PRETRAGA SAJTA: RSS
Predmet: Уж-4272/2010
Datum donošenja odluke: 31.10.2012
Ishod: Odluka o usvajanju
Pravna oblast: Građansko pravo
Član i stav Ustava: Član 60. Stav 4.
Podnosilac: Miroslav Arsić
Pojmovni registar:
Napomena: -povreda prava na pravnu zaštitu u slučaju prestanka radnog odnosa iz člana 60. stav 4. Ustava

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miroslava Arsića iz Orašja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. oktobra 2012. godine, doneo je



O D L U K U



1. Usvaja se ustavna žalba Miroslava Arsića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Kruševcu Gž 1. 1902/09 od 30. novembra 2009 . godine i utvrđuje povreda prava podnosioca ustavne žalbe na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa iz člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije .

2. Nalaže se nadležnom sud u da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda, ponovi postupak po žalbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv presude Opštinskog suda u Varvarinu P1. 49/09 od 14. septembra 2009. godine .



O b r a z l o ž e nj e



1. Miroslav Arsić iz Orašja je 1. oktobra 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda Kruševcu Gž 1. 1902/09 od 30. novembra 2009. godine, zbog povrede prava na pravnu zaštitu u slučaju pr estanka radnog odnosa, zajemčenog članom 60. stav 4. Ustava Republike Srbije .

U ustavnoj žalbi se navodi: da je osporenom presudom Okružnog suda u Kruševcu preinačena presuda Opštinskog suda u Varvarinu P1. 49/09 od 14. septembra 2009. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe da se poništi poravnanje zaključeno između parničnih stranaka, kojim se tužilac navodno odrekao otpremnine zbog prestanka radnog odnosa zbog uvođenja tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena i da se obaveže tuženo preduzeće da podnosiocu isplati na ime razlike u otpremnini opredeljeni novčani iznos, sa zakonskom zateznom kamatom; da je drugostepeni sud pogrešno primenio odredbe Zakona o obligacionim odnosima u ovom sporu na koji se taj zakon ne može primeniti, te je ovakvom presudom povređeno pravo podnosioca na zaštitu iz člana 60. stav 4. Ustava, jer mu je prilikom prestanka radnog odnosa isplaćen manji iznos otpremnine od onoga što je pripadao, a isplata otpremnine predstavlja jedan od zakonom utvrđenih oblika pravne zaštite zaposlenog u slučaju prestanka radnog odnosa koga se zaposleni ne može odreći. Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporenu presudu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je izvršio uvid u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju, kao i u spise predmeta Opštinskog suda u Varvarinu P1. 49/09 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari :

Presudom Opštinskog suda u Varvarinu P1. 49/09 od 14. septembra 2009. godine, stav om prv im izreke, poništeno je sudsko poravnanje između tužioca – ovde podnosioca ustavne žalbe i tuženog HK PK Varvarinsko polje a.d., DOO Stočar iz Varvarina od 18. jula 2007. godine, zavedeno pod brojem 56, zbog mana volje prilikom zaključivanja, stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu po osnovu isplate razlike u otpremnini isplati iznos od 78.319 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 3. avgusta 2007. godine do konačne isplate, a stavom trećim izreke presude obavezan je tuženi da tužiocu naknadi parnične troškove.

U sprovedenom postupku prvostepeni sud je utvrdio da je tužiocu prestao radni odnos u HK PK Varvarinsko polje a.d., DOO Stočar iz Varvarina, po osnovu rešenja poslodavca broj 56 od 18. jula 2007. godine, kojim se tužiocu otkazuje ugovor o radu zaključno sa 3. avgustom 2007. godine, zbog prestanka potrebe za njegovim daljim radom usled ekonomskih, organizacionih i tehnoloških promena; da je između stranaka 18. jula 2007. godine zaključeno vansudsko poravnanje zavedeno pod brojem 56, u kome se u tački 3. konstatuje da se tužilac odriče potraživanja prema poslodavcu da mu isplati otpremninu u skladu sa članom 158. tač. 1. i 2. Zakona o radu i da je saglasan da po tom osnovu poslodavac prema njemu nema nikakvih obaveza; da je, i pored zaključenog vansudskog poravnanja, tuženi tužiocu 3. avgusta 2007. godine isplatio otpremninu u visini od 118.000 dinara. U obrazloženju presude prvostepenog sud a se navodi da je sud utvrdio da je na tužioca vršen pritisak od strane direktora da prihvati "status viška" i potpiše poravnanje, da je u tim okolnostima doveden u zabludu, da je potpisao sporno poravnanje, a da mu nije predočeno ni šta potpisuje, ni čega se odriče, te da je stoga sud sporno poravnanje, kao rušljivo u smislu člana 111. u vezi sa članom 65. stav 1. Zakona o obligacionoim odnosima , poništio stavom prvim izreke presude . U obrazloženju ove presude se takođe navodi da kako je poravnanje zaključeno sa manom volje, to tužilac tuženom nije otpustio dug na način propisan odredbom člana 344. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima; da je tuženi, bez obzira na vansudsko poravnanje isplatio tužiocu iznos od 118.000 dinara i time u smislu člana 387. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima priznao dug; da je sud utvrdio da je tuženi isplatio manji iznos otpremnine, od onog koji j e utvrđen članom 158. stav 2 . Zakona o radu, te je usvojio tužbeni zahtev za isplatu razlike otpremnine kao u stavu drugom izreke.

Rešavajući o žalbi tuženog protiv prvostepene presude, Okružni sud u Kruševcu je osporenom presudom Gž1. 1902/09 od 30. novembra 2009. godine usvojio žalbu i preinačio ožalbenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev podnosioca u celosti i odlučio da svaka stranka snosi svoje parnične troškove. U obrazloženju osporene presude se navodi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je tužiocu kod tuženog preduzeća prestao radni odnos 3. avgusta 2007. godine zbog prestanka potrebe za njegovim radom, a iz sadržine vansudskog poravnanja zaključenog između stranaka 18. jula 2007. godine - da se tužilac odrekao potraživanja prema poslodavcu za isplatu otpremnine u skladu sa odredbama člana 158. st. 1. i 2. Zakona o radu, te da poslodavac po tom osnovu prema njem u nema nikakvih obaveza. Po stanovištu drugostepenog suda, predmetno vansudsko poravnanje potpisale su stranke, pa je pogrešno pravno stanovište prvostepenog suda da je predmetno poravnanje sa manom volje i da tužilac nije izvršio otpust duga u skladu sa odredbom člana 344. stav 1. Z akona o obligacionim odnosima, usled čega je drugostepeni sud primenom odredaba člana 380. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku prvostepenu presudu preinačio i odbio tužbeni zahtev tužioca za poništaj poravnanja i isplatu otpremnine.

4. Odredbom člana 60. stav 4. Ustava se jemči da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći.

Zakonom o radu (''Službeni g lasnik RS'', br. 24/05 i 61/05) je propisano: da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to, pored ostalog, ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla (član 179. tačka 9 )); da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. tačka 9) ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu, kao i da o tpremnina iz stava 1. ovog člana ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i četvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navršenu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu (član 158. st. 1. i 2.) .

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedene odredabe Ustava, Ustavni sud je ocenio da je najpre potrebno ispitati da li je parnični postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan u smislu člana 32. stav 1. Ustava, te da li osporena presuda povređuj e ili uskraćuj e ustavno pravo podnosioca na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa .

Ustavni sud je konstatovao da je u sudskom postupku utvrđeno da je podnosiocu ustavne žalbe prestao radni odnos kod tuženog kao tehnološkom višku, da su podnosilac i tuženi potpisali vansudsko poravnanje kojim se podnosilac odrekao prava na isplatu otpremnine usled prestanka radnog odnosa po navedenom osnovu i da je tuženi podnosiocu isplatio otpremninu u manjem iznosu od propisanog . Polazeći od navedenih odredbi Ustava i zakona, a imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, Ustavni sud smatra da je drugostepeni sud na proizvoljan i arbitreran način doneo osporenu presudu kojom je preinačio presudu Opštinskog suda u Varvarinu P1. 49/09 od 14. septembra 2009. godine i odbio tužbeni zahtev podnosioca, čime je taj sud povredio pravo podnosioca ustavne žalbe na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, predviđeno odredbom člana 60. stav 4. Ustava.

Naime, Ustavni sud je utvrdio da je Okružni sud u Kruševcu zauzeo stav da se podnosilac ustavne žalbe samim potpisivanjem vansudskog poravnanja sa tuženim poslodavcem odrekao prava na isplatu otpremnine, čime je izvrši otpust duga i da je stoga njegov tužbeni zahtev za poniš taj poravnanja i isplatu otpremnine neosnovan. Ustavni s ud je ocenio da je zauzeti stav suprotan odredbi člana 60. stav 4. Ustava . Ovo stoga što Ustav izričito utvrđuje da se zaposleni prava zajemčenih odredbom člana 60. stav 4. Ustava, među kojima je i pravo na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, ne može odreći . S obzirom na to da isplata otpremnine predstavlja jedan od zakonom utvrđenih oblika pravne zaštite zaposlenih u slučaju prestanka radnog odnosa zbog uvođenja tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, koje se zaposleni u smislu člana 60. stav 4. Ustava ne može odreći, to se zaključenjem vansudskog poravnanja kojim se odriče prava na otpremninu, podnosilac ustavne žalbe u suštini odrekao neotuđivog ustavnog prava na pravnu zaštitu povodom prestanka radnog odnosa. Kako se podnosilac nije mogao odreći prava na otpremninu, to i zaključeno vansudsko poravnanje nije moglo proizvesti pravne posledice koje su utvrđene osporenom presudom. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već zauzeo i u odlukama Už-177/2007 od 4. juna 2009. godine i Už-798/2009 od 17. novembra 2011. godine.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Okružnog suda u Kruševcu Gž1. 1902/09 od 30. novembra 2009. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, te je, u tački 1. izreke, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio.

6. S obzirom na to da je povreda Ustavom zajemčenog prava podnosioca takve prirode da je to očigledno moglo biti od uticaja na donošenje povoljnije odluke za nj ega u parnici povodom koje je podneta ustavna žalba, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, naložio nadležnom sudu da , u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove odluke , ponovi postupak po žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Varvarinu P 1. 49/09 od 14. septembra 2009. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci





PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević








[Preuzmite dokument]

• Na vrh stranice