PRETRAGA SAJTA: RSS
Predmet: Уж-4660/2010
Datum donošenja odluke: 13.06.2012
Podatak o objavljivanju: "Službeni glasnik RS", br. 70/2012
Ishod: Odluka o usvajanju
Pravna oblast: Krivično pravo
Član i stav Ustava: Član 34. Stav 3.
Podnosilac: Srđan Savović
Pojmovni registar:
Napomena: - povreda prava na pretpostavku nevinosti iz člana 34. stav 3. Ustava

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić , Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Srđana Savovića iz B eograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. juna 201 2. godine, doneo je



O D L U K U


1. Usvaja se ustavna žalba Srđana Savovića i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Ki. 2274/10 od 1 2. oktobra 20 10. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pretpostavku nevinosti u krivičnom postupku, zajemčeno odredbom člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije.

2. Odluku objaviti u ''Službenom glasniku Republike Srbije''.



O b r a z l o ž e nj e


1. Srđan Savović iz B eograda, preko punomoćnika Predraga Vasovića, advokata iz Beograda, izjavio je Ustavnom sudu 2 9. oktobra 20 10. godine ustavnu žalbu protiv rešenja navedenog u izreci, kojim mu je određen pritvor, zbog povrede prava na pretpostavku nevinosti u krivičnom postupku , zajemčeno g odredbom člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije , kao i odredbom člana 6. stav 2. Evropske konvencije za zaštitu ljudski h prava i osnovni h sloboda.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim rešenjem povređeno pravo na pretpostavku nevinosti u krivičnom postupku koji se protiv njega vodi, time što je u obrazloženju osporenog rešenja navedeno : „Imajući u vidu činjenicu da su okrivljeni predmetna krivična dela izvršili organizovano i u grupi sa ciljem da izazovu nered... sve navedene okolnosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni boravkom na slobodi mogli ponoviti izvršenje krivičnih dela, odnosno nastaviti sa vršenjem krivičnih dela...“. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povre du označenog prava i odredi da se uklone štetne posledice u određenom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku utvrđeno je da je istražni sudija Višeg suda u Beogradu 12. oktobra 20 10. godine doneo rešenje Ki. 2274/10, kojim je osmorici lica, među kojima i podnosiocu ustavne žalbe, odredio pritvor do mesec dana, na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP. Podnosiocu je pritvor određen zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u sticaju s krivičnim delom napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: „Imajući u vidu činjenicu da su okrivljeni predmetna krivična dela izvršili organizovano i u grupi sa ciljem da izazovu nered... sve navedene okolnosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni boravkom na slobodi mogli ponoviti izvršenje krivičnih dela, odnosno nastaviti sa vršenjem krivičnih dela...“.

4. Ustavom je utvrđeno da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.).

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda takođe predviđa da će se svako ko je optužen za krivično delo smatrati nevinim sve dok se ne dokaže njegova krivica na osnovu zakona (član 6. stav 2.).

Zakonikom o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09 ), pored ostalog, propisano je da se svako smatra nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda (član 3. stav 1.), kao i da, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (član 142. stav 1. tačka 3)).

5. Ustavni sud ističe da je u nizu donetih odluka (videti, pored ostalih, odluke ovog suda Už-227/2008 od 9. jula 2009. godine, Už-265/2008 od 22. decembra 2009. godine, Už-746/2008 od 17. juna 2009. godine , Už-1036/2008 od 19. marta 2009. godine i Už-1600/2009 od 22. juna 2010. godine ) dao tumačenje prava zajemčenog odredbom člana 34. stav 3. Ustava, ukazao na praksu Evropskog suda za ljudska prava u zaštiti prava na pretpostavku nevinosti garantovanog odredbom člana 6. stav 2. Evropske konvencij e za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ( videti presude u predmetima: „Deweer protiv Belgije ” od 27. februara 1980. godine, „Minelli protiv Švajcarske ” od 25. marta 1983. godine, „Allenet de Ribemont protiv Francuske ” od 10. februara 1995. godine, „Karakas and Yesilirmark protiv Turske ” od 28. juna 2005. godine i „Matijašević protiv Srbije ” od 19. septembra 2006. godine) i zauzeo pravne stavove o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje da li povreda navedenog prava postoj i ili ne, pa su u ovom ustavnosudskom predmetu, u postupku ocene osnovanosti ustavne žalbe , primenjeni već zauzeti pravni stavovi.

6. Ustavni sud je, ocenjujući sadržinu osporenog rešenja istražnog sudije Višeg suda u Beogradu Ki. 2274/10 od 1 2. oktobra 20 10. godine, utvrdio da iz obrazloženja tog rešenja proizlazi da se kao utvrđena uzima činjenica da je podnosilac ustavne žalbe, kao jedan od okrivljenih protiv ko jih se vodi istražni postupak pred Višim sudom u Beogradu, izvršio krivična del a koj a su mu zahtevom za sprovođenje istrage stavljena na teret. Kako u trenutku donošenja osporenog rešenja krivični postupak u kome se razmatra postojanje krivičnog dela i krivica podnosioca ustavne žalbe nije bio pravnosnažno okončan, već se nalazi o u fazi istrage, Ustavni sud smatra da je osporenim rešenj em povređe no Ustavom zajemčeno pravo podnosioca da se smatra nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.

Naime, načelo pretpostavke nevinosti se ne odnosi samo na postupanje tokom suđenja i ocene dokaza, već se primenjuje i na osumnjičene, odnosno okrivljene pre podizanja optužnice za krivično delo i traje sve dok osuđujuća presuda ne bude potvrđena u žalbenom postupku, odnosno dok ne postane pravnosnažna. Poštovanje ovog načela zahteva od suda da tokom postupka ne polazi od unapred stvorene ideje da je okrivljeni izvršio krivično delo za koje se tereti, jer je teret dokazivanja na optužbi, a svaka sumnja treba da ide u prilog okrivljenom. U konkretnom slučaju, navodeći da je sud imao u vidu „činjenicu da su okrivljeni predmetna krivična dela izvršili organizovano i u grupi sa ciljem da izazovu nered“, kao i da „osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni boravkom na slobodi mogli ponoviti izvršenje krivičnih dela, odnosno nastaviti sa vršenjem krivičnih dela...“, sud je u prethodnom krivičnom postupku, dakle pre podizanja optužnice, sa izvešnošću utvrdio činjenice o čijem postojanju se može raspravljati tek na glavnom pretresu. Na taj način je istražni sudija Višeg suda u Beogradu prekoračio granice osnovane sumnje u okviru kojih se odlučivanje o postojanju zakonskih razloga za određivanje pritvora može kretati i ujedno je, izvođenjem zaključka o odlučnoj činjenici u pogledu izvršenja krivičnog dela pre nego što je o njoj raspravljano na glavnom pretresu, povredio pretpostavku nevinosti okrivljenog , ovde podnosioca ustavne žalbe.

U žalbi podnetoj protiv predmetnog rešenja istražnog sudije, branilac okrivljenog Srđana Savovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, pored bitnih povreda odredaba krivičnog postupka istakao je i to da je ožalbenim rešenjem povređena pretpostavka nevinosti svih osam osumnjičenih lica, među kojima je i njegov branjenik. Viši sud u Beogradu je rešenjem Ki. 2274/10 – Kv. 5311/10 od 19. oktobra 2010. godine odbio kao neosnovane žalbe okrivljenih, a da pri tome nije cenio ovaj žalbeni navod, niti je u tom rešenju utvrdio povredu prava okrivljenog (podnosioca ustavne žalbe) na pretpostavku nevinosti. Činjenica da je sudsko veće u drugostepenom postupku izmenilo spornu formulaciju iz obrazloženja prvostepenog rešenja navodeći „da iz spisa predmeta proizilazi osnovana sumnja da su okrivljeni izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret“, po oceni Ustavnog suda, ne znači da je podnosiocu ustavne žalbe kao okrivljenom u drugostepenom postupku pružena sudska zaštita zbog povređenog prava, već znači samo to da u drugostepenom rešenju nije ponovljena ista povreda.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenj em povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pretpostavku nevinosti iz člana 34. stav 3. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11 ), ustavnu žalbu usvojio, i odlučio kao u tački 1. izreke.

7. Podnosilac ustavne žalbe je postavio zahtev da Ustavni sud, pored utvrđene povrede ustavnog prava odredi da se uklone štetne posledice povrede, ali nije naveo način na koji bi to trebalo učiniti, pa stoga ovaj zahtev podnosioca nije bio predmet odlučivanja. Međutim, Ustavni sud je ocenio da okolnosti slučaja nalažu da se podnosiocu ustavne žalbe pruži odgovarajuća satisfakcija zbog utvrđene povrede prava na pretpostavku nevinosti, s obzirom na to da je izostala zaštita podnosiočevog prava u sudskom postupku, saglasno odredbi člana 22. stav 1. Ustava. Ustavni sud je stoga odredio da se kao vid pravičnog zadovoljenja zbog utvrđene povrede prava podnosioca, u skladu sa odredbom člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ova odluka objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije", pa je rešio kao u tački 2. izreke.

8. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo O dluku kao u izreci.





PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević


[Preuzmite dokument]

• Na vrh stranice