Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi Gorana Pejkovića, Jasmine Pejković i maloletne Ivone Pejković , svi iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Gorana Pejkovića i Jasmine Pejković izjavljena zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i maloletne Ivone Pejković zbog povreda načela iz člana 21. stav 3. i povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 37. stav 1. Ustava, u krivičnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu K. 856/07.

O b r a z l o ž e nj e

1. Goran Pejković i Jasmina Pejković , u svoje ime i u ime maloletne Ivon e Pejković , svi iz Kragujevca , podneli su Ustavnom sudu 4. januara 20 10. godine ustavnu žalbu zbog povrede načela iz člana 21. stav 3, kao i zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 37. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu K. 856/07.

U ustavnoj žalb i se navodi:

- da se pred Opštinskim sudom u Kragujevcu vodio krivični postupak K. 856/07 protiv D.M. zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, izvršenog 25. februara 2007. godine u Kragujevcu na štetu podnosilaca ustavne žalbe;

- da je podnositeljka Jasmina Pejković, u trenutku saobraćajne nesreće bila u devetom mesecu trudnoće;

- da je, usled predmetne nesreće, došlo do prevremenog porođaja, i podnositeljka Jasmina Pejković je rodila žensko dete Ivonu Pejković, koj a je u ovoj nesreći zadobilo povrede usled kojih joj je životna aktivnost umanjena 100%, naružena je u vidu fizičke nerazvijenosti, nekontrolisanih mišićnih konvulzija i poremećaja koordinacije pokreta, a zadobijene povrede će celog njenog života izazivati fizičke bolove jakog intenziteta;

- da nadležno tužilaštvo, kao ni postupajući sud, mal. Ivon i Pejković „nisu priznali pravnu sposobnost, te stoga ni pravo da u svojstvu oštećene učestvuje u krivičnom postupku“, čime su povredili njeno pravo na pravnu ličnost garantovan o odredb om člana 37. stav 1. Ustava, i pri tome je, po istom osnovu, diskriminisali povredivši načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. stav 3. Ustava;

- da je 27. novembra 2009. godine predmetni krivični postupak obustavljen rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu K. 856/07, usled smrti okrivljene;

- da predmetni postupak nije garantovao zaštitu prava oštećenih, posebno maloletne Ivone, čime im je povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava;

- da je ovaj postupak trajao „skoro tri godine, a da nije doneta ni prvostepena odluka, da je postupak vođen sa velikim prekidima, uz brojna odlaganja tokom kojih je sud tolerisao neopravdano odsustvo okrivljene bez primene mera koje ZKP ostavlja u tom slučaju“;

- da je navedenim radnjama nadležnog tužilaštva i suda svim oštećenima povređeno pravo na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, dok je na štetu maloletne Ivon e Pejković povređeno i načelo zabrane diskriminacije i prav o na pravnu ličnost iz člana 21. stav 3. i člana 37. stav 1. Ustava.

Podnosioci su predloži li utvrđivanje povrede označenih ustavnih prava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Kragujevcu K. 856/07 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

- istražni sudija Opštinskog suda u Kragujevcu je 26. marta 2007. godine doneo rešenje o sprovođenju istrage protiv D.M. zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, izvršenog 25. februara 2007. godine u Kragujevcu na štetu podnosilaca ustavne žalbe;

- optužnica protiv D.M. je podignuta 26. jula 2007. godine;

- glavni pretres u ovom krivičnom postupku je zakazivan 14 puta, ali je održan samo dva puta:

- glavni pretresi su odlagani najviše zbog odsustva okrivljen e koja se , skoro sve vrem e trajanja postupka, nalazila u bolnici ili na bolovanju, dok je četiri puta glavni pretres odložen zbog određivanja veštačenja, dopune nalaza veštaka ili zato što spisi predmeta nisu vraćeni sa veštačenja;

- glavni pretres je održan dva puta, kada je saslušana okrivljena i kada su izvedeni predloženi dokazi;

- predmetni krivični p ostupak je obustavljen rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu K. 856/07 od 27. novembra 2009. godine usled smrti okrivljene;

- osporeni krivični postupak je , do njegovog obustavljanja, trajao dve godine i četiri meseca.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu P. 10/10 od 24. maja 2011. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2047/11 od 5. septembra 2011. godine, obavezan je tuženi „Lovćen osiguranje“ A.D. Podgorica : da tužiocu Goranu Pejkoviću isplati iznose od 95.000 dinara na ime nematerijalne štete zbog duševnih bolova usled umanjenja opšte životne aktivnosti, iznos od 507.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova, iznos od 390.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha, iznos od 1.120.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog duševnih bolova usled invaliditeta ćerke Ivone i supruge Jasmine i iznos od 80.407 dinara na ime naknade izgubljene zarade; da tužilji Jasmini Pejković isplati iznos od 1.240.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog duševnih bolova usled umanjenja opšte životne aktivnosti, iznos od 304.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog duševnih bolova usled naruženosti, iznos od 607.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova, iznos od 250.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha, iznos od 1.120.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog duševnih bolova usled invaliditeta ćerke Ivone i iznos od 163.716,30 dinara na ime naknade izgubljene zarade; da maloletnoj tužilji Ivoni Pejković isplati iznos od 2.280.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog duševnih bolova usled potpunog umanje nja životne aktivnosti, kao i iznos od 3.360.000 dinara na ime naknade materijalne štete zbog troškova pružanja tuđe nege i pomoći do kraja njenog života, lekova i sanitetskog materijala, uništenih mogućnosti daljeg razvoja i napredovanja i samostalnog sticanja zarade.

4. Odredba člana 21. stav 3. Ustava utvrđuje da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Odredbom člana 37. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako lice ima pravnu sposobnost.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („ Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „ Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/07, 49/07, 122/08 i 20/09) (u daljem tekstu: ZKP), u Glavi X V u kojoj su regulisani imovinsko-pravni zahtevi u krivičnom postupku, propisano je: da predlog za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva u krivičnom postupku može podneti lice koje je ovlašćeno da takav zahtev ostvaruje u parničnom postupku ( član 202. stav 1.); da se predlog za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva u krivičnom postupku podnosi organu kome se podnosi krivična prijava ili sudu pred kojim se vodi postupak i da se predlog može podneti najdocnije do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom ( član 203. st. 1. i 2.); da o imovinsko-pravnom zahtevu odlučuje sud i da će, kad sud donese presudu kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe ili kojom se optužba odbija ili kad rešenjem obustavi krivični postupak, uputiti ovlašćeno lice da imovinsko-pravni zahtev može ostvarivati u parničnom postupku ( član 206. st. 1. i 3.) ; da je oštećeni lice čije je kakvo lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo (član 221. stav 1. tačka 6).

Odredbama člana 3. Zakona o nasleđivanju ("Službeni glasnik RS", br. 46/95 i 101/03), pored ostalog, propisano je: da naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti (stav 1.); da naslediti može i dete već začeto u trenutku ostaviočeve smrti ako se rodi živo (stav 2.).

5. Podnosioci ustavne žalbe su istak li povredu prava na suđenje u razumnom roku u svojstvu oštećenih u krivičnom postupku koji je, protiv okrivljene D. M. vodio nadležni javni tužilac. Ustavni sud, s tim u vezi, najpre ukazuje na noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu koji je utvrdio da se pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje je sadržinski identično pravu iz člana 32. stav 1. Ustava, može jemčiti i oštećenom, oštećenom kao tužiocu ili privatnom tužiocu, ali samo od trenutka kada je on istakao svoj imovinsko-pravni zahtev u krivičnom postupku (videti Odluku u predmetu "Boris Stojanovski protiv BJR Makedonije ", od 6. maja 2010. godine). Ovakav stav je u svojim odlukama zauzeo i Ustavni sud (videti npr. Odluku u predmetu Už – 175/2009 od 10. novembra 2011. godine).

U konkretnom slučaju, podnosioci ustavne žalbe su, kao oštećeni , svoj imovinsko-pravni zahtev istak li prilikom saslušanja pred istražnim sudijom Opštinskog suda u Kragujevcu 16. maja 2007. godine, kao i prilikom saslušanja na glavnom pretresu održanom 9. februara i 9. marta 2009. godine. S obzirom na navedeno, prema stavu Ustavnog suda, odredba člana 32. stav 1. Ustava pruža podnosiocima, kao oštećenima koji su u krivičnom postupku istak li imovinsko-pravni zahtev, zaštitu od povrede prava na suđenje u razumnom roku, odnosno podnosioci ustavne žalbe mo gu isticati da im je u osporenom krivičnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

6. Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju krivični postupak protiv okrivljene D. M. trajao (do obustave postupka) dve godine i četiri meseca . Naime, istražni sudija Opštinskog suda u Kragujevcu je 26. marta 2007. godine doneo rešenje o sprovođenju istrage protiv D.M. zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije. Optužnica protiv D.M. je podignuta 26. jula 2007. godine, odnosno nakon četiri meseca. Glavni pretres u ovom krivičnom postupku je zakazivan 14 puta, ali je održan samo dva puta i odlagan je uglavnom zbog bolesti okrivljene i određivanja veštačenja. Glavni pretres je održan dva puta, kada je saslušana okrivljena i kada su izvedeni predloženi dokazi, a postupak je obustavljen rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu K. 856/07 od 27. novembra 2009. godine usled smrti okrivljene.

Imajući u vidu da se, prema već utvrđenoj sudskoj praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, razumna dužina trajanja krivičnog postupka ne ocenjuje samo prema dužini trajanja samog postupka, već da ona zavisi i od drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, po stupanje nadležnog suda i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca, ovi se činioci moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud je zaključio da je u ovom predmetu bilo relativno složen ih pravnih i činjeničnih pitanja, s obzirom na to da je okrivljenoj na teret stavljeno teško krivično delo, sa ozbiljnim posledicama, pa je bilo neophodno utvrditi, kako činjenično stanje samog događaja, tako i vrstu i težinu povreda nanetih oštećenima. Posebno složeno je bilo utvrditi vrstu i stepen povreda koje su nanete nerođenom detetu oštećenih, maloletnoj Ivoni, kao i utvrditi njen status kako prilikom sporne saobraćajne nesreće tako i u toku trajanja krivičnog postupka.

Po oceni Ustavnog suda, nadležni sud je postupao u okviru svojih zakonskih obaveza i dinamikom koja je u datim okolnostima bila prihvatljiva, imajući u vidu preduzete radnje i činjenicu da je sud pokušao da izvede sve predložene dokaze, da obezbedi prisustvo okrivljene i da utvrdi vrstu i stepen povreda nanetih oštećenima prilikom sporne saobraćajne nesreće. Opštinski sud u Kragujevcu je, u periodu od nešto više od dve godine , 1 4 puta zakazao glavni pretres, odnosno njegove nastavke, iz čega proizlazi da je pretres zakazivan u razmacima od po dva meseca, što u datim okolnostima predstavlja ažurn o postupanj e suda .

Međutim, trajanje postupka se, pre svega, može pripisati odsustvu okrivljene koja se, skoro sve vreme, nalazila u bolnici ili na bolovanju. Imajući u vidu medicinsku dokumentaciju u spisima predmeta, a posebno obustavu postupka usled smrti okrivljene, Ustavni sud je zaključio da je glavni pretres zbog nedolaska okrivljene odlagan u skladu sa zakonom i iz opravdanih razloga.

Priroda zahteva o kome se u krivičnom postupku odlučivalo imala je za podnosioc e kao oštećen e izuzetan moralni i materijalni značaj.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da su neosnovani navodi oštećenih o povredi njihovog prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu K. 856/07.

7. Podnosioci ustavne žalbe tvrdnju o povredi njihovog prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i povredi prava mal. Ivone na pravnu ličnost iz člana 37. stav 1. Ustava , te povredi načela zabrane diskriminacije iz člana 21. stav 3. Ustava zasnivaju na tome što mal. Ivona, koja je u trenutku saobraćajne nesreće bila nerođeno dete, nije u krivičnom postupku tretirana kao oštećena, pa joj nisu priznata prava koja oštećenom u krivičnom postupku pripadaju, odnosno nije joj priznata pravna sposobnost koju je, prema mišljenju podnosilaca, imala u trenutku saobraćajne nesreće.

U konkretnom slučaju pitanje pravnog subjektiviteta nerođenog deteta, po mišljenju Ustavnog suda, nije od značaja s obzirom na činjenicu da je osporeni krivični postupak obustavljen usled smrti okrivljene. Svoja prava i prava maloletne Ivone Pejković podnosioci mogu ostvarivati jedino u građanskom postupku, što su oni i učinili, pa je Presudom Višeg suda u Kragujevcu P. 10/10 od 24. maja 2011. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2047/11 od 5. septembra 2011. godine, tužbeni zahtev podnosilaca usvojen i tuženi „Lovćen osiguranje“ A.D. Podgorica obavezan da im isplati pričinjenu materijalnu i nematerijalnu štetu.

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je oce nio da su neosnovani navodi ustavne žalbe o povredi načela iz člana 21. stav 3, kao i prava iz člana 32. stav 1. i člana 37. stav 1. Ustava.

8. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredb i člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu i odlučio kao u izreci.

9. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević