Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Б. Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Љубинка Тасића из Лесковца, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 30. јуна 2011. године донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Љубинка Тасића и утврђује да је у извршном поступку који се водио пред Општинским судом у Лесковцу у предмету И. 2835/05 повређено право подносиoцa уставне жалбе на суђење у разумном року зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије и право родитеља зајемчено одредбом члана 65. став 1. Устава.
2. Утврђује се право подносиоца уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете, које може остварити на начин предвиђен одредбама члана 90. Закона о Уставном суду.
3. Налаже се надлежним судовима да предузму све неопходне мере, како би се поступак из тачке 1. окончао у најкраћем року.
О б р а з л о ж е њ е
1. Љубинко Тасић из Лесковца поднео је 31. децембра 2009. године, преко пуномоћника Златимира Стевановића, адвоката из Лесковца, Уставном суду уставну жалбу због повреде права на суђење у разумном року зајемченог одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије и права родитеља зајемченог одредбом члана 65. став 1. Устава, у извршном поступку који се водио пред Општинским судом у Лесковцу у предмету И. 2835/05.
У уставној жалбе је, поред осталог, наведено: да је подносилац поднео 9. септембра 2005. године Општинском суду у Лесковцу предлог за извршење на основу правноснажне и извршне пресуде Општинског суда у Лесковцу П. 2238/01 од 15. јула 2003. године; да је Општински суд у Лесковцу донео 21. септембра 2005. године решење о извршењу против извршног дужника, те је истој наложено да омогући виђење мал. Б. са извршним повериоцем; да је након изјављене жалбе од стране извршног дужника, Окружни суд у Лесковцу решењем Гж. 2399/05 од 15. новембра 2005. године вратио списе предмета Општинском суду у Лесковцу ради одржавања рочишта; да од 19. априла 2006. године није заказано ниједно рочиште; да је поднеском од 1. јуна 2007. године подносилац захтевао од суда да спроведе извршење решења И. 2835/05; да имајући у виду да извршни поступак ради спровођења извршне пресуде којом је уређено одржавање личних односа подносиоца и његовог малолетног сина траје више од четири године, те с обзиром на значај повређеног права за подносиоца и хитност поступка, према мишљењу подносиоца несумњиво је да поступак није окончан у разумном року; да је неспровођењем извршног поступка подносиоцу уставне жалбе повређено и право родитеља из члана 65. став 1. Устава и члана 8. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
Подносилац уставне жалбе је предложио да Уставни суд усвоји уставну жалбу, да утврди да је у извршном поступку који се водио пред Општинским судом у Лесковцу у предмету И. 2835/05 повређено његово право на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава и право родитеља из члана 65. став 1. Устава, да му утврди право на накнаду нематеријалне штете, које може остварити на начин предвиђен одредбама члана 90. Закона о Уставном суду и право на накнаду трошкова овог поступка, те да наложи Општинском суду у Лесковцу да предузме све неопходне мере, како би се спровело решење о извршењу И. 2835/05 у најкраћем могућем року.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
Према одредби члана 82. став 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07), уставна жалба се може изјавити и ако нису исцрпљена правна средства, у случају када је подносиоцу жалбе повређено право на суђење у разумном року.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у списе предмета Општинског суда у Лесковцу И. 2835/05 и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за доношење одлуке у овој уставносудској ствари:
Подносилац уставне жалбе је 9. септембра 2005. године поднео Општинском суду у Лесковцу предлог за извршење против извршног дужника Е. Т. из Ниша, на основу правноснажне и извршне пресуде Општинског суда у Лесковцу П. 2238/01 од 15. јула 2003. године, којом је разведен брак странака, њихов малолетни син Б. Т, рођен 2000. године, поверен на чување и васпитавање мајци Е. Т, и уређен лични однос виђења између оца, овде подносиоца уставне жалбе, и малолетног сина Б. Т.
Општински суд у Лесковцу је 21. септембра 2005. године донео решење о извршењу И. 2835/05, којим је: у ставу првом изреке одредио извршење против извршног дужника Е. Т. из Ниша, мајке мал. Б. Т, на основу извршне пресуде Општинског суда у Лесковцу П. 2238/01 од 15. јула 2003. године, те је истој наложено да омогући виђење мал. Б. са оцем - извршним повериоцем, тако што ће сваког првог, другог и трећег викенда у месецу предати мал. Б. извршном повериоцу и то петком у 17 часова, а извршни поверилац ће мал. Б. враћати недељом у 17 часова, затим у време породичне славе два дана, за време верског и државног празника по један дан и за време зимског и летњег распуста по 15 дана; у ставу другом изреке изрекао новчану казну извршном дужнику у износу од 3.000,00 динара, коју ће суд наплатити по службеној дужности уколико извршни дужник не поступи по предњем налогу; у ставу трећем изреке повериоцу ради наплате трошкова извршења у износу од 1.300,00 динара одредио извршење пописом, проценом и продајом покретних ствари извршног дужника и исплатом извршном повериоцу; у ставу четвртом изреке забранио извршном дужнику располагање пописаним стварима без судског налога.
Извршни дужник је 28. септембра 2005. године поднео жалбу против решења Општинског суда у Лесковцу И. 2835/05 од 21. септембра 2005. године.
Извршни поверилац је поднеском од 28. октобра 2005. године доставио одговор на жалбу.
Извршни дужник је поднеском од 7. новембра 2005. године допунио жалбу. Уз поднесак је доставио потврду Центра за социјални рад у Лесковцу од 7. новембра 2005. године у којој је наведено да је одлуком стручног тима Центра за социјални рад регулисан модел виђења између мал. Б. Т. и оца Љубинка Тасића, те да ће се реализација виђења одвијати сваког петка у месецу, у временском интервалу од 7. до 8. часова у просторијама Центра за социјални рад, као и да ће се виђење мал. детета и оца одвијати у присуству мајке Е. Т. до окончања судског поступка.
Окружни суд у Лесковцу је 15. новембра 2005. године, одлучујући о жалби извршног дужника, донео решење Гж. 2399/05 којим је вратио списе предмета И. 2835/05 Општинском суду у Лесковцу, ради одржавања рочишта. У образложењу другостепеног решења је, поред осталог, наведено: да је имајући у виду жалбене наводе и приложене доказе, Окружни суд оценио да је целисходно да првостепени суд одржи рочиште у смислу члана 41. став 2. Закона о извршном поступку, ради разјашњења појединих питања и оцене приложене писмене документације, посебно потврде Центра за социјални рад у Лесковцу од 7. новембра 2005. године, којом је предвиђен другачији начин одржавања личних односа и виђења између мал. Б. и извршног повериоца; да ће након одржавања рочишта и разјашњења појединих питања првостепени суд оценити да ли су испуњени законски услови за спровођење извршења или пак за обуставу извршења по жалби извршног дужника, у смислу члана 19. Закона о извршном поступку, односно одлагање извршења на предлог извршног дужника у смислу члана 64. Закона о извршном поступку.
Окружни суд у Лесковцу је уз допис од 30. новембра 2005. године вратио Општинском суду у Лесковцу списе предмета И. 2835/05.
У току поступка пред Општинским судом у Лесковцу заказана су три рочишта (21. фебруара, 23. марта и 19. априла 2006. године). Рочиште заказано за 21. фебруар 2006. године није одржано зато што пуномоћник извршног дужника није уредно позван.
Извршни поверилац је на рочишту одржаном 23. марта 2006. године приложио закључак Центра за социјални рад у Лесковцу од 15. новембра 2005, године у коме је, поред осталог, наведено да по мишљењу стручног тима Центра нема елемената за измену начина виђења које је успостављено на основу пресуде Општинског суда у Лесковцу П. 2238/01 од 15. јула 2003. године, те да не треба прихватити захтев Е. Т. за промену начина виђења детета. Суд је наложио да се на наредно рочиште позове психолог Центра за социјални рад у Лесковцу.
На рочиште заказано за 19. април 2006. године приступили су изврши дужник са својим пуномоћником и психолог Центра за социјални рад у Лесковцу, а накнадно је приступио и извршни поверилац. Суд је донео решење о одлагању рочишта, те је одредио да ће се наредно рочиште накнадно заказати.
Од 19. априла 2006. године, па до 3. јуна 2011. године када су Уставном суду достављени списи предмета Општинског суда у Лесковцу И. 2835/05, извршни суд није предузео ниједну извршну радњу у предмету И. 2835/05.
4. За оцену навода и разлога уставне жалбе са становишта Уставом зајемчених права, на чију повреду се подносилац уставне жалбе позива, битне су следеће одредбе Устава и закона:
Одредбом члана 32. став 1. Устава је зајемчено сваком право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
Одредбом члана 65. став 1. Устава је утврђено да родитељи имају право и дужност да издржавају, васпитавају и образују своју децу, и да су у томе равноправни.
Одредбом члана 78. став 3. Породичног закона („Службени гласник РС“, број 18/05) прописано је да родитељ који не врши родитељско право има право и дужност да издржава дете, да са дететом одржава личне односе и да о правима која битно утичу на живот детета одлучује заједнички и споразумно са родитељем који врши родитељско право.
Законом о извршном поступку („Службени гласник РС“, број 125/04) прописано је: да је у поступку извршења и обезбеђења суд дужан да поступа хитно (члан 5. став 1.); да кад су испуњени услови за доношење решења о извршењу и за спровођење извршења, суд је дужан да донесе решење о извршењу и предузима радње спровођења извршења (члан 7.); да ће по пријему одговора на жалбу или по истеку рока за одговор првостепени суд, ако то оцени потребним, заказати рочиште за расправљање о жалби (члан 18. став 3.); да суд одржава рочишта када је то овим законом одређено и ако сматра да је одржавање рочишта целисходно (члан 41. став 2.).
5. Оцењујући наводе и разлоге уставне жалбе са становишта Уставом зајемченог права на суђење у разумном року, на чију се повреду подносилац уставне жалбе позива, а полазећи од утврђених чињеница и околности, Уставни суд је утврдио да је извршни поступак покренут 9. септембра 2005. године предлогом за извршење, који је Општинском суду у Лесковцу поднео подносилац уставне жалбе, и да још увек није окончан. Иако је период у којем се грађанима Републике Србије јемче права и слободе утврђене Уставом и обезбеђује уставносудска заштита у поступку по уставној жалби почео да тече 8. новембра 2006. године, даном проглашења Устава Републике Србије, Уставни суд је, полазећи од тога да судски поступак по својој природи представља јединствену целину, стао на становиште да су, у конкретном случају, испуњени услови да се приликом оцене разумног рока узме у обзир целокупан период трајања извршног поступка.
Када је реч о дужини трајања извршног поступка, Уставни суд је утврдио да поступак траје пет година и осам месеци и да још увек није окончан, што само по себи указује на његово неразумно дуго трајање. Међутим, полазећи од тога да је појам разумног трајања судског поступка релативна категорија која зависи од низа чинилаца, а пре свега од сложености правних питања и чињеничног стања у конкретном спору, понашања подносиоца уставне жалбе, поступања судова који су водили поступак, као и од значаја права о коме се у поступку одлучује за подносиоца уставне жалбе, Уставни суд је испитивао да ли су и у којој мери наведени критеријуми утицали на дужину трајања конкретног извршног поступка.
У том смислу, Уставни суд је оценио је да је у извршном поступку који се води ради остварења права подносиоца уставне жалбе да одржава лични контакт са својим малолетним дететом, требало разјаснити одређена спорна чињенична и правна питања.
Оцењујући значај предмета спора за подносиоца уставне жалбе, Уставни суд је закључио је одржавање личних односа подносиоца уставне жалбе са његовим малолетног сином од изузетног значаја за подносиоца, као родитеља.
Испитујући понашање подносиоца уставне жалбе, Уставни суд је оценио да подносилац, као извршни поверилац, својим понашањем није допринео неоправдано дугом трајању извршног поступка.
Насупрот претходно изнетом, Уставни суд је оценио да је споро и неделотворно поступање судова искључиви разлог неоправдано и неразумно дугог трајања овог извршног поступка. Извршни поступак је по самом закону хитан поступак, у коме је суд дужан да брзо и ефикасно доноси одговарајуће одлуке и да предузима друге радње којима се поступак извршења спроводи и окончава. У предметном извршном поступку, Окружни суд у Лесковцу је решењем Гж. 2399/05 од 15. новембра 2005. године дао првостепеном суду јасне и прецизне налоге које радње треба да предузме како би другостепени суд могао да одлучи о основаности жалбених навода. Поступајући по налогу другостепеног суда, Општински суд у Лесковцу је заказао три рочишта (21. фебруара, 23. марта и 19. априла 2006. године). Међутим, од 19. априла 2006. године па до 3. јуна 2011. године, када су Уставном суду достављени списи предмета Општинског суда у Лесковцу И. 2835/05, извршни суд није предузео ниједну извршну радњу у предмету И. 2835/05.
Полазећи од изложеног, Уставни суд је утврдио да је подносиоцу уставне жалбе у извршном поступку који се водио пред Општинским судом у Лесковцу у предмету И. 2835/05 повређено право на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава.
Оцењујући истакнуту повреду права родитеља из члана 65. став 1. Устава, Уставни суд је пошао од одредбе члана 78. став 3. Породичног закона, којим је утврђено право родитеља који не врши родитељско право да са дететом одржава личне односе. Имајући у виду да је услед пропуста извршног суда да делотворно спроведе правноснажну и извршну пресуду Општинског суда у Лесковцу П. 2238/01 од 15. јула 2003. године, подносилац уставне жалбе више од пет година спречен да одржава личне односе са својим малолетним сином, Уставни суд је оценио да је на описани начин повређено родитељко право подносиоца уставне жалбе из члана 65. став 1. Устава.
Стога је Уставни суд усвојио уставну жалбу, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, и одлучио као у тачки 1. изреке.
6. На основу члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, Уставни суд је у тачки 2. изреке одлучио да се правично задовољење подносиоца уставне жалбе због констатоване повреде права, у овом случају, оствари утврђивањем права на накнаду нематеријалне штете, на начин предвиђен одредбама члана 90. Закона, a у тачки 3. изреке је наложио надлежним судовима да штетне последице утврђене повреде права отклоне тако што ће предузети све неопходне мере како би се овај извршни поступак окончао у најкраћем року.
7. Полазећи од свега изложеног, Уставни суд је, на основу одредбе члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Драгиша Б. Слијепчевић