PRETRAGA SAJTA: RSS
Predmet: Уж-1320/2008
Datum donošenja odluke: 22.07.2010
Ishod: Odluka o odbijanju
Pravna oblast: Građansko pravo
Član i stav Ustava: Član 73. Stav 2.
Podnosilac: Dragan Momčilović i Đokica Jovanović
Pojmovni registar:
Napomena: -nije povređeno pravo na slobodu naučnog i umetničkog stvaranja iz člana 73. stav 2. Ustava

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Momčilovića i Đokice Jovanovića, obojice iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. jula 2010. godine, doneo je

 

O D L U K U 

 

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dragana Momčilovića i Đokice Jovanovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Nišu P. 2/06 od 27. decembra 2006. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Dragan Momčilović i Đokica Jovanović, obojica iz Niša, podneli su Ustavnom sudu 11. februara 2008. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Nišu P. 1/02 od 27. decembra 2005. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Gž. 38/06 od 12. jula 2006. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Rev. I  2543/07 od 27. oktobra 2007. godine i presude Okružnog suda u Nišu P. 2/06 od 27. decembra 2006. godine, zbog povrede prava na slobodu naučnog i umetničkog stvaranja zajemčenog odredbom člana 73. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Informacijom Ustavnog suda Su broj 1/51 od 24. novembra 2008. godine, usvojenom na sednici Suda 27. novembra 2008. godine, razdvojeni su postupci po navedenoj ustavnoj žalbi u predmetima Okružnog suda u Nišu P. 1/02 i P. 2/06 i formiran je novi predmet Už-1320/08 u kome je ustavnom žalbom osporena presuda P. 2/06 od 27. decembra 2006. godine.

Podnosioci ustavne žalbe navode da im je osporenim presudama, bez zakonskog osnova, uskraćeno da kao autori umetničkih dela koriste zakonom zajemčena moralna i materijalna prava, kao i da im nije nadoknađena šteta nastala uskraćivanjem prava. Takođe, navode da su 13. avgusta 2004. godine sa „Duvanskom industrijom Niš“ zaključili sporazum o vansudskom poravnanju kojim su ustupili samo pojedina imovinska prava autora, i to ona prava koja su vezana za angažovanje na poslovima dizajniranja logotipa i ambalaže, dok moralna autorska prava, saglasno Zakonu o autorskim pravima nisu ni mogli preneti. Stoga predlažu da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporene presude i naloži prvostepenom sudu da u ponovnom postupku pravilno primeni zakon i otkloni štetne posledice osporenih odluka po podnosioce ustavne žalbe. 

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Okružnog suda u Nišu P. 1/02 i P. 2/06 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su, kao tužioci, 11. januara 2002. godine Okružnom sudu u Nišu podneli tužbu protiv tuženog DIN ''Fabrika duvana'' a.d. Niš (u daljem tekstu: DIN), radi utvrđenja svojih autorskih prava i naknade štete zbog povrede autorskih prava na logotipu i dizajnu ambalaže za određene vrste cigareta.

U toku trajanja navedenog parničnog postupka parnične stranke su 13. avgusta 2004. godine zaključile sporazum o vansudskom poravnanju u kome je navedeno: da su ovim ugovorom parnične stranke trajno i konačno uredile svoje međusobne odnose u vezi sa celokupnim potraživanjima i dugovanjima čije namirenje je predmet sporazuma (član 1.); da tužiocima nisu plaćene naknade u vezi sa dizajniranjem logotipa i ambalaže Classic i Classic Light za vreme trajanja radnog odnosa u Izdavačkom preduzeću ''Gradina'', iz koga su 1993. godine preuzeti u radni odnos u DIN, te da je DIN saglasan da im se pomenuta naknada isplati za period u kojem su bili u radnom odnosu u preduzeću ''Gradina'', najkasnije do 20. avgusta 2004. godine (član 2. i član 3. stav 1.); da su se tužioci obavezali da će se odmah po izvršenom plaćanju odreći tužbenog zahteva u predmetu P. 1/02 koji se vodi pred Okružnim sudom u Nišu, a da se DIN obavezao da tužiocu Draganu Momčiloviću obezbedi stan u zakup, pod uslovima iz internog pravilnika do 20. avgusta 2004. godine, nakon čijeg će zakupljivanja Dragan Momčilović povući tužbu i odreći se tužbenog zahteva u predmetu P. 2872/03 koji se vodi pred Opštinskim sudom u Nišu (član 3. st. 2. i 3.); da su tužioci prihvatili da im DIN u celosti isplati iznose iz člana 3, kao i da su se saglasili da se isplatom navedenih iznosa, kao i isplatom naknade punomoćniku od 15% naplaćenog iznosa, predviđenih članom 7. ovog sporazuma, gase sva njihova potraživanja prema DIN-u (član 4.); da su tužioci izjavili da izuzev eventualnog sudskog postupka u slučaju neispunjenja obaveza DIN po ovom sporazumu, neće inicirati bilo kakav sudski postupak koji se odnosi na priznanje ili zaštitu njihovih autorskih, moralnih i materijalnih prava, odnosno na potraživanje bilo kakve materijalne naknade na ime korišćenja autorskih prava u vezi sa logotipom ili ambalažom Classic i Classic Light, uključujući i naknadu štete ili izgubljenu dobit, kao i da neće pokrenuti bilo kakav postupak pred nadležnim organom u cilju dokazivanja i/ili registrovanja i/ili ostvarivanja bilo kakvog autorskog prava u vezi sa logotipom ili ambalažom Classic i Classic Light (član 8. st. 3. i 4.).

Osporena presuda Okružnog suda u Nišu P. 2/06 od 27. decembra 2006. godine doneta je u ponovnom postupku pred prvostepenim sudom, nakon što je presudom Vrhovnog suda Srbije Gž. 38/06 od 12. jula 2006. godine, u postupku po žalbi tužioca, ukinuta presuda Okružnog suda u Nišu P. 1/02 od 27. decembra 2005. godine u delu u kome je odbijen zahtev tužioca za utvrđivanje autorskih prava i povredu autorskih prava tužilaca i odbijen njihov tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da odmah prestane sa povredom autorskih prava na logotipu i dizajnu ambalaže određenih vrsta cigareta, te je u ukinutom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Presudom Okružnog suda u Nišu P. 2/06 od 27. decembra 2006. godine odlučeno je sledeće: u stavu 1. izreke utvrđeno je da logotip i dizajn kompletne ambalaže za cigarete „Klasik“ i „Klasik lajt“ i logotip za cigarete ''Klasik blu“, „Klasik internacional“, „Klasik lajt 100“ i „Klasik lajt 85'' predstavlja autorsko delo - originalnu duhovnu tvorevinu tužilaca, te su im priznata sva moralna prava autora na logotipu i dizajnu kompletne ambalaže za cigarete „Klasik“ i „Klasik lajt“ i logotipu za cigarete ''Klasik blu“, „Klasik internacional“, „Klasik lajt 100“ i „Klasik lajt 85''; u stavu 2. izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim su tražili da se utvrdi povreda njihovih autorskih prava na logotipu i dizajnu kompletne ambalaže za cigarete „Klasik“, „Klasik lajt“, „Klasik blu“, „Klasik internacional“, „Klasik lajt 100“ i „Klasik lajt 85“, učinjena od strane tuženog, a koja se sastoji u iskorišćavanju logotipa i dizajna kompletne ambalaže za cigarete „Klasik“, „Klasik lajt“, Klasik blu“, „Klasik internacional“, „Klasik lajt 100“ i „Klasik lajt 85“, kao predmeta zaštite, neovlašćenom upotrebom neovlašćeno umnoženih primeraka, proizvodnje i reklamiranja u cilju prodaje, te da se tuženom naloži da odmah prestane sa povredom autorskih prava na logotipu i dizajnu kompletne ambalaže za navedene cigarete čiji su autori tužioci i da se tuženom zabrani da to ubuduće čini ukoliko nosioci autorskog prava ne daju saglasnost za namensku upotrebu njihovog autorskog dela, kao i zahtev tužilaca kojim su tražili da im tuženi naknadi troškove parničnog postupka; u stavu 3. izreke tužioci su obavezani da tuženom solidarno naknade troškove parničnog postupka u opredeljenom novčanom iznosu. U obrazloženju pomenute presude navodi se da su stranke, prema sadržaju sporazuma o vansudskom poravnanju zaključenog 13. avgusta 2004. godine u Nišu, koji nije ni raskinut niti je pravnosnažnom odlukom poništen, uredile svoje odnose, kako u pogledu utvrđivanja i povrede prava tužilaca, tako i u pogledu naknade na ime iskorišćavanja njihovog autorskog dela i naknade na ime povrede njihovog ugleda, te da tužioci ne mogu podnositi dalje zahteve po osnovu povrede njihovih moralnih i imovinskih prava. Dalje se navodi da kako se na osnovu važećih zakonskih odredaba moralna prava autora ne mogu prenositi ugovorom, stoga u navedenom delu sporazum ne proizvodi pravno dejstvo.

Presudom Vrhovnog suda Srbije Gž. 34/07 od 5. septembra 2007. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Okružnog suda u Nišu P. 2/06 od 27. decembra 2006. godine u st. 2. i 3. izreke. U obrazloženju te presude se navodi da je prvostepeni sud dao pravilne i jasne razloge koje je u potpunosti prihvatio i drugostepeni sud, zato što su se tužioci sporazumom sa tuženim odrekli prava na pokretanje bilo kakvog postupka pred nadležnim organom u cilju dokazivanja i/ili registrovanja i/ili ostvarivanja bilo kakvog autorskog prava u vezi sa logotipom ili ambalažom pomenutih cigareta, na osnovu odredbe zakona koja je bila na snazi u vreme zaključenja vansudskog poravnanja kojom je predviđeno da autor može ustupiti pojedina ili sva imovinska prava na delu drugom licu.

Presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. I 770/08 od 15. maja 2008. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Gž. 34/07 od 5. septembra 2007. godine. U obrazloženju revizijske presude se navodi da pobijana odluka nema nedostatke zbog kojih se ne može ispitati, da izreka nije nerazumljiva, da ne protivreči sama sebi niti razlozima presude, već ima dovoljno jasne i potpune razloge o bitnim činjenicama, da je na potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo, te da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da tužioci nakon zaključenog sporazuma neosnovano traže utvrđivanje povrede njihovih moralnih prava i nalaganje tuženom da odmah prestane sa povredom njihovih autorskih prava, kao i da se zabrani tuženom da to ubuduće čini.

Ustavni sud je konstatovao da je u momentu podnošenja ustavne žalbe podnosilaca protiv osporene presude Okružnog suda u Nišu P. 2/06 od 27. decembra 2006. godine, već bila doneta drugostepena presuda Vrhovnog suda Srbije Gž. 34/07 od 5. septembra 2007. godine, kojom je odluka prvostepenog suda potvrđena u st. 2. i 3. izreke, dok je u toku postupka pred Ustavnim sudom doneta i revizijska presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. I  770/08 od 15. maja 2008. godine, kojom je revizija podnosilaca ustavne žalbe odbijena kao neosnovana. Ustavni sud je u toku postupka po ustavnoj žalbi imao u vidu sadržinu i drugostepene i revizijske presude, ali se svojom odlukom odredio samo prema osporenoj prvostepenoj presudi čiji su poništaj podnosioci ustavne žalbe tražili, iz razloga što ustavnu žalbu na nove okolnosti u postupku nisu dopunili. 

4. Odredbom člana 73. stav 2. Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom poziva, utvrđeno je da se autorima naučnih i umetničkih dela jemče moralna i materijalna prava, u skladu sa zakonom.

Zakonom o autorskim i srodnim pravima („Službeni list SRJ“, broj 24/98), koji je bio na snazi u vreme zaključenja predmetnog vansudskog poravnanja, bilo je propisano da se moralna prava autora ne mogu prenositi ugovorom (član 54.); da autor, odnosno njegov pravni sledbenik može ustupiti pojedina ili sva imovinska prava na svome delu drugom licu (član 55.); da se u sumnji o sadržini i obimu prava koje se ustupa, odnosno prenosi autorskim ugovorom smatra da je ustupljeno, odnosno preneseno manje prava (član 62. stav 1.); da ako se korišćenjem autorskog dela ostvari dobit koja je u očiglednoj nesrazmeri sa ugovorenom autorskom naknadom, autor, odnosno njegov naslednik ima pravo da traži izmenu autorskog ugovora radi otklanjanja te nesrazmere, da pravo iz stava 1. ovog člana zastareva u roku od dve godine od dana saznanja za postojanje nesrazmere, a najduže u roku od šest godina od kraja godine u kojoj je nesrazmera nastupila, kao i da se autor, odnosno njegov naslednik ne može unapred odreći svog prava iz stava 1. ovog člana (član 64. st. 1, 2. i 3.).

Zakonom o autorskom i srodnim pravima („Službeni list SCG“, broj 61/04), koji je važio u vreme donošenja osporenih presuda, bilo je propisano da se ugovori koji su zaključeni do dana stupanja na snagu ovog zakona izvršavaju u skladu sa zakonom koji je važio u vreme zaključenja ugovora, kao i da se na ugovore iz stava 1. ovog člana primenjuju odredbe čl. 68. i 69. ovog zakona (član 193. st. 1. i 2.). Odredbama člana 68. istog zakona bilo je propisano: da ako se korišćenjem autorskog dela ostvari dobit koja je u očiglednoj nesrazmeri sa ugovorenom autorskom naknadom, autor, odnosno njegov naslednik ima pravo da traži izmenu autorskog ugovora radi otklanjanja te nesrazmere (stav 1.); da ako autorska naknada nije ugovorena a prihod ostvaren korišćenjem autorskog dela premašuje troškove njegovog korišćenja u meri koja omogućuje plaćanje autorske naknade, autor, odnosno njegov naslednik ima pravo da traži izmenu autorskog ugovora radi ugovaranja naknade (stav 2.); da pravo iz st. 1. i 2. ovog člana zastareva u roku od dve godine od dana saznanja za postojanje nesrazmere, odnosno za prihod ostvaren korišćenjem autorskog dela, a najduže u roku od šest godina od kraja godine u kojoj je nesrazmera nastupila, odnosno u kojoj je prihod ostvaren (stav 3.); da se autor, odnosno njegov naslednik ne može unapred odreći svog prava iz st. 1. i 2. ovog člana (stav 4.); da je radi ostvarivanja prava iz st. 1. i 2. ovog člana, korisnik autorskog dela dužan da autoru, odnosno njegovom nasledniku pruži verodostojne podatke o ekonomskim efektima korišćenja autorskog dela, u roku od mesec dana od dana upućivanja zahteva (stav 5.).

Zakonom o obligacionim odnosima (''Službeni list SFRJ'', br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89, ''Službeni list SRJ'', br. 31/93, 22/99 i 44/99 i ''Službeni glasnik RS'',  broj 115/05) propisano je: da ugovorom o poravnanju lica između kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravnom odnosu, pomoću uzajamnih popuštanja prekidaju spor, odnosno uklanjaju neizvesnost i određuju svoja uzajamna prava i obaveze (član 1089. stav 1.); da se popuštanje može sastojati, između ostalog, u delimičnom ili potpunom priznavanju nekog zahteva, u uzimanju na sebe neke nove obaveze, u smanjenju kamatne stope, u produženju roka, u pristajanju na delimične otplate, u davanju prava na odustanicu, a kad samo jedna strana popusti drugoj, na primer, prizna pravo druge strane, to nije priznanje, te ne podleže pravilima o poravnanju (član 1090. st. 1. i 3.); da za ugovor o poravnanju važe opšte odredbe o dvostranim ugovorima, ako za njega nije što drugo predviđeno (član 1093. stav 1.); da se zbog prekomernog oštećenja ne može tražiti poništenje poravnanja (član 1094.).     

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocima ustavne žalbe nisu povređena prava garantovana odredbom člana 73. stav 2. Ustava.

Po nalaženju Ustavnog suda, prilikom donošenja osporene presude, na osnovu svojih zakonom propisanih ovlašćenja, prvostepeni sud je dao ustavnopravno prihvatljive razloge kada je ocenio da ne postoji pravni osnov da se utvrdi je DIN povredio autorska prava podnosilaca ustavne žalbe, da mu se naloži da prestane sa povredama, kao i da mu se zabrani da to ubuduće čini. Naime, parnične stranke su zaključile sporazum o vansudskom poravnanju kojim su regulisale sve svoje međusobne odnose i kojim su se sporazumele da će isplatom iznosa od po 95.000 evra u neto iznosu svakom od podnosilaca biti ugašena sva njihova potraživanja prema DIN-u. Stoga su eventualno učinjene povrede autorskih prava od strane tuženog u predmetnom parničnom postupku konvalidirane isplatom povodom sporazuma, jer su svoja imovinska prava na autorskom delu podnosioci ustupili bez ikakvog ograničenja. Kako su se podnosioci slobodnom izjavom volje odrekli potraživanja po osnovu materijalne naknade za autorsko delo, ovu naknadu nisu mogli ni tražiti niti ostvariti u sudskom postupku, pa je postupajući sud njihov zahtev odbio, ne povređujući time njihova autorska prava garantovana Ustavom i zakonom. 

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neosnovana, te je primenom odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu odbio.

6. Na osnovu svega navedenog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

                                                                                                                                 PREDSEDNIK

                                                                                                                                 USTAVNOG SUDA

                                                                                                                                 dr Bosa Nenadić

 


• Na vrh stranice