PRETRAGA SAJTA: RSS
Predmet: Уж-242/2007
Datum donošenja odluke: 16.04.2009
Ishod: Odluka o odbijanju
Pravna oblast: Upravno pravo
Član i stav Ustava: Član 58., Član 197.
Podnosilac: Stanko Milojević
Pojmovni registar:
Napomena: - nije povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava, kao ni zabrana povratnog dejstva zakona i drugih opštih akata iz člana 197. Ustava (u preostalom delu odbacivanje)


Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stanka Milojevića iz Aleksinca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. aprila 2009. godine, doneo je

O D L U K U


1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Stanka Milojevića izjavljena protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 951-1087/07 od 26. oktobra 2007. godine i rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 951-1456/07 od 12. decembra 2007. godine.
2. Odbacuje se ustavna žalba izjavljena protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 951-1086/07 od 26. oktobra 2007. godine, presude Vrhovnog suda Srbije U 3101/01 od 12. juna 2002. godine i ugovora o kupoprodaji Ov. br. 1435/76 od 15. septembra 1976. godine.

O b r a z l o ž e nj e


1. Stanko Milojević iz Aleksinca podneo je, preko Republičkog geodetskog zavoda, Ustavnom sudu 11. decembra 2007. godine i 31. decembra 2007. godine, ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 951-1087/07 od 26. oktobra 2007. godine, rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 951-1456/07 od 12. decembra 2007. godine, presude Vrhovnog suda Srbije U 3101/01 od 12. juna 2002. godine i kupoprodajnog ugovora Ov. br. 1435/76 od 15. septembra 1976. godine, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije i odredbe člana 197. Ustava.
Podnosilac ustavne žalbe navodi da su osporena rešenja Republičkog geodetskog zavoda nezakonita i ističe da je na osnovu ugovora o kupoprodaji Ov. 1435/76 od 15. septembra 1976. godine stekao pravo svojine na katastarskim parcelama 2820/7 i 2820/8, a da je osporenim rešenjima lišen tog prava. Naime, podnosilac smatra da kasnije izvršena promena režima svojine na zemljištu i upis gradskog građevinskog zemljišta kao zemljišta u državnoj svojini ne može biti osnov ''za oduzimanje prava svojine stečene na osnovu zakona''. Takođe, podnosilac smatra da je nezakonito upisan u katastar nepokretnosti kao držalac porodične stambene zgrade, a ne kao nosilac prava svojine na predmetnoj nepokretnosti.
Podnosilac ustavne žalbe je osporio i rešenje Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 951-1086/07 od 26. oktobra 2007. godine, kojim je odlučeno o žalbi Slobodana Milojevića izjavljenoj protiv rešenja Komisije za izlaganje podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Aleksinac van varoš broj 951-2110/06 od 12. septembra 2007. godine.

2. Imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, kao i činjenicu da je osporenim rešenjem Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 951-1086/07 od 26. oktobra 2007. godine odlučeno o žalbi Slobodana Milojevića, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži sve podatke propisane odredbama člana 85. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), odnosno da ne sadrži ovlašćenje za zastupanje Slobodana Milojevića.
Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), dopisom od 15. aprila 2008. godine obavestio podnosioca o nedostacima koji sprečavaju postupanje Ustavnog suda po ustavnoj žalbi i naložio mu da, u roku od 15 dana od prijemu dopisa, dostavi uređenu i dopunjenu ustavnu žalbu u kojoj će navesti sve nedostajuće podatke i uz koju će priložiti dokaze neophodne za vođenje postupka. Podnosilac je ovim dopisom upozoren da će ustavna žalba biti odbačena, ukoliko se u ostavljenom roku ne otklone nedostaci koji onemogućavaju postupanje Ustavnog suda po istoj.
Podnosilac ustavne žalbe u naznačenom roku nije dostavio traženo punomoćje za zastupanje Slobodana Milojevića.

3. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i ustavnom žalbom pobijane sudske odluke i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Rešenjem načelnika Odeljenja za upravne poslove Sektora za pravne poslove Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 951-1087/07 od 26. oktobra 2007. godine odlučeno je o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Komisije za izlaganje podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Aleksinac van varoš broj 951-2283/06 od 12. septembra 2007. godine, na taj način je izmenjeno navedeno rešenje Komisije, tako što se u V1 list nepokretnosti broj 3546 podnosilac ustavne žalbe upisuje kao držalac porodične stambene zgrade izgrađene na katastarskoj parceli broj 2820/8.
U obrazloženju rešenja se navodi da je prvostepeni organ pravilno podnosioca ustavne žalbe upisao kao nosioca prava korišćenja na katastarskoj parceli 2820/8 koja je upisana kao građevinsko zemljište u državnoj svojini. Ovo iz razloga što je Odlukom Skupštine opštine Aleksinac iz 1979. godine, koja je objavljena u ''Međuopštinskom službenom listu'', broj 27/79, predmetna katastarska parcela proglašena gradskim građevinskim zemljištem, koje je shodno odredbama tada važećeg zakona predstavljalo zemljište u državnoj svojini i koje, saglasno odredbi člana 79. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji (''Službeni glasnik RS'', br. 47/03 i 34/06), ostaje u državnoj svojini, ako posebnim zakonom nije drugačije određeno. Takođe se navodi da je prvostepeni organ pogrešno odredio vrstu prava u V1 listu, jer je za objekat - porodičnu stambenu zgradu koja je izgrađena na parceli 2820/8, kao vrstu prava odredio svojinu iako je u G listu upisana zabeleška da je objekat izgrađen bez građevinske dozvole. Kako je objekat izgrađen 1976. godine, a prema tada važećim propisima bilo je propisano pribavljanje odobrenja za izgradnju, to se podnosilac ustavne žalbe može upisati samo kao držalac tog objekta.
Rešenjem načelnika Odeljenja za upravne poslove Sektora za pravne poslove Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 951-1456/07 od 12. decembra 2007. godine odbijena je žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Komisije za izlaganje podataka o nepokretnosima i pravima na njima za KO Aleksinac van varoš broj 951-2282/06 od 12. novembra 2007. godine, kao neosnovana.
U obrazloženju ovog rešenja se navodi da je uvidom u posedovni list broj 3545 KO Aleksinac utvrđeno da je katastarska parcela broj 2820/7 državna svojina, a da je korisnik Stojanović Milisav. Ovaj upis je nastao po osnovu ugovora o kupoprodaji Ov. broj 1435/76 od 15. septembra 1976. godine, kao isprave podobne za sticanje prava na zemljištu. Takođe je utvrđeno da je podnosilac ustavne žalbe, kao žalioc u ovoj pravnoj stvari, bio upisan kao korisnik katastarske parcele broj 2820/8.

5. Odredbama člana 58. Ustava zajemčeno je pravo na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.) i utvrđeno je da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.) i da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.).
Prema članu 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik Republike Srbije'', broj 109/2007) ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva, ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Prema članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Članom 113. Zakona je propisano: da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.); da se ustavna žalba se u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).
Zakonom o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima (''Službeni glasnik RS'', br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 i 101/05) propisano je: da se nosilac prava na zemljištu određuje prema stanju poslednjeg upisa u katastru zemljišta, tako što komisija određuje lice koje je u katastru zemljišta upisano na osnovu isprave koja je u vreme upisa bila podobna za sticanje prava na zemljištu i lice koje poseduje objekat na zemljištu, za koji u vreme izgradnje nije propisano izdavanje građevinske dozvole, odnosno objekat izgrađen u skladu sa građevinskom dozvolom (član 69a stav 3. tač. 2. i 4.); da se do upisa prava svojine na zgradi ili drugom građevinskom objektu izgrađenom bez dozvole, kada je dozvola uslov za gradnju, ili prekoračenjem ovlašćenja iz dozvole, kao i upisa ovog prava na zgradi ili drugom građevinskom objektu za koji nije izdata upotrebna dozvola, upisuju podaci o objektu i držaocu u V list nepokretnosti, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 58z stav 1..); da se u ovom slučaju u G list nepokretnosti stavlja zabeleška da je objekat izgrađen bez dozvole ili prekoračenjem ovlašćenja iz dozvole, odnosno da za objekat nije izdata upotrebna dozvola (član 58z stav 4.).
Odredbom člana 79. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji (''Službeni glasnik RS'', br. 47/03 i 34/06) propisano je da ostalo građevinsko zemljište, koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona, na osnovu zakona određeno kao gradsko građevinsko zemljište u državnoj svojini, ostaje u državnoj svojini, ako posebnim zakonom nije drugačije određeno.

6. Analizirajući navedene odredbe zakona i ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 951-1087/07 od 26. oktobra 2007. godine podnosilac ustavne žalbe upisan kao držalac porodične stambene zgrade, iz razloga što se u konkretnom slučaju radi o objektu za koji nije pribavljena građevinska dozvola, što je neophodan uslov za upis prava svojine na zgradi ili drugom građevinskom objektu, a da je osporenim rešenjem Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 951-1456/07 od 12. decembra 2007. godine odbijena žalba podnosioca ustavne žalbe, jer je utvrđeno da podnosilac nikada nije ni bio korisnik katastarske parcele broj 2820/7. Ustavni sud štiti pravo na mirno uživanje imovine na način da spreči organe državne vlasti u ograničavanju ili oduzimanju navedenog prava, osim ako je to ograničenje zasnovano na zakonu. U konkretnom slučaju osporena rešenja nadležnih organa su utemeljena na Zakonu o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, pa je stoga Ustavni sud ocenio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo garantovano odredbama člana 58. Ustava.
Ustavni sud je ocenio kao neosnovane i navode podnosioca ustavne žalbe u pogledu povrede odredaba člana 197. Ustava. Ovim odredbama Ustava se zabranjuje povratno dejstvo zakona i drugih opštih akata. To nije u neposrednoj zaštiti ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom, te se na tim odredbama ne može zasnivati ni ustavnosudska zaštita tih prava putem ustavne žalbe.

7. Razmatrjući dopuštenost ustavne žalbe u pogledu osporene presude Vrhovnog suda Srbije U 3101/01 od 12. juna 2002. godine i ugovora o kupoprodaji Ov. br. 1435/76 od 15. septembra 1976. godine, Ustavni sud je utvrdio da iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava od 8. novembra 2006. godine, kao i da je jedna od pretpostavki za dopuštenost ustavne žalbe da je izjavljena protiv pojedinačnog akta (ili radnje) čiji je donosilac državni organ ili organizacija kojoj su poverena javna ovlašćenja. Osporena presuda Vrhovnog suda Srbije U 3101/01 od 12. juna 2002. godine je doneta pre stupanja na snagu Ustava, a ugovor o kupoprodaji, po oceni Ustavnog suda, ne predstavlja pojedinačni pravni akt podoban za osporavanje ustavnom žalbom u smislu odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu. Iz tih razloga Sud je ocenio da ustavnu žalbu u ovom delu treba odbaciti, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
U pogledu osporenog rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 951-1086/07 od 26. oktobra 2007. godine, Ustavni sud konstatuje da njime nije odlučeno o žalbi podnosioca ustavne žalbe, već o žalbi Slobodana Milojevića, pa kako podnosilac ustavne žalbe nije postupio po dopisu Ustavnog suda, odnosno nije dostavio ovlašćenje za zastupanje Slobodana Milojevića, Sud je ocenio da ustavnu žalbu u ovom delu treba odbaciti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, pošto u ostavljenom roku nisu otklonjeni nedostaci koji onemogućavaju postupanje Suda.
8. Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9), člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda, odlučeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

• Na vrh stranice