PRETRAGA SAJTA: RSS
Predmet: Уж-195/2008
Datum donošenja odluke: 22.07.2010
Ishod: Odluka o odbijanju
Pravna oblast: Građansko pravo
Član i stav Ustava: Član 73. Stav 2.
Podnosilac: Dragan Momčilović i Đokica Jovanović
Pojmovni registar:
Napomena: -nije povređeno pravo na slobodu naučnog i umetničkog stvaralaštva iz člana 73. stav 2. Ustava

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Momčilovića i Đokice Jovanovića, obojice iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. jula 2010. godine, doneo je

 

O D L U K U 

 

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dragana Momčilovića i Đokice Jovanovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Nišu P. 1/02 od 27. decembra 2005. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Gž. 38/06 od 12. jula 2006. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. I 2543/07 od 24. oktobra 2007. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Dragan Momčilović i Đokica Jovanović, obojica iz Niša, podneli su Ustavnom sudu 11. februara 2008. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Nišu P. 1/02 od 27. decembra 2005. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Gž. 38/06 od 12. jula 2006. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Rev. I  2543/07 od 27. oktobra 2007. godine i presude Okružnog suda u Nišu P. 2/06 od 27. decembra 2006. godine, zbog povrede prava na slobodu naučnog i umetničkog stvaranja zajemčenog odredbom člana 73. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Informacijom Ustavnog suda Su broj 1/51 od 24. novembra 2008. godine, usvojenom na sednici Suda 27. novembra 2008. godine, razdvojeni su postupci po navedenoj ustavnoj žalbi u predmetima Okružnog suda u Nišu P. 1/02 i P. 2/06 i formiran je novi predmet Už-1320/08 u kome je ustavnom žalbom osporena presuda P. 2/06 od 27. decembra 2006. godine.

Podnosioci ustavne žalbe navode da im je osporenim presudama, bez zakonskog osnova, uskraćeno da kao autori umetničkih dela koriste zakonom zajemčena moralna i materijalna prava, kao i da im nije nadoknađena šteta nastala uskraćivanjem prava. Takođe, navode da su 13. avgusta 2004. godine sa „Duvanskom industrijom Niš“ zaključili sporazum o vansudskom poravnanju kojim su ustupili samo pojedina imovinska prava autora, i to ona prava koja su vezana za angažovanje na poslovima dizajniranja logotipa i ambalaže, dok moralna autorska prava, saglasno Zakonu o autorskim pravima nisu ni mogli preneti. Stoga predlažu da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporene presude i naloži prvostepenom sudu da u ponovnom postupku pravilno primeni zakon i otkloni štetne posledice osporenih odluka po podnosioce ustavne žalbe. 

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Okružnog suda u Nišu P. 1/02 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su, kao tužioci, 11. januara 2002. godine Okružnom sudu u Nišu podneli tužbu protiv tuženog DIN ''Fabrika duvana'' a.d. Niš (u daljem tekstu: DIN), radi utvrđenja svojih autorskih prava i naknade štete zbog povrede autorskih prava na logotipu i dizajnu ambalaže za određene vrste cigareta.

U toku trajanja navedenog parničnog postupka parnične stranke su 13. avgusta 2004. godine zaključile sporazum o vansudskom poravnanju u kome je navedeno: da su ovim ugovorom parnične stranke trajno i konačno uredile svoje međusobne odnose u vezi sa celokupnim potraživanjima i dugovanjima čije namirenje je predmet sporazuma (član 1.); da tužiocima nisu plaćene naknade u vezi sa dizajniranjem logotipa i ambalaže Classic i Classic Light za vreme trajanja radnog odnosa u Izdavačkom preduzeću ''Gradina'', iz koga su 1993. godine preuzeti u radni odnos u DIN, te da je DIN saglasan da im se pomenuta naknada isplati za period u kojem su bili u radnom odnosu u preduzeću ''Gradina'', najkasnije do 20. avgusta 2004. godine (član 2. i član 3. stav 1.); da su se tužioci obavezali da će se odmah po izvršenom plaćanju odreći tužbenog zahteva u predmetu P. 1/02 koji se vodi pred Okružnim sudom u Nišu, a da se DIN obavezao da tužiocu Draganu Momčiloviću obezbedi stan u zakup, pod uslovima iz internog pravilnika do 20. avgusta 2004. godine, nakon čijeg će zakupljivanja Dragan Momčilović povući tužbu i odreći se tužbenog zahteva u predmetu P. 2872/03 koji se vodi pred Opštinskim sudom u Nišu (član 3. st. 2. i 3.); da su tužioci prihvatili da im DIN u celosti isplati iznose iz člana 3, kao i da su se saglasili da se isplatom navedenih iznosa, kao i isplatom naknade punomoćniku od 15% naplaćenog iznosa, predviđenih članom 7. ovog sporazuma, gase sva njihova potraživanja prema DIN-u (član 4.); da su tužioci izjavili da izuzev eventualnog sudskog postupka u slučaju neispunjenja obaveza DIN po ovom sporazumu, neće inicirati bilo kakav sudski postupak koji se odnosi na priznanje ili zaštitu njihovih autorskih, moralnih i materijalnih prava, odnosno na potraživanje bilo kakve materijalne naknade na ime korišćenja autorskih prava u vezi sa logotipom ili ambalažom Classic i Classic Light, uključujući i naknadu štete ili izgubljenu dobit, kao i da neće pokrenuti bilo kakav postupak pred nadležnim organom u cilju dokazivanja i/ili registrovanja i/ili ostvarivanja bilo kakvog autorskog prava u vezi sa logotipom ili ambalažom Classic i Classic Light (član 8. st. 3. i 4.).     

Osporenom presudom Okružnog suda u Nišu P. 1/02 od 27. decembra 2005. godine, u stavu 1. izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, kojim su tražili: da se utvrdi da logotip i dizajn kompletne ambalaže za cigarete „Klasik Lajt“ predstavlja autorsko delo - originalnu duhovnu tvorevinu tužilaca, te da im se priznaju sva autorska prava na logitipu i dizajnu kompletne ambalaže za cigarete „Klasik“ i „Klasik lajt“; da se utvrdi da logotip za cigarete „Klasik blu“, „Klasik internacional“, „Klasik lajt 100“ i „Klasik lajt 85“ predstavlja autorsko delo - originalnu duhovnu tvorevinu tužilaca, te da im se priznaju sva autorska prava na logotipu za cigarete „Klasik blu“, „Klasik internacional“, „Klasik lajt 100“ i „Klasik lajt 85“; da se utvrdi povreda autorskih prava tužilaca na logotipu i dizajnu kompletne ambalaže za cigarete „Klasik“, „Klasik lajt“, „Klasik blu“, „Klasik internacional“, „Klasik lajt 100“ i „Klasik lajt 85“ učinjena od strane  tuženog, a koja se sastoji u iskorišćavanju logotipa i dizajna kompletne ambalaže za cigarete „Klasik“, „Klasik lajt“, Klasik blu“, „Klasik internacional“, „Klasik lajt 100“ i „Klasik lajt 85“, kao predmeta zaštite, neovlašćenom upotrebom neovlašćeno umnoženih primeraka, proizvodnje i reklamiranja u cilju prodaje: da se tuženom naloži da odmah prestane sa povredom autorskih prava tužilaca na logotipu i dizajnu kompletne ambalaže za cigarete „Klasik“, „Klasik lajt“, „Klasik blu“, „Klasik internacional“, „Klasik lajt 100“ i „Klasik lajt 85“, kao i da se tuženom zabrani da to ubuduće čini ukoliko nosioci autorskog prava ne daju saglasnost za namensku upotrebu njihovog autorskog dela; da se tuženi obaveže da za svako iskorišćavanje autorskog dela logotipa i dizajna kompletne amblaže za cigarete „Klasik“, „Klasik lajt“, Klasik blu“, „Klasik internacional“, „Klasik lajt 100“ i „Klasik lajt 85“, u periodu od 1. septembra 2004. godine do dana veštačenja, isplati tužiocima iznos od ukupno 438.358.792,50 dinara, sa zateznom kamatom obračunatom od 11. januara 2002. godine, kao dana podnošenja tužbe, do konačne isplate; da se tuženi obaveže da zbog povrede moralnih prava autora logotipa i dizajna kompletne ambalaže za cigarete „Klasik“, „Klasik lajt“, Klasik blu“, „Klasik internacional“, „Klasik lajt 100“ i „Klasik lajt 85“, a koja povreda se sastoji u iskorišćavanju autorskih dela tužilaca na način koji ugrožava njihov ugled usled neadekvatnog korišćenja prilikom upotrebe van originalnog pakovanja u različitim marketinškim postupcima, isplati tužiocima iznos od ukupno 6.000.000,00 dinara, sa zateznom kamatom obračunatom od 11. januara 2002. godine kao dana podnošenja tužbe, a sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude. Stavom 2. izreke navedene presude tužioci su obavezani da solidarno nadoknade tuženom opredeljeni novčani iznos na ime troškova parničnog postupka.

U obrazloženju osporene prvostepene presude navodi se da su stranke zaključile sporazum o vansudskom poravnanju, 13. avgusta 2004. godine u Nišu, koji nije raskinut, niti je pravosnažnom odlukom poništen, a kojim su uredile svoje odnose, kako u pogledu utvrđivanja i povrede prava tužilaca, tako i u pogledu naknade na ime iskorišćavanja njihovih autorskog dela i na ime povrede njihovog ugleda, te da stoga tužioci ne mogu podnositi dalje zahteve po istom osnovu.

Osporena presuda Okružnog suda u Nišu P.1/02 od 27. septembra 2005. godine je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Gž. 38/06 od 12. jula 2006. godine, u postupku po žalbi tužioca, potvrđena u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilaca za naknadu štete po osnovu iskorišćavanja autorskog dela i po osnovu povrede moralnih prava autora, a ukinuta u delu u kome je odbijen tužbeni zahtev za utvrđivanje autorskih prava i povredu autorskih prava tužilaca i odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da odmah prestane sa povredom autorskih prava na logotipu i dizajnu ambalaže navedenih cigareta, te je u ukinutom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. I 2543/07 od 24. oktobra 2007. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Gž. 38/06 od 12. jula 2006. godine. U obrazloženju revizijske presude je navedeno: da su pobijane odluke jasne, obrazložene i neprotivurečne; da je na potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo; da zakonske norme ne dopuštaju poništenje sporazuma o vansudskom poravnanju zbog prekomernog oštećenja; da su se tužioci u odnosu na tuženog sporazumom odrekli potraživanja po osnovu materijalne naknade na ime korišćenja autorskih prava, naknade štete i izgubljene dobiti, te da se stoga navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost pobijenih odluka. Navedeno je i to da prvostepeni sud, odbijajući zahtev tužilaca da tuženi dostavi dokaze o ekonomskim efektima iskorišćavanja autorskog dela i time ostvarene dobiti, nije učinio bitnu povredu postupka, jer tužiocima nije nezakonitim postupanjem ili propuštanjem dostavljanja uskraćena mogućnost raspravljanja pred sudom.     

4. Odredbom člana 73. stav 2. Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom poziva, utvrđeno je da se autorima naučnih i umetničkih dela jemče moralna i materijalna prava, u skladu sa zakonom.

Zakonom o autorskim i srodnim pravima („Službeni list SRJ“, broj 24/98), koji je bio na snazi u vreme zaključenja predmetnog vansudskog poravnanja, bilo je propisano da se moralna prava autora ne mogu prenositi ugovorom (član 54.); da autor, odnosno njegov pravni sledbenik može ustupiti pojedina ili sva imovinska prava na svome delu drugom licu (član 55.); da se u sumnji o sadržini i obimu prava koje se ustupa, odnosno prenosi autorskim ugovorom smatra da je ustupljeno, odnosno preneseno manje prava (član 62. stav 1.); da ako se korišćenjem autorskog dela ostvari dobit koja je u očiglednoj nesrazmeri sa ugovorenom autorskom naknadom, autor, odnosno njegov naslednik ima pravo da traži izmenu autorskog ugovora radi otklanjanja te nesrazmere, da pravo iz stava 1. ovog člana zastareva u roku od dve godine od dana saznanja za postojanje nesrazmere, a najduže u roku od šest godina od kraja godine u kojoj je nesrazmera nastupila, kao i da se autor, odnosno njegov naslednik ne može unapred odreći svog prava iz stava 1. ovog člana (član 64. st. 1, 2. i 3.).

Zakonom o autorskom i srodnim pravima („Službeni list SCG“, broj 61/04), koji je važio u vreme donošenja osporenih presuda, bilo je propisano da se ugovori koji su zaključeni do dana stupanja na snagu ovog zakona izvršavaju u skladu sa zakonom koji je važio u vreme zaključenja ugovora, kao i da se na ugovore iz stava 1. ovog člana primenjuju odredbe čl. 68. i 69. ovog zakona (član 193. st. 1. i 2.). Odredbama člana 68. istog zakona bilo je propisano: da ako se korišćenjem autorskog dela ostvari dobit koja je u očiglednoj nesrazmeri sa ugovorenom autorskom naknadom, autor, odnosno njegov naslednik ima pravo da traži izmenu autorskog ugovora radi otklanjanja te nesrazmere (stav 1.); da ako autorska naknada nije ugovorena a prihod ostvaren korišćenjem autorskog dela premašuje troškove njegovog korišćenja u meri koja omogućuje plaćanje autorske naknade, autor, odnosno njegov naslednik ima pravo da traži izmenu autorskog ugovora radi ugovaranja naknade (stav 2.); da pravo iz st. 1. i 2. ovog člana zastareva u roku od dve godine od dana saznanja za postojanje nesrazmere, odnosno za prihod ostvaren korišćenjem autorskog dela, a najduže u roku od šest godina od kraja godine u kojoj je nesrazmera nastupila, odnosno u kojoj je prihod ostvaren (stav 3.); da se autor, odnosno njegov naslednik ne može unapred odreći svog prava iz st. 1. i 2. ovog člana (stav 4.); da je radi ostvarivanja prava iz st. 1. i 2. ovog člana, korisnik autorskog dela dužan da autoru, odnosno njegovom nasledniku pruži verodostojne podatke o ekonomskim efektima korišćenja autorskog dela, u roku od mesec dana od dana upućivanja zahteva (stav 5.).

Zakonom o obligacionim odnosima (''Službeni list SFRJ'', br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89, ''Službeni list SRJ'', br. 31/93, 22/99 i 44/99 i ''Službeni glasnik RS'', broj 115/05) propisano je: da ugovorom o poravnanju lica između kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravnom odnosu, pomoću uzajamnih popuštanja prekidaju spor, odnosno uklanjaju neizvesnost i određuju svoja uzajamna prava i obaveze (član 1089. stav 1.); da se popuštanje može sastojati, između ostalog, u delimičnom ili potpunom priznavanju nekog zahteva, u uzimanju na sebe neke nove obaveze, u smanjenju kamatne stope, u produženju roka, u pristajanju na delimične otplate, u davanju prava na odustanicu, a kad samo jedna strana popusti drugoj, na primer, prizna pravo druge strane, to nije priznanje, te ne podleže pravilima o poravnanju (član 1090. st. 1. i 3.); da za ugovor o poravnanju važe opšte odredbe o dvostranim ugovorima, ako za njega nije što drugo predviđeno (član 1093. stav 1.); da se zbog prekomernog oštećenja ne može tražiti poništenje poravnanja (član 1094.).     

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nisu povređena prava garantovana odredbom člana 73. stav 2. Ustava.

Prema nalaženju Ustavnog suda, pri donošenju osporenih presuda, na osnovu svojih zakonom propisanih ovlašćenja, prvostepeni, drugostepeni i revizijski sud su dali ustavnopravno prihvatljive razloge kada su ocenili da ne postoji pravni osnov da se podnosiocima ustavne žalbe naknadi šteta nastala uskraćivanjem korišćenja njihovih autorskih prava. Naime, zaključivanjem Sporazuma o vansudskom poravnanju i odricanjem od bilo kakve naknade po osnovu povrede materijalnih i moralnih autorskih prava zajemčenih Ustavom i zakonom, uz istovremeno prihvatanje protivčinidbe od strane saugovarača, podnosioci ustavne žalbe su ostali prekludirani u delu svojih prava koji se odnosi na predmetno obeštećenje. Kako su se podnosioci slobodnom izjavom volje odrekli potraživanja po osnovu materijalne naknade za autorsko delo, to ovu naknadu nisu mogli ni tražiti, niti ostvariti u sudskom postupku, pa su postupajući sudovi njihov zahtev odbili, ne povređujući time materijalna prava autora garantovana Ustavom i zakonom. 

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neosnovana, te je, primenom odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu odbio.

6. Na osnovu svega navedenog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

                                                                                                                                PREDSEDNIK

                                                                                                                                USTAVNOG SUDA

                                                                                                                               dr Bosa Nenadić

 


• Na vrh stranice