. године.

                        Уставни суд је дописом од 21. октобра 2011. године затражио од Агенције за привредне регистре додатне информације поводом правног статуса Удружења грађана ''Отачаствени покрет Образ'', а везано за његову регистрацију, имајућу у виду да је, сагласно одредбама Закона о удружењима (''Службени гласник РС'', број 51/09), истекао рок за подношење пријава за усклађивање регистрације, а да су последице непоступања у прописаном року - спровођење поступка ликвидације, брисање удружења из Регистра и губитак статуса правног лица.

                        Агенција за привредне регистре је поднеском од 26. октобра 2011. године обавестила Уставни суд да је Удружење ''Отачаствени покрет Образ'' уписано у Регистар удружења који се води код ове агенције на основу Решења о усклађивању регистрације, број БУ 23319/2011 од 8. септембра 2011. године. Уз наведено Решење Агенција је доставила Уставном суду и следећу документацију:

                        - пријаву ''Отачаственог покрета Образ'' за упис усклађивања регистрације од 29. јула 2011. године и допуну уз ову пријаву;

                        - Одлуку ''Отачаственог покрета Образ'' о именовању лица овлашћеног за заступање Удружења од 11. септембра 2010. године;

                        -  два дописа Агенције за привредне регистре (од 12. јула и 2. августа 2011. године) упућена ''Отачаственом покрету Образ'' поводом отклањања недостатака уочених у пријави за усклађивање регистрације овог удружења, поднетој 21. марта 2011. године;

                        - решење Савезног министарства правде о упису ''Отачаственог покрета Образ'' у Регистар удружења, друштвених организација и политичких организација, број 3/1-415/10-2002-07 од 19. јуна 2002. године;

                        - решење Савезног министарства за људска и мањинска права о промени тачке 3. решења о упису у регистар, број 2/0-616/2-2003-06 од 7. новембра 2003. године;

                        - Статут Удружења ''Отачаствени покрет Образ'' од 11. септембра 2010. године.

 

III

 

                        Уставни суд је поводом поднетог предлога за забрану рада наведеног удружења грађана, сагласно одредби члана 37. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС'', бр. 109/07 и 99/11), 14. децембра 2011. године, одржао јавну расправу. Полазећи од садржине предлога Републичког јавног тужиоца, података прикупљених у спроведеном претходном поступку и одредаба Устава Републике Србије и закона, поставила су се као спорна следећа уставноправна питања:

                        - да ли се у појединим документима удружења чија се забрана тражи, а која имају програмски карактер и налазе се на званичној интернет презентацији тог удружења (''Зашто Образ'', ''Ко смо ми'', ''Основна начела'', ''Основне смернице'', ''Проглас пријатељима'', ''Србским непријатељима'' и ''Национално васпитање'') налазе ставови у којима је изражена дискриминација на основу националне припадности, политичког или другог уверења, вере или сексуалне оријентације (последњи увид на званичној интернет презентацији овог удружења на веб-адреси www.obraz.rs  извршен је 14. децембра 2011. године, када је одржана јавна расправа у овом уствносудском предмету, и када је заступник Удружења, Младен Обрадовић, својим исказом датим на расправи потврдио тачност садржине свих наведених докумената који се налазе на веб-сајту овог удружења);

                        - да ли се деловањем чланова Удружења ''Образ'' нарушавају Уставом гарантована права и слободе појединаца или групе лица која се односе на слободу мишљења и изражавања (члан 46. Устава), слободу окупљања (члан 54. Устава) и забрану изазивања расне, националне, верске или друге нетрпељивости (члан 49. Устава), имајући у виду кривичне и прекршајне поступке који се воде или су окончани против појединих чланова овог удружења;

                        - који вид противзаконитог понашања чланова удружења чија се забрана тражи представља доњи праг толеранције њиховог деловања у односу на разлоге забране удруживања из члана 55. Устава;

                        - да ли су до сада предузете мере државних органа у сузбијању противправних радњи појединаца као чланова удружења чија се забрана тражи адекватне друштвеној опасности деловања овог удружења у домену кршења Уставом зајемчених људских права и слобода; 

                        - да ли је сврха мере забране рада Удружења ''Отачаствени покрет Образ'' пропорционална друштвеној опасности деловања овог удружења и његових чланова, имајући у виду Уставом зајемчену слободу удруживања из члана 55. Устава. 

                        Подносилац предлога је на јавној расправи истакао да припадници Удружења врше различите облике дискриминације кроз своја програмска начела према појединим деловима друштвене заједнице, групама и појединцима, отворено или прикривено испољавају мржњу према онима са којима не деле исто мишљење, моралне ставове, поглед на свет, начин живљења или на који други облик испољавања људске природе, посебно према делу популације који се може назвати лезбејском, хомосексуалном, бисексуалном или транссексуалном или скраћено LGBT популацијом. Истакнуто је да је Удружење публиковало документе који имају статутарни карактер, а који носе називе: ''Зашто Образ'', ''Ко смо сми'', ''Основна начела'', ''Основне смернице'', ''Проглас пријатељима'', ''Србским непријатељима'', ''Национално васпитање'', као и бројна саопштења поводом појединих инцидената, у којима су изнети ставови  којима се спроводи концепција нетолеранције и уводи говор мржње према свим припадницима друштвене заједнице који не мисле исто или слично као припадници Удружења и у којима је изнета јасна намера да ће припадници Удружења предузети све радње ради остваривања својих циљева прокламованих основним начелима и основним смерницама, а чиме се, по мишљењу подносиоца предлога, подразумева и примена насиља. Посебно је истакнут проглас под називом ''Србским непријатељима'', јер из садржине овог документа произлази да се уместо групама које су означене у поднасловима овог прогласа, Удружење обраћа увредљивим тоном читавим народима, а не екстремистичким групама (јеврејском народу када говоре о ционистима, хрватском народу када говоре о усташама, Бошњацима када говоре о муслиманским екстремистима и Шиптарима када говоре о шиптарским екстремистима). За разлику од овог прогласа, у прогласу под називом ''Проглас пријатељима'' обраћају се само лицима која имају одређене врлине за које они сматрају да су важне за постојање српства и тиме их позитивно издвајају од остале популације, при чему објашњавају какве особине та лица треба да поседују да би били ''добри српски грађани''. У документу ''Национално васпитање'' изнет је концепт образовања деце са духовним обогаћивањем културним вредностима које се приписују искључиво српском народу. Подносилац предлога је даље истакао да претње чланова Удружења ''Образ'' свима које они сматрају непријатељима српског народа нису само остале на речима, јер су чланови Удружења и својим деловањем, тј. учешћем у бројним инцидентима своје идеје спроводили у дело. Посебно су издвојени следећи инциденти: напади на припаднике LGBT популације; спречавање поделе новогодишњих пакетића деци од стране припадника Пентакосталне цркве са узвикивањем парола: ''убиј, закољи да секташ не постоји'' (којим се врши верска дискриминација); спречавање пројекција филмова и перформанса, којима се врши дискриминација слободе говора и изражавања; спречавање окупљања других организација које су имале уредно пријављене скупове, као што су нпр. ''Жене у црном'', уз узвикивање на тим скуповима: ''нож, жица, Сребреница'', ''бежите, бежите'', ''вештице'', ''уби, уби Шиптара'', ''ово је Србија'', ''Србија, Србија, напоље са Турцима'', да ће ''Срби сви пушке узети'', ''да ћемо све редом побити''; активно учешће у насиљу поводом одржавања парада поноса, у циљу такође спречавања слободе окупљања грађана; бројна нарушавања јавног реда и мира, паљењем застава као нпр. паљење застава Војводине. Предлагач сматра да све ово говори у прилог томе да је Удружење ''Образ'' основано не само ради остваривања Уставом забрањених циљева, већ да оно представља облик организовања координираног, трајног и заједничког деловања одређене групе лица, ради остваривања тих циљева у складу са јасно прописаним начином деловања усмереним на противуставно деловање. Подносилац предлога посебно се осврнуо на кривичне поступке који се воде против чланова овог удружења, а који су везани за догађаје у којима су они учествовали, као и на изјаве овлашћеног заступника овог удружења дате разним штампаним и електронским медијима у Србији у којима су изнете отворене претње LGBT популацији. Подносилац предлога сматра да се забраном рада овог удружења не би угрозила суштина слободе удруживања, јер се у конкретном случају поставља оправдано питање: до које мере могу да се гарантују и заштите права Удружења које демократске принципе користи да би подривало уставни поредак, и да ли се могу позивати на демократију они који су противници демократије. На крају излагања, подносилац предлога  је истакао да сматра да се слобода удруживања злоупотребљава од стране Удружења грађана ''Образ'', те је предложио да се неприхватљиво деловање овог удружења спречи, тако што ће бити забрањено, брисано из Регистра, али и да Уставни суд забрани да се сва будућа удружења и групе које желе да наставе активности у оквиру њиховог удружења, имају сматрати нелегалним, како би се спречило да ово удружење, активисти и  његови чланови ''заобиђу пресуду о забрани'' и региструју нека нова удружења која би имала исту сврху и циљ, и чије би активности говориле о континуитету са активностима и циљевима претходно забрањеног Удружења.

                        Заступник Удружења грађана ''Отачаствени покрет Образ'' је најпре изнео основне елементе на којима је утемељено ово удружење и дао исцрпно објашњење свих спорних реченица из програмских докумената Удружења, истичући да се оне не могу тумачити саме за себе истргнуте из контекста целог текста на које се односе. Истакао је да, по његовом мишљењу, у овим документима нема ничега што је противно Уставу и законима Републике Србије, да су ови документи писани 90-тих година, да је њихов аутор покојни оснивач и први председник овог удружења и да због пијетета према њему ови документи нису мењани нити уклоњени са веб-сајта Удружења, као и да је у време настанка тих докумената у нашем законодавству хомосексуализам био дефинисан као противприродни блуд. Заступник је даље дао објашњење свих спорних слогана који су коришћени на лецима и у прогласима овог удружења приликом позива за учешће на различитим манифестацијама, као и спорних делова изјава и интервјуа које је он лично давао штампаним и електронским медијима у Србији. Поводом навода подносиоца предлога да су чланови Удружења учествовали у појединим инцидентима у којима су ометали учеснике уредно пријављеног скупа у њиховом изражавању одређених ставова и погледа, узвикивањем увредљивих и претећих парола, заступник је посебно истакао да никада није издат било какав налог или упутство члановима Удружења да се некоме на таквим скуповима прети, истичући право чланова Удружења да као и сви грађани имају право да искажу своје незадовољство због ставова за које се учесници таквих скупова залажу. Заступник је затим подробно описао учешће чланова ''Образа'' на свим догађајима и манифестацијама за које је подносилац предлога сматрао да су инцидентне природе, истичући да Републичко јавно тужилаштво није изнело ваљане доказе о томе да су за њих одговорни ''водећи људи'' и чланови Удружења. Истакао је да су програмски документи овог удружења, поред Статута,  ''Основна начела'', ''Основне смернице'' и ''Програм националног васпитања'', као и да, у неком смислу, у ову групу докумената спада и текст ''Ко смо ми'', док остали документи побројани у предлогу за забрану рада и означени као документи статутарног карактера представљају пропратни материјал који се уз читав низ других докумената могу наћи на веб-сајту овог удружења.

                        Пуномоћник овог удружења је истакао да подносилац предлога није ваљаним доказима поткрепио свој захтев за забрану рада Удружења грађана ''Отачаствени покрет Образ'', јер се они састоје од низа захтева за покретање прекршајних поступака, обустављених прекршајних поступака, разних службених белешки, безбедносних информација и сл. докумената и једне неправноснажне пресуде против Младена Обрадовића, заступника овог удружења, за коју сматра да је апсолутно непримерено да се користи као било какав доказ, јер би се на тај начин нарушила презумпција невиности. Оспорава и доказ у виду пресуде која се односи на лица која су напала и нанела телесне повреде новинару Теофилу Панчићу, јер се ниједно од тих лица не може довести на било који начин са овим удружењем. Такође сматра да навођење поднетих оптужних предлога као доказа у поступку за забрану рада Удружења представља својеврсну злоупотребу, јер оптужни предлог садржи само одређени степен вероватноће да се догађај који је описан у диспозитиву оптужног предлога заиста и догодио, али као веродостојан доказ може послужити само окончање поступка и правноснажност одлуке. Истиче да нико од чланова ''Образа'', осим Младена Обрадовића, није чак ни прекршајно кажњаван. Оспорава позивање Тужилаштва на новинске чланке као доказ у поступку, као и позивање на полицијске службене белешке, јер се они ни у једном поступку не могу сматрати доказима. Истиче да ниједан од понуђених доказа, нити појединачно, нити заједно, не може водити закључку да збир појединачних аката лица која су чланови ''Образа'' представља њихово противуставно деловање и нарушавање туђих права. Даље наводи да поводом парола које се стављају ''Образу'' на терет, не постоје конкретни докази да су чланови овог удружења узвикивали и писали те пароле, нити да су лепили или штампали плакате са овим паролама, као ни о томе да су чланови ''Образа'' били ти који су учествовали у насилном прекидању појединих манифестација, нарочито не маскирани, јер је један од основних принципа деловања овог удружења - забрана било каквог маскирања. На крају предлаже да уколико Тужилаштво само не одустане од свог предлога, Уставни суд оконча овај поступак на тај начин што ће предлог за забрану рада ''Отачаственог покрета Образ'' одбити.

                        Након излагања свих учесника на јавној расправи, Уставни суд је закључио да  представници ''Отачаственог покрета Образ'' оспоравају одређене тврдње изнете од стране Републичког јавног тужилаштва које се, пре свега, односе на: идентификацију лица која су била маскирана и која су као таква узвикивала пароле за које подносилац предлога налази да су израз говора мржње, претње, изазивања националних и других нетрпељивости, а да се ради о лицима који су припадници овог удружења; затим, оспорава се тврдња да су било какви плакати и прогласи који су са истом садржином лепљени у Београду, поводом одређених манифестација и догађаја, били дело припадника овог удружења; на крају,  инсистира се на садржини хард диска у погледу парола које се тамо налазе, а са аспекта њихове веродостојности и њиховог доказног и аутентичног утицаја на друге пароле за које предлагач налази да јесу спорне и да могу бити довољан доказни материјал у прилог тврдњи да се ради о таквом поступању које може довести до забране рада Удружења грађана „Отачаствени покрет Образ“. Сагласно наведеном, Уставни суд је одредио рок од 15 дана учесницима у поступку да се на ова спорна питања посебно изјасне и доставе све доказе и други пратећи материјал за који сматрају да може бити од значаја за доношење одлуке овог суда.

                        Поступајући по налогу Уставног суда, Републичко јавно тужилаштво је 28. децембра 2011. године доставило Суду:

                        - извештај Министарства унутрашњих послова о прегледу рачунара Младена Обрадовића, одузетог приликом претреса просторија у којима борави у Београду, дана 25. септембра 2009. године; у закључку, који је саставни део овог извештаја је утврђено да на рачунару нису пронађени трагови који би указивали на то да је са тог рачунара вршено упућивање претњи и позива на насилно прекидање и напад на учеснике скупа ''Поворка поноса 2009'', који је од стране LGBT популације био заказан за 20. септембар 2009. године у 11 часова на Студентском тргу у Београду и да су на рачунару пронађени трагови који указују на то да је коришћен за израду огласа, налепница, плаката, јавних позива и др. везано за учеснике наведеног скупа, уз документовање ових навода фотографијама са хард диска компјутера, које су достављене уз наведени извештај;

                        - изводе из новинских чланака и емисија који сведоче о јавним иступима припадника Удружења ''Образ'' и њиховом јавном противуставном деловању (вести - ТВ ''Фокс'' од 14. августа 2009. године, ''Борба'' од 22. јула 2009. године – страна 3, ''Press'' од 1. септембра 2007. године, ''Газета'' од 10. априла 2008. године, емисија ''Инсајдер'' – ''Не(моћ) државе'', 3. део од 17. децембра 2009. године).

                        Изјашњавајући се поводом негирања представника Удружења ''Образ'' о повезаности активиста Удружења са кривичним поступком који се води пред Првим основним судом у Београду у предмету К. 3233/2011 против окр. Жужа Данила и Милоша Младеновића у вези са нападом на новинара Теофила Панчића Тужилаштво је доставило извештај Полицијске управе за град Београд из кога произлази да је Жужа Данило, са истим личним подацима као што су подаци прибављени у кривичном поступку, идентификован као припадник овог удружења и као учесник у инциденту поводом одржавања јавног скупа ''Жене у црном'', одржаног дана 10. јула 2009. године. Такође, у односу на део излагања представника Удружења изнетог на јавној расправи пред Уставним судом, да је на јавним скуповима у чијој су организацији учествовали, било и ''неидентификованих маскираних лица која су учествовала у инцидентима'', Тужилаштво сматра да наведено није од утицаја на одлучивање о предлогу, будући да се представници Удружења нису јавно оградили од насилних иступа таквих појединаца, те се може закључити да су на тај начин толерисали њихово деловање. На крају, подносилац предлога сматра да наведена документација и аргументација поткрепљују поднети предлог за забрану рада наведеног удружења, јер је његово деловање усмерено на насилно рушење уставног поретка, кршење зајемчених људских и мањинских права или изазивање расне, националне или верске мржње, те да је забрана рада удружења нужна ради заштите, уживања и остваривања зајемчених права човека и њихових основних слобода, прокламованих Уставом и потврђеним међународним уговорима.

                        Уставни суд је нове доказе и изјашњење Републичког јавног тужилаштва на поједине наводе са јавне расправе уредно доставио Удружењу грађана ''Отачаствени покрет Образ'' 27. јануара 2012. године, ради упознавања. Удружење није доставило Уставном суду никакве нове доказе, нити изјашњење поводом достављеног материјала Републичког јавног тужилаштва.

 

IV

 

                        У спроведеном поступку Уставни суд је утврдио:

                        Удружење ''Отачаствени покрет Образ'' је уписано у Регистар удружења на основу решења Агенције за привредне регистре - Регистратора који води Регистар удружења, број БУ 23319/2011 од 8. септембра 2011. године, када је извршено усклађивање претходне регистрације овог удружења, које се водило  у Регистру удружења, друштвених организација и политичких организација при Савезном министарству правде, на основу решења број 3/1-415/10-2002-07 од 19. јуна 2002. године. Измена тачке 3. наведеног решења извршена је на основу решења Министарства за људска и мањинска права државне заједнице Србија и Црна Гора број 2/0-616/2-2003-06 од 7. новембра 2003. године, којим је промењена функција лица које је овлашћено за заступање и представљање Удружења са главног секретара Удружења на председника Главног одбора Удружења.

                        Решењем Агенције за привредне регистре број БУ 23319/2011 од 8. септембра 2011. године је констатовано да се уписује у Регистар удружења усклађивање удружења, са следећим подацима: да се ради о удружењу као облику организовања; да је назив удружења ''Отачаствени покрет Образ''; да је скраћени назив удружења ''Образ''; да су седиште и адреса удружења - Рабина Алкалаја 1, Београд-Земун, Србија; да је удружење основано 18. марта 2002. године; да је Статут донет 11. септембра 2010. године; да је делатност удружења – делатност осталих организација на бази учлањења; да је заступник удружења – Младен Обрадовић из Београда; да се удружење оснива на неограничено време; да је област остваривања циљева удружења – промовисање традиционалних српских и православних вредности. Наведеним решењем је, такође, констатовано да се у Регистар уписује забележба о поступку који се води пред Уставним судом у предмету VIIУ-249/2009, по предлогу Републичког јавног тужилаштва од 25. септембра 2009. године за забрану рада Удружења грађана ''Отачаствени покрет Образ''.

                        Важећим Статутом ''Отачаственог покрета Образ'' од 11. септембра 2010. године, који је донет у процесу усклађивања регистрације и унутрашњих аката овог удружења са одредбама Закона о удружењима из 2009. године, предвиђено је: да је удружење ''Отачаствени покрет Образ'' невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време ради остваривања циљева у области – промовисање традиционалних српских и православних вредности (члан 1.); да су циљеви Удружења – промовисање, сведочење, неговање и афирмисање традиционалних српских и православних вредности, залагање за обнову аутентичне српске државности, залагање за примену вредности које Образ афирмише на начин на који ће то моћи да помогне духовну, националну и културну обнову српског народа (члан 2.); да ради остваривања својих циљева Удружење нарочито спроводи следеће делатности - у својим наступима промовише циљеве за које се залаже, образује студијске одборе, радне групе и слична тела за поједине области рада, у складу са циљевима Удружења, објављује књиге и друге публикације о питањима које се односе на промовисање традиционалних српских и православних вредности, организује самостално или у сарадњи са другим организацијама и установама, скупове, трибине, расправе и саветовања у области циљева Удружења, образује огранке у земљи и иностранству, сарађује са универзитетима, школама, стручним удружењима и другим организацијама у земљи и иностранству, које се баве сродном делатношћу (члан 3.); да су органи Удружења – Сабор, који је највиши орган Удружења и врши функцију скупштине Удружења, Главни одбор и Национални савет; да функцију заступника врши председник Главног одбора, а у његовом одсуству заменик председника Главног одбора (члан 8.); да је рад Удружења јаван (члан 14. став 1.).

                        Поред Статута, основни програмски документи овог удружења су: ''Основна начела'', ''Основне смернице'' и ''Програм националног васпитања'', који се налазе на званичној интернет презентацији овог удружења. Поред ових докумената, на истом веб-сајту се налази текст којим се ''Образ'' званично представља на сајту, под називом ''Ко смо ми'' и два прогласа - ''Србским непријатељима'' и ''Проглас пријатељима'', који се налазе у делу сајта под називом ''Начела''.

                        У документу под називом ''Основна начела'' истичу се четири основна начела на којима, по мишљењу Удружења, мора да почива јака српска држава, а то су: богољубље и родољубље, српска Србија (ово начело се односи на решавање српског националног питања), домаћински поредак и витешке оружане снаге. Објашњавајући основно начело под називом ''богољубље и родољубље'', у документу се истиче да ''православно богољубље и српско родољубље јесу предуслови постојања србског народа и богате и снажне државе Србије'' и да ''без здраве хришћанске духовности није могуће здраво србско друштво'', као и да је ''Србија у време светих Немањића била богата и снажна, берићетна и срећна, зато што је нису кварили безбожници и секташи''. Када се говори о решавању српског националног питања, износи се мишљење да су Срби једини историјски државотворан народ у Европи који је у XXI век ушао без решења свог националног питања, да се српски државотворни простор непрекидно смањује и распарчава, а да је духовни и физички опстанак српске нације угрожен као никада до сада, па стога ''Србско национално питање данас гласи: хоће ли Срба уопште бити – или ћемо нестати мучки побијени од шиптарских терориста, исламских фундаменталиста, усташа и НАТО-окупатора'', да би на се на крају изнео закључак ''да Србство може победити и опстати само у својој слободној и Богом благословеној националној држави – србској Србији, која ће ослободити и ујединити све Србске Завичаје''. У начелу под називом ''Домаћински поредак'' је истакнуто да Србија не може да буде ни богата ни снажна ''без васпостављања и очувања домаћинског поретка у духовном, политичком, економском и породичном животу'', уз изношење претње да ''сви који покушавају да се обогате и окористе на штету народа и државе морају бити најоштрије кажњени'' и закључка на крају да ''само уз обнову хришћанског морала и домаћинског поретка остварићемо здраво и богато србско друштво''. У начелу ''Витешке оружане снаге'' констатује се да се ''српски народ налази на стратешкој и геополитичкој ветрометини Балкана, Европе и света и да ће Србија ''уз Божију помоћ, бити снажна само ако има непобедиве и неустрашиве оружане снаге и високоразвијену војну индустрију''.

                        У документу под називом ''Основне смернице'' Удружење је дефинисало вредности за које се залаже, при чему је основна смерница из које произлазе све остале смернице дефинисана као ''Србство са Образом''. Према овом документу, Удружење се залаже: за православну побожност уместо атеизма и секташтва; за ''светосавски национализам уместо безбожног мондијализма''; за ''Крст Часни уместо демонске петокраке''; за ''Слободу Златну уместо Новог светског поретка''; за ''школу са вером уместо атеистичких лажи''; за ''војску са родољубљем уместо НАТО окупације''; за ''политику са поштењем уместо партијашког лицемерја''; за ''Државу са Божијим благословом уместо грађанске републике''; за ''христољубивог Владара уместо властољубивих партијаша''; за ''србску саборност уместо антисрбске демократије''; за ''домаћинску привреду уместо распродаје и пљачке''; за ''домаћинску одговорност уместо грађанске себичности''; за ''србску господственост уместо свеопштег простаклука''; за ''Победу уместо пораза’’ и за ''Образ уместо безобразја''.

                        У документу под називом ''Проглас пријатељима'' издвојене су поједине групе лица, којима се приписују одређене врлине које, по мишљењу припадника Удружења, чине најважније карактерне особине српског народа, чиме се они позитивно издвајају из целокупне популације и због тих особина заслужују наклоност Удружења и право да се прогласе пријатељима. У овом прогласу Удружење се обраћа: ''Србину, Србкињи, свештенику, војнику, полицајцу, сељаку и раднику''.

                        У другом прогласу који носи наслов ''Србским непријатељима'', одређене су групе лица које се сматрају непријатељима српског народа.

                        У обраћању ционистима, који се називају и антихришћанским јеврејским расистима, у прогласу се наводи: ''Народ коме припадате имао је јединствену благодат да му се открио и у времену од Аврама до Христа јављао Бог Живи и Истинити. Сам Син Божији и Спаситељ људског рода, Господ Исус Христос, појавио се и проповедао је управо у вашем народу, али сте Га ви презрели, одбацили и распели. Зато сте изгубили своју богоизабраност, веру и разум. Почели сте да лутате и другим народима отимате оно без чега сте остали сопственом кривицом. Од фарисеја и садукеја, преко кабалиста и манихејаца, па до масонерије и илумината – траје ваш поход против Христа и хришћана. У сулудој жељи да завладате целим светом, ви сте подстицали, организовали и финансирали највеће и најкрвавије светске ратове и револуције у којима су изгинули милиони људи. У свој заслепљености ви сте, међутим, заборавили да чак и у вашој садашњој религији, сатанистичкој Кабали, стоји да се 'зло учињено другима неумољиво враћа ономе ко га је починио'. Ваша злодела одвешће вас у вечну патњу, јер лихварски новац можда може поткупити људе, али ништа не може поткупити Бога Правде – Господа Исуса Христа''.

                        За усташе се каже: ''Ваша патолошка мржња према свему што је Србско и Православно јесте отровни плод ваше државотворне неспособности и културне јаловости. Свесни своје духовне беде и ништавила, ви сте од нас Срба покрали све оно што немате, почев од језика и историје, па до генија попут Руђера Бошковића и Николе Тесле.  Притом сте, само у XX веку, побили, прогнали или похрватили готово два милиона Срба. Срби вам никада неће, и не смеју, заборавити ни опростити ваша паклена зверства над стотинама хиљада јасеновачких, јадовинских, глинских, пребиловачких, медачких и осталих србских мученика. Праведно ћемо, уз Божију помоћ, осветити 'Бљесак' и 'Олују' и ослободити све земље Србског Отачаства које сте уз подршку белосветских зликоваца привремено отели и оскрнавили''.

                        Муслиманским екстремистима се обраћа речима: ''Уместо да се коначно вратите вери и нацији својих православних србских предака, ви сте у име џихада и у последњем рату мучки насрнули на своје дојучерашње сународнике. Очајнички трагајући за новим идентитетом, чак сте и назив новопроглашене 'нације' ('Бошњаци') и непостојећег 'језика' ('босански') украли од оних од којих потичете, покушавајући неуспешно да превазиђете јаничарски комплекс који ће вас мучити докле год се не вратите Србству и Православљу. Зар не знате да су правдољубиви и слободољубиви Срби у својој историји увек ослобађали Србске Земље и Завичаје? Уз помоћ Божију ослободићемо и Србску Босну и Херцеговину. Ниједна окупација није вечна - вечна је само Правда Бога Живог и Истинитог у чију помоћ се једино уздамо''.

                        За шиптарске терористе се наводи: ''Ви, који сте цивилизацијска срамота Европе, тврдите да је Стара Србија - Косово и Метохија - ваша!? Но, да ли су историјске чињенице на вашој страни? Наравно да нису! Зато се и упињете да на најсветијем делу Србског Отачаства затрете сваки траг Србства и Православља, вршећи у спрези са евроатлантским окупаторима свирепе злочине над оно мало преосталих србских страдалника. Ипак, зар се не прибојавате дана када ће се Србство пробудити? Тада више неће бити никакве антисрбске власти спремне да 'о свему преговара'. Када дође време полагања рачуна, запитајте се како ћете се суочити са праведним гневом србског народа, који ће, будите уверени, доћи по своје. Тврдо вам обећавамо: осветићемо Косово!''

                        Лажним миротворцима поручују: ''Мир који ви хоћете није Мир Божији за који се Црква Православна непрестано моли. Оно што нам ви намећете јесте лажни мир покорених и осрамоћених робова Новог светског поретка, а не истински мир слободних Христових људи. У име те своје лажи ви бестидно заговарате покорност злу и ширите хаос дефетизма. Срби, међутим, врло добро знају да су ваше папагајске приче о наводном србском 'геноциду' и 'мрачној прошлости' само димна завеса за прикривање крвавих злочина ваших очева, дедова и идеолошких учитеља, који су у име Тита, Партије и светске револуције побили на десетине хиљада србских мученика. Ваш мир итекако има алтернативу, а то је борба са вером у Бога за Крст Часни и Слободу Златну! Губите се из наше Србије у вашу мирну бестрагију!''

                        Партијашима се каже: ''Ваше право име је лаж, а презиме похлепа. Свесни сте неостваривости својих идеја, у које ни сами искрено не верујете, а ипак се за њих залажете, кријући своје нечасне намере иза демагошких парола којима слуђујете србски народ. Незајажљиво желите власт и моћ и спремни сте на све само да бисте их се дочепали. Ви сте уљези у бићу Србства, а ваша лажљивост равна је само вашем лицемерју и кукавичлуку. Својим странчарењем ви наносите несагледиву штету народу коме, како тврдите, припадате, али сте зато итекако корисни србским непријатељима. Уз Божију помоћ, Србство ће прозрети вашу 'језиву таму туђинску, са лепим именом и шареном одећом' и вратиће се на свој Богом благословени и освештани светосавски Пут са којег сте га ви одвлачили''.

                        Секташима се обраћа речима: ''Зловерје које упражњавате и ширите јесте једна од најгорих пошасти које су се острвиле на србски народ у овим смутним и распетим временима. Србство је данас преплављено са више од триста секти; због вашег антихришћанског деловања свакодневно се разарају србске породице, уништава духовно и телесно здравље људи, врше стравична убиства и самоубиства. Знајте, ипак, да вас никакве 'технике контроле ума' и остала злодуховна средства којима привремено располажете и којима упропашћујете људске животе неће спасити заслужене казне пред судом Србске Државе, баш као ни пред Праведним и Страшним Судом Божијим''.

                        Лицима која се у Прогласу називају перверзњацима поручује се: ''Ваше очи пуне болесне пожуде уперене су ка нашој деци, док под плаштом 'људских права' и 'грађанских слобода' покушавате да своју изопаченост прикажете као 'нормалну појаву', а себе као 'угрожену врсту'. За свој наказни и противприродни начин живота одговараћете пред Богом, али ћете за ширење својих одвратних обичаја кривично одговарати и пред Србском Државом. Свеједно да ли сте педери, педофили, содомисти, 'транс-' или 'би-сексуалци', знајте да, ако се не покајете, за вашу изопаченост неће бити ни Божије ни људске милости. Бићете најстроже кажњени и искорењени!''

                        У обраћању наркоманима истиче се: ''Намећете своје безнађе другима, увлачећи недужне у свој очај. Зато за вас и вашу болест нема места међу Србима. Ако одбијате да се лечите, већ настављате да ширите своју заразу, бићете праведно кажњени јер не можете несметано кварити чистоту србске омладине и здравље србске нације'', а криминалцима се поручује: ''Ваш посао је унесрећивање других. Сваки ваш 'успешан бизнис' неизбежно некоме доноси патњу и несрећу. Волите своје породице, а мислите да некажњено смете да разарате туђе, не обазирући се ни на Божије нити на људске законе. Често се бусате у груди да сте родољуби, иако србски народ трпи од вас огромну штету. Србска омладина се превише често угледа на вашу безобзирност, а ваше понашање је страно светосавском духу. Вашем необузданом дивљању стаћемо на крај свим расположивим средствима и најстрожим кривичним казнама!''

                        На крају овог прогласа даје се општи закључак, који гласи: ''Има још много оних који морају да чују глас Србства. То је, пре свега, глас упозорења. Отачаствени покрет Образ можда не може физички да уништи све зло које кидише на србски народ, али ће, докле год постоји, непрестано и неућутно на њега указивати и против њега се бескомпромисно борити. Још једном упозоравамо све србске непријатеље и позивамо их: покајте се за своја злодела, иначе за вас неће бити ни Божије ни људске милости!''

                        У ''Програму националног васпитања'' износи се концепт васпитања деце заснован на светосавском духу побожности, честитости и родољубља, преко проучавања и неговања различитих форми у којима се потенцира припадност српском народу.

                        У документу под називом ''Зашто Образ'', Удружење позива лица да се придруже Удружењу и износи разлоге за доношење такве одлуке, односно указује на разлоге који би могли да определе неко лице да се придружи Удружењу. У овом документу се наводи: да ''Отачаствени покрет Образ'' постоји јер је ''распетом, пониженом и обесправљеном Србству данас више него икада потребан одлучан и делотворан одговор на свеопшту окупацију, хаос и безнађе'', да ''Образ'' није партија, нити странка, већ да је ''Покрет србске истине и србске будућности'', да је ''Образ'' једини Покрет за школу са вером, политику са поштењем, војску са родољубљем и државу са Божијим благословом; да се ''Образ'' бори за духовну и државотворну обнову Србства на темељима Светосавља; и да зато Образ хоће богату и снажну, јединствену и слободну србску националну државу у којој Срби неће бити сиромашни и презрени "грађани", већ угледни домаћини.

                        У тексту под називом ''Ко смо ми'', у коме се Удружење званично представља на веб-сајту наводи се: да је ''Образ'' политичка организација, православна и саборна, а не партијска, јер не верују у плурализам интереса у српском народу, већ у његову саборност, у јединствен систем вредности и у једну заједничку судбину за све Србе; да су политичка организација јер политички размишљају и јавно иступају, јер сматрају и верују да се једино заједничким, националним напором могу трајно превазићи сви проблеми и недаће који су снашли српски народ, да  своје узоре виде у побожним и честитим Србима и Србкињама, нашим прецима и савременицима, који су знали да је политика света и страшна служба народу и држави и према њој се тако и односили; да је ''Образ'' Отачаствени покрет,  Отачаствени – зато што се бори за слободу и добробит српског отачаства као јединственог геополитичког и државотворног простора нашег народа, коме припадају сви српски завичаји од Купе до Вардара и од Дунава до Јадранског мора;  да је покрет  – зато што не верују у пасиван став према искушењима која су пред целим српским народом, да не верују онима који бучно и наметљиво тврде да је "све изгубљено", да "ништа више не може да се уради", да је "некада могло, али је сада касно", да не могу једино они који никада нису и који никада не би, ма под каквим условима, ништа ни покушали; да је касно је за оне који трагају за изговором, а не за решењем и успехом; да је њихова света дужност да се држе заветних речи Владике Његоша: ''Нека буде борба непрестана, нека буде што бити не може!''; да ако не будемо у стању да поново чинимо оно што наши непријатељи сматрају немогућим – онда нећемо бити достојни наследници наших светих предака; да онда нећемо ни имати зашта да се зовемо Србима. Затим следи образложење зашто је изабран појам ''Образ'' за име Удружења – ''Образ је, заправо, Икона Божија у човеку – што и јесте изворно значење речи образ у старосрбском језику. И као што све наведено чини јединствену личност, свеукупност човека, тако и Отачаствени покрет Образ саучествује у свесрбском Образу, у србском лицу спрам осталог света''. На крају овог текста се закључује: ''Налазимо се на почетку трећег миленијума. Током последњих петнаестак година збило се више судбоносних догађаја него у читавим ранијим раздобљима србске, али и опште људске историје. И већина онога што се збило није било добро. Па ипак, ми у Образу верујемо да искушења која су нам стављена у део нису против нас него за нас, да покажемо сваки своје право лице, да осветламо свој и свесрбски Образ. Живот није патња без смисла, већ школа која припрема за вечност. Ни једна несебична жртва толиких Срба који су нам претходили није била узалудна; доказ за то смо управо ми, Срби овог злог доба. Зато смо уверени да ће и напори Отачаственог покрета Образ и свих других часних србских савременика бити трајан ослонац оним Србима који ће тек доћи и испунити Завет до краја''.

                        Уставни суд је такође утврдио да су, према званично достављеним извештајима Министарства унутрашњих послова, чланови овог удружења учествовали на бројним догађајима, од којих су најзначајнији следећи:

                        - дана 10. децембра 2007. године око 30 активиста ''Образа'' окупило се на Тргу Републике како би изразили протест поводом одржавања јавног скупа ''Жене у црном'' и других невладиних организација, поводом обележавања међународног дана људских права под називом ''Стоп клерикализацији''; перформанс невладиних организација је ометан певањем песама ''Спрем'те се спрем'те четници'', ''Чича Дражо'' и др. и узвикивањем парола ''Нож, жица Сребреница'', ''Уби, уби Шиптара'', поводом овог догађаја против Младена Обрадовића је поднет захтев за покретање прекршајног поступка због извршеног прекршаја из члана 15. став 1. тачка 2. Закона о окупљању грађана;

                        - дана 17. маја 2008. године чланови ''Образа'', са истакнутим обележјима, патролилали су центром Београда поводом најаве одржавања ''уличне конференције'' LGBT групе; према саопштењу овог удружења, које се налази на веб-сајту удружења у делу ''Активности-Образ на делу'', више десетина чланова овог удружења учествовало је у тзв. ''тројкама'' које су патролирале централним градским улицама уз претећи слоган ''чекамо вас!''; у саопштењу се даље каже да су чланови Удружења ''овом акцијом недвосмислено показали свима који маштају о одржавању тзв. ''геј-параде'' да јавно промовисање и ширење зла нећемо толерисати, већ да ћемо га спречити свим средствима. Отачаствени покрет Образ ће се и убудуће свим силама борити да Београд буде слободан хришћански град, а Србија слободна и уједињена држава са Божјим благословом''.

                        - дана 8. јануара 2009. године у Београду верници Христове пентокостне цркве Свете Тројице, организовани у Удружење ''Хлеб живота'', ометани су у својој активности поделе божићних пакетића на тај начин што су чланови Удружења ''Образ'' заједно са навијачима фудбалских клубова ''Црвена звезда'', ''Партизан'' и ''Рад'', деци и родитељима који су довели децу у наведену цркву делили летке са паролама ''стоп сектама'' са текстом који вређа религиозна осећања и уверења припадника ове цркве, тако што се у тексту ова црква назива ''сектом'' која је ''увезена из Америке'', а да је храм ''Свете Тројице'' упориште CIA; чланови Удружења ''Образ'' узвикивали су претеће пароле ''Србија Србима, напоље са сектама'', ''Напоље из Србије'', ''Уби, закољи, да секта не постоји'', ''Ој, секташ нека нека, дубока вас јама чека, широка један метар, а дубока километар'', ''на колена пред Србе'', ''марш из Србије, секташке крвопије'' и др; у саопштењу на веб-сајту Удружења поводом овог догађаја истакнуто је да ''певање није престајало докле год је трајала подела пакетића, као знак упозорења секташима да не покушавају да врше било какву верску пропаганду међу присутном децом''; Полицијска станица Стари град у Београду је ставила захтев за покретање прекршајног поступка против Младена Обрадовића, због прекршаја из члана 15. став 1. тачка 2. Закона о окупљању грађана РС;

                        - дана 11. јула 2009. године на Тргу Републике у Београду одржан је јавни скуп у организацији НВО ''Жене у црном'' поводом обележавања 11. јула, дана страдања лица муслиманске вероисповести у Сребреници, где се окупило око 30 присталица ''Образа'' и ''Покрета 1389'' који су узвикивали пароле ''идите у Кравице'', ''бежите, бежите'', ''ово је Србија'', ''Србија Србима'', ''напоље са Турцима'' и др;

                        - током кампање за одржавање ''Поворке поноса 2009'', на фасадама зграда и осталим погодним местима исписивани су графити ''смрт педерима'', ''стоп геј паради'' и ''чекамо вас'', где је у потпису писало ''Образ''; против Младена Обрадовића полицијски службеници Одељења за ЈРМ УП, ПУ за град Београд, су због постојања основане сумње да је извршио кривично дело расна и друга дискриминација из члана 387. став 4. КЗ РС, поднели кривичну пријаву КУ-18981/09 Првом општинском тужилаштву у Београду, које је покренуло кривични поступак против именованог, због основане сумње да је извршио наведено дело на тај начин што је у времену од 11. до 20. септембра 2009. године, као генерални секретар и одговорно лице Удружења грађана ''Отачаствени покрет Образ'', у Београду на више локација организовао писање графита претеће садржине и лепљење плаката и налепница са натписом ''чекамо вас'', обраћао се средствима јавног информисања, итд. и на тај начин се обраћао јавности са циљем спречавања одржавања најављене ''Поворке поноса 2009'', која је требало да се одржи 20. септембра 2009. године;

                        - од стране УКП-6 Одељење ПУ за град Београд поднета је кривична пријава против тројице малолетника због постојања основане сумње да су извршили дело изазивања националне, расне или верске мржње и нетрепељивости; пријављени су почетком октобра 2010. године из просторија Удружења ''Образ'' преузели већу количину пропагандног материјала са садржајем који позива ''грађане да се дана 10. октобра 2010. године одазову у што већем броју и да спрече манифестацију ''Парада поноса'';

                        - дана 10. октобра 2010. године у организацији ''Геј стрејт алијансе'' и ''Квирија центра'' одржан је јавни скуп у покрету ''Парада поноса 2010''; због организовања насиља поводом овог догађаја, против лидера и активиста Удружења води се кривични поступак због кривичног дела насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу из члана 344а став 3. КЗ РС; Виши суд у Београду донео је 15. априла 2011. године пресуду К. 4264/10, којом је ова лица огласио кривим за кривично дело чије извршење им је стављено на терет; у току је жалбени поступак поводом наведене пресуде.

                        Такође су од значаја поједине изјаве Младена Обрадовића дате штампаним и електронским медијима у Републици Србији, које се односе на активности Удружења поводом појединих догађаја и манифестација у којима су и сами чланови овог удружења учествовали. Те изјаве су следеће:

                        - дана 1. септембра 2007. године у дневном листу ''Press'', у чланку под називом ''Спектаклук педерлука'' изјавио је: ''Ако хомосексуалци немају срама, биће спречени као 2001. године'' (када је дошло до нарушавања јавног реда и мира у већем обиму, оштећења објеката и службених возила МУП-а РС, када је један полицајац задобио тешке телесне повреде, а десет лица је задобило лаке телесне повреде), настављајући да је ''по законоправилу Светог Саве за полне изопачености и хомосексуализам била предвиђена смртна казна, јер се тада водило рачуна о духовном здрављу нације'';

                        - дана 7. априла 2008. године у дневном листу ''Ало'', у чланку под називом ''Дан геј младости'', поводом одржавања Евросонга у Београду и најаве доласка великог броја припадника геј популације из Европе на ово такмичење, изјавио је да ''као ни 2001. године, нећемо дозволити промоцију наказних и изопачених вредности на улицама Београда, који је поред Москве једина европска метропола у којој до сада није било геј параде'';

                        -  дана 10. априла 2008. године у дневном листу ''Газета'', у чланку под називом ''Хомо фрка'', поводом истог догађаја, изјавио је да ће спречити дефиловање људи геј оријентације, са напоменом ''питајте њихове организације, они врло добро знају како ми то радимо и како можемо да их спречимо...''; на опаску новинара да Обрадовић практично признаје да је ''Образ'' учествовао у организацији батинаша који су тукли људе на улицама Београда 2001. године у оквиру ''Параде поноса'', он је истакао да је на тај догађај поносан;

                        - дана 22. јула 2009. године у дневном листу ''Борба'' у чланку под називом ''Десничари најавили излазак на улицу'', поводом најаве одржавања ''Параде поноса'', Обрадовић је изјавио да ће ''Образ'' бити на улицама тог дана и где год буде то потребно заједно са, како се каже, ''осталим српским родољубима учини све да спречи тај скуп'';

                        - у одговору датом новинару ТВ ''Фокса'', који је емитован на Вестима ове телевизије 14. августа 2009. године, поводом питања новинара ко пише увредљиве графите по Београду поводом најављеног одржавања ''Параде поноса'', Обрадовић каже да то чине ''православни Срби, српски националисти, родољуби, сви нормални људи, сви они које желе здраво друштво, здраву породицу и који не желе ширење зла у нашој земљи'';

                        - дана 1. септембра 2009. године у дневном листу ''Курир'', у чланку под називом ''Паника'', поводом истог догађаја, између осталог, је изјавио: ''Наша порука педерима је јасна: чекамо вас'';

                        - дана 18. септембра 2009. године у емисији радија ''Слободна Европа'', поводом најављене ''Параде поноса'' изјавио је: ''Образ се противи одржавању једне такве накарадне манифестације и потпуно је природно да смо спремни на све видове деловања у том правцу и да је то само почетак и најава онога што долази'';

                        - у интервјуу датом новинару Б92 у емисији ''Инсајдер'', под називом ''Не(моћ) државе -3. део'', поводом прекинуте ''Параде поноса'' из 2001. године изјављује: ''сматрам да је добро што се једна таква наказна манифестација није одржала у Београду...'', ''борба за одбрану српског имена и имања води се и речима и делом, постом и молитвом, води се и крстом, води се и плугом и пером, али онда  - ако нема другог излаза – она се води и мачем'';

                        - у интервјуу објављеном 8. јула 2011. године у дневним новинама ''Правда'', поводом питања новинара шта мисли поводом најава LGBT популације о одржавању ''Параде поноса'' на јесен, Обрадовић изјављује: ''Као прво, не ради се ни о каквој 'Паради поноса', већ је то парада срама. Искрено се надам да ће се наћи неко у власти ко ће се призвати памети и након свега што се десило октобра прошле године неће дозволити да се таква брука и несрећа поново догоде Београду и Србији. Међутим, уколико они који никога и ништа не поштују и којима ништа није свето ипак истрају у наметању зла, 'Образ' свакако неће то гледати скрштених руку. Борићемо се за одбрану вере, нације и породице јер се не стидимо ничега што смо радили до сада''.

 

V

 

                        Уставом Републике Србије утврђено је: да је Република Србија држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима (члан 1.); да је владавина права основна претпоставка Устава и да почива на неотуђивим људским правима, као и да се остварује слободним и непосредним изборима, уставним јемствима људских и мањинских права, поделом власти, независном судском влашћу и повиновањем власти Уставу и закону (члан 3.); да се људска и мањинска права зајемчена Уставом непосредно примењују, да се Уставом јемче, и као таква, непосредно примењују људска и мањинска права зајемчена општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима и законима, да се законом може прописати начин остваривања ових права само ако је то Уставом изричито предвиђено или ако је то неопходно за остварење појединог права због његове природе, при чему закон ни у ком случају не сме да утиче на суштину зајемченог права, као и да се одредбе о људским и мањинским правима тумаче у корист унапређења вредности демократског друштва, сагласно важећим међународним стандардима људских и мањинских права, као и пракси међународних институција које надзиру њихово спровођење (члан 18.); да јемства неотуђивих људских и мањинских права у Уставу служе очувању људског достојанства и остварењу пуне слободе и једнакости сваког појединца у праведном, отвореном и демократском друштву, заснованом на начелу владавине права (члан 19.); да људска и мањинска права зајемчена Уставом могу законом бити ограничена ако ограничење допушта Устав, у сврхе ради којих га Устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења задовољи у демократском друштву и без задирања у суштину зајемченог права и да су при ограничавању људских и мањинских права, сви државни органи, а нарочито судови, дужни да воде рачуна о суштини права које се ограничава, важности сврхе ограничења, природи и обиму ограничења, односу ограничења са сврхом ограничења и о томе да ли постоји начин да се сврха ограничења постигне мањим ограничењем права (члан 20. ст. 1. и 3.); да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета (члан 21. став 3.); да је забрањено и кажњиво свако изазивање и подстицање расне, националне, верске или друге неравноправности, мржње и нетрепељивости (члан 49.); да је мирно окупљање грађана слободно, да се зборови, демонстрације и друга окупљања грађана на отвореном простору пријављују државном органу, у складу са законом, да се слобода окупљања може законом ограничити само ако је то неопходно ради заштите јавног здравља, морала, права других или безбедности Републике Србије (члан 54. ст. 1, 3. и 4.);  да се јемчи  слобода политичког, синдикалног и сваког другог удруживања и право да се остане изван сваког удружења, да се удружења оснивају без претходног одобрења, уз упис у регистар који води државни орган, у скаду са законом, да су забрањена тајна и паравојна удружења, да Уставни суд може забранити само оно удружење чије је деловање усмерено на насилно рушење уставног поретка, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање расне, националне или верске мржње (члан 55. ст. 1. до 4.); да је забрањена било каква дискриминација због припадности националној мањини (члан 76. став 2.); да у области образовања, културе и информисања Србија подстиче дух толеранције и међукултурног дијалога и предузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији, без обзира на њихов етнички, културни, језички или верски идентитет (члан 81.); да Република Србија уређује и обезбеђује остваривање и заштиту слобода и права грађана; уставност и законитост; поступак пред судовима и другим државним органима; одговорност и санкције за повреду слобода и права грађана утврђених Уставом и за повреду закона, других прописа и општих аката; амнестије и помиловања за кривична дела (члан 97. тачка 2.); да Уставни суд одлучује о забрани рада политичке странке, синдикалне организације или удружења грађана (члан 167. став 2.).

                        Општом декларацијом о правима човека (''Службени лист ФНРЈ'', број 0/48) утврђено је: да свако има право на слободу мирног окупљања и удруживања и да се нико не може приморати да припада неком удружењу (члан 20.); да се у вршењу својих права и слобода свако може подвргнути само оним ограничењима која су предвиђена законом искључиво у циљу обезбеђења потребног признања и поштовања права и слобода других, као и задовољења правичних захтева морала, јавног поретка и општег благостања у демократском друштву (члан 29. став 2.).

                        Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације ("Службени лист СФРЈ - Међународни уговори", број 6/67) утврђено је: да државе чланице осуђују расну дискриминацију и обавезују се да свим одговарајућим средствима и без одлагања спроводе политику која тежи да укине сваки облик расне дискриминације и да помажу разумевање између свих раса, и у том циљу свака држава чланица треба да свим одговарајућим средствима, укључујући, уколико то околности захтевају, и законске мере, забрани расну дискриминацију коју спроводе лица, групе или организације, као и да је оконча (члан 2. став 1. тачка д)); да државе чланице осуђују сваку пропаганду и све организације које се руководе идејама или теоријама заснованим на супериорности неке расе или групе лица извесне боје или извесног етничког порекла или које желе да оправдају или подрже сваки облик расне мржње или дискриминације, оне се обавезују да без одлагања усвоје позитивне мере које имају за циљ да укину свако подстицање на такву дискриминацију, или на свако дело дискриминације, и, у том циљу, водећи рачуна о принципима наведеним у Универзалној декларацији о правима човека и о правима која су изричито наведена у члану 5. ове конвенције, оне се нарочито обавезују да изјаве да су незаконите и да забране организације и активности организоване пропаганде и сваку другу врсту пропагандне активности који подстичу на расну дискриминацију и који је помажу, као и да изјаве да је учешће у овим организацијама или у њеним активностима законом кажњиво дело (члан 4. став 1. б)); да према основним обавезама наведеним у члану 2. ове конвенције, државе чланице се обавезују да забране и да укину расну дискриминацију у свим њеним облицима и да гарантују право свакоме на једнакост пред законом без разлике на расу, боју или национално или етничко порекло, нарочито у погледу уживања права на безбедност лица и заштиту државе од насиља и злостављања било од стране владиних службеника, било од сваког лица групе или установе (члан 5. став 1. тачка б)).

                        Међународним пактом о грађанским и политичким правима (''Службени лист СФРЈ'', број 7/71) утврђено је да свако лице има право да се слободно удружи са другим лицима, укључујући и право на оснивање синдиката и учлањење у исте ради заштите својих интереса и да вршење овог права може бити само предмет ограничења предвиђених законом, а која су потребна у демократском друштву у интересу националне безбедности, јавне безбедности, јавног реда или ради заштите јавног здравља и морала или права и слобода других лица (члан 22. ст. 1. и 2.).

                        Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода (''Службени лист СЦГ - Међународни уговори'', бр. 9/03, 5/05 и 7/05 и "Службени гласник РС - Међународни уговори", број 12/10) утврђено је да свако има право на слободу мирног окупљања и слободу удруживања са другима, укључујући право да оснива синдикат и учлањује се у њега ради заштите својих интереса и да за вршење овог права се неће постављати никаква ограничења, осим оних која су прописана законом и неопходна у демократском друштву у интересу националне безбедности или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, или ради заштите права и слобода других (члан 11.); да се ништа у овој конвенцији не може тумачити тако да подразумева право било које државе, групе или лица да се упусте у неку делатност или изврше неки чин који је усмерен на поништавање било ког од наведених права и слобода или на њихово ограничавање у већој мери од оне која је предвиђена Конвенцијом (члан 17.).

                        Законом о удружењима (''Службени гласник РС'', бр. 51/09 и 99/11-други закони) прописано је: да удружење, у смислу овог закона, јесте добровољна и невладина недобитна организација заснована на слободи удруживања више физичких или правних лица, основана ради остваривања и унапређења одређеног заједничког или општег циља и интереса, који нису забрањени Уставом или законом, да су забрањена тајна и паравојна удружења (члан 2. ст. 1. и 4.); да се удружење оснива и организује слободно и да је самостално у остваривању својих циљева, да циљеви и деловање удружења не могу бити усмерени на насилно рушење уставног поретка и нарушавање територијалне целокупности Републике Србије, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање и подстицање неравноправности, мржње и нетрпељивости засноване на расној, националној, верској или другој припадности или опредељењу, као и полу, роду, физичким, психичким или другим карактеристикама и способностима (члан 3. ст. 1. и 2.); да удружење остварује активности у складу са законом, статутом и другим општим актима, као и правилима савеза чији је члан (члан 9.); да се удружење оснива усвајањем оснивачког акта и статута и избором лица овлашћеног за заступање, на оснивачкој скупштини удружења (члан 11. став 1.); да Регистар удружења (у даљем тексту: Регистар) води Агенција за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција), као поверени посао (члан 26. став 1.); да удружење може да врши оне активности којима се остварују циљеви утврђени његовим статутом (члан 37. став 1.); да о забрани рада удружења из члана 2. став 4. овог закона, као и удружења чији су циљеви или деловање супротни одредби члана 3. став 2. овог закона одлучује Уставни суд, да се одлука о забрани рада удружења може заснивати на радњама чланова удружења ако постоји веза између тих радњи и деловања удружења или његових циљева, ако се радње заснивају на организованој вољи чланова и ако се према околностима случаја може сматрати да је удружење толерисало радње својих чланова, да се симболи визуелног идентитета и друге ознаке удружења коме је забрањен рад (заставе, пароле, униформе, грбови, значке и др.) не смеју јавно употребљавати (члан 50. ст. 1, 2. и 5.); да се поступак за забрану рада удружења покреће на предлог Владе, Републичког јавног тужиоца, министарства надлежног за послове управе, министарства надлежног за област у којој се остварују циљеви удружења или Регистратора, да се поступак за забрану рада удружења може покренути и водити и у односу на удружења која немају статус правног лица, да се о покретању поступка за забрану рада удружења у Регистар уписује забелешка (члан 51.); да друштвене организације, удружења грађана и њихови савези основани према Закону о друштвеним организацијама и удружењима грађана ("Службени гласник СРС", бр. 24/82, 39/83, 17/84, 50/84, 45/85 и 12/89 и "Службени гласник РС", бр. 53/93, 67/93 и 48/94), као и они који имају седиште на територији Републике Србије, а уписани су у Регистар према Закону о удруживању грађана у удружења, друштвене организације и политичке организације које се оснивају за територију Социјалистичке Федеративне Републике Југославије ("Службени лист СФРЈ", број 42/90 и "Службени лист СРЈ", бр. 24/94, 28/96 и 73/2000), настављају са радом као удружења од дана почетка примене овог закона, с тим што су дужни да у року од 18 месеци од дана почетка примене овог закона ускладе свој статут и друге опште акте са одредбама овог закона (члан 78.).

                        Законом о окупљању грађана ("Службени гласник РС", бр. 51/92, 53/93, 67/93, 17/99, 33/99 и 48/94, "Службени лист СРЈ", број 21/01 и ''Службени гласник РС", бр. 29/01 и 101/05) прописано је: да су окупљања грађана слободна и да се остварују на начин прописан овим законом (члан 1.); да ће надлежни орган привремено забранити одржавање јавног скупа који је усмерен на насилно мењање Уставом утврђеног поретка, нарушавање територијалне целовитости и независности Републике Србије, кршење Уставом зајемчених слобода и права човека и грађанина, изазивање и подстицање националне, расне и верске нетрпељивости и мржње (члан 9. став 1.); да надлежни орган може да забрани одржавање јавног скупа ради спречавања ометања јавног саобраћаја, угрожавања здравља, јавног морала или безбедности људи и имовине (члан 11. став 1.); да ако у току одржавања јавног скупа наступе околности из члана 9. став 1, односно члана 11. став 1. овог закона, надлежни орган ће упозорити сазивача да прекине одржавање јавног скупа и позове окупљене грађане да се разиђу ради успостављања реда (члан 12. став 1.); да јавни скуп који се одржава без претходне пријаве, надлежни орган ће онемогућити и предузети мере за успостављање јавног реда и мира (члан 14.); да ће се новчаном казном до 10.000 динара или казном затвора до 60 дана казнити за прекршај - 1) сазивач јавног скупа који није предузео мере за одржавање реда на јавном скупу, односно није организовао редарску службу (члан 5. став 1.), 2) лице које окупља грађане без претходне пријаве (члан 6), 3) сазивач јавног скупа који одржава скуп противно забрани из члана 9. став 1. односно члана 11. став 1. овог закона (члан 15. став 1. тач. 1) до 3)).

                        Кривичним закоником (''Службени гласник РС'', бр. 85/05, 88/05-исправка, 107/05-исправка, 72/09 и 111/09) је као кривично дело изазивања националне, расне и верске мржње и нетрпељивости инкриминисано изазивање или распиривање националне, расне или верске мржње, или нетрпељивости међу народима или етничким заједницама које живе у Србији (члан 317. став 1.), а као кривично дело расне и друге дискриминације инкриминисано је ширење или на други начин чињење јавно доступним текстова, слика или свако друго представљање идеја или теорија које заговарају или подстрекавају мржњу, дискриминацију или насиље, против било којег лица или групе лица, заснованих на раси, боји коже, верској припадности, националности, етничком пореклу или неком другом личном својству (члан 387. став 4.). Физички напад или физички обрачун са учесницима спортске приредбе или јавног скупа, вршење насиља или оштећење имовине веће вредности приликом доласка или одласка са спортске приредбе или јавног скупа, уношење у спортски објекат или бацање на спортски терен, међу гледаоце или учеснике јавног скупа предмета, пиротехничких средстава или других експлозивних, запаљивих или шкодљивих супстанци које могу да изазову телесне повреде или угрозе здравље учесника спортске приредбе или јавног скупа, неовлашћено улажење на спортски терен или део гледалишта намењен противничким навијачима и изазивање насиља, оштећење спортског објекта, његове опреме, уређаја и инсталација, изазивање својим понашањем или паролама на спортској приредби или јавном скупу, националне, расне, верске или друге мржње или нетрпељивости засноване на неком дискриминаторном основу услед чега дође до насиља или физичког обрачуна са учесницима, инкриминисано је као кривично дело насилничко понашање на спортској приредбе или јавном скупу одредбама члана 344а став 1. Закона.

                        Законом о забрани дискриминације (''Службени гласник РС'', број 22/09) прописано је: да изрази "дискриминација" и "дискриминаторско поступање" означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима (у даљем тексту: лична својства) (члан 1. став 1. тачка 1)); да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације (члан 4. став 2.); да су облици дискриминације - непосредна и посредна дискриминација, као и повреда начела једнаких права и обавеза, позивање на одговорност, удруживање ради вршења дискриминације, говор мржње и узнемиравање и понижавајуће поступање (члан 5.); да је забрањено удруживање ради вршења дискриминације, односно деловање организација или група које је усмерено на кршење Уставом, правилима међународног права и законом зајамчених слобода и права или на изазивање националне, расне, верске и друге мржње, раздора или нетрпељивости (члан 10.); да је забрањено изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин (члан 11.); да је забрањено  узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење (члан 12.).

 

VI

 

                        Полазећи од свега наведеног, Уставни суд је констатовао:

                        Слобода удруживања спада у основне грађанске слободе и заједно са другим политичким правима чини основу функционисања савремених друштава заснованих на плурализму интереса различитих друштвених група, а јемство ове слободе и њена заштита представљају темељ грађанског друштва.

                        Слобода удруживања је гарантована чланом 55. став 1. Устава, којим је утврђена слобода политичког, синдикалног и сваког другог удруживања, али и право појединца да остане изван сваког удружења.

                        О значају слободе окупљања и удруживања говори и чињеница да се она директно штити бројним међународним инструментима. Слободу удруживања грађана гарантује више међународних конвенција које, сагласно члану 16. Устава, чине саставни део правног поретка Републике Србије, од којих су најзначајније Универзална декларација о правима човека (члан 20.), Међународни пакт о грађанским и политичким правима (члан 22.) и Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода (члан 11.).

                        Међутим, слобода удруживања није апсолутна и неограничена, јер у случају да се та слобода злоупотребљава, неприхватљиво деловање удружења, путем различитих механизама мора бити спречено, онемогућено, па чак и забрањено, и то само онда кад се таквим деловањем повређују основне вредности, а да за то постоје убедљиви императивни разлози који могу да оправдају ограничење те слободе.

                        Наиме, уставна јемства неотуђивих људских и мањинских права служе очувању људског достојанства и остварењу пуне слободе и једнакости сваког појединца, тако да држава нема само обавезу да штити појединца или групу од поступака државних органа у случају повреде неког од зајемчених људских права, већ да заштити ова права и од појединаца или група које своја права злоупотребљавају и тако врше повреде зајемчених права другим припадницима друштва. То значи да се ниједна слобода или право зајемчено Уставом не може користити на такав начин да се спречи уживање тих истих слобода или права других субјеката, јер би у таквим ситуацијама појединац (или група) злоупотребили своју Уставом зајемчену слободу или право на штету других. У таквим ситуацијама држава може деловати и превентивно уколико се оцени да су наступиле околности које би оправдале наведено поступање.

                        Чланом 20. Устава утврђено је да људска и мањинска права зајемчена Уставом могу законом бити ограничена ако ограничење допушта Устав, у сврхе ради којих га Устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења задовољи у демократском друштву и без задирања у суштину зајемченог права, с тим што се достигнути ниво људских и мањинских права не може смањивати, док су при ограничавању људских и мањинских права, сви државни органи, а нарочито судови, дужни да воде рачуна о суштини права које се ограничава, важности сврхе ограничења, природи и обиму ограничења, односу ограничења са сврхом ограничења и о томе да ли постоји начин да се сврха ограничења постигне мањим ограничењем права.

                        Оправданост мешања власти у уживање слободе удруживања је оно што је најтеже утврдити. Утврђујући у свом члану 55. разлоге због којих може бити забрањен рад неком удружењу, Устав поставља основе у оквиру којих може бити ограничена слобода удруживања, при чему  је коришћење уставне допуштености ограничења ове слободе јасно омеђено начелима о сврси ограничења било ког људског или мањинског права, утврђеним у члану 20. Устава.  

                        Законом прописане надлежности појединих државних органа и предузимање адекватних мера заснованих на овлашћењима сваког од надлежних државних органа, и то континуирано и координирано, треба и мора да буде усмерено на елиминисање друштвено неприхватљивог понашања појединаца и група којима се угрожавају права и слободе других, али без посезања за ограничењем слободе удруживања кроз забрану рада конкретног удружења све до тренутка док удружење као такво не постане реална опасност за слободно и демократско уређење земље или права појединаца, с тим што је увек неопходно размотрити и да ли мање радикалне мере у одређеној ситуацији могу да буду искоришћене да би се та опасност избегла. Све такве мере обавезно морају да буду засноване на довољним доказима да удружење које је у питању, а не само његови појединачни чланови теже недозвољеним циљевима, као и да су спремни да примене неуставна средства за њихово остварење.

                        Како слобода удруживања није апсолутно право, то је и чланом 11. став 2. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода утврђено под којим условима је допуштено ограничити ово право. Сагласно наведеној одредби ове конвенције, ограничење права на слободу удруживања биће допуштено само уколико је прописано законом, има легитиман циљ и нужно је у демократском друштву. Сва три услова морају бити кумулативно испуњена, јер би у противном дошло до повреде члана 11. Европске конвенције.

                        Према одредби члана 167. став 3. Устава, Уставни суд је надлежан да одлучује о забрани рада политичке странке, синдикалне организације или удружења грађана, тако што ће утврдити да ли постоје неки од Уставом утврђених разлога за забрану рада овог удружења, и ако постоје, који су то разлози због којих би удружење требало забранити. У конкретном случају Уставни суд би требало да утврди да ли је деловање Удружења грађана ''Отачаствени покрет Образ'' усмерено на насилно рушење уставног поретка, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање расне, националне или верске мржње.

                        Законом о удружењима су, на темељу наведених одредаба Устава које се односе на слободу удруживања, уређена питања оснивања, правног положаја удружења, уписа и брисања из регистра, чланства и органа удружења, статусних промена и престанка удружења, као и друга питања која су од значаја за рад удружења. Одредбом члана 3. став 2. овог закона прописано је да циљеви и деловање удружења не могу бити усмерени на насилно рушење уставног поретка и нарушавање територијалне целокупности Републике Србије, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање и подстицање неравноправности, мржње и нетрпељивости засноване на расној, националној, верској или другој припадности или опредељењу, као и полу, роду, физичким, психичким или другим карактеристикама и способностима. Циљеви удружења су одређени статутом удружења, док деловање удружења представља у ствари скуп свих активности и радњи чланова удружења ради постизања циљева зарад којих је то удружење основано. Полазећи од наведеног, одредбама члана 50. Закона о удружењима је уређена забрана рада удружења, као један од начина престанка постојања удружења, па је тако ставом 2. овог члана Закона прописано да се одлука о забрани удружења може заснивати на радњама чланова удружења ако постоји веза између тих радњи и деловања удружења или његових циљева, ако се радње заснивају на организованој вољи чланова и ако се према околностима случаја може сматрати да је удружење толерисало радње својих чланова. Из ове одредбе Закона произлази да су три елемента битна приликом оцене да ли је неко удружење деловало у складу са Уставом и законом или не, а то су: 1) радње које чланови удружења предузимају у име удружења и на тај начин испољавају циљеве удружења и одређују правце његовог деловања; 2) организована воља чланова удружења којом су мотивисане радње чланова удружења и 3) посебан облик нечињења у смислу толерисања радњи чланова удружења за које су знали или су могли знати да представљају неки од видова забрањеног понашања појединаца од којих је потребно да се колективитет огради.

                        Законом о забрани дискриминације дискриминаторско поступање је дефинисано као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе, као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Овим законом су одређени различити облици дискриминације, па је тако одредбама чл. 11. и 12. овог закона као посебан вид дискриминације предвиђен говор мржње и узнемиравање и понижавајуће поступање. Одредбом члана 11. Закона прописано је да је забрањено изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин, док је чланом 12. овог закона предвиђена забрана узнемиравања и понижавајућег поступања које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Говор мржње представља индиректну дискриминацију, јер се њиме врши јавно подстицање на дискриминацију, којом се нарушава најпре психички интегритет дискриминисаних лица због изазивања страха, а може доћи и до повреде физичког интегритета, уколико ова лица буду физички нападнута. Слично је и код узнемиравања и понижавајућег поступања, јер се и у овом случају неко лице не лишава одређеног права директно већ се овим радњама нарушава психички интегритет лица или групе лица због изазивања страха и стварања непријатељског, понижавајућег или увредљивог окружења.

                        Уставна функција Уставног суда је да штити људска и мањинска права и слободе, што подразумева и њихово несметано остваривање, али такође мора да води рачуна да ли се деловањем неке организације или удружења, било њеним актима или њеним радњама, угрожавају слободе и повређују права других. У складу са тим, приликом доношења одлуке о распуштању одређеног удружења мора се водити рачуна о томе да ли је таква мера предвиђена законом и да ли је усмерена ка спречавању нереда или криминала, или ради заштите права и слобода других (у том смислу видети пресуду Европског суда за људска права ''Association Nouvelle Des Boulogne Boys против Француске'' од 22. фебруара 2011. године).

                        Полазећи од наведеног, Уставни суд је најпре констатовао да је Удружење грађана ''Отачаствени покрет Образ'' регистровано у складу са Законом о удружењима и да има својство правног лица, из чега следи да се ради о облику удруживања који је као појам ''удружење'' утврђен одредбом члана 55. став 2. Устава. Статутом овог удружења грађана одређени су област деловања и циљеви удружења, тако што је чланом 1. Статута прописано да је Удружење невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области промовисања традиционалних српских и православних вредности, док су у члану 2. Статута таксативно наведени циљеви Удружења, и то: промовисање, сведочење, неговање и афирмисање традиционалних српских и православних вредности, залагање за обнову аутентичне српске државности, залагање за примену вредности које Удружење афирмише на начин на који ће то моћи да помогне духовну, националну и културну обнову српског народа. Разрада овако уопштено постављених циљева Удружења извршена је у програмским и другим документима овог удружења – ''Основна начела'', ''Основне смернице'', ''Програм националног васпитања'', ''Ко смо ми'', ''Проглас пријатељима'' и ''Србским непријатељима'', који се налазе на званичној интернет презентацији овог удружења, под називом ''Начела'' и ''О нама''.

                        Уставни суд констатује да Статутом опредељени општи циљеви Удружења, посматрани сами за себе, не дају повода за забрану рада овог удружења. Међутим, другим наведеним документима, по оцени Уставног суда, Удружење не врши само промоцију и афирмисање српских и православних вредности, што јесте област деловања овог удружења, већ отворено исказује став нетолеранције и нетрпељивости према одређеним деловима друштвене заједнице са којима не дели исто мишљење, моралне ставове, поглед на свет, начин живљења или на који други облик испољавања људске природе, при чему се то посебно односи на атеисте, припаднике LGBT популације, али и на одређене народе у целини. У наведеним документима је такође изражена јасна намера предузимања свих радњи неопходних ради остваривања циљева прокламованих основним начелима и основним смерницама Удружења, што подрзумева и примену насиља. Посебно је карактеристичан документ под називом ''Србским непријатељима'', којим су стигматизоване читаве групе које Удружење сматра непријатељима српског народа и којима се упућују најтеже увреде и претеће поруке. Из начина обраћања појединим групама тзв. непријатеља српског народа, који су у овом прогласу означени као ''ционисти, тј. антихришћански јеврејски расисти'', ''усташе'', ''муслимански екстремисти'' и ''шиптарски терористи'', произлази да је  увредљиво обраћање такво да се не односи само на означене групе, већ на  народе у целини, којима те групе припадају. Понижавајуће поступање, али и изазивање мржње према појединим групама додатно се појачава речима упућеним, примера ради, ''усташама'' да ''сте од нас Срба покрали све оно што немате, почев од језика и историје'', или ''муслиманским екстремистима'' да ''очајнички трагајући за новим идентитетом, чак (сте) и назив новопроглашене 'нације' ('Бошњаци') и непостојећег 'језика' ('босански') украли од оних од којих потичете, покушавајући неуспешно да превазиђете јаничарски комплекс који ће вас мучити докле год се не вратите Србству и Православљу''.

                        Из текста овог прогласа такође произлазе и претње одређеним друштвеним групама, као што су припадници LGBT популације, који су сврстани у ''перверзњаке'' и којима је запрећено: ''За вашу изопаченост неће бити ни Божје ни људске милости. Бићете најстроже кажњени и искорењени!'', као и општа претња на крају овог текста којом се Проглас сматра ''гласом упозорења'' и у коме се изражава спремност на употребу свих средстава, укључујући и она насилна, када се у завршној реченици овог прогласа каже: ''Отачаствени покрет Образ можда не може физички да уништи сво зло које кидише на србски народ, али ће докле год постоји, непрестано и неућутно не њега указивати и против њега се бескомпромисно борити. Још једном упозоравамо све србске непријатеље и позивамо их: покајте се за своја злодела, иначе за вас неће бити ни Божје ни људске милости!''

                        Поводом говора мржње у пракси Европског суда за људска права у предмету ''Feret против Белгије'' заузет је став да подстицање на говор мржње не захтева и позив на одређени чин насиља, тј. не мора да се деси последица која се говором мржње очекује, већ се говором мржње сматра напад на одређену групу лица изношењем увреда, клевета и подсмеха на њихов рачун (пресуда од 16. јула 2009. године, § 73.). У другом предмету, '' Vejdeland и остали против Шведске'', Европски суд за људска права је заузео став да леци у којима су садржане изјаве да је хомосексуалност ''девијантна сексуална склоност'' која има ''морално разарајуће последице по суштину друштва'', да је један од основних разлога за ширење HIV-а и сиде, и да ''хомосексуални лоби'' омаловажава озбиљност педофилије, представљa ''озбиљне тврдње које садрже предрасуде, иако те изјаве нису непосредно препоручивале појединцима да поступају дискриминаторно'', и да је ''дискриминација заснована на сексуалној оријентацији исто толико озбиљна колико и дискриминација заснована на раси, пореклу или боји'' (пресуда од 9. фебруара 2012. године, § 54 и 55).

                        Ставовима који су изражени у наведeним документима Удружења врши се дискриминација говором мржње, како према припадницима српског народа који не поседују карактеристике које су неопходне да би се неко, по мишљењу припадника овог удружeња, сматрао ''добрим  Србином'', тако и према припадницима одређених друштвених група због својстава које су припадници Удружења означили као зло против кога се треба борити, изазивањем осећања страха и несигурности за све ове групе. С обзиром на то да се демократија храни слободом изражавања (Европски суд за људска права у предмету ''Уједињена комунистичка партија и други против Турске'', од 30. јануара 1998. године, § 57.), није спорно да Удружење може заступати своје ставове и залагати се за своје циљеве који су утврђени Статутом Удружења, а односе се на промовисање и афирмисање традиционалних српских и православних вредности. То се, међутим, не може чинити на штету других, тј. на начин да се износе увреде и претње на рачун свих оних друштвених група које немају исте погледе и не деле иста уверења за које се Удружење залаже, јер се на тај начин врши злоупотреба права на удруживање и крше Уставом зајемчена права других лица и подстиче национална и верска мржња.

                        Радње чланова Удружења, којима се потврђује да су ставови изнети у наведеним документима Удружења аутентични и званични ставови Удружења и да представљају циљеве којима Удружење тежи и којима се изражава организована воља чланова Удружења, јесу: сви наведени документи се налазе на званичној интернет презентацији Удружења којом се Удружење представља јавности; чланови Удружења се никада нису оградили ни од једног става који је у тим документима изнет и сматрају их и данас својим најважнијим актима на којима је утемељено Удружење, што је својим речима потврдио и представник овог удружења на јавној расправи одржаној пред Уставниом судом; документи нису садржински мењани од тренутка настанка, осим Статута који је новелиран 2010. године за потребе усклађивања регистрације код надлежног органа. При томе, Уставни суд сматра да није од значаја изјава представника Удружења да је у сагледавању садржине ових докумената потребно имати у виду чињеницу да су они писани 90-тих година прошлог века и завршени 1999. године у време НАТО бомбардовања Србије, као и да су ови документи задржани на веб-сајту због пијетета према преминулом оснивачу Удружења, који је њихов аутор. Наиме, чланови Удружења су имали више од десет година на располагању да се одреде према појединим дискриминаторним ставовима који су изнети у овим документима. Чињеница да то нису учинили само потврђује став да чланови Удружења свесно стоје иза свих ставова који су у њима наведени. Уставни суд је посебно водио рачуна о чињеници да се Проглас налази на званичном сајту Удружења, да се Удружење и даље позива на свој Проглас и да иза њега стоји, као и да се заступник Удружења ниједног тренутка није одрекао наведеног Прогласа, већ је само покушао да својим тумачењем релативизује исказе садржане у овом прогласу.

                        Поред тога, бројне изјаве и интервјуи које је председник Главног одбора Удружења, као лице овлашћено за заступање овог удружења, дао штампаним и електронским медијима, потврђују ставове изнете у овим документима Удружења, а нарочито оне које се односе на нетрпељивост и нетолеранцију према LGBT популацији, чиме се врши дискриминација читаве ове групе због њихове сексуалне оријентације. Заједничко свим овим изјавама је говор мржње у коме се износе бројне увреде на рачун наведене групе, залаже за спречавање остваривања њиховог права на окупљање и изражавање ставова за које се залажу и износе директне и индиректне претње, којима се изазива осећај страха и ствара непријатељско окружење за припаднике ове групе. За Уставни суд је од важности и чињеница да Удружење, односно његово чланство, никада није демантовало истинитост навода изнетих у медијима, чиме је недвосмислено изражена организована воља чланова Удружења у заступању и спровођењу ставова које је заступник овог удружења износио у јавности. Тако у изјавама и интервјуима заступник Удружења, између осталог, износи претњу: ''Ако хомосексуалци немају срама, биће спречени као 2001. године'' (дневне новине ''Press'', 1. септембар 2007. године), што значи на исти начин како је спречено одржавње скупа LGBT популације 2001. године, када је дошло до нарушавања јавног реда и мира у већем обиму, оштећења објеката и службеног возила МУП-а РС, када је један полицајац задобио тешке телесне повреде, а десет лица је задобило лаке телесне повреде, те у истом интервјуу износи да је ''по законоправилу Светог Саве за полне изопачености и хомосексуализам била предвиђена смртна казна, јер се тада водило рачуна о духовном здрављу нације'', чиме се такође жели изазвати осећање страха и несигурности код ове популације. Сличне претње износи и када, поводом одржавања ''Евросонга'' у Београду и најаве доласка великог броја припадника LGBT популације из Европе на ово такмичење, у изјави каже: ''Као ни 2001. године нећемо дозволити промоцију наказних и изопачених вредности на улицама Београда'' (дневне новине ''Ало'', 7. април 2008. године), чиме признаје учешће припадника Удружења на разбијању скупа LGBT популације 2001. године. Ово је потврдио и у изјави коју је дао дневном листу ''Газета'' 10. априла 2008. године, поводом истог догађаја – одржавања ''Евросонга'' у Београду, наводећи да ће спречити дефиловање људи геј оријентације са напоменом: ''Питајте њихове организације, они врло добро знају како ми то радимо и како можемо да их спречимо...''. На опаску новинара да Обрадовић практично признаје да је ''Образ'' учествовао у организацији батинаша који су тукли људе на улицама Београда 2001. године у оквиру ''Параде поноса'', он је истакао да је на тај догађај поносан. Следе изјаве дате медијима поводом најаве одржавања ''Параде поноса'' 2009. године, попут оних да ће ''учинити све да спрече геј скуп'', означавање овог скупа као ''зла које се шири нашом земљом'', ''накарадног'' и ''наказног'' скупа, ''парадом срама'', и сл. и изношење отворених и јасних претњи ''наша порука педерима је јасна: чекамо вас'', да ''смо спремни на све видове деловања у том правцу (спречавању одржавања наведеног скупа) и да је то само почетак најава онога што долази'', ''да се борба за одбрану српског имена и имања води и речима и делом, постом и молитвом, води се и крстом, води се и плугом и пером, али онда  - ако нема другог излаза – она се води и мачем'', из којих очигледно произлази да је став Удружења да се за постизање циља дозвољава и употреба насиља.

                        Деловање Удружења не огледа се само кроз јавно промовисање недозвољених циљева у програмским документима и медијима, већ и у конкретним активностима које су чланови Удружења предузимали учешћем у бројним догађајима у којима је дошло до нарушавања јавног реда и мира, о чему су доказе поднели надлежни орагани Републике Србије. Чланови Удружења су: организовали окупљање својих чланова без дозволе надлежних органа, ради изражавања протеста против одржавања појединих скупова; ометали и прекидали пријављене скупове због неслагања са идејама којe су се на њима износилe; узвикивали пароле увредљиве и претеће садржине на оваквим скуповима; исписивали графите увредљиве и претеће садржине; израђивали и дистрибуирали летке исте садржине; учествовали у акцијама у којима је дошло до нарушавања јавног реда и мира у већем обиму. Тако је 10. децембра 2007. године око 30 активиста Удружења ометало одржавање пријављеног јавног скупа под називом ''Стоп клерикализацији'', који су организовале ''Жене у црном'' и друге невладине организације, поводом обележавања међународног дана људских права, узвикивањем парола претеће садржине ''Нож, жица Сребреница'', ''Уби, уби Шиптара''. Чланови Удружења су 17. маја 2008. године, са истакнутим обележјима Удружења, патролилали центром Београда поводом најаве одржавања ''уличне конференције'' LGBT групе. Према саопштењу самог Удружења, које се налази на званичном веб-сајту Удружења, у делу ''Активности-Образ на делу'', под називом ''Чекамо их'', наводи се да је више десетина чланова овог удружења учествовало у тзв. ''тројкама'' које су патролирале централним градским улицама, како би овом акцијом недвосмислено показали свима који маштају о одржавању тзв. ''геј-параде'' да јавно промовисање и ширење зла неће толерисати, већ да ће га спречити ''свим средствима''. Даље, активисти Удружења су 8. јануара 2009. године ометали поделу божићних пакетића које су организовали верници Христове пентокостне цркве Свете Тројице у Београду, организовани у Удружење ''Хлеб живота'', на тај начин што су заједно са навијачима фудбалских клубова ''Црвена звезда'', ''Партизан'' и ''Рад'', деци и родитељима који су довели децу у наведену цркву, делили летке са паролама ''стоп сектама'' са текстом који вређа религиозна осећања и уверења припадника ове цркве, тако што се у тексту ова црква назива ''сектом'' која је ''увезена из Америке'', а да је храм Свете Тројице упориште CIA. Чланови Удружења ''Образ'' узвикивали су претеће пароле ''Србија Србима, напоље са сектама'', ''Напоље из Србије'', ''Уби, закољи, да секта не постоји'', ''Ој, секташ нека нека, дубока вас јама чека, широка један метар, а дубока километар'', ''на колена пред Србе'', ''марш из Србије, секташке крвопије'' и др. У саопштењу на веб-сајту Удружења поводом овог догађаја истакнуто је да ''певање није престајало докле год је трајала подела пакетића, као знак упозорења секташима да не покушавају да врше било какву верску пропаганду међу присутном децом''. На Тргу Републике у Београду 11. јула 2009. године окупило се око 30 присталица Удружења ''Образ'' и ''Покрет 1389'', који су ометали одржавање пријављеног јавног скупа у организацији НВО ''Жене у црном'', поводом обележавања 11. јула, дана страдања лица муслиманске вероисповести у Сребреници, узвикивањем парола увредљиве и претеће садржине, попут ''идите у Кравице'', ''бежите, бежите'', ''ово је Србија'', ''Србија Србима'', ''напоље са Турцима'' и др. Током кампање за одржавање ''Поворке поноса 2009'', на фасадама зграда и осталим погодним местима исписивани су графити ''смрт педерима'', ''стоп геј паради'' и ''чекамо вас'', где је у потпису писало ''Образ''. Почетком октобра 2010. године тројица малолетника су из просторија Удружења ''Образ'' преузела већу количину пропагандног материјала са садржајем који позива ''грађане да се дана 10. октобра 2010. године одазову у што већем броју и да спрече манифестацију ''Парада поноса''.

                        Поводом свих наведених активности Удружења, Уставни суд констатује да је битно истаћи да се чланови Удружења ниједном својом изјавом нису оградили од учешћа својих чланова на наведеним скуповима, нити од садржине парола које су на њима биле презентоване, као ни од увредљиве и претеће садржине графита и летака са њиховим потписом, чиме су и својим нечињењем потврдили слагање са свим догађањима на овим скуповима. Наиме, према оцени Уставног суда, није од превасходног значаја да ли су протести представљали спонтано окупљање или не, и да ли је било ко од чланова Удружења изадао налог за узвикивање увредљивих и претећих парола или не, јер чак и толерисање радњи чланова Удружења које чине неки од видова забрањеног понашања појединаца представљају један од разлога који се цени приликом доношења одлуке о забрани рада удружења. Стога је било неопходно да се Удружење огради од свих недозвољених активности на које није могло да утиче због евентуалне масовности протеста и немогућности контроле свих учесника. Међутим, супротно од наведеног, чланови Удружења не само да се нису оградили од спорних радњи и активности, већ су на својој званичној интернет презентацији, под насловом ''Активности'' – ''Образ на делу'', потврдили учешће својих чланова на наведеним догађајима и издали саопштења поводом истих, без икаквог негодовања или ограђивања од поступака учесника на тим скуповима. Поводом изјаве представника Удружења да чланови Удружења имају легитимно право да изразе своје неслагање, односно протест због одржавања одређених јавних скупова на којима се износе ставови који су супротни ставовима за које се они залажу у оквиру Уставом зајемченог права на окупљање и слободе мишљења и изражавања, Уставни суд је констатовао да се у конкретним ситуацијама чланови Удружења не могу позивати на повреду ових права, јер су они ти који су злоупотребили наведена права и слободе како би другим лицима, односно групама та иста права и слободе ускратили.

                        Европски суд за људска права је у предмету Refah Partisi (Странка благостања) изнео став да се политичка странка чији лидери подстичу на насиље или се залажу за политику која одбацује демократију, или је усмерена на њено уништење или уништење права и слобода признатих у демократском друштву, не може ослањати на Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода у настојању да се заштити од санкција које су јој због тога наметнуте, као и схватање да одбијање ове странке да моментално санкционише говор мржње и претњу употребом насиља појединих својих чланова представља индикатор да се та странка није одрицала тих својих чланова (пресуда у предмету ''Refah Partisi  и остали против Турске'', од 13. фебруара 2003. године, § 115). Такође, у предмету Herri Batasuna Европски суд за људска права је истакао да се распуштање једне организације може засновати и на одсуству осуде одређеног чина, ''будући да понашање политичара уобичајено обухвата не само њихове радње и говоре, већ и, у одређеним околностима, њихове пропусте или ћутања, који могу бити изједначени са заузимањем ставова и бити исто толико речити као свака радња изричите подршке'' (одлука у случају ''Herri Batasuna and Batasuna против Шпаније'', од 30. јуна 2009. године, § 88).

                        На основу наведеног, Уставни суд констатује да постоји веза између радњи чланова Удружења и деловања и циљева Удружења, да су радње чланова Удружења засноване на организованој вољи чланова и да је Удружење не само толерисало, већ и подржало све радње својих чланова у догађајима у којима је дошло до повреде Уставом зајемчених права одређених друштвених група и у којима је исказан дискриминаторски однос према тим групама због њиховог својства које их одређује.

                        Имајући у виду оцену програмских начела овог удружења у којима је извршена конкретизација циљева Удружења и деловања Удружења, манифестованог преко изјава лидера овог удружења и учешћа чланова Удружења у одређеним догађајима инцидентног карактера, Уставни суд је закључио да из аката и радњи овог удружења проистичу ставови којима се суштински врши дискриминација грађана по личним својствима, која се спроводи говором мржње, узнемиравањем и понижавајућим поступањем, а што је све усмерено на кршење Уставом утврђених слобода и права грађана, начела владавине права, начела грађанске демократије и припадности европским принципима и вредностима, као основних начела на којима почива уставни поредак Републике Србије. Једном речи, у питању је одбацивање демократских принципа (пресуда Европског суда за људска права у предмету ''Özdep - Партија слободе и демократије против Турске'', од 8. децембра 1999. године, § 40).

                        Приликом утврђивања неопходности изрицања мере забране рада Удружења грађана ''Отачаствени покрет Образ'', која представља својеврсно ограничење људских права у демократском друштву, Уставни суд је имао у виду утврђивање постојања нужне друштвене потребе за датом ограничавајућом мером и проверу да ли је ова мера сразмерна легитимним циљевима који се желе постићи. Наиме, према ставу Уставног суда, питање неопходности ограничења неког права, односно слободе у демократском друштву, своди се на питање да ли је то ограничење у сразмери са потребом заштите легитимног циља. При томе, неоспорно је да надлежни државни органи треба да теже методама које најмање ограничавају одговарајућа људска права, односно слободе, а да би се утврдило да ли су у томе успели, мора се испитати да ли је постигнута одговарајућа равнотежа између супростављених интереса страна у сваком конкретном случају.

                        Постојање нужне друштвене потребе за ограничењем слободе удруживања у конкретном случају огледа се у томе што се предметно удружење својим прокламованим начелима, деловањем и подржавањем насиља залаже за модел друштва које је засновано на дискриминацији одговарајућих етничких, верских, сексуалних и других група, употребом говора мржње, узнемиравања и понижавајућег поступања и што се саглашава са насиљем као средством за постизање циљева.

                        Полазећи од озбиљности повреда које је својим актима и деловањем Удружење већ нанело демократском поретку Републике Србије, Уставни суд је приликом утврђивања сразмерности за изрицање мере забране рада Удружења имао у виду више различитих елемената. Прво, имајући у виду да је Република Србија релативно недавно прошла кроз веома тежак историјски период оптерећен ратовима подстакнутим националном и верском супротстављеношћу народа у региону и да је демократско плуралистичко друштво које се изграђује још увек оптерећено бројним предрасудама које имају своје дубоке корене у историји народа на просторима Балкана, од посебног је значаја заштитити најважније друштвене вредности свим средствима и благовремено спречити све оне појаве које могу, нарочито стварањем окружења несигурности и страха за припаднике читавих друштвених група, поништити напоре којима се исказује демократска традиција српског народа. Друго, Уставни суд је имао у виду да су надлежни органи у Републици Србији - Министарство унутрашњих послова, надлежна јавна тужилаштва и судови већ предузели низ мера и активности због недозвољеног понашања припадника овог удружења, које су се огледале у већем броју поднетих прекршајних и кривичних пријава, од којих су неке процесуиране и резултирале кривичним и прекршајним пресудама, али и поред предузетих мера и активности надлежних државних органа Удружење наставља са предузимањем активности које су усмерене на кршење основних људских слобода и права и изазивање националне и верске мржње, а самим тим супротне Уставу и законима ове државе. Наведено указује на чињеницу да, иако су надлежни органи предузели одређене мере, према оцени Уставног суда, оне нису биле довољне за заштиту легитимног циља, тј. управо зато што надлежни органи нису успели да сузбију деловање Удружења, које је усмерено на кршење зајемчених људских права и слобода, постоји нужност и неопходност да Уставни суд, посежући за својом надлежношћу, изрекне меру која је најригорознија у домену ограничења слободе удруживања.

                        Имајући у виду наведено, Уставни суд сматра да су, на основу доказа који су предочени у овом случају, испуњени сви критеријуми за забрану рада Удружења и да мера забране рада Удружења представља сразмеран одговор друштва ради остваривања легитимног циља - заштите основних слобода и права грађана услед злоупотребе права на удруживање.

                        Како Уставни суд, сагласно члану 166. став 1. Устава, штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе, то се његово поступање у случају кршења наведених права и слобода, огледа и у праву да забрани рад организације или удружења онда када утврди да појединци или групе као део друштва угрожавају слободе и права других, што је у овом предмету случај. Наиме, демократија је особен политички поредак, који у себи садржи и одређене противуречности. Сама демократија је саткана од конкретних слобода и права, нарочито политичких, као што су слобода говора, слобода удруживања и слобода окупљања, која чине суштину демократије. Међутим, у неким ситуацијама поједина људска права на којима почива демократија могу бити коришћена и за укидање демократије. Стога је задатак Уставног суда да се стара и о томе да одређеним прокламованим циљевима и јавним наступањем поједине организације не прекораче дозвољене границе, које би могле да доведу до самог укидања демократије, која служи очувању људског достојанства и остварењу пуне слободе и једнакости сваког појединца у праведном и отвореном друштву заснованом на начелу владавине права. Наиме, задатак органа државе не огледа се само у томе да заштити појединца у случају да њени органи, односно неки припадници њених служби повреде права појединаца, већ и у случају када постоји повреда или опасност од кршења права које би појединци или групе у друштву нанели једни другима. Реч је о позитивној обавези државе да обезбеди делотворно остваривање гарантованих људских права и слобода (одлуке Европског суда за људска права у предметима ''Marckx против Белгије'', од 13. јуна 1979. године, § 31. и ''Airey против Ирске'', од 9. октобра 1979. године, § 25.). Сагласно наведеном, Уставни суд је надлежан да одлучује да ли је неко удружење својим радњама или поступцима, односно својим актима прекорачило дозвољене границе поступања и тиме повредило нечија уставна права и слободе, због чега мора трпети одређену санкцију, која се, у конкретном случају,  огледа у забрани рада таквог удружења.

                        Следом изнетог, Уставни суд је на основу предлога Републичког јавног тужилаштва за забрану рада Удружења грађана ''Отачаствени покрет Образ'' и спроведеног поступка, узимајући у обзир све доказе поднете од стране надлежних органа и изјаве учесника у поступку на јавној расправи одржаној пред Уставним судом 14. децембра 2011. године, утврдио да је деловање Удружења грађана ''Отачаствени покрет Образ'' усмерено на кршење зајемчених људских и мањинских права и на изазивање националне и верске мржње, те је стога забранио рад овог удружења, као што је одлучено у тачки 1. изреке.

                        Уставни суд, такође, указује да предлог Републичког јавног тужилаштва за забрану рада Удружења грађана ''Отачаствени покрет Образ'', садржи и захтев да се наведено удружење забрани и по основу насилног рушења уставног поретка и изазивања расне мржње. Међутим, Уставни суд, након спроведеног поступка, није нашао да има основа за забрану рада Удружења по овим основима, па у том делу предлог Републичког јавног тужилаштва није прихваћен.

                        Одредбом члана 81. Закона о Уставном суду прописано је да се, кад Уставни суд забрани рад, између осталог, удружења грађана, то удружење грађана брише се из одговарајућег регистра даном достављања одлуке Уставног суда надлежном органу. Зато је Уставни суд, као правну последицу доношења одлуке о забрани рада односног удружења, наложио брисање Удружења грађана ''Отачаствени покрет Образ'' из Регистра удружења који води Агенција за привредне регистре, даном достављања ове одлуке наведеној Агенцији, као што је одлучено у тачки 2. изреке.

                        Сагласно свему наведеном, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42а и члана 45. тачка 8) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.

 

 

ПРЕДСЕДНИК УСТАВНОГ СУДА   др Драгиша Б. Слијепчевић

 

Одбијајуће издвојено мишљење

у предмету Уставног суда VIIУ-249/2009

  

            1. Уставни суд је у поступку по предлогу Републичког јавног тужилаштва од 25. септембра 2009. године, на седници одржаној 12. јуна 2012. године, донео Одлуку којом се забрањује рад Удружењу грађана „Отачаствени покрет Образ“, због деловања усмереног на кршење зајемчених људских права и изазивања националне и верске мржње, те је наложено брисање овог удружења из Регистра удружења који води Агенција за привредне регистре (у даљем тексту: Одлука).

            Гласала сам против Одлуке и у овом издвојеном мишљењу ћу навести разлоге који су ме руководили да се не сложим са забраном рада Удружења грађана „Отачествени покрет Образ“.

            2. Након увођења вишепартијског система у Републици Србији, Уставом Републике Србије из 1990. године, установљена је надлежност Уставног суда да одлучује о забрани рада политичке странке или друге политичке организације (члан 125. став 1. тачка 6.). Ову надлежност имају и неки други уставни судови (нпр. Савезни уставни суд Немачке, Уставни суд Турске). У неким државама она је поверена редовним судовима или органима управе – Врховном суду (Шпанија), окружном суду (Француска), министру унутрашњих послова и судовима (Тунис и Алжир). Позитивно право САД не садржи прописе о престанку или забрани рада политичких странака, јер се политичко деловање и удруживање грађана заснива на Амандману I Устава САД који гарантује слободу говора и мирног окупљања. Стога се забрана политичких слобода може тицати само појединца, а не политичких странка и удружења.

            Уставом Републике Србије из 2006. године (у даљем тексту: Устав) уставотворац је проширио ову надлежност Уставног суда на сва удружења, синдикалне организације и верске заједнице (члан 44. став 3, члан 55. став 4. и члан 167. став 3.). Тако се Уставни суд нашао пред озбиљним и деликатним задатком да, као државни орган који штити људска и мањинска права и слободе, одлучује о ограничењу слободе, политичког, синдикалног и сваког другог удруживања. У теорији преовлађује став да би било далеко боље да је надлежност Уставног суда остала ограничена на контролу деловања политичких странака, а да су деловање и забрана рада удружења дати у надлежност нпр. Управном суду, против чије одлуке би се могла изјавити уставна жалба Уставном суду.

 Значај политичких странака у демократском друштву и значај удружења грађана, од којих већина нема политички карактер, никако не може бити исти, па се поставља питање да ли Уставни суд уопште треба да се бави забраном политичког деловања удружења, која често имају мање од 100 чланова. Како је ова надлежност за сада поверена Уставном суду, било је неопходно претходно одредити основне принципе њеног вршења, што, по мом мишљењу, у Суду до сада није учињено.

            3. Једна од особености делања Уставног суда је да су одлуке овог суда коначне, извршне и општеобавезујуће (члан 166. став 2. Устава). Дакле, одлуке Уставног суда су обавезујуће за све и свакога, па и највише државне органе све три гране власти. Али, њихово дејство erga omnes протеже се и на сам Уставни суд кога заузети правни ставови у тумачењу права обавезују у будућем одлучивању. Иако ова обавезност није изричито прописана, њу потврђује пракса Уставног суда и чињеница да Пословник о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 24/08, 27/08 и 76/11) садржи посебне одредбе о преиспитивању раније заузетог става и промене става Суда (чл. 92. и 93.).

            Прецедентни карактер одлука Уставног суда представљао је додатни разлог да овај суд утврди јасне и прецизне ставове о спорним уставноправним питањима која се постављају приликом одлучивања о забрани рада удружења. Мислим да је у Суду постојала изражена жеља да се до таквих ставова дође након што је 2008. године поднет први предлог за забрану рада организације „Национални строј“, али учињени напори нису дали задовољавајући резултат када је први пут о забрани рада удружења одлучивано у меритуму.

            4. Уставни суд је у сарадњи са Венецијанском комисијом, 2. јуна 2009. године у Београду, организовао конференцију под називом „Уставно ограничење слободе удруживања“.[1] Учесници конференције су у својим излагањима указали на значај слободе удруживања, мере ограничења ове слободе и судску праксу уставних судова и Европског суда за људска права. Судска пракса која је том приликом презентирана односи се на ретке случајеве забране рада политичких странака.

Савезни уставни суд Немачке је 1951. године забранио једну странку екстремне деснице Социјалистичку рајхспартију Немачке (SRP), која је заступала идеје националсоцијализма, и 1958. године Комунистичку партију Немачке (KPD) као странку ексктремне левице; у Шпанији су 2003. и 2008. године забрањене три баскијске политичке партије (најпознатија је Batasuna i Batasuna  због својих веза са терористичком организацијом ЕТА); у Турској је забрањено више курдистанских политичких организација, а најпознатији случај је забрана Партије благостања (Refah Partisi), исламистичке странке чији посланици су се у парламенту залагали за враћање на статусно право Отоманске империје, према којем би држављани Турске имали различит положај у уживању права у зависности од своје вероисповести, као и за поновно увођење шеријатског права, што би довело до промене правног статуса жена и њихове дискриминације. Заједничке одреднице свих наведених случајева из судске праксе других европских земаља су следеће: прво, да се они не односе на забрану удружења грађана, већ политичких странака које су имале своје представнике у парламенту или локалним органима власти, односно које су се бориле да дођу на власт; друго, да су њихови циљеви и политичко деловање били усмерени на рушење демократског поретка, угрожавање територијалног интегритета или сарадњу са терористичким и сепаратистичким организацијама; треће, да су мере забране, односно распуштања политичких странака биле примењене како би се отклонила или предупредила њихова несумњива опасност за уставни поредак.

            Учесници конференције су истакли да забрана деловања политичких странака представља далекосежну меру и указали на уздржаност и опрез када се таква мера захтева. Говорећи о примени препорука, смерница и стандарда које је Венецијанска комисија донела у области забране и распуштања политичких странака, бивши члан Венецијанске комисије из Шведске Ханс – Хајнрих Фогел је цитирао следеће мишљење Комисије: „Постоји јасан европски став о томе како се ови прописи примењују у праски – они се не примењују. Чак и у земљама са детаљним прописима о расформирању странака, они се веома уско тумаче и у пракси се не примењују. Малобројни изузеци само потврђују то правило.“

            5. Поступајући у прва три предмета по предлозима Републичког јавног тужилаштва за забрану рада удружења, Уставни суд је, по мојој оцени, исказао неопходну меру уздржаности и опреза.

            Уставни суд је Закључком VIIУ-279/2009 од 17. марта 2011. године одбацио предлог Републичког јавног тужилаштва за забрану рада „екстремних подгрупа у оквиру удржења грађана и ван удружења“ (тзв. навијачких група), због непостојања уставних и законских претпоставки за вођење поступка. У Закључку је поред осталог наведено: „Предлагач, према образложењу предлога и допуни предлога за забрану „рада петнаест екстремних подгрупа у оквиру удружења грађана и ван удружења“ није сматрао неопходном претпоставком да достави доказ да су подгрупе чија се забрана тражи уписане у Регистар удружења друштвених организација и политичких организација, није доставио ма какав доказ за оснивачке акте „подгрупа“, нити је објаснио повезаност подгрупа са удружењем нити је навео узрочно последичну повезаност извршених кривичних дела од стране лица назначених у извештајима са деловањем „екстремних подгрупа“, већ је навео да су подгрупе као део удружења утврђене од стране МУП-а Републике Србије путем обављања саслушања са припадницима ових група и других оперативних мера које су предузели на идентификацији као и самоидентификацији вођа и припадника подгрупа, те да су „подгрупе као организације највероватније спонтано формиране у оквиру удружења а да је на Уставном суду да цени и одговорност и уставност деловања и удружења ако нађе за потребно, мада то није приоритетно“.

            У поступку по предлогу Републичког јавног тужилаштва за забрану рада организације „Национални строј“, Уставни суд је утврдио да се ради о тајном удружењу и својом Одлуком VIIУ-171/2008 од 2. јуна 2011. године констатовао да је деловање те организације забрањено по самом Уставу (члан 55. став 3.).

            Поступак за забрану рада Удружења грађана „1389“ је завршен доношењем Решења о обустављању поступка VIIУ-250/2009 од 19. септембра 2011. године, јер је Републичко јавно тужилаштво одустало од предлога након одржане јавне расправе.

            Међутим, уместо да након ових првих одлука настави са брижљивом изградњом правних статова о уставном ограничењу слободе удруживања, Уставни суд је донео Одлуку без било каквог теоријског осврта на уживање и ограничење политичких слобода, без јасних начелних правних ставова о спорним уставноправним питањима и са једностраном аргументацијом. Стиче се утисак да је Суд приступио доношењу Одлуке о забрани Удружења грађана „Отачествени покрет Обрез“ (у даљем тексту: „Образ“) као да се ради о prima faciaе основаном предлогу за забрану рада овог удружења који не изазива било какве правне дилеме и недоумице. Можда је то последица чињенице да је у већини средстава јавног информисања, као и у изјавама представника неких невладиних организација и појединих државних званичника „Образ“ већ био окарактерисан као екстремно-националистичко и клеро-фашистичко удружење, уз јасно изражено очекивање да ће бити забрањен.

            6. Прво уставноправно питање којим се Уставни суд у овом уставном спору само летимично бавио је карактер поступка у коме се одлучује о предлогу за забрану рада удружења. Врста поступка у коме се испитују разлози за забрану рада удружења, у непосредној је вези са применом материјалног права.

            Поступак одлучивања о забрани рада политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице регулисан је у само три члана Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07 и 99/11), ако се не узму у обзир опште одредбе о поступку пред Уставним судом. Одредбама члана 80. Закона означени су овлашћени предлагачи и садржина предлога, чланом 81. уређено је питање правног дејства одлуке о забрани, а чланом 81а прописана је садржина одлуке о забрани тајног или паравојног удружења. Пословником о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, бр. 24/08, 27/08 и 76/11) нису ближе уређена правила овог поступка.

            У Закону о Савезном уставном суду Немачке, осим општих одредаба о поступку, постоје и одредбе о посебним поступцима, па и о поступку у коме се утврђује уставност, односно неуставност политичке странке. Тим одредбама уређена су питања заступања политичке странке (посебно у случају када је немогуће идентификовати лице које има право заступања), претходног судског испитивања као фазе поступка, садржине одлуке и примене општих одредаба поступка (о одузимању предмета и претресању, начела ne bis in idem и казнених санкција). Поступак за забрану политичких странака у Француској води се по правилима грађанског судског поступка, а у Тунису по правилима управног поступка. Уставни суд Шпаније у стварима забране политичке странке одлучује у поступку за уставну заштиту по једној врсти уставне жалбе (amparo), а Уставни суд Аустрије по жалби против одлуке управних органа. Ови различити примери из упоредног права показују од каквог је значаја било то да се Уставни суд одреди према карактеру поступка за забрану рада удружења.

            Један од учесника јавне расправе која је одржана по предлогу за забрану „Образа“ (др Танасије Маринковић) је изнео мишљење да „Уставни суд не наступа као кривични суд, односно степен доказаности који се тражи је много нижи од оног који се тражи за кривичну осуду). Судија Уставног суда др Драган Стојановић је у дискусији која је вођена о Предлогу одлуке навео следеће: „Делујући као специјални кривични суд, Уставни суд се, дакле, не зауставља на апстрактној сагласности општих аката политичке странке или удружења са највише ренгираним правом, него утврђује релевантне чињенице које оправдавају закључак или одбацују тврдњу да политичка странка, односно удружење делује на начин који је супротан Уставу“.

            По мом мишљењу, поступак одлучивања о забрани рада удружења је специфичан двостраначки поступак у коме се одлучује о ограничењу слободе удруживања, па стога правила поступка морају да пруже гаранције правичног суђења – јавност, контрадикторност, „једнакост оружја“ и право на образложену одлуку.

            7. У поступку који је претходио доношењу Одлуке, Уставни суд је у свему обезбедио начело јавности (одржавањем јавне расправе и обавештавањем јавности о току поступка).

            Примена начела контрадикторности се у овом случају, у највећој мери, исцрпла одржавањем јавне расправе на којој су представници предлагача и удружења имали могућност да образложе предлог, односно разлоге због којих оспоравају предлог, те да се изјасне о спорним уставно-правним питањима из реферата који је за јавну расправу припремио судија известилац. Учесницима поступка је остављен рок од 15 дана од дана одржавања јавне расправе да се изјасне о неким спорним чињеницама и да доставе доказе и други материјал од значаја за доношење Одлуке.

            Међутим, сама Одлука Суда није заснована на контрадикторном начелу. У Одлуци је изостало сучељавање навода, тврдњи, ставова и доказа које су на јавној расправи изнели учесници у поступку. Суд је у знатној мери верно интерпретирао наводе предлагача и овлашћеног заступника и пуномоћника „Образа“, али је затим закључио да представници „Образа“ оспоравају само „одређене тврдње изнете од стране Републичког јавног тужилаштва“, што је у очигледној супротности са стварним стањем ствари и оним што је претходно изнето у образложењу. У Одлуци није оцењен ниједан навод одбране, осим изјаве представника „Образа“ која се односи на време и околности када је настао један од докумената овог удружења („Проглас Србским непријатељима“).

            Сматрам да је приликом утврђивања чињеничног стања повређено „начело једнакости оружја“, као и да је оцена изведених доказа извршена очигледно на штету „Образа“. Садржина најважнијих докумената удружења је изложена у довољној мери да би могли да се сагледају његов програм и циљеви деловања. Затим је констатовано да „Статутом опредељени, општи циљеви удружења, посматрани сами за себе не дају повод за забрану рада овог удружења“. Одмах након тога следи оцена Суда да „другим наведеним документима“.... „Удружење не врши само промоцију и афирмисање српских и православних вредности, што јесте област деловања овог удружења, већ отворено исказује став нетолеранције и нетрпељивости према одређеним деловима друштвене заједнице са којима не дели исто мишљење, моралне ставове, поглед на свет, начин живљења или на који други облик испољавања људске природе, при чему се то посебно односи на атеисте, припаднике LGBT популације, али и на одређене народе у целини.“ Када су у питању документа Удружења: „Основна начела“, „Основне смернице“, „Програм националног васпитања“, „Зашто Образ“ и „Ко смо ми“, претходно наведену оцену Суда, која је у потпуној супротности са садржином ових докумената, могу да схватим само као тенденциозно тумачење у служби усвајајуће Одлуке. Тумачећи документ „Проглас Србским непријатељима“, Уставни суд је, по мом мишљењу, изнео једну крајње произвољну оцену која се битно реперкутује на исход самог уставног спора. Наиме, иако су у Прогласу јасно означене групе на које се овај документ односи, Суд је проширио његово значење на народе у целини којима те групе припадају. На овај начин, једном од кључних доказа у овом предмету приписано је значење које се не назире у дословном тексту, нити се, према мом сазнању, неки од припадника ових народа (који није и припадник једне од означених група) препознао у спорном тексту и тај текст доживео као повреду свог достојанства, части и угледа. Може се рећи да оваква интерпретација једног текста од стране Уставног суда  задире у слободу мишљења.[2]

            Сматрам да је приликом утврђивања чињеница о активностима и деловању чланова „Образа“ примењен крајње селективан приступ, јер нису изведени сви докази који су достављени Уставном суду, нити су оцењени наводи пуномоћника Удружења да за одређене активности не постоје конкретни докази (нпр. да су чланови овог удружења узвикивали и писали пароле које се наводе у предлогу, да су лепили и штампали плакате са овим паролама, да су учествовали у насилном прекидању појединих манифестација, нарочито немаскирани итд.).

            Због свега изложеног, мишљења сам, да Одлука не задовољава стандарде у погледу образложења, које је Уставни суд поставио када су у питању одлуке редовних судова, као предмет одлучивања по уставним жалбама.[3]

            8. Повреда процесних гаранција права на правично суђење нужно доводи у питање да ли је материјално право у овом случају правилно примењено.

            Поводом примене материјалног права желим најпре да нагласим да је у образложењу Одлуке изостао општи теоријски осврт на ограничење слободе удруживања које је у нераскидивој вези са другим основним политичким слободама – слободом мишљења, слободом изражавања и слободом окупљања. Имајући у виду да су на јавним расправама које су одржане у предметима забране удружења „1389“ и „Образ“, истакнути правни стручњаци изнели различите теоријске ставове о спорним уставноправним питањима која се односе на забрану рада удружења, мислим да је било неопходно да се они изложе и да се Уставни суд у односу на њих одреди.

 Једно од кључних уставноправних питања која је Суд поставио учесницима расправе, а на које сам није дао одговор у Одлуци, је: „Који вид противзаконитог понашања чланова удружења чија се забрана тражи представља доњи праг толеранције њиховог деловања у односу на забрану удружења из члана 55. Устава?“ Или, обрнуто речено: „Какво треба да буде деловање удружења да би изрицање забране његовог рада представљало пропорционалну меру?“ Мера забране деловања удружења морала би да буде неопходна и сразмерна друштвеној опасности које то деловање проузрокује за демократски поредак.

            У судској пракси САД установљен је правни стандард clear and present danger (јасна и присутна опасност) који се први пут помиње у случају Schenck из 1919. године. У Француској је пре Другог светског рата забрањено више комунистичких и аутономашких партија, а после ослобођења оних које су сарађивале са непријатељем, које су биле расистичке или имале антинационални карактер. Забрана је изрицана онда када је доказано да су партије користиле силу или нарушавале републикански облик владавине. У већини европских земаља толерише се активност група и појединаца који имају екстремне ставове, па чак и онда када делују супротно уставу. У бившим републикама СФРЈ нема случајева забране политичког деловања удружења.

            Треба се подсетити да Уставни суд Србије у периоду када је на власти био Слободан Милошевић, који је окарактерисан као период ограничавања демократије и људских права, није забранио ниједну политичку странку. Уставном суду Србије је 1993. године поднет предлог Републичког јавног тужилаштва за забрану рада политичке странке Српски покрет обнове, због учешћа у насилним догађајима у којима је један број милиционара и грађана изгубио живот, злоупотребе малолетника у политичке сврхе и предузимања активности којима је циљ био да се силом промени уставно уређење. Поступак у овом предмету је обустављен 1998. године због одустанка предлагача.

            У том периоду нису забрањене ни терористичке организације на Косову и Метохији које су рушиле уставни поредак и територијални интегритет земље, нити организација „Отпор“ која је директно деловала у циљу рушења тада владајућег режима Слободана Милошевића.

            Слажем се са мишљењем судије Уставног суда др Драгана Стојановића да је за изрицање мере забране рада удружења потребно „да деловање удружења буде планско, систематско,  трајно и озбиљно, једноставно такво да се може поуздано закључити да има за циљ управо укидање демократског поретка или његово знатније оштећење, независно од тога зашта се удружење у својим програмским актима залаже“.

            Међутим, за забрану било које политичке слободе није довољно само да се задовољи начело сразмерности, већ и да је таква мера неопходна ради заштите демократског поретка и права појединаца.

            9. Утврђујући постојање разлога за забрану рада „Образа“, Уставни суд се у Одлуци позвао на неке ставове из пресуда Европског суда за људска права које, по мом мишљењу, у конкретном случају не могу имати обавезујућу снагу преседана. Наиме, за учење о преседану важно је тзв. разликовање (distinguishing). Правило, или правни став из неког другог случаја се примењује само ако је случај у коме треба донети одлуку истоветан са већ пресуђеним случајем. Сматрам да је потпуно непримерено позивање Суда у Одлуци на случај Refah partisi против Турске или Batasuna против Шпаније, јер се простим поређењем тих случајева са „Образом“ може видети да разлози за њихову забрану немају никакве сличности.

            Уставни суд се није бавио сразмерношћу изречене мере забране са деловањем удружења, што и не чуди јер претходно није утврдио као стандард интензитет деловања који је неопходан за ограничење уставне слободе удруживања. Оцене које се односе на изречену меру везују се за неопходност, иако мера забране може бити пропорционална деловању удружења, а да не буде и неопходна за заштиту основних вредности демократског друштва прокламованих Уставом. Нужност забране у великој мери зависи од процене опште ситуације у држави и могућности да се ограничење слободе удруживања избегне уколико је могуће да се на деловање удружења утиче другим мерама.

            Како Одлука не садржи чињеничну грађу која је утврђена на правно ваљан начин, немогуће је изјаснити се о томе да ли изречена мера забране може да издржи тест пропорционалности и нужности у конкретном случају.

            Сматрам да је кључна слабост Одлуке недостатност образложења и недоследност аргументације, па стога нисам гласала за забрану рада Удружењу грађана „Отачаствени покрет Образ“.

 

Судија   Катарина Манојловић Андрић

 

            С обзиром да нисам гласала за Одлуку којом се забрањује рад Удружењу грађана „Отачаствени покрет Образ“, саглашавам се са издвојеним мишљењем судије Катарине Манојловић Андрић.

Судија   др Оливера Вучић

 

---

[1] Види: Зборник радова – Уставно ограничење слободе удруживања, Уставни суд Републике Србије, Београд, 2010.

[2] Види: Предмет Савезног уставног суда Немачке BVerfGE 42, 143 (156)

[3] Примера ради, Уставни суд је усвојио преко 100 уставних жалби истог подносиоца налазећи да му је повређено право на образложену судску одлуку због неизјашњавања Врховног суда Србије о предлогу тужиоца да се извођењем доказа увиђајем на лицу места утврди да ли увезена машина служи за мужу крава или хлађење млека, иако је у двостепеном управном поступку који је претходио управном спору пред Врховним судом, на основу писмених доказа прибављених у поступку царињења, несумњиво утврђено да се ради о контејнеру за хлађење млека.