Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Станка Милановић, мр Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Станка Милојевића из Алексинца, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 16. априла 2009. године, донео је
1. Одбија се као неоснована уставна жалба Станка Милојевића изјављена против решења Републичког геодетског завода 07 број 951-1087/07 од 26. октобра 2007. године и решења Републичког геодетског завода 07 број 951-1456/07 од 12. децембра 2007. године.
2. Одбацује се уставна жалба изјављена против решења Републичког геодетског завода 07 број 951-1086/07 од 26. октобра 2007. године, пресуде Врховног суда Србије У 3101/01 од 12. јуна 2002. године и уговора о купопродаји Ов. бр. 1435/76 од 15. септембра 1976. године.
1. Станко Милојевић из Алексинца поднео је, преко Републичког геодетског завода, Уставном суду 11. децембра 2007. године и 31. децембра 2007. године, уставну жалбу изјављену против решења Републичког геодетског завода 07 број 951-1087/07 од 26. октобра 2007. године, решења Републичког геодетског завода 07 број 951-1456/07 од 12. децембра 2007. године, пресуде Врховног суда Србије У 3101/01 од 12. јуна 2002. године и купопродајног уговора Ов. бр. 1435/76 од 15. септембра 1976. године, због повреде права на имовину из члана 58. Устава Републике Србије и одредбе члана 197. Устава.
Подносилац уставне жалбе наводи да су оспорена решења Републичког геодетског завода незаконита и истиче да је на основу уговора о купопродаји Ов. 1435/76 од 15. септембра 1976. године стекао право својине на катастарским парцелама 2820/7 и 2820/8, а да је оспореним решењима лишен тог права. Наиме, подносилац сматра да касније извршена промена режима својине на земљишту и упис градског грађевинског земљишта као земљишта у државној својини не може бити основ ''за одузимање права својине стечене на основу закона''. Такође, подносилац сматра да је незаконито уписан у катастар непокретности као држалац породичне стамбене зграде, а не као носилац права својине на предметној непокретности.
Подносилац уставне жалбе је оспорио и решење Републичког геодетског завода 07 број 951-1086/07 од 26. октобра 2007. године, којим је одлучено о жалби Слободана Милојевића изјављеној против решења Комисије за излагање података о непокретностима и правима на њима за КО Алексинац ван варош број 951-2110/06 од 12. септембра 2007. године.
2. Имајући у виду садржину уставне жалбе, као и чињеницу да је оспореним решењем Републичког геодетског завода 07 број 951-1086/07 од 26. октобра 2007. године одлучено о жалби Слободана Милојевића, Уставни суд је утврдио да уставна жалба не садржи све податке прописане одредбама члана 85. Закона о Уставном суду (''Службени гласник РС'', број 109/07), односно да не садржи овлашћење за заступање Слободана Милојевића.
Уставни суд је, на основу одредбе члана 44. став 1. Пословника о раду Уставног суда (''Службени гласник РС'', бр. 24/08 и 27/08), дописом од 15. априла 2008. године обавестио подносиоца о недостацима који спречавају поступање Уставног суда по уставној жалби и наложио му да, у року од 15 дана од пријему дописа, достави уређену и допуњену уставну жалбу у којој ће навести све недостајуће податке и уз коју ће приложити доказе неопходне за вођење поступка. Подносилац је овим дописом упозорен да ће уставна жалба бити одбачена, уколико се у остављеном року не отклоне недостаци који онемогућавају поступање Уставног суда по истој.
Подносилац уставне жалбе у назначеном року није доставио тражено пуномоћје за заступање Слободана Милојевића.
3. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено његово Уставом зајемчено право или слобода.
4. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у достављену документацију и уставном жалбом побијане судске одлуке и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за решавање ове уставносудске ствари:
Решењем начелника Одељења за управне послове Сектора за правне послове Републичког геодетског завода 07 број 951-1087/07 од 26. октобра 2007. године одлучено је о жалби подносиоца уставне жалбе изјављеној против решења Комисије за излагање података о непокретностима и правима на њима за КО Алексинац ван варош број 951-2283/06 од 12. септембра 2007. године, на тај начин је измењено наведено решење Комисије, тако што се у В1 лист непокретности број 3546 подносилац уставне жалбе уписује као држалац породичне стамбене зграде изграђене на катастарској парцели број 2820/8.
У образложењу решења се наводи да је првостепени орган правилно подносиоца уставне жалбе уписао као носиоца права коришћења на катастарској парцели 2820/8 која је уписана као грађевинско земљиште у државној својини. Ово из разлога што је Одлуком Скупштине општине Алексинац из 1979. године, која је објављена у ''Међуопштинском службеном листу'', број 27/79, предметна катастарска парцела проглашена градским грађевинским земљиштем, које је сходно одредбама тада важећег закона представљало земљиште у државној својини и које, сагласно одредби члана 79. став 3. Закона о планирању и изградњи (''Службени гласник РС'', бр. 47/03 и 34/06), остаје у државној својини, ако посебним законом није другачије одређено. Такође се наводи да је првостепени орган погрешно одредио врсту права у В1 листу, јер је за објекат - породичну стамбену зграду која је изграђена на парцели 2820/8, као врсту права одредио својину иако је у Г листу уписана забелешка да је објекат изграђен без грађевинске дозволе. Како је објекат изграђен 1976. године, а према тада важећим прописима било је прописано прибављање одобрења за изградњу, то се подносилац уставне жалбе може уписати само као држалац тог објекта.
Решењем начелника Одељења за управне послове Сектора за правне послове Републичког геодетског завода 07 број 951-1456/07 од 12. децембра 2007. године одбијена је жалба подносиоца уставне жалбе изјављена против решења Комисије за излагање података о непокретносима и правима на њима за КО Алексинац ван варош број 951-2282/06 од 12. новембра 2007. године, као неоснована.
У образложењу овог решења се наводи да је увидом у поседовни лист број 3545 КО Алексинац утврђено да је катастарска парцела број 2820/7 државна својина, а да је корисник Стојановић Милисав. Овај упис је настао по основу уговора о купопродаји Ов. број 1435/76 од 15. септембра 1976. године, као исправе подобне за стицање права на земљишту. Такође је утврђено да је подносилац уставне жалбе, као жалиоц у овој правној ствари, био уписан као корисник катастарске парцеле број 2820/8.
5. Одредбама члана 58. Устава зајемчено је право на мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона (став 1.) и утврђено је да право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне (став 2.) и да се законом може ограничити начин коришћења имовине (став 3.).
Према члану 82. став 1. Закона о Уставном суду (''Службени гласник Републике Србије'', број 109/2007) уставна жалба се може изјавити против појединачног акта или радње државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства, или је законом искључено право на њихову судску заштиту.
Према члану 84. став 1. Закона о Уставном суду уставна жалба се може изјавити у року од 30 дана од дана достављања појединачног акта, односно од дана предузимања радње којом се повређује или ускраћује људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом.
Чланом 113. Закона је прописано: да се уставна жалба може изјавити и против појединачног акта или радње државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење, а којим је повређено или ускраћено људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом, ако је тај акт или радња извршена од дана проглашења Устава до дана ступања на снагу овог закона (став 2.); да се уставна жалба се у случају из става 2. овог члана може изјавити у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона (став 3.).
Законом о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима (''Службени гласник РС'', бр. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 и 101/05) прописано је: да се носилац права на земљишту одређује према стању последњег уписа у катастру земљишта, тако што комисија одређује лице које је у катастру земљишта уписано на основу исправе која је у време уписа била подобна за стицање права на земљишту и лице које поседује објекат на земљишту, за који у време изградње није прописано издавање грађевинске дозволе, односно објекат изграђен у складу са грађевинском дозволом (члан 69а став 3. тач. 2. и 4.); да се до уписа права својине на згради или другом грађевинском објекту изграђеном без дозволе, када је дозвола услов за градњу, или прекорачењем овлашћења из дозволе, као и уписа овог права на згради или другом грађевинском објекту за који није издата употребна дозвола, уписују подаци о објекту и држаоцу у В лист непокретности, ако овим законом није друкчије одређено (члан 58з став 1..); да се у овом случају у Г лист непокретности ставља забелешка да је објекат изграђен без дозволе или прекорачењем овлашћења из дозволе, односно да за објекат није издата употребна дозвола (члан 58з став 4.).
Одредбом члана 79. став 3. Закона о планирању и изградњи (''Службени гласник РС'', бр. 47/03 и 34/06) прописано је да остало грађевинско земљиште, које је до дана ступања на снагу овог закона, на основу закона одређено као градско грађевинско земљиште у државној својини, остаје у државној својини, ако посебним законом није другачије одређено.
6. Анализирајући наведене одредбе закона и оцењујући разлоге и наводе изнете у уставној жалби са становишта наведених одредаба Устава, Уставни суд је утврдио да је оспореним решењем Републичког геодетског завода 07 број 951-1087/07 од 26. октобра 2007. године подносилац уставне жалбе уписан као држалац породичне стамбене зграде, из разлога што се у конкретном случају ради о објекту за који није прибављена грађевинска дозвола, што је неопходан услов за упис права својине на згради или другом грађевинском објекту, а да је оспореним решењем Републичког геодетског завода 07 број 951-1456/07 од 12. децембра 2007. године одбијена жалба подносиоца уставне жалбе, јер је утврђено да подносилац никада није ни био корисник катастарске парцеле број 2820/7. Уставни суд штити право на мирно уживање имовине на начин да спречи органe државне власти у ограничавању или одузимању наведеног права, осим ако је то ограничење засновано на закону. У конкретном случају оспорена решења надлежних органа су утемељена на Закону о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима, па је стога Уставни суд оценио да подносиоцу уставне жалбе није повређено право гарантовано одредбама члана 58. Устава.
Уставни суд је оценио као неосноване и наводе подносиоца уставне жалбе у погледу повреде одредаба члана 197. Устава. Овим одредбама Устава се забрањује повратно дејство закона и других општих аката. То није у непосредној заштити људских и мањинских права и слобода зајемчених Уставом, те се на тим одредбама не може заснивати ни уставносудска заштита тих права путем уставне жалбе.
7. Разматрјући допуштеност уставне жалбе у погледу оспорене пресуде Врховног суда Србије У 3101/01 од 12. јуна 2002. године и уговора о купопродаји Ов. бр. 1435/76 од 15. септембра 1976. године, Уставни суд је утврдио да из наведених одредаба Устава и Закона о Уставном суду произлази да се уставна жалба може изјавити само против појединачног акта који је донет или радње која је извршена након проглашења Устава од 8. новембра 2006. године, као и да је једна од претпоставки за допуштеност уставне жалбе да је изјављена против појединачног акта (или радње) чији је доносилац државни орган или организација којој су поверена јавна овлашћења. Оспорена пресуда Врховног суда Србије У 3101/01 од 12. јуна 2002. године је донета пре ступања на снагу Устава, а уговор о купопродаји, по оцени Уставног суда, не представља појединачни правни акт подобан за оспоравање уставном жалбом у смислу одредаба Устава и Закона о Уставном суду. Из тих разлога Суд је оценио да уставну жалбу у овом делу треба одбацити, сагласно члану 36. став 1. тачка 4) Закона о Уставном суду, јер не постоје претпоставке утврђене Уставом и Законом за вођење поступка.
У погледу оспореног решења Републичког геодетског завода 07 број 951-1086/07 од 26. октобра 2007. године, Уставни суд констатује да њиме није одлучено о жалби подносиоца уставне жалбе, већ о жалби Слободана Милојевића, па како подносилац уставне жалбе није поступио по допису Уставног суда, односно није доставио овлашћење за заступање Слободана Милојевића, Суд је оценио да уставну жалбу у овом делу треба одбацити, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 3) Закона о Уставном суду, пошто у остављеном року нису отклоњени недостаци који онемогућавају поступање Суда.
8. На основу изложеног и одредаба члана 45. тачка 9), члана 46. тачка 9), члана 89. став 1. Закона о Уставном суду и члана 84. Пословника о раду Уставног суда, одлучено је као у изреци.
УСТАВНОГ СУДА
др Боса Ненадић