PRETRAGA SAJTA: RSS
Predmet: Уж-5258/2011
Datum donošenja odluke: 13.06.2012
Ishod: Odluka o odbijanju
Pravna oblast: Krivično pravo
Član i stav Ustava: Član 27. Stav 1., Član 31. Stav 1., Član 33. Stav 6.
Podnosilac: Dragan Jelić
Pojmovni registar:
Napomena: - nije povređeno pravo na slobodu i bezbednost iz člana 27. stav 1. Ustava, ni pravo na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. stav 1. Ustava, kao ni pravo na suđenje bez odugovlačenja iz člana 33. stav 6. Ustava

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Jelića iz Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. juna 2012. godine, doneo je



O D L U K U



Odbija se kao neosnovana ustavn a žalb a Dragana Jelića izjavljen a protiv rešenja Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv. Po1. 412/11 od 1. septembra 2011. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kž2Po1. 251/11 od 21. septembra 2011. godine .



O b r a z l o ž e nj e



1. Dragan Jelić iz Kruševca podneo je Ustavnom sudu 27. oktobra 2011. godine, preko punomoćnika Željka Damjanovića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv.Po1. 412/11 od 1. septembra 2011. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kž2Po1. 251/11 od 21. septembra 2011. godine, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost, prava na ograničeno trajanje pritvora i prava na suđenje bez odugovlačenja iz člana 27. stav 1, člana 31. stav 1. i člana 33. stav 6. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navod i da su mu označena prava povređena time što se u osporenim rešenj ima ponavljaju razlozi koji se odnose na teške okolnosti krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, a da se ne elaboriraju novi razlozi i okolnosti koji bi upućivali da je produženje pritvora neophodno; da je osnov svih rešenja o produženju pritvora, pa i osporenih, da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni Dragan Jelić izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, a razlozi koji ukazuju na posebno teške okolnosti dela se u svim rešenjima ponavljaju, iz čega podnosilac zaključuje da je jedini razlog za produženje pritvora postojanje osnovane sumnje; da iako je prošlo trinaest meseci od donošenja rešenja o određivanju pritvora, nadležni sudovi u osporenim rešenjima ostaju pri istim razlozima za produženje pritvora; da je prema ostalim okrivljenima izvršena prekvalifikacija krivičnog dela koje im je stavljeno na teret (sa krivičnog dela zloupotreba službenog položaja na krivično delo poreska utaja), ali ne i u odnosu na podnosioca, te da se i nakon prekvalifikacije krivičnog dela zadržavaju isti razlozi za produženje pritvora; da sudovi nisu vodili računa da se ista svrha (nesmetano vođenje krivičnog postupka) može ostvariti i drugom, blažom merom i da nisu osigurali da pritvor ne prelazi razumni vremenski rok. Istovremeno, podnosilac istič e da „istraga trajala jedanaest meseci, dakle duže od šest meseci koji rok je predviđen odredbama ZKP“, iz čega zaključuje da sud nije postupao sa naročitom hitnošću.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, poništi osporena rešenja (a da pre toga odloži njihovo izvršenje) i objavi odluku u „Službenom glasniku R epublike Srbije“.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje I Su. 1/11-519 od 13. januara 2011. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:



A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak



Pred Višim sudom u Beogradu-Posebno odeljenje u predmetu K. Po1. 25/11, u vreme podnošenja ustavne žalbe, vodio se krivični postupak protiv podnosioca i još 12 optuženih lica . Podnosiocu ustavne žalbe stavljeno je na teret krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3, u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

Nakon sprovedene istrage koja je trajala šest meseci, Tužilaštvo za organizovani kriminal je 17. marta 2011. godine protiv podnosilaca ustavne žalbe i ostalih lica podiglo optužnicu Kt. 19/10.

Veće Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje je 2. juna 2011. godine, povodom prigovora protiv optužnice (poslednji prigovor je izjavljen 4. maja 2011. godine) , donelo rešenje Kv.Po1. 256/11 kojim je Tužilaštvu za organizovani kriminal vratilo optužnicu radi stavljanja zahteva za dopunu istrage protiv okrivljenih.

Nakon završene dopune istrage, Tužilaštvo za organizovani kriminal je 25. jula 2011. godine podnelo Višem sudu u Beogradu-Posebno odeljenje izmenjenu optužnicu Kt. S. 19/10.

Krivično vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje je rešenjem Kv.Po1. 451/11 od 22. septembra 2011. godine odbilo prigovore branilaca optuženih izjavljene na navedenu optužnicu, čime je optužnica stupila na pravnu snagu i zakazan je glavni pretres za 14. novembar 2011. godine.

Na glavnom pretresu koji je održan 17. novembra 2011. godine, optuženi Dragan Jelić, ovde podnosilac ustavne žalbe, izneo je svoju odbranu i na prvom narednom glavnom pretresu održanom 13. decembra 2011. godine mu je pritvor ukinut.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor



Podnosilac ustavne žalbe se nalazio u pritvoru od 18. septembra 2010. godine do 13. decembra 2011. godine.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Ki.Po1. 309/10 od 20. septembra 2010. godine, na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 1), 2) i 5) ZKP. Pritvor je određen i protiv drugih osumnjičenih lica.

Tokom trajanja istražnog postupka pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžavan .

Nakon podizanja optužnice, pritvor je podnosiocu ustavne žalbe produžavan na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP.

Osporenim rešenjem vanpretresnog veća Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv.Po1. 412/11 od 1. septembra 2011. godine, pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen za još 30 dana na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP.

U osporenom rešenju Viši sud u Beogradu-Posebno odeljenje je, obrazlažući razloge za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe, naveo da je Veće po službenoj dužnosti ispitalo da li i dalje postoje osnovi za produženje pritvora, te je nakon uvida u spise predmeta donelo odluku da se prema optuženima, među kojima je i podnosilac, pritvor produži , jer u odnosu na podnosioca ustavne žalbe postoje razlozi za produženje pritvora po zakonskom osnovu iz člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP, imajući u vidu posebno teške okolnosti izvršenja dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika za koje postoji osnovana sumnja da ga je podnosilac izvršio. Po nalaženju Veća, posebno teške okolnosti izvršenja krivičnog dela ogledale su se u činjenici da: „postoji osnovana sumnja da je ovaj okrivljeni krivična dela izvršio na izuzetno drzak način...kao službeno lice koje je bilo angažovano u otkrivanju ove kriminalne grupe i prikupljanju dokaza o izvršenju krivičnih dela, pri čemi je imao jednu od rukovodećih uloga, s obzirom da je bio zaposlen kao šef odeska za suzbijanje privrednog kriminaliteta Policijske uprave Kruševac, te da je rukovodio policijskim službenicima koji su bili uključeni u otkrivanje delovanja ove organizovane kriminalne grupe, a umesto profesionalnog rada na postavljenim zadacima, postoji osnovana sumnja da je okrivljeni Dragan Jelić sprečavao ostala službena lica u aktivnostima suzbijanja krivičnih dela koja se stavljaju na teret pripadnicima organizovane kriminalne grupe, omogućivši im dalje nesmetano vršenje krivičnih dela, kako informisanjem o aktivnostima službenih lica, tako i davanjem saveta kako da izbegnu pronalaženje dokaza prilikom predstojećih kontrola i otkrivanja neevidentirane distribucije žestokih alkoholnih pića“.

Osporeno rešenje postalo je pravnosnažno 21. septembra 2011. godine donošenjem osporenog rešenja Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kž2.Po1. 251/11 kojim je, pored ostalih, odbijena žalba branioca okrivljenog Dragana Jelića, ovde podnosioca ustavne žalbe, kao neosnovana.

Podnosilac ustavne žalbe je pušten iz pritvora na osnovu rešenja o ukidanju pritvora Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje K.Po1. 25/11 od 13. decembra 2011. godine.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi , utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je l išenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da, pored ostalog, sud trajanje pritvora svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora (član 31. stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. stav 6.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja, bilo je propisano: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće neophodno vreme (član 16. stav 2.); da se pritvor može odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, kao i da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da u će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. st. 1. do 3.).

Odredbom člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP je bilo propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno preko pet godina za krivično delo sa elementom nasilja i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela.

Odredbama člana 146. ZKP koje su, takođe, od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari bilo je propisano: da se posle predaje optužnice sudu do završetka glavnog pretresa, odluka o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi u skladu sa članom 142a ovog zakonika (stav 1.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu (stav 2.); da žalba na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja (stav 3.).

U skladu sa članom 401. stav 1. ZKP, o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno.

Odredbama člana 359. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) propisano je krivično delo zloupotreba službenog položaja, i to tako što je za kvalifikatorni oblik ovog krivičnog dela u stavu 3. zaprećena kazna zatvora od dve do dvanaest godina.

5. U odnosu na istaknute povrede prava iz člana 27. stav 1, člana 31. stav 1. i člana 33. stav 6. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima Višeg suda u Beogradu Kv.Po1. 412/11 od 1. septembra 2011. godine i Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kž2Po1. 251/11 od 21. septembra 2011. godine , nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca na koje se pozvao.

Ustavni sud je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opavdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka. Polazeći od navedenog, kao i od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 1. i člana 33. stav 6. Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe se u krivičnom postupku optužnicom teret i da je izvrši o krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika za koje je zaprećena kazna u trajanju od dve do dvanaest godina. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima produžen nakon podizanja optužnice na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP, kojom je, kao što je navedeno, propisano da se pritvor može odrediti (i produžiti) licu za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora preko deset godina, ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela. Pritvorski osnov iz navedene odredbe ZKP zakonodavac je predvideo iz opravdanih razloga zaštite javne sigurnosti, pri čemu svi zakonski uslovi za određivanje pritvora moraju biti ispunjeni kumulativno. Pored opšteg uslova za određivanje pritvora sadržanog u članu 30. stav 1. Ustava (da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka), moraju biti ispunjena dva dodatna uslova da bi pritvaranje bilo zakonito u svakom konkretnom slučaju, a to su: težina krivičnog dela koja je određena visinom propisane zatvorske kazne i posebno teške okolnosti dela. O postojanju uslova za određivanje (produženje) pritvora odlučuje nadležni sud, koji je pri tome vezan opštim odredbama ZKP o pritvoru. Nadležni sudovi, u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica, cene kako postojanje posebno teških okolnosti krivičnog dela, tako i opravdanost određivanja ili produženja mere pritvora zbog njihovog postojanja. Pravna ocena nadležnog suda o ispunje nosti kumulativnih uslova za određivanje ili produženje pritvora podleže kontroli u žalbenom postupku i kroz periodično ispitivanje osnovanosti daljeg trajanja mere pritvora.

U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja Višeg suda u Beogradu Kv. Po1. 412/11 od 1. septembra 2011. godine je, pored ostalog, navedeno da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni Dragan Jelić krivična dela izvršio na izuzetno drzak način, jer je kao službeno lice (šef odseka za suzbijanje privrednog kriminaliteta Policijske uprave Kruševac) bio angažovan u otkrivanju kriminalne grupe i prikupljanju dokaza o izvršenju krivičnih dela i da je rukovodio policijskim službenicima koji su bili uključeni u otkrivanje delovanja organizovane kriminalne grupe, ali da postoji osnovana sumnja da je, umesto profesionalnog rada na postavljenim zadacima, sprečavao ostala službena lica u aktivnostima suzbijanja krivičnih dela koja se stavljaju na teret pripadnicima organizovane kriminalne grupe i omogućio dalje nesmetano vršenje krivičnih dela pripadnicima organizovane kriminalne grupe, tako što ih je informisa o o aktivnostima službenih lica, davao im savet e kako da izbegnu pronalaženje dokaza prilikom kontrol e i otkrivanja neevidentirane distribucije žestokih alkoholnih pića.

Po mišljenju prvostepenog suda, ove okolnosti predstavljaju posebno teške okolnosti krivičnog dela i opravdavaju dalje produženje pritvora. Ovakav zaključak prvostepenog suda je Apelacioni sud u Beogradu-Posebno odeljenje u osporenom drugostepenom rešenju ocenio pravilnim.

Po oceni Ustavnog suda, navodeći i jasno obrazlažući konkretne okolnosti koje u ovom slučaju predstavljaju posebno teške okolnosti krivičnog dela, pored Krivičnim zakonikom zaprećene kazne, i ocenjujući da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe, nadležni sudovi su osporena rešenja zasnovali na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni merodavnog procesnog prava, te stoga Ustavni sud ne nalazi da su osporena rešenja posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja suda.

Imajući u vidu sve izloženo, nisu prihvatljive tvrdnje podnosioca ustavne žalbe „da je jedini razlog za produženje pritvora postojanje osnovane sumnje“ da je podnosilac izvršio krivično delo.

Ustavni sud je našao da su navodi iz ustavne žalbe da prvostepeni sud „nije osigurao da pritvor u odnosu na podnosioca ne prelazi razumni vremenski rok“, kao i da sud nije postupao sa naročitom hitnošću, jer je „istraga trajala jedanaest meseci, dakle duže od šest meseci koji rok je predviđen odredbama ZKP“, neosnovani.

Naime, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak koji se u konkretnom slučaju vodi protiv podnosioca ustavne žalbe pred Višim sudom u Beogradu-Posebno odeljenje veoma složen, kako zbog brojnosti optuženih (13 lica) i brojnosti krivičnih dela, tako i zbog kompleksnosti činjeničnih i pravnih pitanja koja nadležni prvostepeni sud treba da raspravi i oceni, te na osnovu kojih potom treba da donese prvostepenu odluku. D o trenutka podnošenja ustavne žalbe krivični postupak protiv podnosioca je trajao jednu godinu i sedam dana, za koje vreme je sprovedena istraga i dopuna istrage, u dva navrata je odlučivano o brojnim prigovorima protiv optužnice, nakon čega je optužnica stupila na pravnu snagu. Nakon podnošenja ustavne žalbe, glavni pretres je zakazan i održan tri puta u primerenim rokovima (14. i 17. novembra 2011. i 13. decembra 2011. godine). Najzad, Ustavni sud je prilikom donošenja odluke imao u vidu i da je nadležni sud, kada je utvrdio da su presta li zakonski razlozi za dalje zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru, pritvor ukinuo i on je pušten na slobodu, iako je u tom trenutku postupak protiv njega bio praktično na početku faze glavnog pretresa. Stoga ni navod podnosioca ustavne žalbe da se razlozi kojima se obrazlaže produženje pritvora u osporenim rešenjima ponavljaju i da se ne elaboriraju novi razlozi i okolnosti koji bi upućivali da je produženje pritvora neophodno, u konkretnom slučaju, nije od značaja za drugačiju odluku Suda.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud smatra da je nadležni sud sa primerenom hitnošću vodio postupak, kao i da je, u okolnostima konkretnog slučaja, osnovanost daljeg zadržavanja podnosioca ustavne žalbe u pritvoru pažljivo i svestrano razmatrana.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da su sudovi u osporenim rešenjima naveli relevantne i dovoljne razloge zbog kojih su smatrali da je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, kao i da je krivični postupak vođen sa potrebnom hitnošću.

Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca na koja se pozva o, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 12. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.





PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević









[Preuzmite dokument]

• Na vrh stranice