Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Светлане Станишљевић из Бешке, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 7. јула 2011. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Светлане Станишљевић и утврђује да је подноситељки решењем Управног суда – Одељење у Новом Саду III-3 Уж. 191/10 од 29. октобра 2010. године повређено изборно право зајемчено одредбом члана 52. Устава.
2. Поништава се решење Управног суда – Одељење у Новом Саду III-3 Уж. 191/10 од 29. октобра 2010. године и одређује да Управни суд поново одлучи о предлогу за измену појединачног акта - пресуде Окружног суда у Сремској Митровици У. 164/08 од 24. септембра 2008. године, на основу које је подноситељки престао мандат одборника у Скупштини општине Инђија.
О б р а з л о ж е њ е
1. Светлана Станишљевић из Бешке је 29. новембра 2010. године Уставном суду изјавила уставну жалбу против акта-обавештења Скупштине општине Инђија број 020-33/2010-I-1 од 1. јуна 2010. године, због повреде изборног права и права на учешће у управљању јавним пословима зајемчених чланом 52. и 53. Устава Републике Србије.
У уставној жалби се, поред осталог, наводи да је због пропуштања Скупштине општине Инђија да утврди престанак мандата подноситељки на основу „бланко оставке“, подносилац изборне листе изјавио жалбу раније надлежном Окружном суду у Сремској Митровици, који је пресудом У. 164/08 од 26. децембра 2008. године утврдио да је подноситељки престао одборнички мандат. Подноситељка уставне жалбе даље наводи да је поднела захтев Скупштини општине Инђија за враћање одборничког мандата, у складу са чланом 61. Закона о Уставном суду, али да је упућена на суд који је донео одлуку о престанку њеног мандата, те је поднела жалбу Вишем суду у Сремској Митровици. Након оглашавања тог суда стварно ненадлежним, Управни суд је донео решење о одбацивању жалбе, са образложењем да је решавање питања враћања одборничких мандата у надлежности Уставног суда. Уставном жалбом се захтева да Уставни суд „нареди Скупштини општине Инђија да утврди престанак мандата одборнику Николи Вукелићу ... и додели мандат“ подноситељки уставне жалбе, као и да „нареди отклањање штете исплатом одборничких паушала“, за период од одузимања до враћања мандата подноситељки уставне жалбе.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је извршио увид у документацију приложену уз уставну жалбу и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Подноситељка уставне жалбе је 31. маја 2010. године поднела председнику Скупштине општине Инђија захтев за враћање одборничког мандата. У захтеву је навела да је Уставни суд донео одлуку којом је утврдио да су одредбе чл. 43. и 47. Закона о локалним изборима престале да важе, због чега тражи да се утврди неважност одлуке којом јој је престао одборнички мандат и да се констатује да јој је мандат враћен.
Скупштина општине Инђија је 1. јуна 2010. године доставила подноситељки уставне жалбе обавештење у коме је наведено да је подноситељки престао мандат одборника на основу пресуде Окружног суда у Сремској Митровици У. 164/08 од 26. децембра 2008. године, да је тај суд одлучио у спору пуне јурисдикције о овој правној ствари и да је председник Скупштине општине Инђија поднео скупштини само информацију о престанку мандата на основу правноснажне и извршне судске пресуде. У обавештењу је, такође, наведено да једино орган који је мериторно одлучио о престанку мандата, може да измени свој појединачни акт, у складу са чланом 61. Закона о Уставном суду, из чега следи да Скупштина општине Инђија није надлежна да мења статус одборничких мандата без правноснажне одлуке суда.
Подноситељка уставне жалбе је 7. јуна 2010. године поднела жалбу Вишем суду у Сремској Митровици, на основу члана 49. Закона о локалним изборима, у којој је истакла да јој је мандат одузет применом „бланко оставке“ и да је Скупштина општине Инђија пропустила да поступи у складу са Уставом и законом. Због тога је предложила да тај суд, у спору пуне јурисдикције, донесе одлуку којом ће утврдити „престанак мандата одборнику Скупштине општине Инђија ...“ и предметни мандат доделити подноситељки.
Виши суд у Сремској Митровици се 8. јуна 2010. године огласио стварно ненадлежним и уступио предмет Управном суду, који је решењем III-3 Уж. 191/10 од 29. октобра 2010. године одбацио жалбу подноситељке као недозвољену. Управни суд је решење о одбацивању жалбе образложио тиме да је одредбама члана 49. Закона о локалним изборима предвиђено да се жалба надлежном окружном суду може изјавити против одлуке скупштине јединице локалне самоуправе о престанку мандата одборника и о потврђивању мандата новом одборнику, као и у случају када скупштина пропусти да донесе наведене одлуке. По оцени тог суда, жалбом се у конкретном случају захтева измена акта-одлуке о престанку мандата - што наведене законске одредбе не допуштају, а ни Законом о локалним изборима, нити било којим другим законом, није предвиђена могућност да се жалбом тражи измена судске пресуде којом је утврђен престанак мандата одборника. Управни суд је истакао да скупштина јединице локалне самоуправе, на захтев одборника, обезбеђује заштиту права у случају одузимања мандата на основу «бланко оставке», а уколико је изостао акт скупштине јединице локалне самоуправе којим се отклања учињена повреда уставног права, заштита права се може остварити једино пред Уставним судом, у складу са одредбама члана 61. и 62. Закона о Уставном суду. Полазећи од наведеног, Управни суд је нашао да је жалба недозвољена, те је исту одбацио, на основу члана 54. став 3 у вези члана 49. Закона о локалним изборима и сходном применом члана 26. став 2. у вези става 1. тачка 2. Закона о управним споровима.
4. Одредбама Устава, на чију се повреду указује у уставној жалби, утврђено је: да сваки пунолетан, пословно способан држављанин Републике Србије има право да бира и да буде биран и да изборно право ужива правну заштиту у складу са законом (члан 52. ст.1. и 3.); да грађани имају право да учествују у управљању јавним пословима и да под једнаким условима ступају у јавне службе и на јавне функције (члан 53.).
5. Полазећи од садржине уставне жалбе, Уставни суд је оценио да подноситељка у суштини указује на повреду изборног права, зајемченог одредбама члана 52. Устава, учињену решењем Управног суда-Одељење у Новом Саду III-3 Уж. 191/10 од 29. октобра 2010. године.
Испитујући наводе уставне жалбе са становишта означеног Уставом зајемченог права, Уставни суд је пошао од тога да је, на седници одржаној 21. априла 2010. године, Суд донео Одлуку IУз-52/2008, којом је, поред осталог, утврдио да одредбе члана 47. Закона о локалним изборима („Службени гласник РС“, број 129/07) нису у сагласности са Уставом и потврђеним међународним уговорима. Ова одлука Уставног суда објављена је у „Службеном гласнику РС“, број 34/10 од 21. маја 2010. године, када су, сагласно члану 168. став 3. Устава, престале да важе наведене законске одредбе којима је био уређен институт бланко оставке. Уставни суд је у Одлуци оценио да преношење овлашћења за подношење оставке на подносиоца изборне листе, на основу кога он самостално одлучује о томе да ли ће и када у име одборника поднети оставку, ограничава остварено право грађанина да буде биран зајемчено одредбама члана 52. Устава. Налазећи да пасивно бирачко право подразумева и право на задржавање и несметано уживање одборничког мандата у периоду на који је изабран и гарантовану заштиту од самовољног одузимања, односно престанка мандата стеченог на изборима, Уставни суд је утврдио да одредбе члана 47. Закона о локалним изборима нису у сагласности са одредбом члана 52. Устава.
Уставни суд је констатовао да је подноситељки уставне жалбе мандат одборника у Скупштини општине Инђија престао због поднете бланко оставке, а да је престанак мандата утврђен пресудом Окружног суда у Сремској Митровици У. 164/08 од 26. децембра 2008. године. Уставни суд је, такође, констатовао да је подноситељка уставне жалбе најпре поднела захтев Скупштини општине Инђија да „утврди неважност појединачне одлуке“ о престанку мандата и да „констатује да јој је одборнички мандат враћен“, а потом је изјавила жалбу Вишем суду у Сремској Митровици, којом је захтевала да тај суд донесе одлуку о престанку мандата одборнику коме је додељен након поднете бланко оставке и да тај мандат додели подноситељки уставне жалбе.
Полазећи од наведеног, Уставни суд налази да је Управни суд – Одељење у Новом Саду, коме је Виши суд у Сремској Митровици уступио предмет по жалби подноситељке, био дужан да изјављену жалбу сматра захтевом за измену појединачног акта, у смислу члана 61. Закона о Уставном суду. Сагласно овој одредби Закона, свако коме је повређено право коначним или правноснажним појединачним актом, донетим на основу закона или другог општег акта, за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, има право да тражи од надлежног органа измену тог појединачног акта. Полазећи од садржине жалбе о чијој дозвољености је одлучивао Управни суд, Уставни суд налази да је подноситељка у суштини захтевала измену појединачног акта – пресуде Окружног суда у Сремској Митровици У. 164/08 од 24. септембра 2008. године, на основу које јој је престао мандат одборника у Скупштини општине Инђија.
Уставни суд је утврдио да је одредбама члана 49. ст. 1. до 3. Закона о локалним изборима („Службени гласник РС“, бр. 129/07 и 34/10) предвиђено да је против одлука скупштине јединице локалне самоуправе о престанку мандата одборника, као и о потврђивању мандата новом одборнику, допуштена жалба надлежном окружном суду. Такође, жалба је допуштена и у случају када скупштина пропусти да донесе одлуке из става 1. овог члана, а у случају основаности жалбе суд доноси одлуку којом утврђује престанак мандата одборника, односно потврђује мандат новом одборнику. Сагласно одредби члана 54. став 3. Закона, у поступку заштите изборног права суд сходно примењује одредбе закона којим се уређује поступак у управним споровима. Из наведених одредаба Закона произлази да је за доношење одлуке којом се утврђује престанак мандата одборника, односно потврђује мандат новом одборнику, надлежан суд који одлучује у управним споровима. Према новој организацији и надлежности судова у Републици Србији, одређеној Законом о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 116/08, 104/09 и 101/10), Управни суд је надлежан да суди у управним споровима (члан 29.). Имајући у виду да је, у конкретном случају, пресуду о престанку мандата одборника, сагласно тада важећим прописима, донео Окружни суд у Сремској Митровици, Уставни суд оцењује неприхватљивим образложење Управног суда да је скупштина јединице локалне самоуправе надлежна за измену појединачног акта којим је утврђен престанак мандата, а да се у случају изостанка тог акта, заштита права обезбеђује пред Уставним судом. Наиме, у ситуацији када је о престанку мандата одборника одлучено судском пресудом – због пропуштања скупштине јединице локалне самоуправе да о томе одлучи, тада је суд који је донео пресуду о престанку мандата надлежни орган од кога се, сагласно члану 61. Закона о Уставном суду, може тражити измена појединачног акта за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности с Уставом.
Полазећи од свега изложеног, Уставни суд оцењује да је Управни суд био дужан да измени пресуду Окружног суда у Сремској Митровици У. 164/08 од 24. септембра 2008. године, којом је подноситељки уставне жалбе престао мандат одборника. Уставни суд је констатовао да је оспорени акт о одбацивању жалбе процесног карактера и да се њиме не одлучује у меритуму о праву или обавези странке, већ само одопуштености правног средства. Међутим, имајући у виду да је одбацивањем жалбе у конкретном случају, надлежни орган у суштини одбио да одлучује о захтеву за измену појединачног акта, Уставни суд је утврдио да је оспореним решењем Управног суда – Одељење у Новом Саду Уж. III-3 191/10 од 29. октобра 2010. године подноситељки уставне жалбе повређено изборно право зајемчено чланом 52. Устава. Стога је Уставни суд у тачки 1. изреке уставну жалбу усвојио, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду. Уставни суд је оценио да су у овом случају последице учињене повреде права подноситељке уставне жалбе такве природе да се могу отклонити само поништајем оспорене пресуде, како би надлежни суд у поновном поступку донео одлуку о измени појединачног акта - пресуде Окружног суда у Сремској Митровици У. 164/08 од 24. септембра 2008. године, на основу које је подноситељки престао мандат одборника у Скупштини општине Инђија. С обзиром на наведено, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, одлучено је као у тачки 2. изреке.
6. На основу изложеног и одредбе члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Драгиша Слијепчевић