PRETRAGA SAJTA: RSS
Predmet: Уж-2699/2009
Datum donošenja odluke: 30.05.2012
Ishod: Odluka o odbijanju
Pravna oblast: Upravno pravo
Član i stav Ustava: Član 32. Stav 1., Član 42. Stav 4., Član 21.
Podnosilac: Gordana Lazić
Pojmovni registar:
Napomena: - nije povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, kao ni pravo na zaštitu podataka o ličnosti iz člana 42. stav 4. Ustava, kao ni načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava (u preostalom delu odbacivanje)




Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Gordane Lazić iz Valjeva , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. maja 2012. godine, doneo je



O D L U KU



1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Gordane Lazić izjavljena protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Valjevu broj 210-103/09 od 13. oktobra 200 9. godine i rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Uprava za up ravne poslove 03/10 broj 210-1-895/09-1 od 1 7. novembra 2009. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba Gordane Lazić izjavljena protiv radnji Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Valjevu preduzetih u postupku provere i operativnog rada pripadnika tog ministarstva.



O b r a z l o ž e nj e



1. Gordana Lazić iz Valjeva je 23. decembra 200 9. godine, preko punomoćnika Milana Katića , advokata iz Valjeva , podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata i radnji navedenih u izreci, zbog povrede načela o zabrani diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije i povrede prava na pravično suđenje i prava na zaštitu podataka o ličnosti zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 42. stav 4. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da se podnositeljka obratila nadležnom organu zahtevom za držanje i nošenje oružja i da su „verovatno zbog provere“ u kuću podnositeljke došla dva policajca koji su „bili nepristojni“, a pored toga, pitali su je : “Šta ćeš ti, žena, da imaš oružje, to ima u Srbiji četiri, pet žena koje traže?“. Podnositeljka dalje navodi: da joj u toku postupka nije pružena mogućnost da raspravlja o „navodnim“ podacima za kojima nije prestala potreba za korišćenjem u smislu člana 80. stav 2. Zakona o policiji, niti joj je predočeno o kakvim se podacima radi; da je njen zahtev prvi put odbijen rešenjem od 6. avgusta 2009. godine, koje je poništeno po njenoj žalbi, a da je u ponovnom postupku doneto „praktično istovetno rešenje“ koje je drugostepeni organ potvrdio. Podnositeljka, takođe, navodi da joj je povređeno pravo na zaštitu podataka o ličnosti, „jer joj Ustav obezbeđuje da bude obaveštena o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti u skladu sa zakonom“. Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud poništi osporene akte.

            2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Valjevu broj 210-103/09 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 14. jula 2009. godine podnela prvostepenom upravnom organu zahtev za nabavljanje, držanje i nošenje oružja.

Rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Valjevu broj 210-103/09 od 6. avgusta 2009. godine odbijen je zahtev podnositeljke ustavne žalbe . U obrazloženju rešenja je navedeno da se podnositeljki, u smislu odredbe člana 8. stav 2. Zakona o oružju i municiji , ne može izdati odobrenje za nabavku oružja, jer je proverama i operativnim radom Policijske uprave Valjevo utvrđeno da je to neophodno za zaštitu lične sigurnosti, pa je na osnovu čl. 24. i 25. tog zakona odlučeno kao u dispozitivu rešenja.

Podnositeljka je izjavila žalbu protiv navedenog rešenja, koja je uvažena rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Uprava za upravne poslove broj 210-1-859/09 od 1 4. septembra 2008. godine . Drugostepeni organ je poništio pobijano rešenje, jer je ocenio da je u prvostepenom postupku pogrešno primenjeno materijalno pravo.

U ponovnom postupku Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Valjevu donelo je osporeno rešenje broj 210-103/09 od 13. oktobra 200 9. godine, kojim je ponovo odbijen zahtev podnositeljke ustavne žalbe. Donosilac navedenog osporenog rešenja je ocenio da se podnositeljki, u smislu odredbe čl ana 8. stav 2. Zakona o oružju i municiji ne može izdati odobrenje za nabavljanje oružja, jer je to neophodno za zaštitu lične sigurnosti drugih lica. Prvostepeni organ je naveo da se rukovodio ocenom činjenica i podataka koji su utvrđeni proverama i operativnim radom pripradnika tog ministarstva, za kojima nije prestala potreba za korišćenjem, u smislu člana 80. stav 2. Zakona o policiji.

Podnositeljka ustavne žalbe je 4. novembra 200 9. godine protiv navedenog rešenja izjavila žalbu , koja je odbijena kao neosnovana osporenim rešenjem Ministarstv a unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Uprava za up ravne poslove 03/10 broj 210-1-895/09-1 od 1 7. novembra 2009. godine. U obrazloženju ovog rešenja je, između ostalog, navedeno da je taj organ, razmotrivši žalbu, ožalbeno rešenje i spise predmeta, našao da je prvostepeni organ pravilno utvrdio da se podnositeljki, saglasno članu 8. stav 2. Zakona o oružju i municiji, ne može odobriti nabavljanje traženog oružja, jer je to neophodno za zaštitu lične i imovinske sigurnosti drugih lica. Takođe je ocenjeno da se prvostepeni organ pri odlučivanjurukovodio ocenom činjenica i podataka koji su utvrđeni proverama i operativnim radom pripadnika tog ministarstva, za kojima nije prestala potreba za korišćenjem, u smislu člana 80. stav 2. Zakona o policiji.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1, 2. i 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da s vako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe (član 42. stav 4.).

Odredbom člana 5. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01) propisano je da se u upravnim stvarima u kojima je organ zakonom ovlašćen da rešava po slobodnoj oceni rešenje mora doneti u granicama ovlašćenja i u skladu sa ciljem u kome je ovlašćenje dato.

Član 192. stav 1. navedenog zakona propisuje da, na osnovu odlučnih činjenica utvrđenih u postupku, organ nadležan za rešavanje donosi rešenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka.

Članom 199. istog zakona propisano je: da obrazloženje rešenja - u jednostavnim upravnim stvarima u kojima učestvuje samo jedna stranka, kao i u jednostavnim upravnim stvarima u kojima u postupku učestvuju dve stranke ili više stranaka, ali nijedna ne prigovara postavljenom zahtevu, a zahtev se uvažava, obrazloženje rešenja može sadržavati samo kratko izlaganje zahteva stranke i pozivanje na pravne propise na osnovu kojih je upravna stvar rešena, a u takvim stvarima rešenje se može izdati i na propisanom obrascu (stav 1.); da u ostalim upravnim stvarima, obrazloženje rešenja sadrži kratko izlaganje zahteva stranaka, utvrđeno činjenično stanje, po potrebi i razloge koji su bili odlučni pri oceni dokaza, razloge zbog kojih nije uvažen koji od zahteva stranaka, pravne propise i razloge koji s obzirom na utvrđeno činjenično stanje upućuju na rešenje kakvo je dato u dispozitivu, te da ako žalba ne odlaže izvršenje rešenja, obrazloženje sadrži i pozivanje na propis koji to predviđa, kao i da se u obrazloženju rešenja moraju  obrazložiti i zaključci protiv kojih nije dopuštena posebna žalba (stav 2.); da kad je nadležni organ zakonom ili drugim propisom ovlašćen da reši upravnu stvar po slobodnoj oceni, dužan je da u obrazloženju, pored podataka iz stava 2. ovog člana, navede taj propis i da izloži razloge kojima se pri donošenju rešenja rukovodio, a da se ti razlozi ne moraju navesti u rešenju kad je to u javnom interesu zakonom izričito predviđeno (stav 3.); da ako je zakonom posebno predviđeno da se u rešenju donesenom po slobodnoj oceni ne moraju navesti razlozi kojima se organ pri donošenju rešenja rukovodio, u obrazloženju rešenja navode se podaci iz stava 2. ovog člana, odredba zakona kojom je organ ovlašćen da reši upravnu stvar po slobodnoj oceni i odredba zakona kojom je ovlašćen da ne mora navesti razloge kojima se pri donošenju rešenja rukovodio (stav 4.).

            Odredbama člana 8. Zakona o oružju i municiji ("Službeni glasnik RS", br. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98, 39/03, 85/05 i 101/05) propisano je: da se odobrenje za nabavljanje vatrenog oružja neće izdati, između ostalog, i kad je to neophodno za zaštitu lične i imovinske sigurnosti drugih lica, javni red i mir ili za bezbednost i odbranu Republike (stav 2.); da rešenje kojim se odbija zahtev za izdavanje odobrenja za nabavljanje oružja iz st. 1. i 2, odnosno municije iz člana 7. stav 4. ovog zakona, sadrži razloge odbijanja zahteva (stav 8.).

Odredbama člana 24. Zakona o oružju i municiji propisano je: da će nadležni organ oružni list, odnosno odobrenje za držanje oružja, oružje i municiju oduzeti ako nastupi koji od razloga iz člana 8. st. 1. i 2. ovog zakona (stav 1.); da rešenje kojim se oduzima oružni list, odnosno odobrenje za držanje oružja, oružje i municija, sadrži razloge iz stava 1. ovog člana (stav 2.); da se protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može izjaviti žalba ministru unutrašnjih poslova u roku od 15 dana od dana uručenja rešenja (stav 3.); da se protiv rešenja donetog po žalbi ne može voditi upravni spor (stav 4.).

Saglasno odredbi č lana 25. stav 2. istog zakona, nadležni organ će , po pravosnažnosti rešenja o oduzimanju, pozvati vlasnika da u roku od godinu dana otuđi oduzeto oružje i municiju, odnosno da sam nađe kupca ili ga proda posredstvom ovlašćenog preduzeća za promet oružja i municije, a po isteku roka iz stava 2. ovog člana, oduzeto oružje i municija koji nisu otuđeni, odnosno prodati, postaju vlasništvo Republike Srbije (stav 3.).

Odredbama Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“, broj 101/05) propisano je: da policija, između ostalih, vodi evidencije operativnih izveštaja, operativnih izvora saznanja i lica po d posebnom policijskom zaštitom ( član 76. stav 1. tačka 8) );da obaveštenja o podacima sadržanim u evidenciji iz člana 76. tačka 8) ovog zakona lice može izuzetno dobiti, tek pošto je za podacima prestala potreba korišćenja (č lan 80. ).

Odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ( „Službeni glasnik RS“, br. 97/08 i 104/09 ) propisano je: da organ vlasti obrađuje podatke bez pristanka lica, ako je obrada neophodna radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti određenih zakonom ili drugim propisom u cilju ostvarivanja interesa nacionalne ili javne bezbednosti, odbrane zemlje, sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela, ekonomskih, odnosno finansijskih interesa države, zaštite zdravlja i morala, zaštite prava i sloboda i drugog javnog interesa, a u drugim slučajevima na osnovu pismenog pristanka lica (član 13.); da se p ravo na obaveštenje, uvid i kopiju može ograničiti, između ostalog, ako bi rukovalac bio onemogućen u vr šenju poslova iz svog delokruga (član 23. stav 1. tačka 4)).

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je povređeno pravo na pravično suđenje time što u toku postupka nije imala mogućnost da raspravlja o „navodnim“ podacima za kojima nije prestala potreba za korišćenjem u smislu člana 80. stav 2. Zakona o policiji, niti joj je predočeno o kakvim se podacima radi. Podnositeljka ustavne žalbe, takođe, smatra da je osporenim drugostepenim rešenjem potvrđeno „praktično istovetno rešenje“ kakvo je već bilo poništeno u postupku po njenoj žalbi.

Ocenjujući osnovanost ustavn e žalb e sa stanovišta označenog prava zajemčenog član om 3 2. stav 1. Ustava, a krećući se u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud je najpre konstatovao da je prvo rešenje organa unutrašnjih poslova kojim je odlučeno o zahtevu podnositeljke za nabavljanje oružja, doneto primenom odredaba čl. 24. i 25. Zakona o oružju i municiji. Navedenim zakonskim odredbama propisan je postupak oduzimanja oružnog list a, oružja i municij e, ako nastup i neki od razloga predviđenih zakonom, kao i postupanje nadležnog organa nakon pra vosnažnosti rešenja o oduzimanju oružja i municij e. Ustavni sud je utvrdio da je drugostepeni organ poništio navedeno rešenje zbog pogrešne primene materijalnog prava, imajući u vidu da u predmetnom upravnom postupku nije odlučivano o oduzimanju oružja, već o zahtevu za dobijanje odobrenja za nabavljanje oružja. Ustavni sud je, takođe, utvrdio da je u ponovnom postupku prvostepeni upravni organ doneo osporeno rešenje na osnovu odlučnih činjenica utvrđenih u upravnom postupku, u granicama ovlašćenja koja su organu unutrašnjih poslova data i u skladu sa ci ljem u kome su ta ovlašćenja data. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je nadležni organ, kad je zakonom ili drugim propisom ovlašćen da reši upravnu stvar po slobodnoj oceni, dužan da u obrazloženju navede taj propis i da izloži razloge kojima se pri donošenju rešenja rukovodio, ali da se ti razlozi ne moraju navesti u rešenju kad je to u javnom interesu zakonom izričito predviđeno. Odredbama člana 76. stav 1. tačka 8) i člana 80. Zakona o policiji izričito je propisano da podatke iz operativnih evidencija do kojih je organ unutrašnjih poslova došao operativnim proverama i radom na terenu, lice ne može dobiti dok ne prestane potreba za njihovim korišćenjem, pa je izostavljanje ovih podataka iz obrazloženja osporenih rešenja u skladu sa navedenim zakonom i odredbom člana 199. stav 3. Za kona o opštem upravnom postupku.

Ustavni sud je utvrdio da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova operativnim radom i proverama na terenu došli do podataka koji su uvedeni u evidencije koje je organ unutrašnjih poslova po zakonu dužan da vodi, u skladu sa odredbom člana 76. stav 1. tačka 8) Zakona o policiji. Ti podaci predstavljaju smetnje iz člana 8. stav 2. Zakona o oružju i municiji, koje sprečavaju organ unutrašnjih poslova da podnositeljki izda odobrenje za nabavljanje pištolja. Kako za korišćenjem tih podataka nije prestala potreba, obaveštenje o njima podnosi teljka nije mog la dobiti, saglasno odredbi člana 80. stav 1. tačka 8) Zakona o policiji, pa ti podaci nisu ni mogli biti navedeni u obrazloženju osporenih rešenja. Ovu argumentaciju i razloge imao je u vidu i drugostepeni organ kada je rešavao o žalbi podnosi teljke ustavne žalbe protiv prv ostepenog rešenja kojim je njen zahtev za izdavanje oružnog lista odbijen.

S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da su organi Ministarstva unutrašnjih poslova osporena rešenja doneli u skladu sa zakonskim odredbama koje determinišu njihovo postupanje, uz ustavnopravno prihvatljivo tumačenje i primenu materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje. Ustavni sud je stoga utvrdio da osporenim aktima podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

6. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je povređeno pravo na zaštitu podataka o ličnosti, jer joj „Ustav obezbeđuje da bude obaveštena o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti u skladu sa zakonom“. Ispitujući ove navode podnositeljke, Ustavni sud je najpre konstatovao da Ustav svakome garantuje pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, kao i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe ( član 42. stav 4.). Ustavni sud ukazuje da su uslovi za prikupljanje i obradu podataka o ličnosti, zaštita prava lica čiji se podaci prikupljaju i obrađuju, kao i ograničenja zaštite podataka o ličnosti uređeni Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Odredbom člana 13. tog zakona propisani su ciljev i radi čijeg ostvarenja organ vlasti može obrađivati podatke bez pristanka lica, ako je to neophodno radi obavljanja poslova iz njegove nadležnosti određenih zakonom ili drugim propisom, a odredbom člana 23. stav 1. istog zakona predviđeno je da se pravo na obaveštenje, uvid i kopiju može ograničiti ako bi rukovalac bio onemogućen u vršenju poslova iz svog delokruga ( tačka 4.).

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu iznetu ocenu o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud ocenjuje da su postojali zakonom predviđeni razlozi za ograničenje prava podnositeljke da u postupku koji je prethodio ustavnoj žalbi bude obaveštena o podacima koje su prikupili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova operativnim radom i proverama na terenu. S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljki ustavne žalbe osporenim aktima nije povređeno pravo na zaštitu podataka o ličnosti zajemčenog članom 42. stav 4. Ustava.

7. Ocenjujući istaknute navode o povredi načela o zabrani diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da nema osnova za tvrdnju da je osporenim aktima podnosi teljka ustavne žalbe na bilo koji način diskriminisan a. U ustavnoj žalbi nisu pruženi ustavnopravno prihvatljivi argumenti i dokazi da je podnositeljki zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda zabrane diskriminacije.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv osporenih akata, odlučujući kao tačk i 1 . izreke.

8. Ocenjujući dopuštenost dela ustavne žalbe izjavljenog protiv radnji Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Valjevu, preduzetih u postupku provere i operativnog rada pripadnika tog ministarstva, Ustavni sud je najpre konstatovao da iz navedenih odredaba Ustava i zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena sva pravna sredstva.

Odredbom člana 180. stav 1. Zakona o policiji propisano je da svako ima pravo da Ministarstvu podnese pritužbu protiv policijskog službenika ako smatra da su mu nezakonitom ili nepravilnom radnjom policijskog služben ika povređena prava ili slobode, a odredbama st. 2. do 5. tog člana Zakona uređen je postupak rešavanja pritužbi. Saslasno odredbi člana 6. Zakona, postupak rešavanja pritužbi u Ministarstvu zaključuje se dostavljanjem odgovora podnosiocu pritužbe, u roku od 30 dana od dana zaključenja postupka kod rukovodioca organizacione jedinice policije, a podnosilac pritužbe ima na raspolaganju sva pravna i druga sredstva za zaštitu svojih prava i sloboda.

Na osnovu navoda ustavne žalbe i priloženih dokaza, Us tavni sud je utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe nije podne la pritužbu nadležnom organu Ministarstva, niti pokrenu la sudski ili drugi postupak za zaštitu svojih prava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da podnositeljka ustavne žalbe prethodno nije iscrpila sva zakonom predviđena pravna sredstva za zaštitu svojih ustavnih prava. Stoga je Ustavni sud u ovom dleu odbacio ustavnu žalbu kao nedopuštenu, saglasno o dredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

9. Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tačka 9) tačka 1) i člana 4 6. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.





PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević




[Preuzmite dokument]

• Na vrh stranice