Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Marka Eremije iz Smederevske Palanke , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. aprila 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Marka Eremije izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1188/09 od 16. septembra 2009. godine i presude Okružnog suda u Smederevu Gž1. 411/08 od 6. maja 200 9. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Marko Eremija iz Smederevske Palanke je 4. decembra 200 9. godine, preko punomoćnika, advokata Milana Cvetkovića iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava i načela vladavine prava utvrđenog članom 3. Ustava.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je podnosilac ustavne žalbe podneo Opštinskom sudu u Smederevskoj Palanci tužbu protiv Republike Srbije-Ministarstvo odbrane, radi naknade materijalne štete na ime razlike između isplaćenog i pripadajućeg iznosa plate koju je podnosilac ostvario kao profesionalno vojno lice; da je šteta pričinjena zbog neodređivanja vrednosti boda od strane Ministra odbrane, a što je ovaj bio dužan da učini u skladu sa odredbom člana 52. Uredbe o platama i drugim novčanim primanjima; da je, u cilju zaštite navedenih prava, veliki broj profesionalnih vojnih i civilnih lica na službi u Vojsci pokrenuo parnične postupke pred prvostepenim sudovima u Republici Srbiji, te da je i usvojeno 910 tužbenih zahteva od strane prvostepenih sudova; da je na sastanku na kome su prisustvovali predsednik Vrhovnog suda Srbije, predsednik Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije, predsednik Drugog opštinskog suda u Beogradu i zastupnik tužene, "postignut dogovor o načinu odlučivanja o tužbenim zahtevima profesionalnih vojnih lica i civilnih lica na službi u vojsci"; da je održavanjem sastanka i postizanjem dogovora između sudija Vrhovnog suda Srbije i zastupnika tužene, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na nepristrasno suđenje; da su "posledica takvog dogovora" osporene presude, iako pre toga postoji potvrđenih 12 prvostepenih presuda kojima se tužena obavezuje na naknadu štete; da je Vrhovni sud Srbije pogrešno primenio propise kojima su regulisane plate profesionalnih vojnih lica; da "za Predraga Trifunovića i sudije Vrhovnog suda Srbije nisu bili od uticaja dokazi koji su izvedeni u prvostepenom postupku"; da je u postupku po reviziji "na najgrublji način povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, jer Vrhovni sud nije štitio zakonom utvrđena prava na naknadu materijalne štete"; da su osporene presude u suprotnosti sa pravnim shvatanjem Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 31. maja 2005. godine. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud poništi osporene presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene pojedinačne akte i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Tužilac Marko Eremija, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je Opštinskom sudu u Smederevskoj Palanci tužbu protiv tužene Republike Srbije- Ministarstvo odbrane, radi naknade materijalne štete na ime razlike između isplaćenog i pripadajućeg iznosa plate koju je ostvari o kao profesionaln o vojn o lic e.

Opštinski sud u Smederevskoj Palanci je 13. decembra 2006. godine doneo presudu P1. 2697/03, kojom je, stavom prvim, odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužen a da, na ime naknade materijalne štete koja mu je pričinjena uskraćivanjem plate u punom iznosu zbog neodređivanja vrednosti boda od strane Ministarstva odbrane, u skladu sa odredbom člana 52. Uredbe o platama i drugim novčanim primanjima, za vremenski period od period od januara 2000. godine pa do 31. decembra 2003. godine isplati pojedinačno označene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke ove presude odbijen je kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete koja mu je pričinjena uskraćivanjem plate u punom iznosu zbog neodređivanja vrednosti boda od strane Ministarstva odbrane u skladu sa odredbama člana 52. Uredbe o platama i drugim novčanim primanjima i obračuna plate u skladu sa pomenutom Uredbom, za vremenski period od januara 2000. godine pa do decembra 2003. godine isplati 1.001.219,12 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos od 2. novembra 2004. godine, kao dana davanja nalaza veštaka, pa do isplate. Stavom trećim izreke presude , odbijen je kao neosnovan prigovor tužene da prvostepeni sud nije stvarno nadležan za postupanje u ovoj pravnoj stvari, a stavom četvrtim, je određeno da se troškovi ne dosuđuju.

Osporenom presudom Okružnog suda u Smederevskoj Palanci Gž1.411/08 od 6. maja 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena navedena prvostepena presuda. U obrazloženju ove osporene presude je , pored ostalog, navedeno da se, po oceni d rugostepenog suda, navodima sadržanim u žalbi tužioca ne dovodi u sumnju utvrđeno činjenično stanje, niti pismenim dokazima priloženim uz žalbu, kao i da je prvostepeni sud pravilnom primenom materijalnog prava odbio tužbeni zahtev, osnovni i eventualni, te da su razlozi koje je dao za svoju odluku potpuni i jasni, te ih kao takve prihvata i Okružni sud.

Osporenom presudom Vrhovnog sud a Srbije Rev. 1188/09 od 16. septembra 2009. godine odbijena je kao neosnovana revizij a tužioca izjavljena protiv presude Okružnog suda u Smederevskoj Palanci Gž1.411/08 od 6. maja 2009. godine. U obrazloženju osporene revizijske presude je, pored ostalog, navedeno da prema odredbama citiranim u presudi , pojedinačno rešenje nadležnog starešine o visini plate ima svojstvo upravnog akta, jer se njime utvrđuje pravo na platu profesionalnog vojnika i obim tog prava (visina plate), te da se zakonitost tih upravnih akata, što između ostalog podrazumeva i pravilnost obračuna visine plate, odnosno kontrolu pravilne primene odredba pozitivnih propisa, a na kojima tužilac u ovom sporu zasniva svoj zahtev, ocenjuje u upravnom postupku pred nadležnim organom i u upravnom sporu. Dalje se navodi da samo konačno i pravnosnažno rešenje nadležnog organa o visini plate profesionalnog pripadnika Vojske Jugoslavije predstavlja osnov za isplatu od države, odnosno da odredba člana 75. Zakona o Vojsci Jugoslavije, ne predstavlja neposredni izvor prava za isplatu plate profesionalnih vojnika, kao i da u konkretnom slučaju ne postoji odgovornost države, zato što državni organi ili službena lica nisu nezakonito ili nepravilno obavljali svoju funkciju.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima, kao i da se vladavina prava ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3.); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. st. 1. i 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama prot iv njega (član 32. stav 1.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) (u daljem tekstu: ZPP) , koji je bio na snazi u vreme donošenja osporenih presuda, a koje se odnose na postupak po reviziji, bilo je propisano: da o reviziji odlučuje Vrhovni sud Srbije (član 396.); da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 398. stav 2.); da revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u onom delu u kome se ona pobija revizijom i u granicama razloga navedenih u reviziji, pazeći po službenoj dužnosti na bitnu povredu odredaba parničnog postupaka iz člana 361. stav 2. tačka 9) ovog zakona i na pravilnu primenu materijalnog prava (član 399.); da će revizijski sud ako nađe da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno i da zbog toga nema uslova za preinačenje pobijane presude, rešenjem usvojiti reviziju, ukinuti u celini ili delimično presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno suđenje istom ili drugom veću prvostepenog, odnosno drugostepenog suda (član 407. stav 2.).

Odredbama Zakona o Vojsci Jugoslavije ("Službeni list SRJ", br. 43/94, 28/96, 22/99, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02) bilo je propisano: da se ukupan iznos sredstava za plate profesionalnih vojnika utvrđuje prema zvaničnom podatku o neto - zaradi koja služi kao osnov za utvrđivanje zarada zaposlenih u republici članici na čijoj teritoriji je sedište Saveznog ministarstva za odbranu, objavljenom u službenom glasilu te republike, s tim da prosečna plata po činu i položajna plata profesionalnih oficira i oficira po ugovoru ne može biti manja od tri, niti veća od pet neto - zarada iz ovog stava, da prosečna plata po činu i položajna plata profesionalnih podoficira i podoficira po ugovoru iznose od 65% do 75%, a prosečna plata vojnika po ugovoru, po činu i dužnosti od 55% do 60% od prosečne plate po činu i položajne plate svih profesionalnih oficira (član 75. stav 1.); da Savezna vlada, pored ostalog, propisuje platu po činu, platu po činu i dužnosti i položajnu platu (član 87.); da načelnik Generalštaba i starešine jedinica, odnosno ustanova koje on odredi rešavaju, pored ostalog, o određivanju plate u Vojsci (član 152. tačka 7)).

Odredbama Uredbe o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih vojnika i civilnih lica u Vojsci Jugoslavije ("Službeni list SRJ", br. 35/94, 9/96, 1/2000 i 54/02) bilo je propisano: da se ovom uredbom propisuju uslovi i merila za utvrđivanje plate i drugih novčanih primanja profesionalnih vojnika na službi u Vojsci Jugoslavije i da se plata i druga novčana primanja profesionalnih vojnika izražavaju u bodovima (član 1.); da Savezna vlada, u smislu člana 75. Zakona, određuje koeficijent za utvrđivanje ukupnog iznosa sredstava za plate profesionalnih vojnika u Vojsci i da savezni ministar za odbranu, u okviru ukupnih iznosa sredstava iz stava 1. ovog člana, donosi odluku o vrednosti boda za obračunavanje plata i drugih novčanih primanja profesionalnih vojnika u Vojsci (član 52.); da se plata profesionalnom vojniku u Vojsci utvrđuje na osnovu naredbe, odnosno rešenja o postavljenju na formacijsko, odnosno radno mesto i podataka o oceni rezultata rada, a obračunava se i isplaćuje po platnom spisku (član 53. stav 1.).

Odredbom tačke 1. Odluke Savezne vlade o izmeni Odluke o određivanju koeficijenta za utvrđivanje ukupnog iznosa sredstava za plate profesionalnih vojnika i civilnih lica u Vojsci Jugoslavije ("Službeni list SRJ", br. 35/94, 9/96 i 1/2000) je bilo propisano da koeficijent za utvrđivanje ukupnog iznosa sredstava za plate profesionalnih vojnika iznosi 3,0 prema neto zaradi po zaposlenom isplaćenoj za prethodni mesec u privredi republike članice na čijoj je teritoriji sedište Saveznog ministarstva za odbranu.

5. Ispitujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da osporenim presudama nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje.

Naime, pravo na pravično suđenje predstavlja složeno pravo koje sadrži niz prava koja treba da obezbede određene procesne garancije strankama u postupcima u kojima sudovi odlučuju o njihovim pravima i obavezama i zaštite stranke od pr oizvoljne i arbitrerne primene prava od strane sudova. Ustavni sud konstatuje da pravo na nepristrasno suđenje, kao deo prava na pravično suđenje, podrazumeva odsustvo predrasuda ili naklonosti postupajućih sudija prema nekoj od stranaka u sporu i da ZPP propisuje mehanizme za zaštitu navedenog prava, kroz institute isključenja i izuzeća sudije. Odredbama člana 66. stav 1. tač. 1) do 7) ZPP bili su propisani razlozi za isključenje sudije koji objektivno mogu izazvati sumnju u nepristrasnost sudije, nezavisno od njegovog ponašanja. Subjektivna nepristrasnost sudije se pretpostavlja, dok se ne dokaže da ponašanje određenog sudije ili njegova lična ubeđenja (razlozi za izuzeće) ukazuju na pristrasnost u konkretnom sudskom predmetu. S tim u vezi, Ustavni sud je imao u vidu značaj prava na nepristrasno suđenje, kao i posledice koje povredom ovog prava mogu nastati, uz konstataciju da se navedeno pravo, pored prvostepenog i drugostepenog parničnog postupka, garantuje strankama i u postupku po reviziji, kao vanrednom pravnom sredstvu.

Prema navodima podnosioca ustavne žalbe, u postupku pred drugostepenim sudom i u postupku po reviziji je povređeno njegovo pravo na nepristrasno suđenje, jer su "sudije Vrhovnog suda Srbije i posebno Predrag Trifunović kao predsednik Građanskog odeljenja tog suda, nezakonito postupali kada su održali sastanak sa tuženom stranom u postupku". Uvidom u priloženu dokumentaciju uz ustavnu žalbu, Ustavni sud je utvrdio da navedeni stav podnosioca ustavne žalbe o postupanju sudija Okružnog suda u Smederevskoj Palanci i sudija Vrhovnog suda Srbije nije potkrepljen dokazima koji bi ukazivali na pristrasnost sudija koje su, u konkretnom slučaju, učestvovale u donošenju osporenih presuda, i to bilo subjektivne ili objektivne prirode.

Pored toga, Ustavni sud je utvrdio da su osporene presude doneli Ustavom i zakonom ustanovljeni sudovi , u granicama svoje nadležnosti i u zakonito sprovedenom postupku. Po oceni Ustavnog suda, osporene presude su zasnovane na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog materijalnog prava, sa obrazloženim pravnim stanovištem u ovoj pravnoj stvari, tako da se ne može smatrati da je to pravno stanovište posledica proizvoljnog tumačenja suda i neprihvatljive primene materijalnog prava. Stoga Ustavni sud smatra da u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud ocenjuje da nema osnova ni za tvrdnje da je osporenim presudama povređeno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava na štetu podnosioca, s obzirom na to da u ustavnoj žalbi nije pružio dokaze da mu je zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, a što je neophodna pretpostavka za utvrđivanje povrede ustavnog načela zabrane svakog vida diskriminacije.

Ustavni sud konstatuje da se odredbama člana 3. Ustava ne garantuje neko od ljudskih prava i sloboda, već se utvrđuju principi na kojima počiva vladavina prava, koji se, između ostalog, ostvaruju ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava garantovanih posebnim odredbama Ustava.

Ovakav stav je Ustavni sud zauzeo i u Odluci Už-1360/2008 od 27. januara 2010. godine.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nisu povređena pravo označena u ustavnoj žalbi, pa je ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br . 109/07 i 99/11 ), odbio u celini kao neosnovanu.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević