PRETRAGA SAJTA: RSS
Predmet: Уж-4386/2012
Datum donošenja odluke: 05.12.2012
Ishod: Odluka o odbijanju
Pravna oblast: Krivično pravo
Član i stav Ustava: Član 27. Stav 1., Član 31. Stav 1.
Podnosilac: Veselin Martinović
Pojmovni registar:
Napomena: -nema povrede prava na slobodu i bezbednost iz člana 27. stav 1. Ustava, ni prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. stav 1. Ustava

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Veselina Martinovića iz Lovćenca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. decembra 2012. godine, doneo je



O D L U K U



Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Veselina Martinovića izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kr. 38/12 od 18. aprila 2012. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž 2. 934 /12 od 27. aprila 2012. godine.



O b r a z l o ž e nj e



1. Veselin Martinović iz Lovćenca podneo je Ustavnom sudu 31. maja 20 12. godine, preko punomoćnika Vladimira Horovica i Dragice Somborac, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kr. 38/12 od 18. aprila 2012. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 934/12 od 27. aprila 2012. godine, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost i prava na ograničeno trajanje pritvora, zajemčenih odredbama člana 27. stav 1. i člana 31. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi: da se protiv njega vodi krivični postupak pred Višim sudom u Novom Sadu u predmetu Ki. 14/12 zbog krivičnog dela neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika; da je rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Novom Sadu Ki. 14/12 od 21. januara 2012. godine prema njemu određen pritvor koji je produžavan više puta, poslednji put rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kr. 38/12 od 18. aprila 2012. godine; da iz obrazloženja osporenog rešenja proizlazi da mu je pritvor produžen na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 1), 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku iz razloga što ne živi na adresi na kojoj je prijavljen, jer je zajedno sa ostalim osumnjičenima osnovano sumnjiv da je u dužem vremenskom periodu preduzimao radnje u vreme, na mestu i na način kako je to opisano u zahtevu za sprovođenje istrage Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, kao i da treba da se saslušaju još dva svedoka; da je protiv navedenog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu preko svojih branilaca izjavio žalbu, ali je ista odbijena rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 934/12 od 27. aprila 2012. godine. Podnosilac ustavne žalbe smatra da razlozi za njegovo pritvaranje koje nadležn i sud smatra neophodnim ne stoje, navodeći: „da o pasnost da će okrivljeni ponoviti krivično delo, a isti je do sada neosuđivan i za njega postoji samo osnovana sumnja da je u periodu od dva meseca izvršio jedno delo, predstavlja apstraktnu opasnost i buduću neizvesnu okolnost, odnosno pretpostavku koja nije dovoljna da se protiv okrivljenog produži pritvor po navedenom zakonskom osnovu“; da sud „ prilikom donošenja pobijanih rešenja nije uzeo u obzir činjenicu da je okrivljeni još pred istražnim sudijom izjavio da živi u Lovćencu, na adresi Borisa Kidriča 52, u porodičnoj kući koja je vlasništvo njegove sestre, te bez obzira što okrivljeni na ovoj adresi nije prijavljen, koju prijavu bi zasigurno izvršio da se ne nalazi u pritvoru, adresa njegovog prebivališta je sudu poznata“, te stoga smatra da ne postoji osnovana bojazan da bi se okrivljeni u slučaju da se nađe na slobodi krio i tako postao nedostupan državnim organima gonjenja; da sud „nigde ne navodi da je okrivljeni 3. aprila 2012. godine istražnom sudiji Višeg suda u Novom Sadu podneo molbu radi ukidanja pritvora uz polaganje jemstva u vrednosti od 5.357.620,80 dinara, te ovaj njegov čin jasno govori u prilog tome da okrivljeni nema nameru da se krije ili da pobegne, zbog čega je neopravdano njegovo dalje zadržavanje u pritvoru u smislu odredbe člana 142. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku“; da su svedoci koji su „trebali da budu saslušani dali iskaz pred istražnim sudijom Višeg suda u Novom Sadu dana 3. maja 2012. godine, te stoga više ne stoje razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru po osnovu člana 142 . stav 1 . tačka 2 ) Zakonika o krivičnom postupku“. Iz svega navedenog podnosilac ustavne žalbe zaključuje da su mu navedenim pojedinačnim aktima povređena Ustavom zajemčena prava iz člana 27. stav 1. i člana 31. stav 1. Ustava, jer mu je pritvor produžen bez valjanog obrazloženja i individualizacije razloga, jer „ pritvor koji je produžen nije osnovan, nužan i primeren“ i jer „uz ovakva obrazloženja, odnosno nedostatak obrazloženja, predstavlja proizvoljno postupanje sudova“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, poništi osporena rešenja i svoju odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporena rešenja i drugu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu, kao i u odgovore Višeg suda u Novom Sadu Su. VIII 43-9/12 od 26. juna 201 2. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Su. VIII 44/118/12 od 14. juna 2012. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

U vreme podnošenja ustavne žalbe pred Višim sudom u Novom Sadu vođen je postupak u predmetu Ki. 14/12 protiv Veselina Martinovića, ovde podnosioca ustavne žalbe ( i još pet lica) zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

Rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Novom Sadu Ki. 14/12 od 21. januara 201 2. godine prema podnosiocu ustavne žalbe je određen pritvor, na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 1), 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku , a koji mu se računa od 19. januara 2012. godine kada je lišen slobode.

Tokom istražnog postupka pritvor je prema podnosicu ustavne žalbe produžavan.

Osporenim prvostepenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kr. 3 8/12 od 18. aprila 2012. godine pr itvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen za još dva meseca. Obrazlažući svoju odluku, veće Apelacionog suda u Novom Sadu je, pored ostalog, navelo da je predlog istražnog sudije Višeg suda u Novom Sadu osnovan: jer je „iz istražnih spisa na nesumnjiv način utvrđeno da istraga nije dovršena iz objektivnih razloga, obzirom da još nisu saslušani preostali svedoci... i to svedoci M.T. i V.T, pa to predstavlja okolnost koja ukazuje da bi boravkom na slobodi okrivljeni mogli uticati na nesaslušane svedoke, odnosno da bi svojim boravkom na slobodi mogli ometati postupak uticajem na predložene svedoke“; jer su okrivljeni „osnovano sumnjivi da su u dužem vremenskom periodu i to od 15. novembra 2011. do 19. januara 2012. godine preduzimali radnje u vreme na mestu i na način kako je to opisano u zahtevu za sprovođenje istrage... sve ove okolnosti u svojoj sveobuhvatnosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da bi ovi okrivljeni svojim boravkom na slobodi mogli ponoviti krivično delo za koje su osnovano sumnjivi da su ga izvršili, a posebno imajući u vidu dužinu vremena i način izvršenja krivičnog dela za koje su osnovano sumnjivi da su ga izvršili“; jer „ okrivljeni Veselin Martinović ne živi na adresi na kojoj je prijavljen već šest godina, već živi na dve neprijavljene adrese i poseduje pasoš Republike Hrvatske“, koje okolnosti ukazuju da bi, ukoliko bi se našao na slobodi, mogao da se krije ili da pobegne i na taj način onemogući dalji tok ovog krivičnog postupka.

Protiv navedenog rešenja branioci podnosioca ustavne žalbe su izjavi li žalbu, koja je osporenim drugostepenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 934/12 od 27. aprila 2012. godine odbijena kao neosnovana.

Iz odgovora Višeg suda u Novom Sadu proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe, preko svog branioca, 3. aprila 2012. godine uputio tom sudu molbu radi ukidanja pritvora uz polaganje jemstva, ali da molba nije uzeta u razmatranje, jer „pritvor nije određen samo na osnovu člana 142. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, koje ukazuju na opasnost od bekstva, već i na osnovu člana 142. stav 1. tač. 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku“. Takođe, iz navedenog odgovora proizlazi da je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu od 14. juna 2012. godine pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 1) i 3) istog zakonika.

4. Odredbama Ustava na čije se povred e podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora i da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca i da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1.) .

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je : da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće neophodno vreme (član 16. stav 2.); da se pritvor može odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. stav 1. do 3.).

Odredbom člana 142. stav 1. ZKP propisano je da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako, pored ostalog: se krije ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1)); postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, veštake, saučesnike ili prikrivače (tačka 2)); osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3)).

Ostalim odredbama ZKP koje su od značaja za odlučivanje, propisano je : da se na osnovu rešenja istražnog sudije, okrivljeni može zadržati u pritvoru najviše mesec dana od dana lišenja slobode i da se p osle tog roka okrivljeni može zadržati u pritvoru samo na osnovu rešenja o produženju pritvora, da se pritvor po odluci veća (član 24. stav 6.) može produžiti najviše za dva meseca i da je p rotiv rešenja veća dozvoljena žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja, da ako se postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora preko pet godina ili teža kazna, veće neposredno višeg suda može, na obrazloženi predlog istražnog sudije ili javnog tužioca, iz važnih razloga produžiti pritvor najviše za još tri meseca i da je p rotiv ovog rešenja dozvoljena žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja i da ak o se do isteka rokova iz st. 2. i 3. ovog člana ne podigne optužnica, okrivljeni će se pustiti na slobodu (član 14 4. st. 1. do 4.); da rešavajući o žalbi, sud može rešenjem odbaciti žalbu kao neblagovremenu ili kao nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu, ili uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti, i po potrebi, predmet uputiti na ponovno odlučivanje (član 401. stav 3.).

Odredbama člana 246. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) propisano je krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, i to tako što je za kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela u stavu 3. zaprećena kazna zatvora od pet do petnaest godina (ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane grupe, ili je učinilac ovog dela organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika).



5. U odnosu na istaknute povrede prava iz člana 27. stav 1 . i člana 31. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima Apelacionog suda u Novom Sadu Kr. 38/12 od 18. aprila 2012. godine i Kž2. 934/12 od 27. aprila 2012. godine nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca na koje se pozvao.

Ustavni sud je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju potrebnu ažurnost u vođenju postupka.

Ustavni sud je polazeći, sa jedne strane, od navedenih opštih principa i, sa druge strane, od okolnosti koje se odnose na konkretan slučaj, utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe određen i produžavan zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima produžen na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 1), 2) i 3). ZKP, odnosno zbog postojanja okolnosti koje su ukazivale na opasnost od bekstva , zbog postojanja osobitih okolnosti koje su ukazivale da će ometati postupak uticanjem na svedoke i zbog postojanja osobitih okolnosti koje su ukazivale da će ponoviti krivično delo. Ustavni sud je ispitivao da li osporeni akti sadrže relevantne i dovoljne razloge koji bi opravdali produženje pritvora po ovim zakonskim osnovima i da li je nadležni sud pokazao očekivanu ažurnost u vođenju postupka.

U odnosu na navedene pritvorske razloge, u obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kr. 38/12 od 18. aprila 20 12. godine je, pored ostalog, navedeno da postoji osnovana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe, kao prvookrivljeni, izvršio krivično delo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga, te da već šest godina ne živi na adresi na kojoj je prijavljen, već živi na dve neprijavljene adrese i poseduje pasoš Republike Hrvatske, koje okolnosti ukazuju na postojanje opasnosti da bi se mogao kriti ili pobeći ukoliko bi se našao na slobodi i da bi na taj način onemogućio dalji nesmetani tok krivičnog postupka. Takođe, navedeno je da iz spisa predmeta proizlazi da istraga nije dovršena iz objektivnih razloga obzirom da nisu saslušani preostali svedoci (dva svedoka), koja okolnost ukazuj e da bi podnosilac boravkom na slobodi mogao uticati na nesaslušane svedoke, odnosno ometati postupak uticajem na iste. Konačno, navedeno je da iz spisa predmeta proizlazi osnovana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe u dužem vremenskom periodu, od 15. novembra 2011. do 19. januara 2012. godine, preduzimao radnje u vreme na mestu i na način kako je to opisano u zahtevu za sprovođenje istrage, te da dužina vremena i način izvršenja krivičnog dela za koje je osnovano sumnjiv da ga je izvršio, u svojoj sveobuhvatnosti, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da bi podnosilac, ukoliko bi se našao na slobodi mogao ponoviti krivično delo za koje se osnovano sumnjiči. Ovakav zaključak iz prvostepenog rešenja Apelacioni sud u Novom Sadu je u osporenom drugostepenom rešenju ocenio pravilnim i i na zakonskim razlozima utemeljenim.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je Apelacioni sud u Novom Sadu osporena rešenja zasnova o na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava kada je utvrdi o da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe po zakonskim osnovima iz tač . 1) i 2) člana 142. stav 1. ZKP. Naime, postojanje okolnosti koje ukazuju na opasnost da će se podnosilac kriti i koje ukazuju na opasnost od bekstva, po ovom osnovu je, po oceni Ustavnog suda, jasno i dovoljno obrazloženo. Činjenica da podnosilac ustavne žalbe već šest godina ne živi na adresi na kojoj je prijavljen, a da neprijavljeno boravi na dve različite adrese, te da ima i pasoš strane države, koju ne spori ni podnosi lac, po oceni Ustavnog suda, predstavljaju relevantn e i dovoljn e razloge za produženje pritvora po navedenom zakonskom osnovu radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka. Istovremeno, Ustavni sud je ocenio da su u osporenim rešenjima navedeni ustavnopravno prihvatljivi razlozi za zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru iz razloga predviđenih tačkom 2) člana 142. stav 1. ZKP. Naime, saglasno članu 241. stav 2. ZKP svrha istrage je da se prikupe dokazi i podaci koji su potrebni da bi se moglo odlučiti da li će se podići optužnica ili ne, te dokazi za koje postoji opasnost da se neće moći ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvođenje bilo otežano, a čije se izvođenje, s obzirom na okolnosti slučaja, pokazuje celishodnim. Imajući u vidu da u trenutku donošenja osporenih rešenja istraga nije bila završena, jer nisu bila saslušana još dva predložena svedoka, a da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je ovaj zakonski osnov za produženje pritvora prema podnosiocu otklonjen 14. juna 2012. godine, to navedeni razlozi nisu posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja. Stoga je Ustavni sud i navode podnosioca „da su svedoci koji su trebali da budu saslušani dali iskaz pred istražnim sudijom Višeg suda u Novom Sadu dana 3. maja 2012. godine, te stoga više ne stoje razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru po osnovu člana 142. stav 1. tačka 2) ZKP“ ocenio irelevantnim, jer se radi o okolnostima koje su nastupile nakon donošenja osporenih rešenja.

Takođe, Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe do podnošenja ustavne žalbe 31. maja 20 12. godine, nalazio u pritvoru nešto više od četiri meseca, računajući od 19. januara 20 12. godine kada je lišen slobode , koji period se poklapao i sa trajanjem istražnog postupka. Ustavni sud je ocenio da je istražni postupak vođen sa primerenom hitnošću, imajući u vidu da se u konkretnom slučaju istraga vodila protiv šest lica kojima je stavljena na teret osnovana sumnja da su kao grupa izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Ustavni sud je cenio navod podnosioca da nadležni sud nije „nigde naveo“ da je okrivljeni, ovde podnosilac, podneo „molbu radi ukidanja pritvora uz polaganje jemstva u vrednosti od 5.357.620,80 dinara“. Međutim, Ustavni sud ukazuje da, saglasno članu 137. ZKP, okrivljeni koji je već stavljen u pritvor može se pustiti na slobodu ako on lično ili ko drugi za njega pruži jemstvo, samo zbog postojanja okolnosti koje ukazuju da će pobeći ili iz razloga propisanih u članu 142. stav 2. tačka 4) ZKP. Budući da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžavan i na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tač . 2) i 3) ZKP, to podnosiocu ustavne žalbe pritvor nije ni mogao biti zamenjen jemstvom. Istovremeno, Ustavni sud konstatuje da se , polazeći od toga da je u sprovedenom ustavnosudskom postupku utvrdio da su razlozi za zadržavanje podnosioca u pritvoru proipisani tač. 1) i 2) člana 142. stav 1. ZKP ustavnopravno prihvatljivi, nije posebno upuštao u ocenu zasnovanosti razloga iz tačke 3) navedenog člana.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da su sudovi u osporenim rešenjima naveli relevantne i dovoljne razloge zbog kojih su smatrali da je zadržavanje okrivljenog u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, kao i da je krivični postupak vođen sa primerenom hitnošću.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo iz člana 31. stav 1. Ustava. Takođe, kako iz utvrđenih činjenica nesumnjivo proizlazi da je lišenje slobode podnosioca ustavne žalbe sprovedeno iz razloga i u postupku predviđenim zakonom, kako to jemči odredba člana 27. stav 1. Ustava, to se izneta ocena Ustavog suda odnosi i na ovu istaknutu povredu Ustavom zajemčenog prava.

Polazeći od izloženog , Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. Na osnovu odred aba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.





PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević




[Preuzmite dokument]

• Na vrh stranice