PRETRAGA SAJTA: RSS
Predmet: Уж-2840/2009
Datum donošenja odluke: 30.06.2011
Ishod: Odluka o usvajanju
Pravna oblast: Građansko pravo
Član i stav Ustava: Član 32. Stav 1., Član 65. Stav 1.
Podnosilac: Ljubinko Tasić
Pojmovni registar:
Napomena: -povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, i prava roditelja iz člana 65. stav 1. Ustava

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubinka Tasića iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 30. juna 2011. godine doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba Ljubinka Tasića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 2835/05 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije  i pravo roditelja zajemčeno odredbom člana 65. stav 1. Ustava.                         

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.                         

3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere, kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Ljubinko Tasić iz Leskovca podneo je 31. decembra 2009. godine, preko punomoćnika Zlatimira Stevanovića, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava roditelja zajemčenog odredbom člana 65. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 2835/05.           

U ustavnoj žalbe je, pored ostalog, navedeno: da je podnosilac podneo 9. septembra 2005. godine Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 2238/01 od 15. jula 2003. godine; da je Opštinski sud u Leskovcu doneo 21. septembra 2005. godine rešenje o izvršenju protiv izvršnog dužnika, te je istoj naloženo da omogući viđenje mal. B. sa izvršnim poveriocem; da je nakon izjavljene žalbe od strane izvršnog dužnika, Okružni sud u Leskovcu rešenjem Gž. 2399/05 od 15. novembra 2005. godine vratio spise predmeta Opštinskom sudu u Leskovcu radi održavanja ročišta; da od 19. aprila 2006. godine nije zakazano nijedno ročište; da je podneskom od 1. juna 2007. godine podnosilac zahtevao od suda da sprovede izvršenje rešenja I. 2835/05; da imajući u vidu da izvršni postupak radi sprovođenja izvršne presude kojom je uređeno održavanje ličnih odnosa podnosioca i njegovog maloletnog sina traje više od četiri godine, te s obzirom na značaj povređenog prava za podnosioca i hitnost postupka, prema mišljenju podnosioca nesumnjivo je da postupak nije okončan u razumnom roku; da je nesprovođenjem izvršnog postupka podnosiocu ustavne žalbe povređeno i pravo roditelja iz člana 65. stav 1. Ustava i člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.                         

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, da utvrdi da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 2835/05 povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo roditelja iz člana 65. stav 1. Ustava, da mu utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu i pravo na naknadu troškova ovog postupka, te da naloži Opštinskom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere, kako bi se sprovelo rešenje o izvršenju  I. 2835/05 u najkraćem mogućem roku.                       

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.           

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u ra­zum­nom roku.            

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osno­va­no­sti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nje­govo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.           

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Leskovcu I. 2835/05  i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavno­sudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 9. septembra 2005. godine podneo Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika E. T. iz Niša, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 2238/01 od 15. jula 2003. godine, kojom je razveden brak stranaka, njihov maloletni sin B. T, rođen 2000. godine, poveren na čuvanje i vaspitavanje majci E. T, i uređen lični odnos viđenja između oca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i maloletnog sina B. T.           

Opštinski sud u Leskovcu je 21. septembra 2005. godine doneo rešenje o izvršenju I. 2835/05, kojim je: u stavu prvom izreke odredio izvršenje protiv izvršnog dužnika E. T. iz Niša, majke mal. B. T, na osnovu izvršne presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 2238/01 od 15. jula 2003. godine, te je istoj naloženo da omogući viđenje mal. B. sa ocem - izvršnim poveriocem, tako što će svakog prvog, drugog i trećeg vikenda u mesecu predati mal. B. izvršnom poveriocu i to petkom u 17 časova, a izvršni poverilac će mal. B. vraćati nedeljom u 17 časova, zatim u vreme porodične slave dva dana, za vreme verskog i državnog praznika po jedan dan i za vreme zimskog i letnjeg raspusta po 15 dana; u stavu drugom izreke izrekao novčanu kaznu izvršnom dužniku u iznosu od 3.000,00 dinara, koju će sud naplatiti po službenoj dužnosti ukoliko izvršni dužnik ne postupi po prednjem nalogu; u stavu trećem izreke poveriocu radi naplate troškova izvršenja u iznosu od 1.300,00 dinara odredio izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika i isplatom izvršnom poveriocu; u stavu četvrtom izreke zabranio izvršnom dužniku raspolaganje popisanim stvarima bez sudskog naloga.

Izvršni dužnik je 28. septembra 2005. godine podneo žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Leskovcu I. 2835/05  od 21. septembra 2005. godine.

Izvršni poverilac je podneskom od 28. oktobra 2005. godine dostavio odgovor na žalbu.

Izvršni dužnik je podneskom od 7. novembra 2005. godine dopunio žalbu. Uz podnesak je dostavio potvrdu Centra za socijalni rad u Leskovcu od 7. novembra 2005. godine u kojoj  je navedeno da je odlukom stručnog tima Centra za socijalni rad regulisan model viđenja između mal. B. T. i oca Ljubinka Tasića, te da će se realizacija viđenja odvijati svakog petka u mesecu, u vremenskom intervalu od 7.  do 8. časova u prostorijama Centra za socijalni rad, kao i da će se viđenje mal. deteta i oca odvijati u prisustvu majke E. T. do okončanja sudskog postupka.

Okružni sud u Leskovcu je 15. novembra 2005. godine, odlučujući o žalbi izvršnog dužnika, doneo rešenje Gž. 2399/05 kojim je vratio spise predmeta I. 2835/05  Opštinskom sudu u Leskovcu, radi održavanja ročišta. U obrazloženju drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je imajući u vidu žalbene navode i priložene dokaze, Okružni sud ocenio da je celishodno da prvostepeni sud održi ročište u smislu člana 41. stav 2. Zakona o izvršnom postupku, radi razjašnjenja pojedinih pitanja i ocene priložene pismene dokumentacije, posebno potvrde Centra za socijalni rad u Leskovcu od 7. novembra 2005. godine, kojom je predviđen drugačiji način održavanja ličnih odnosa i viđenja između mal. B. i izvršnog poverioca; da će nakon održavanja ročišta i razjašnjenja pojedinih pitanja prvostepeni sud oceniti da li su ispunjeni zakonski uslovi za sprovođenje izvršenja ili pak za obustavu izvršenja po žalbi izvršnog dužnika, u smislu člana 19. Zakona o izvršnom postupku, odnosno odlaganje izvršenja na predlog izvršnog dužnika u smislu člana 64. Zakona o izvršnom postupku.

Okružni sud u Leskovcu je uz dopis od 30. novembra 2005. godine vratio Opštinskom sudu u Leskovcu spise predmeta I. 2835/05. 

U toku postupka pred Opštinskim sudom u Leskovcu zakazana su tri ročišta (21. februara, 23. marta i 19. aprila 2006. godine). Ročište zakazano za 21. februar 2006. godine nije održano zato što punomoćnik izvršnog dužnika nije uredno pozvan.

Izvršni poverilac je na ročištu održanom 23. marta 2006. godine priložio zaključak Centra za socijalni rad u Leskovcu od 15. novembra 2005, godine u kome je, pored ostalog, navedeno da po mišljenju stručnog tima Centra nema elemenata za izmenu načina viđenja koje je uspostavljeno na osnovu presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 2238/01 od 15. jula 2003. godine, te da ne treba prihvatiti zahtev E. T. za promenu načina viđenja deteta. Sud je naložio da se na naredno ročište pozove psiholog Centra za socijalni rad u Leskovcu.

Na ročište zakazano za 19. april 2006. godine pristupili su izvrši dužnik sa svojim punomoćnikom i psiholog Centra za socijalni rad u Leskovcu, a naknadno je pristupio i izvršni poverilac. Sud je doneo rešenje o odlaganju ročišta, te je odredio da će se naredno ročište naknadno zakazati.

Od 19. aprila 2006. godine, pa do 3. juna 2011. godine kada su Ustavnom sudu dostavljeni spisi predmeta Opštinskog suda u Leskovcu I. 2835/05, izvršni sud nije preduzeo nijednu izvršnu radnju u predmetu I. 2835/05.           

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:           

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno svakom pra­vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.           

Odredbom člana 65. stav 1. Ustava je utvrđeno da roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu, i da su u tome ravnopravni.           

Odredbom člana 78. stav 3. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/05) propisano je da roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pravima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo.           

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) propisano je: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.); da kad su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja, sud je dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja (član 7.); da će po prijemu odgovora na žalbu ili po isteku roka za odgovor prvostepeni sud, ako to oceni potrebnim, zakazati ročište za raspravljanje o žalbi (član 18. stav 3.); da sud održava ročišta kada je to ovim zakonom određeno i ako smatra da je održavanje ročišta celishodno (član 41. stav 2.).           

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak pokrenut 9. septembra 2005. godine predlogom za izvršenje, koji je Opštinskom sudu u Leskovcu podneo podnosilac ustavne žalbe, i da još uvek nije okončan. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja izvršnog postupka.           

Kada je reč o dužini trajanja izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da postupak traje pet godina i osam meseci i da još uvek nije okončan, što samo po sebi ukazuje na njegovo nerazumno dugo trajanje. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog izvršnog postupka.           

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio je da je u izvršnom postupku koji se vodi radi ostvarenja prava podnosioca ustavne žalbe da održava lični kontakt sa svojim maloletnim detetom, trebalo razjasniti određena sporna činjenična i pravna pitanja.           

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio je održavanje ličnih odnosa podnosioca ustavne žalbe sa njegovim maloletnog sinom od izuzetnog značaja za podnosioca, kao roditelja.           

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac, kao izvršni poverilac, svojim ponašanjem nije doprineo neopravdano dugom trajanju izvršnog postupka.

Nasuprot prethodno iznetom, Ustavni sud je ocenio da je sporo i nedelotvorno postupanje sudova isključivi razlog neopravdano i nerazumno dugog trajanja ovog izvršnog postupka. Izvršni postupak je po samom zakonu hitan postupak, u kome je sud dužan da brzo i efikasno donosi odgovarajuće odluke i da preduzima druge radnje kojima se postupak izvršenja sprovodi i okončava. U predmetnom izvršnom postupku, Okružni sud u Leskovcu je rešenjem Gž. 2399/05 od 15. novembra 2005. godine dao prvostepenom sudu jasne i precizne naloge koje radnje treba da preduzme kako bi drugostepeni sud mogao da odluči o osnovanosti žalbenih navoda. Postupajući po nalogu drugostepenog suda, Opštinski sud u Leskovcu je zakazao tri ročišta (21. februara, 23. marta i 19. aprila 2006. godine). Međutim, od 19. aprila 2006. godine pa do 3. juna 2011. godine, kada su Ustavnom sudu dostavljeni spisi predmeta Opštinskog suda u Leskovcu I. 2835/05, izvršni sud nije preduzeo nijednu izvršnu radnju u predmetu I. 2835/05.           

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 2835/05  povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.           

Ocenjujući istaknutu povredu prava roditelja iz člana 65. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 78. stav 3. Porodičnog zakona, kojim je utvrđeno pravo roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo da sa detetom održava lične odnose. Imajući u vidu da je usled propusta izvršnog suda da delotvorno sprovede pravnosnažnu i izvršnu presudu Opštinskog suda u Leskovcu P. 2238/01 od 15. jula 2003. godine, podnosilac ustavne žalbe više od pet godina sprečen da održava lične odnose sa svojim maloletnim sinom, Ustavni sud je ocenio da je na opisani način povređeno roditeljko pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 65. stav 1. Ustava.           

Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u tački 1. izreke.          

6. Na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona, a u tački 3. izreke je naložio nadležnim sudovima da štetne posledice utvrđene povrede prava otklone tako što će preduzeti sve neophodne mere kako bi se ovaj izvršni postupak okončao u najkraćem roku.          

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

                                                                                                                           PREDSEDNIK

                                                                                                                            USTAVNOG SUDA

                                                                                                                            dr Dragiša B. Slijepčević


• Na vrh stranice