PRETRAGA SAJTA: RSS
Predmet: VIIУ-171/2008
Datum donošenja odluke: 02.06.2011
Podatak o objavljivanju: "Službeni glasnik RS", broj 50/2011
Ishod: Odluka o zabrani
Osporeni akt: Predlog Republičkog javnog tužilaštva za zabranu rada organizacije "Nacionalni stroj"
Vrsta postupka:
  • Zabrana rada
    • udruženja građana
Pojmovni registar:
Napomena: - zabrana delovanja tajnog udruženja

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić,  dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 3. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. juna 2011. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

            1. Utvrđuje se da je organizacija "Nacionalni stroj" tajno udruženje,  čije je delovanje zabranjeno saglasno Ustavu.

            2. Zabranjuje se upis u odgovarajući registar koji vodi nadležni organ, udruženja, odnosno političke stranke sa programskim ciljevima i/ili  nazivom organizacije iz tačke 1.

             3. Zabranjuje se organizaciji iz tačke 1. da deluje, promoviše i širi svoje programske ciljeve i ideje.

          4. Državni i drugi organi i organizacije su dužni da u okviru svojih nadležnosti i ovlašćenja preduzmu mere u cilju sprovođenju ove odluke.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

            Republičko javno tužilaštvo podnelo je Ustavnom sudu predlog za zabranu rada „tajne političke stranke (političke organizacije) "Nacionalni stroj“ zbog, kako se navodi, delovanja koje je usmereno na izazivanje rasne i nacionalne mržnje. Predlagač smatra da se iz Statuta, Programa i Proglasa "Nacionalnog stroja" jasno utvrđuje da je ova organizacija nastala sa ciljem razaranja Ustavom predviđenih sloboda i prava građana Srbije, načela građanske demokratije, ljudskih i manjinskih prava, sloboda i pripadnosti evropskim principima i vrednostima, suprotno zabrani diskriminacije utvrđenoj članom 21. Ustava i slobodi udruživanja zajemčenoj članom 55. Ustava. Takođe, predlagač ističe da se osnovanost predloga za zabranu rada ove političke organizacije potvrđuje i krivičnim postupkom koji se vodi pred Okružnim sudom u Novom Sadu u predmetu K. br. 1/06 u kome je doneta prvostepena nepravosnažna presuda, a tokom koga su se okrivljeni deklarisali kao aktivisti "Nacionalnog stroja", kao i izveštajem Ministarstva unutrašnjih poslova.

Kao razlog za zabranu, predlagač navodi da je vršeći funkciju krivičnog progona učinilaca krivičnih dela, posebno kada je reč o krivičnim delima protiv ustavnog uređenja i bezbednosti SRJ, počev od 2005. godine uočio kao izvršioce krivičnog dela izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora i netrpeljivosti iz člana 134. Krivičnog zakonika SRJ pripadnike političke organizacije "Nacionalni stroj", da delatnost ove organizacije traje i danas, pa je očigledno da dosadašnje mere nisu dale rezultate, te da su, imajući u vidu odredbe Statuta, Programa i Proglasa za političko delovanje ove organizacije, ispunjeni uslovi za zabranu njenog delovanja, s obzirom na to da je Statutom političke organizacije "Nacionalni stroj" predviđeno da je to politička organizacija propagandno-edukativnog karaktera čiji se pogled zasniva na ideji nacionalne slobode, socijalne pravde i rasnog identiteta čiji je cilj očuvanje i preporod zdravih vrednosti srpske nacije kao sastavnog dela bele rase i duhovni, umni i telesni napredak svakog pojedinca unutar naše nacije i da je "Nacionalni stroj" savez rasno svesnih nacionalista na jednom putu sa istim ciljem. Dalje se navodi da je Statutom ove organizacije predviđeno da aktivista "Nacionalnog stroja" može biti isključivo pripadnik bele arijevske rase, koji mora biti svestan u svakom momentu da je predstavnik napred opisane ideje i da u skladu sa njom živi i širi je na sve raspoložive načine. Ukazuje se da osnovni smisao njihove ideologije naročito potvrđuje Program organizacije, u kome se zahteva ujedinjenje svih srpskih zemalja u jedinstvenu srpsku nacionalnu državu koja osigurava postojanje i preporod srpske nacije u veličini slovenskog arijevskog nasleđa, pretežno dinarskog podrasnog tipa i u kome se ističe verovanje u biološku nejednakost kako među pojedincima, tako i među rasama, navođenjem da su fizičke, mentalne i moralne rasne karakteristike nasledne i nepromenjive, a da će se članovi ove organizacije zalagati za sprovođenje eugenskog programa kao napretka ljudske vrste i da će zabraniti svaki oblik rasnog mešanja. Predlagač takođe navodi da Proglas za političko delovanje "Nacionalnog stroja" ukazuje da se radi o tajnoj organizaciji, jer se aktivistima nalaže da svaku priču vezanu za svoje aktivnosti ne pričaju preko telefona, da ne zaborave da, ako poseduju računar, hard disk ostavlja neizbrisive tragove, da kompromitujuće stvari ne drže u kući, da planove i aktivnosti organizacije ne treba da zna niko osim samih učesnika. U prilog tajnosti ove organizacije, po navodima predlagača, govore i odredbe Statuta po kojima "Nacionalni stroj" nema vođu ni vođstvo, nema svoje zvanične prostorije ili poštansku adresu i nema zvanično članstvo, već se kontakti uspostavljaju lično – po preporuci ili e-mail-om.

            Uz predlog su dostavljeni izveštaj Ministarstva unutrašnjih poslova - Direkcije policije - Policijske uprave za grad Beograd od 14. oktobra 2008. godine, izreka i deo obrazloženja presude Okružnog suda u Novom Sadu K.1/06 od 10. novembra 2006. godine, Statut i Program organizacije čija se zabrana predlaže.

II

            Uvidom u dostavljenu dokumentaciju Ustavni sud je utvrdio sledeće:

            a) Prema tekstu Statuta, "Nacionalni stroj" je:

            - politička organizacija propagandno-edukativnog karaktera (član 1.) i savez rasno svesnih nacionalista (član 5.);

            - nema vođu ni vođstvo i svaki vid aktivnosti se vrši putem sopstvene volje na ličnu odgovornost, u skladu sa programom i statutom, kao i principima za koje se zalažu (član 6.);

            - zvanično obeležje je krst sa četiri ocila u okviru naziva "Nacionalni stroj" (član 8.);

            - nema svoje zvanične prostorije ili poštansku adresu, kontakti se uspostavljaju lično - po preporuci ili e-mail-om (član 10.), svako objavljivanje uočljivih slika ili imena aktivista je strogo zabranjeno (član 11.), nema zvanično članstvo, jer „veruju u soj, a ne u broj, u aktiviste, a ne u članove“, s tim što aktivista može biti onaj ko na bilo koji način doprinosi ostvarenju cilja programa, poštuje statut i pridržava se postojećih principa (član 12.).

            Kao cilj "Nacionalnog stroja", članom 2. Statuta utvrđeno je: „očuvanje i preporod zdravih vrednosti srpske nacije kao sastavnog dela bele rase i duhovni, umni i telesni napredak svakog pojedinca unutar naše nacije“, a za ostvarenje ovog cilja se, prema članu 3. Statuta, koriste „isključivo sredstva političkog delovanja ... i ne poziva (se) na izazivanje bilo kog nasilja verske i nacionalne mržnje, već na istinu i pravo na slobodu govora i mišljenja svih Srba u Srbiji“. Članom 7. Statuta je predviđeno čemu Nacionalni stroj teži, čl. 13, 14. i 16. Statuta ko može biti aktivista, dok čl. 17. i 18. ovog akta sadrže odredbe o tome šta se očekuje od pripadnika organizacije, pri čemu se u pogledu toga ko može biti aktivista, potencira da aktivista Nacionalnog stroja može biti „isključivo pripadnik bele arijevske rase“.

            b) Programom ove organizacije se u 28 tačaka navodi šta pripadnici "Nacionalnog stroja" zahtevaju, za šta se zalažu i bore, u šta veruju, šta žele i traže i šta će obezbediti. Tako je u Programu, pored ostalog, navedeno: „zahtevamo ujedinjenje svih srpskih zemalja u jedinstvenu srpsku nacionalnu državu koja osigurava postojanje i preporod srpske nacije u veličini slovenskog arijevskog nasleđa, pretežno dinarskog podrasnog tipa“; „zalagaćemo se za unitarnu srpsku nacionalnu državu u kojoj će osnovna načela biti nacionalna sloboda, socijalna pravda i rasno biološka zaštita naroda“; „puno građansko pravo, kao svest nacionalne odgovornosti, mogu imati samo lojalni državljani naše zemlje koji su pripadnici bele arijevske rase, dok bi državljani a ne bele rase i rasno mešani imali određeni status i ograničena prava, oslobođeni građanskih dužnosti“; „visoki predstavnici naroda na odgovornim položajima od nacionalnog značaja, moraju biti srpskog porekla“; „verujemo u biološku nejednakost kako među pojedincima, tako i među rasama“; „fizičke, mentalne i moralne rasne karakteristike su nasledne i nepromenljive“; „verujemo u geografsku segregaciju“; „zalagaćemo se za sprovođenje eugenskog programa kao napretka ljudske vrste i zabraniti svaki oblik rasnog mešanja, očuvanje sopstvene rase i nasleđe ne znači porobljavanje ili uništavanje drugih već prirodno pravo na sopstveni rasni identitet“; „želimo saradnju sa svim rasnim nacionalistima u Evropi i svetu koji žele revolucionarne promene zasnovane na ljubavi prema arijevskim vrednostima i koji veruju u opšti zajednički cilj nacionalne slobode, socijalne pravde i rasnog identiteta, Srbija Srbima, Evropa Evropljanima! “.            

                v) Presudom Okružnog suda u Novom Sadu K.1/06 od 10. novembra 2006. godine, 17 punoletnih i jedno maloletno lice oglašeni su krivim, zbog toga što su „9. januara 2005. godine u Novom Sadu oko 19,50 časova ... u prostorijama Filozofskog fakulteta ... a nakon što su prethodno ... dobili uputstva od okr. Davidović Gorana kao organizatora grupe većine jednoobrazno obučenih u crno i vrlo kratko ošišanih, ušli na Filozofski fakultet ... i u toku održavanja javnog skupa - tribine pod nazivom ¢Fašistička pretnja¢ ... posvećene obeležavanju dana borbe protiv fašizma ... ugrožavali sigurnost prisutnih, a okr. Davidović Goran i okr. S. M. su svojim ponašanjem mogli izazvati nacionalnu netrpeljivost među narodima i nacionalnim manjinama koji žive na teritoriji tadašnje SCG i to tako što je sam način dolaska i pojavljivanja okrivljenih na Tribini izazvao kod prisutnih osećaj ugroženosti i straha, nakon čega su organizovano ... prekinuli rad Tribine time što je okr. Davidović Goran jednom od organizatora ... udario šamar pred svim prisutnima, te su okrivljeni vređali prisutne posetioce Tribine ... i u publiku bacali letke neregistrovane organizacije čiji su aktivisti, sa naslovom ¢O takozvanim Antifašistima¢ ...  ¢komunističkim pacovima¢, čiji sadržaj predstavlja suštinu odnosa okrivljenih kao aktivista organizacije ¢Nacionalni stroj¢ prema antifašizmu, a kojim letkom je u potpisu, rečima ¢Srbija Srbima, Evropa Evropljanima, Živela pobeda! NACIONALNI STROJ¢ mogla biti izazvana elementarna nesigurnost svih onih koji se ne slažu sa njihovim stavovima iznetim u letku i mogla biti izazvana nacionalna netrpeljivost prema svim narodima i nacionalnim manjinama koji žive u Srbiji a nisu Srbi“. Sud je utvrdio da su prethodno opisanim radnjama okrivljeni Goran Davidović i S. M. izvršili krivično delo izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti iz člana 317. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, a da su ostali okrivljeni koji su poimenično navedeni u izreci presude izvršili krivično delo ugrožavanja sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

             g) Iz izveštaja Ministarstva unutrašnjih poslova - Direkcije policije - Policijske uprave za grad Beograd od 14. oktobra 2008. godine se utvrđuje da je ovaj izveštaj sačinjen povodom zahteva Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu za prikupljanje potrebnih obaveštenja o identitetu organizatora nacističkog skupa koji je održan 11. oktobra 2008. godine, na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu. Izveštaj sadrži hronološke podatke o tome kako je skup prijavljen, ko se protivio skupu i  lične podatke osoba koje su zadržane ili legitimisane tom prilikom. U izveštaju se takođe navodi da su policijski službenici pratili aktivnosti neformalnih društvenih grupa koje zagovaraju nacističke i rasističke ideje, između ostalih i "Nacionalni stroj", da je pored ostalog, 9. oktobra 2008. godine rešenjem zabranjeno održavanje javnog skupa „Marš za jedinstvo Srbije“, koje je uručeno sazivaču Z. S, a koji je tom prilikom izjavio da je prijavu podneo u ime organizacije "Nacionalni stroj", „za šta ga je lično zamolio N. V. pripadnik te organizacije koji je učestvovao u prethodnom ¢Srpskom maršu¢ u Novom Sadu zajedno sa Goranom Davidovićem“, kojom prilikom su obojica lišeni slobode.

            Ustavni sud je utvrdio da su se dostavljeni Program i Statut "Nacionalnog stroja", koji nisu bili potpisani i nisu sadržali datum donošenja, niti podatak o tome na koji način su pribavljeni, nalazili na internetu, i to na veb-adresi: http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=245784. Pretražujući navedenu Internet stranicu, Ustavni sud je utvrdio da se na njoj nalazi i tzv. Proglas za političko delovanje "Nacionalnog stroja", koji nije dostavljen uz predlog Republičkog javnog tužilaštva, niti naknadno.

 

III

                      U cilju utvrđivanja da li postoje pretpostavke za vođenje postupka povodom podnetog predloga Republičkog javnog tužilaštva, Ustavni sud je:

           

a) Dopisom od 20. oktobra 2008. godine od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstva unutrašnjih poslova  zatražio da izveste Sud o tome da li je u registre političkih organizacija, udruženja građana i društvenih organizacija, koji se pri tim ministarstvima vode, upisana politička organizacija, udruženje građana ili društvena organizacija pod nazivom "Nacionalni stroj".

            Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je u dopisu broj 130-024-00-01744/2008-07 od 24. oktobra 2008. godine navelo:

- da je uvidom u Registar političkih organizacija, koji Ministarstvo vodi shodno članu 9. Zakona o političkim organizacijama (''Službeni glasnik SRS'', broj 37/90 i ''Službeni glasnik RS'', br. 30/92, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05) i članu 12. Zakona o ministarstvima (''Službeni glasnik RS'', broj 65/08), utvrđeno da u ovaj registar nije upisana politička organizacija pod nazivom "Nacionalni stroj", kao i

- da je uvidom u Registar udruženja, društvenih organizacija i političkih organizacija, koji se vodi saglasno članu 11. Zakona o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koji se osnivaju za teritoriju Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije ("Službeni list SFRJ", broj 42/90 i "Službeni list SRJ", br. 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 i 73/2000) i članu 12. Zakona o ministarstvima, utvrđeno da u ovaj registar nije upisana politička organizacija, niti udruženje građana, odnosno društvena organizacija pod nazivom "Nacionalni stroj".

            Ministarstvo unutrašnjih poslova je, dopisom 03/10 broj 212-20/08-R od 28. novembra 2008. godine, obavestilo Sud da je proverom preko svih policijskih uprava tog ministarstva na teritoriji Republike Srbije utvrđeno da u Registar udruženja građana, odnosno društvenih organizacija, koji se takođe vodio u područnim organima ovog ministarstva, nije upisana „politička organizacija ¢Nacionalni stroj¢ “.

            b) Od predlagača zatražio da predlog dopuni navođenjem razloga i dokaza zbog kojih se traži zabrana ''tajne'' političke stranke (političke organizacije) "Nacionalni stroj".

            Predlagač je dopisom od 9. oktobra 2009. godine obavestio Ustavni sud da su u predlogu A broj 292/08 od 14. oktobra 2008. godine, u delu razloga, opisani priroda i karakter organizacije "Nacionalni stroj" koji proističu iz njihovog statuta, odnosno programa, a koji su u svojoj suštini rasistički i nacionalistički, s obzirom na to da zagovaraju prevlast bele arijevske rase, povlašćeni položaj srpske nacije, a što je sve usmereno na kršenje Ustavom utvrđenih sloboda i prava građana Srbije, načela građanske demokratije, ljudskih i manjinskih prava, sloboda i pripadnosti evropskim principima i vrednostima, koji su garantovani čl. 21. i 55. Ustava Republike Srbije, što potvrđuje i delovanje pripadnika ove organizacije u pojedinim istupima kada je došlo do narušavanja javnog reda i mira, kao i činjenja krivičnih dela i prekršaja, a na šta nedvosmisleno ukazuje i presuda Okružnog suda u Novom Sadu K. broj 1/06 od 10. novembra 2006. godine kojom su okrivljeni Goran Davidović i druga lica osuđeni na zatvorske kazne zbog učinjenog krivičnog dela izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, odnosno ugrožavanja sigurnosti.

                        v) Zatražio od predlagača da dostavi video zapise o delovanju "Nacionalnog stroja" i druge raspoložive dokaze na kojima se predlog zasniva.

                        Predlagač je dopisom od 1. decembra 2009. godine dostavio DVD koji sadrži tri video-tonska zapisa, i to: ''Izvođenje iz tunela'' (u trajanju od 50 sekundi, sa datumom 11. oktobar 2008. godine), ''Napad na policijske službenike'' (u trajanju od 26 sekundi, sa datumom 11. oktobar 2008. godine) i ''Protest protiv antifašističkog skupa'' (u trajanju od 18 minuta i 36 sekundi, sa datumom 11. oktobar 2008. godine).

                        Ustavni sud je konstatovao da se video-tonski zapisi odnose na pojedina lica koja ne nose bilo kakve oznake grupe ili organizacije i koja se ne izjašnjavaju o tome da li su pripadnici neke grupe ili organizacije, već isključivo daju lične podatke o sebi i pokazuju tetovaže na svom telu.

            g) U cilju svestranog razmatranja pojedinih ustavnopravnih pitanja koja su od značaja za postupanje po podnetom predlogu, Ustavni sud je održao dve pripremne sednice, i to 9. decembra 2008. godine i 20. januara 2010. godine.

            d) U toku postupanja po podnetom predlogu, 2. juna 2009. godine u Beogradu je, u organizaciji Ustavnog suda, održana međunarodna konferencija pod nazivom ''Ustavno ograničenje slobode udruživanja'', na kojoj je razmatrana uporedna sudska praksa i primena međunarodnih standarda u oblasti ostvarivanja slobode udruživanja.

           đ) Dopisom od 9. marta 2010. godine Ustavni sud je od Agencije za privredne registre, u čijoj nadležnosti je, saglasno važećem Zakonu o udruženjima, vođenje Registra udruženja zatražio izveštaj o tome da li je u Registar upisano udruženje pod nazivom "Nacionalni stroj".

            Agencija za privredne registre je 16. marta 2010. godine obavestila Ustavni sud da je uvidom u bazu podataka utvrđeno da nije registrovano nijedno udruženje sa nazivom "Nacionalni stroj", niti je podneta prijava za upis u Registar udruženja pod tim nazivom.

            e) Od Višeg suda u Novom Sadu 5. marta 2010. godine zatraženo je dostavljanje presude Vrhovnog suda Srbije Kž 1.617/07 od 6. juna 2008. godine, kojom je pravnosnažno okončan krivični postupak na koji se u svom predlogu pozvao Republički javni tužilac.

            Uvidom u dostavljenu presudu, Ustavni sud je utvrdio da je njome delimično preinačena prvostepena presuda Okružnog suda u Novom Sadu K. 1/06 od 10. novembra 2006. godine, i to prvo u pogledu pravne kvalifikacije dela, tako što je Vrhovni sud Srbije ocenio da je u prvostepenom postupku  utvrđeno postojanje prethodnog dogovora između optuženih da zajednički preduzmu protivpravne radnje koje su im optužnicom stavljene na teret, da su postupali po uputstvima optuženog Gorana Davidovića, da su zajednički ušli u salu sa tačno podeljenim ulogama, slično obučeni i ošišani, te je na osnovu toga našao da su optuženi Davidović i Miodrag Stefanović radnje krivičnog dela izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti iz člana 134. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika počinili u saizvršilaštvu, dok su ostalih trinaestoro optuženih radnje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika takođe počinili u saizvršilaštvu, jer je, po oceni drugostepenog suda, „do očiglednosti jasno da su se optuženi saglasili sa izvršenjem dela i isto hteli kao zajedničko i da je  svako od njih utvrđenim radnjama doprineo u izvršenju istog, čime su ostvarili sva bitna obeležja saizvršilaštva“. Polazeći od izmenjene pravne kvalifikacije krivičnih dela, Vrhovni sud Srbije je navedenom presudom preinačio i odluke o kazni, odnosno izrečenoj uslovnoj osudi. 

             ž) Ustavni sud je, takođe, izvršio uvid i u tzv. Proglas za političko delovanje "Nacionalnog stroja", koji se nalazio na prethodno navedenoj internet stranici, a koji nije dostavljen uz predlog Republičkog javnog tužilaštava, a iz koga je utvrdio sledeće:

Proglasom "Nacionalni stroj" „poziva sve časne rasne nacionaliste koji veruju u naš cilj i poštuju naše principe da osnuju svoju grupu-ćeliju (do pet ljudi sa koordinatorom) organizovanu po konceptu ¢otpora bez vođe¢ i osmišljeno politički deluju u skladu sa Programom i Statutom, a da svojim političkim aktivizmom budu primer drugima“.

Ovim aktom se u 75 tačaka daju „ideje za aktiviste ¢Nacionalnog stroja¢", a koje se odnose na: organizaciju i finansiranje, delovanje, propagandu i smernice za življenje života u skladu sa ¢idealima¢“.

U vezi organizacije i finansiranja "Nacionalnog stroja", pripadnicima, odnosno aktivistima se preporučuje da „od dvoje do četvoro proverenih i odanih saboraca oforme političku ćeliju za političko delovanje“, da ustanove „koordinatora ćelije“, da odrede članarinu i održavaju sastanke po dogovoru, da odrede „odgovornog čoveka za kasu“ i da osmisle razne načine za samofinansiranje.

U vezi načina delovanja pripadnicima se preporučuje da „svaku priču vezanu za aktivnosti ne pričaju preko telefona“, da ako poseduju računar „ne zaborave da hard disk ostavlja neizbrisive tragove, tako da kompromitujuće stvari ne drže kući“, da za planove i aktivnosti ne treba niko da zna osim samih učesnika.

Proglas sadrži posebne preporuke vezane za propagandu, odnosno način širenja ideja "Nacionalnog stroja", te se tako pripadnicima posebno preporučuje da: šire materijal „svuda i na svakom mestu (od knjiga u biblioteci do poštanskih sandučića)“, da „ispisuju na svakom prikladnom mestu parole i naš nacionalni simbol“, da prave magazine, brošure, knjige, nalepnice, značke, majice, CD-ove koji promovišu „našu ideju“, da „osmišljeno nađu saradnike za širu distribuciju“, da razgovaraju sa ljudima o lokalnim političkim temama i društveno političkoj situaciji u zemlji i svetu, da pišu ili posećuju „naše zatvorenike“ i pružaju im podršku, da se „potrude da obrazuju i usmere simpatizere“, da distribuiraju "White Power" muziku srpskoj omladini, da idu na internet i šire „našu ideju“ na svim patriotksim forumima, da kreativno šire kampanju protiv svetskog  cionizma i rasnog mešanja a u korist očuvanja „našeg identiteta“, da „smisle propagandno nove načine da ljudima stave do znanja ono što žele“, da  „bojkotuju ciganske, kineske i šiptarske prodavnice i radnje, kao i sve one koji posluju sa njima“, da upozoravaju ostale „saborce na stavove gubitnika i njihovo pogrešno delovanje“, da „razgovaraju sa srpskim nacionalistima i probude im rasnu svest“, da šalju besplatno materijal novim simpatizerima, da idu na sportske manifestacije i tamo dele materijal, da ideološki obrazuju „one koji hoće da slušaju“, da idu u škole i na fakultete i distribuiraju materijal, da naprave nalepnice sa porukama i da ih lepe na svakom pogodnom mestu, da „čine sve da zadobiju što više simpatizera“.

Proglas sadrži i tzv. smernice za „življenje života u skladu sa ¢idealima¢“, kojima se pripadnicima "Nacionalnog stroja" preporučuje, između ostalog, da „nauče da koriste i održavaju svo oružje koje im je na raspolaganju“, da sakupljaju činjenice, informacije i podatke neophodne za „stvar“,  da budu u formi i „uvek spremni za ulični sukob sa neprijateljem“,  da formiraju „ekipu za treniranje“, da posećuju skupove „neprijatelja“ i snimaju šta se radi, da održavaju stalne, dobre odnose sa saborcima u inostranstvu, da ne rasipaju novac, već da ga upotrebe za „stvar“, da „ukoliko su  napadnuti na sred ulice, da se bore  do poslednje kapi krvi, kako bi neprijatelj znao da sa njima ne sme imati posla“, da uvek deluju revolucionarno i da ne mešaju ideologiju reakcionara sa „idejom“, da se bore za "Nacionalni stroj" „svim potrebnim sredstvima“, da pomažu „svojim saborcima“ oko zapošljavanja, da  što češće organizuju susrete sa saborcima iz drugih gradova, da se trude  da budu fizički spremni i da se bave rekreativno trčanjem i dizanjem tegova, da ne učestvuju u borbi pozicije i opozicije, već da promovišu „revolucionarni put“, da obavezno idu na služenje vojnog roka, po mogućnosti u specijalnim jedinicama.

Proglas se završava rečima: „¢Nacionalni stroj¢ je ideja o nepokornosti Srba“.

Naknadnom proverom izvršenom 2. novembra 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da se na ovoj internet stranici nalazi Forum "Nacionalnog stroja" iz 2005. godine, a da više nema na vidnom mestu istaknutog Programa, Statuta, niti Proglasa. Isto stanje je bilo i 7. marta 2011. godine. U tom periodu na ovom veb-sajtu se nalazila informacija o pripremi novog sajta, bez navođenja ko ga uređuje i vremena kad će biti pokrenut.

Međutim, 30. marta 2011. godine na novoj internet stranici  www.nacionalnistroj.com  su se, u istovetnom tekstu, ponovo nalazili Statut, Program i Proglas "Nacionalnog stroja". Na istom veb-sajtu su se nalazile i fotografije (postrojenih uniformisanih lica slikanih s leđa i „obezličenih“ uniformisanih lica), propagandni materijal, fotografije grafita, letaka i plakata, amblemi, dva „saopštenja“ – „Saopštenje povodom rasističkog ciganskog divljanja u Pančevu 11. juna 2010. godine“ i „Saopštenje povodom usvajanja sramne deklaracije o Srebrenici 31. marta 2010. godine“, kao i tzv. „Aktivistički saveti“.

„Aktivistički saveti“ su označeni kao „mala pomoć svim novim saborcima i braći koja su manje upućena u delovanje ¢Nacionalnog stroja¢“, a navodi se da su namenjeni „kako za vukove samotnjake, tako i za one koji su u sastavu neke ćelije“. U njima se, pored ostalog, savetuje: „ne pričajte nikom o vašim aktivnostima i o ćeliji uopšte“, „kada edukujete ljude prvo dobro vidite da li bi neko od njih mogao da bude umešan sa neprijateljskim organizacijama ili sa policijom“, „dobro se zapitajte da li bi vas sutra ocinkarili u policiji“, „nemojte misliti da ako su vas juče tukli a niste im uzvratili, da danas možete biti aktivista  ¢Nacionalnog stroja¢ i da će vas naš pokret čuvati od drugih, pravi  aktivisti se sami čuvaju, čuvaju svoju čast i ugled, nijedna vas grupa neće učiniti jakim ako sami niste jaki“. Ovaj akt se završava rečima: „Nadamo se da su naši saveti svima dobrodošli, obavezno pročitajte i ciljeve i principe našeg pokreta i spremite se za aktivizam! Budite aktivni!“

 

IV

            Ustavom Republike Srbije je utvrđeno:

- da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima (član 1.);

            - da se jemči i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana, da je osnivanje političkih stranaka slobodno, kao i da je nedopušteno delovanje političkih stranaka koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje (član 5. st. 1. do 3.);

            - da je zabranjeno i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti (član 49.);

            - da se jemči sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja, da se udruženja  osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi državni organ, u skladu sa zakonom, da su zabranjena tajna i paravojna udruženja, kao i da  Ustavni sud može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje (član 55.);

            - da Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije ili udruženja građana (član 167. stav 3.);

            - da Ustavni sud svojom odlukom uređuje način njenog izvršenja, kada je to potrebno (član 171. stav 2.).

 

V

            S obzirom na to da se predlogom traži zabrana rada „tajne političke stranke (političke organizacije) ¢Nacionalni stroj¢“, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i odredaba člana 55. Ustava koje se odnose na slobodu udruživanja, pred Ustavni sud su se, kao prethodna, postavila dva osnovna pitanja. Prvo, kakva je pravna priroda organizacije "Nacionalni stroj", odnosno da li ona ima propisana obeležja političke stranke ili udruženja građana i, u zavisnosti od odgovora na prethodno pitanje, da li su ispunjeni uslovi za vođenje postupka za zabranu ove organizacije ili se radi o udruženju koje je zabranjeno po sili samog Ustava, na osnovu odredbe člana 55. stav 3. Ustava.  

            Naime, odredbe člana 55. Ustava jemče slobodu udruživanja na istovetan način bez obzira na ciljeve zarad čijeg ostvarivanja se određena lica udružuju (političko, sindikalno i svako drugo udruživanje, kako je to utvrđeno stavom 1. člana 55. Ustava), te je stoga i pojam udruženja iz člana 55. Ustava, po oceni Ustavnog suda, opšti pojam koji se jednako odnosi na sve oblike putem kojih se ostvaruje zajemčena sloboda, dakle i na političke stranke i na sindikate i na udruženja građana. Kako je, dalje, odredbom stava 2. člana 55. Ustava utvrđeno da se (sva) udruženja osnivaju bez prethodnog odobrenja, ali uz upis u registar koji vodi državni organ, i to u skladu sa zakonom, dakle na način propisan zakonom, to su za odgovor na pitanje kakva je pravna priroda organizacije čija se zabrana traži od značaja odredbe važećih zakona kojima je bliže definisan pojam političke stranke, odnosno udruženja građana i kojima je uređen način njihovog osnivanja. 

            Zakonom o političkim strankama (''Službeni glasnik RS'', broj 36/09) je propisano: da je politička stranka u smislu ovog zakona organizacija građana slobodno i dobrovoljno udruženih, osnovana radi ostvarivanja političkih ciljeva demokratskim oblikovanjem političke volje građana i učešća na izborima (član 2.); da politička stranka stiče status pravnog lica danom upisa u Registar političkih stranaka i da počinje sa radom danom upisa u Registar (član 5.); da politička stranka deluje u skladu sa Ustavom, zakonom, programom, statutom i drugim opštim aktima (član 7.); da se politička stranka osniva na osnivačkoj skupštini donošenjem osnivačkog akta, programa, statuta i izborom lica ovlašćenog za zastupanje političke stranke (član 10.); da program političke stranke sadrži opis političkih načela, ciljeva i vrednosti za koje se politička stranka zalaže (član 13.); da je statut osnovni opšti akt političke stranke i da se statutom obavezno uređuje, između ostalog, naziv i sedište političke stranke, simboli vizuelnog identiteta, izgled i sadržina pečata političke stranke, uslovi i način učlanjivanja i prestanka članstva, prava, obaveze i odgovornosti članova, organizacija po teritorijalnom principu i unutrašnja organizacija, organi i njihova ovlašćenja, ostvarivanje javnosti rada, kao i način finansiranja političke stranke (član 14. st. 1. i 3.); da je politička stranka dužna da učini javno dostupnim putem interneta osnivački akt, lično ime zastupnika političke stranke, program, statut i druge opšte akte političke stranke, ako ih donosi (član 16.).

            Zakonom o udruženjima ("Službeni glasnik RS", broj 51/09) je propisano: da je udruženje, u smislu ovog zakona, dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom (član 1.); da se na političke stranke, sindikate, udruženja organizovana radi obavljanja određenih delatnosti u cilju sticanja dobiti, sportske organizacije i udruženja, crkve i verske zajednice, spontana privremena povezivanja više lica i druga udruženja čiji je rad uređen posebnim zakonom, odredbe ovog zakona shodno primenjuju u pitanjima koja nisu uređena tim posebnim zakonom, kao i da su zabranjena tajna i paravojna udruženja (član 2. st. 2. i 4.); da se udruženje osniva i organizuje slobodno i da je samostalno u ostvarivanju svojih ciljeva, da ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu, rodu, fizičkim, psihičkim ili drugim karakteristikama i sposobnostima (član 3. st. 1. i 2.); da udruženje stiče status pravnog lica danom upisa u registar (član 4. stav 2.); da se udruženje osniva usvajanjem osnivačkog akta i statuta i izborom lica ovlašćenog za zastupanje, na osnivačkoj skupštini udruženja (član 11. stav 1.); da je statut osnovni opšti akt udruženja i da se statutom, pored ostalog, obavezno uređuju naziv i sedište udruženja, oblast ostvarivanja ciljeva i ciljevi radi kojih se udruženje osniva, unutrašnja organizacija udruženja, organi i njihova ovlašćenja, ostvarivanje javnosti rada, uslovi i način učlanjivanja, prava, obaveze i odgovornosti članova, kao i način sticanja sredstava za ostvarivanje ciljeva, organi, njihova ovlašćenja, sastav, način izbora i opoziva (član 12. st. 1. i 3.); da Registar udruženja vodi Agencija za privredne registre, kao povereni posao (član 26. stav 1.).

            Ustavni sud ukazuje da iz navedenih odredaba Zakona o političkim strankama i Zakona o udruženjima proizlazi:

            - da su i politička stranka i udruženje građana organizacije slobodno i dobrovoljno udruženih građana, a da suštinsku razliku među njima čine ciljevi zbog kojih se građani udružuju – politička stranka se osniva radi ostvarivanja političkih ciljeva demokratskim oblikovanjem političke volje građana i učešća na izborima, dok se udruženje građana osniva radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa;

            - da ciljevi i delovanje, kako političke stranke, tako i udruženja građana moraju biti saglasni Ustavu, što znači da je nedopušteno, odnosno zabranjeno delovanje koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje;

             - da i politička stranka i udruženje građana pravni subjektivitet (status pravnog lica) stiču upisom u odgovarajući registar;

            - da se i politička stranka i udruženje građana osnivaju na osnivačkoj skupštini donošenjem (usvajanjem) osnivačkog akta, statuta (kod političke stranke i programa) i izborom lica ovlašćenog za zastupanje;

            - da je statut osnovni opšti akt i političke stranke i udruženja građana;

            - da je, kako prema Zakonu o političkim strankama, tako i prema Zakonu o udruženjima, uređivanje pitanja koja se odnose na sedište, članstvo (uslove i način sticanja svojstva člana, kao i njihovih prava, obaveza i odgovornosti), organe, unutrašnju organizaciju i način finansiranja,  zakonski uslov da bi jedna organizacija imala svojstvo političke stranke, odnosno udruženja građana, jer se, saglasno navedenim zakonima, ova pitanja obavezno uređuju statutom;

            - da i Zakon o političkim strankama i Zakon o udruženjima sadrže odredbe kojima se politička stranka, odnosno udruženje građana obavezuju da obezbede javnost svog rada.

            Na osnovu činjenica koje su u postupku utvrđene, a koje se odnose na organizaciju "Nacionalni stroj", čija je zabrana tražena podnetim predlogom, Ustavni sud konstatuje sledeće:

            - da "Nacionalni stroj" nije upisan niti u Registar političkih stranaka, niti u Registar udruženja, koji se vode saglasno važećim propisima, a takođe nije bio upisan ni u odgovarajuće registre koji su se vodili u skladu sa zakonima koji su bili na snazi do stupanja na snagu sada važećeg Zakona o političkim strankama i Zakona o udruženjima;

- da nema podataka o tome da li je i kada održana osnivačka skupština ove organizacije;

- da "Nacionalni stroj" ima Statut, a pored toga i Program, Proglas za političko delovanje i tzv. Aktivističke savete, koji prema svojoj sadržini predstavljaju opšte akte kojima su jasno utvrđeni ciljevi ove organizacije i načini njihovog ostvarivanja;

- da organizacija ima naziv i članom 8. Statuta uređen simbol vizuelnog identiteta (krst sa četiri ocila u okviru naziva "Nacionalni stroj"), ali da, prema članu 10. Statuta, nema „zvanične prostorije ili poštansku adresu“, već se kontakti uspostavljaju „lično – po preporuci ili e-mail-om“;

- da, prema članu 12. Statuta, "Nacionalni stroj" „nema zvanično članstvo“, ali je iz drugih odredaba Statuta, kao i iz odredaba Programa, Proglasa i „Aktivističkih saveta“, nesporno da ovu organizaciju čine lica koja su joj pristupila radi zajedničkog delovanja na ostvarivanju proklamovanih ciljeva, a koji se u navedenim aktima označavaju pojmovima „aktivisti“, „pripadnici“ ili „saborci“ i da su navedenim aktima jasno i detaljno uređena njihova prava, obaveze i odgovornosti, kao i način i uslovi pod kojima neko može pristupiti "Nacionalnom stroju" (aktivista "Nacionalnog stroja", prema odredbama Statuta, može biti „isključivo pripadnik bele arijevske rase“);

- da prema članu 6. Statuta, organizacija „nema vođu, ni vođstvo“ i da prikupljeni podaci nesporno upućuju da u formalnopravnom smislu ne postoji lice ovlašćeno za zastupanje organizacije, niti se iz Statuta ili drugih opštih akata može utvrditi da postoje zvanični organi sa  ovlašćenjima koja su tim aktima predviđena, ali se iz pravnosnažne presude Vrhovnog suda Srbije Kž1. 617/07 od 6. juna 2008. godine, kao i dostavljenog izveštaja Ministarstva unutrašnjih poslova, takođe nesporno, utvrđuje da faktički postoje lica koja, za razliku od „običnih aktivista“, organizuju, osmišljavaju i usmeravaju konkretne aktivnosti organizacije;

- da iako Statutom formalno nisu uređeni unutrašnja organizacija i način finansiranja organizacije, ova pitanja zapravo uređuje tzv. Proglas za političko delovanje, koji se odnosi na „organizaciju i finansiranje“, a iz koga proizlazi da "Nacionalni stroj" deluje preko „grupa-ćelija“, koje čine „do 5 ljudi sa koordinatorom“ („preporučuje se“ da dvoje do četvoro „proverenih i odanih saboraca“ oforme „političku ćeliju za političko delovanje“, da ustanove „koordinatora ćelije“ i da održavaju sastanke po dogovoru) i da se finansira iz članarine i drugih dogovorenih načina „samofinansiranja“ („saborcima“ se „preporučuje“ da u okviru ćelija odrede članarinu, da odrede „odgovornog čoveka za kasu“ i da „osmisle razne načine samofinansiranja“);

- da su, nasuprot zakonskim obavezama da se podaci koji se odnose na političku stranku, odnosno udruženje građana učine dostupnim javnosti, pravila ustanovljena svim aktima "Nacionalnog stroja" usmerena na to da se od javnosti sakrije svaki podatak koji bi mogao da dovede do identifikacije lica koja su osnivači organizacije, koja rukovode njenim radom i koja su njeni članovi, kao i do identifikacije gde je sedište organizacije, odnosno iz kog mesta, ko i na koji način organizuje njeno delovanje.

             Konačno, Ustavni sud je utvrdio da iz Statuta i svih ostalih dokumenata i akata "Nacionalnog stroja" proizlazi da se radi o organizaciji čiji su ciljevi Ustavom i zakonom nedopušteni, odnosno zabranjeni. Naime, prema članu 5. Statuta "Nacionalni stroj" je „savez rasno svesnih nacionalista“, a svi programski ciljevi zbog kojih je organizacija osnovana i za čije ostvarivanje se zalaže, zasnovani su, kako se u Programu izričito navodi, na nadmoćnosti „bele arijevske rase“ i zalaganju za „ujedinjenje svih srpskih zemalja u jedinstvenu (unitarnu) srpsku nacionalnu državu koja osigurava postojanje i preporod srpske nacije u veličini slovenskog arijevskog nasleđa, pretežno dinarskog podrasnog tipa“, u kojoj će jedno od osnovnih načela biti i „rasno biološka zaštita naroda“, a u kojoj „puno građansko pravo ... mogu imati samo lojalni pripadnici naše zemlje koji su pripadnici bele arijevske rase, dok bi državljani koji su ne bele rase i rasno mešani imali određeni status i ograničena prava“. Svi ostali ciljevi, preporuke i ideje, sadržani u ovom i ostalim aktima "Nacionalnog stroja" predstavljaju razradu ovog osnovnog cilja i konkretizaciju metoda kojima treba doći do njegovog ostvarenja, a kroz delovanje i ponašanje pripadnika te organizacije. Takođe, Ustavni sud je na osnovu pravnosnažne krivične presude Vrhovnog suda Srbije, kao i sadržine „saopštenja“ koja su se nalazila na internet stranici ove organizacije utvrdio da "Nacionalni stroj" ne samo da je osnovan radi ostvarivanja Ustavom zabranjenih ciljeva, već i konkretno deluje na njihovom ostvarivanju.

            Po oceni Ustavnog suda, prethodno utvrđene činjenice upućuju na zaključak da "Nacionalni stroj" predstavlja oblik organizovanog, koordiniranog, trajnog i zajedničkog delovanja određene grupe lica radi ostvarivanja unapred definisanih ciljeva i opredeljenja, u skladu sa jasno „propisanim“ načinom delovanja, funkcionisanja i finansiranja, kao i sa precizno utvrđenim pravima, obavezama i odgovornostima njegovih pripadnika. U tom smislu, "Nacionalni stroj" suštinski ispunjava uslove prema kojima se, saglasno Zakonu o političkim strankama i Zakonu o udruženjima, politička stranka i udruženje građana razlikuju od neformalnih grupa više lica „a kakve su, primera radi, bile ekstremne navijačke grupe i podgrupe“, za čiju zabranu je Ustavni sud u predmetu VIIU- 279/2009 Zaključkom od 17. marta 2011. godine ("Službeni glasnik RS", broj 26/11) utvrdio da nije nadležan za postupanje. Pri tome, Ustavni sud nalazi da se "Nacionalni stroj", iako se, prema odredbi člana 5. Statuta ove organizacije, radi o „političkoj organizaciji propagandno-edukativnog karaktera“, ne može smatrati političkom strankom, jer ni iz jednog akta ove organizacije ne proizlazi da je osnovana radi učešća na izborima, što je, saglasno odredbi člana 2. Zakona o političkim strankama, bitno obeležje političke stranke, a što sledi i iz tumačenja odredbe člana 5. stav 1. Ustava. Sa druge strane, utvrđene činjenice (to što "Nacionalni stroj" nije upisan u Registar udruženja, to što nema podataka o tome da li je i kada održana osnivačka skupština, što nema podataka o osnivačima, što se ne zna sedište organizacije, što nema lice ovlašćenog za zastupanje, što nema ili se ne može utvrditi da ima organe) ukazuju da "Nacionalni stoj" ne ispunjava Zakonom propisane uslove koji ga u formalnom smislu čine udruženjem građana. Međutim, Ustavni sud je ocenio da su navedeni formalni nedostaci posledica svesne namere osnivača ove organizacije, a koja je neskriveno definisana i njenim aktima (član 10. Statuta prema kome se kontakti uspostavljaju lično – po preporuci ili e-mail-om; član 11. Statuta prema kome je „strogo zabranjeno objavljivanje uočljivih slika ili imena aktivista; „ideje“ sadržane u Proglasu za političko delovanje koje se odnose na način delovanja „aktivista“, a kojima im se preporučuje da „svaku priču vezanu za aktivnosti ne pričaju preko telefona“, da ako poseduju računar „ne zaborave da hard disk ostavlja neizbrisive tragove, tako da kompromitujuće stvari ne drže kući“, da za planove i aktivnosti ne treba niko da zna osim samih učesnika; „preporuke“ sadržane u tzv. „Aktivističkim savetima“) da pripadnici ove organizacije i način njihovog međusobnog delovanja ostanu van domašaja javnosti, odnosno da deluju po principu tajne organizacije. Ovo upravo iz razloga što je njihovo delovanje usmereno na ostvarivanje zabranjenih ciljeva, te se time nadležnim državnim organima onemogućava ili otežava da prema samoj organizaciji, njenim osnivačima i pripadnicima preduzmu Ustavom i zakonima propisane mere i sankcije.

            Polazeći od izloženog, Ustavni sud je zaključio da, u konkretnom slučaju, navedeni formalni nedostaci ne mogu da budu od presudnog značaja za ocenu Ustavnog suda da "Nacionalni stroj" ima karakter udruženja, ali da upravo ti nedostaci, kao i razlozi njihovog postojanja ukazuju da se, po oceni Ustavnog suda, radi o tajnom udruženju.

            Kako je odredbom člana 55. stav 3. Ustava utvrđeno da su zabranjena tajna i paravojna udruženja, a što je propisano i odredbom člana 2. stav 4. Zakona o udruženjima, to je Ustavni sud utvrdio da nema ustavnog osnova da se po podnetom predlogu Republičkog javnog tužioca sprovede Zakonom o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisani postupak za zabranu rada političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice, a koji, pored ostalog, podrazumeva da se u ovom postupku održava javna rasprava (član 37. stav 1. Zakona), da su učesnici u ovom postupku, odnosno u javnoj raspravi, politička stranka, sindikalna organizacija ili udruženje građana čija se zabrana traži i organ koji je podneo predlog za zabranu (član 29. tačka 8) Zakona) i da je dejstvo odluke Ustavnog suda kojom se zabranjuje rad političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice, njeno brisanje iz odgovarajućeg registra danom dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu (član 81. Zakona). Naime, pošto su tajna udruženja zabranjena po sili Ustava, to odluka Ustavnog suda u konkretnom slučaju predstavlja samo utvrđenje da je "Nacionalni stroj", organizacija čija je zabrana tražena podnetim predlogom, tajno udruženje, čije je delovanje zabranjeno saglasno Ustavu. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je odlučio kao u tački 1. izreke.

 

VI

            Odredbom člana 81. Zakona o Ustavnom sudu je, kao što je rečeno, propisano dejstvo odluke kojom Ustavni sud zabranjuje rad političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice i ono se svodi na brisanje zabranjenog udruženja (u smislu opšteg pojma utvrđenog Ustavom) iz odgovarajućeg registra, i to tako što brisanje sprovodi organ, odnosno organizacija nadležna za vođenje registra, danom dostavljanja odluke Ustavnog suda. Iz navedenog proizlazi da su Zakonom predviđene samo posledice koje nastupaju nakon sprovedenog postupka u kome je odlučivano o ispunjenosti Ustavom utvrđenih razloga za zabranu nekog od oblika udruženja koje je onovano na način utvrđen Ustavom, a što, saglasno odredbi člana 55. stav 2. Ustava, znači – uz upis u registar koji vodi državni organ. Zakonom o Ustavnom sudu nije propisano dejstvo odluke kojom Ustavni sud utvrđuje da je konkretno udruženje tajno, te je time zabranjeno saglasno samom Ustavu. Međutim, odredbom člana 171. stav 2. Ustava je utvrđeno da Ustavni sud svojom odlukom uređuje način njenog izvršenja, kada je to potrebno.

           Budući da je u toku sprovedenog postupka Ustavni sud utvrdio da je, sa jedne strane, "Nacionalni stroj" osnovan radi ostvarivanja Ustavom zabranjenih ciljeva – kršenja zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i izazivanja, pre svega, rasne i nacionalne mržnje, jer promoviše i zalaže se za rasnu i nacionalnu nejednakost i da, sa druge strane, aktivno deluje na ostvarivanju proklamovanih ciljeva, podstičući i upućujući pri tom svoje pripadnike, između ostalog, da „nauče da koriste i održavaju svo oružje koje im je na raspolaganju“, da sakupljaju činjenice, informacije i podatke neophodne za „stvar“,  da budu u formi i „uvek spremni za ulični sukob sa neprijateljem“,  da formiraju „ekipu za treniranje“, da posećuju skupove „neprijatelja“ i snimaju šta se radi, da „ukoliko su  napadnuti na sred ulice, da se bore  do poslednje kapi krvi, kako bi neprijatelj znao da sa njima ne sme imati posla, da uvek deluju revolucionalno i da ne mešaju ideologiju reakcionara sa ¢idejom¢, da se bore za ¢Nacionalni stroj¢ svim potrebnim sredstvima“ (tzv. smernice za „življenje života u skladu sa ¢idealima¢“ iz Proglasa za političko delovanje "Nacionalnog stroja"), Ustavni sud je ocenio da, u konkretnom slučaju, ima potrebe da, saglasno odredbi člana 171. stav 2. Ustava, svojom odlukom uredi i način njenog izvršenja.

            Prilikom određivanja načina izvršenja odluke iz tačke 1. izreke, Ustavni sud je pošao od sledećeg:

            Ustavom je utvrđeno: da jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava (član 19.); da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog integriteta (član 21. stav 3.); da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi dužni da ga poštuju i štite (član 23. stav 1.); da je zabranjeno i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti (član 49.); da je nedopušteno delovanje političkih stranaka koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje (član 5. stav 3.).

            Konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (Zakon o ratifikaciji ove konvencije objavljen je u "Službenom listu SFRJ-Međunarodni ugovori", broj 6/67) obavezuje sve države članice da svim odgovarajućim sredstvima i bez odlaganja sprovedu politiku koja teži da ukine svaki oblik diskriminacije i da pomaže razumevanju između rasa i da, u tom cilju, svim odgovarajućim sredstvima, zabrane rasnu diskriminaciju koju sprovode lica, grupe ili organizacije (član 2. tačka d)) i utvrđuje da države članice osuđuju svaku propagandu i sve organizacije koje se rukovode idejama ili teorijama zasnovanim na superiornosti neke rase ili grupe lica izvesne boje ili izvesnog etničkog porekla ili koje žele da opravdaju ili podrže svaki oblik rasne mržnje ili diskriminacije i da se obavezuju da bez odlaganja usvoje pozitivne mere koje imaju za cilj da ukinu svako podsticanje na takvu diskriminaciju ili na svako delovanje diskriminacije, ... kao i da proglase da je učešće u ovim organizacijama ili u njenim aktivnostima zakonom kažnjivo delo (član 4. stav 1. tačka b)).

            Zabrana pozivanja na nacionalnu, rasnu ili versku mržnju koja predstavlja podsticanje na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje, odnosno zabrana svakog vida diskriminacije, sadržane su i u Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima i Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koji su, kao potvrđeni međunarodni ugovori, takođe deo pravnog poretka Republike Srbije.

            Polazeći od navedenih odredaba Ustava i potvrđenih međunarodnih ugovora, Ustavni sud je ocenio da izvršenje odluke ovog suda kojom je utvrđeno da je organizacija "Nacionalni stroj" tajno udruženje koje je, saglasno Ustavu, zabranjeno, treba obezbediti na taj način što će se:

            - zabraniti upis u odgovarajući registar koji vodi nadležni organ (bilo u registar udruženja, bilo u registar političkih stanaka), udruženja, odnosno političke stranke sa programskim ciljevima i/ili nazivom koje ima organizacija "Nacionalni stroj",

            - zabraniti "Nacionalnom stroju" da ubuduće na bilo koji način deluje, promoviše i širi svoje programske ciljeve i ideje i

            - utvrditi dužnost svih  državnih i drugih organa i organizacija da u okviru svojih nadležnosti i ovlašćenja preduzmu mere u cilju sprovođenja ove odluke Ustavnog suda.

            Stoga je odlučeno kao u tač. 2, 3. i 4. izreke ove odluke.

            Ustavni sud ističe da prethodno određeni način izvršenja Odluke Ustavnog suda ne utiče na prava i obaveze nadležnih državnih organa da u odnosu na pripadnike "Nacionalnog stroja" i delovanje ove organizacije preduzimaju mere i radnje na koje su ovlašćeni odgovarajućim zakonima, a koje su usmerene na sprečavanje i sankcionisanje Ustavom i zakonom zabranjenog, odnosno nedopuštenog ponašanja i delovanja.   

            Na osnovu svega izloženog, a polazeći od odredbe člana 45. tačka 8) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

                                                 PREDSEDNIK

                                                   USTAVNOG SUDA 

                                                    dr Dragiša Slijepčević

 

Izdvojeno mišljenje u predmetu VIIU-171/2008

Sudija dr Olivera Vučić

 

Pred Ustavnim sudom, na sednici održanoj 2. juna 2011. godine, raspravljano je o predlogu za zabranu rada „tajne političke stranke (političke organizacije) „Nacionalni stroj“, koji je podnelo Republičko javno tužilaštvo, zbog, kako je u predlogu istaknuto, „delovanja koje je usmereno na izazivanje rasne i nacionalne mržnje“. Nakon okončanja rasprave koja je vođena u Ustavnom sudu doneta je Odluka sledeće sadržine:

1. Utvrđuje se da je organizacija „Nacionalni stroj“ tajno udruženje, čije je delovanje zabranjeno saglasno Ustavu.

2. Zabranjuje se upis u odgovarajući registar koji vodi nadležni organ, udruženja, odnosno političke stranke sa programskim ciljevima i/ili nazivom organizacije iz tačke 1.

3. Zabranjuje se organizaciji iz tačke 1. da deluje, promoviše i širi svoje programske ciljeve i ideje.

4. Državni i drugi organi i organizacije su dužni da u okviru svojih nadležnosti i ovlašćenja preduzmu mere u cilju sprovođenja ove odluke“. 

Sa donetom odlukom nisam mogla da se složim iz sledećih razloga: 

Prvi i osnovni nalazi se u samom Ustavu Republike Srbije, preciznije ovaj razlog opredeljen je već samim načinom na koji je odgovarajućim ustavnim normama ovo pitanje uređeno. U delu prvom Ustava, posvećenom ustavnim načelima, u članu 5. koji se odnosi na političke stranke, „jemči se i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana“ (stav 1), utvrđuje se da je „osnivanje političkih stranaka slobodno“ (stav 2), i izriče da je „nedopušteno delovanje političkih stranaka koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje“ (stav 3). U drugom delu Ustava, posvećenom ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, u članu 55. koji se odnosi na slobodu udruživanja, u stavu 1. „jemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja“. U stavu 2. se kaže da se „udruženja osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi državni organ, u skladu sa zakonom“, dok je stavom 3. istoga člana propisano da su „zabranjena tajna i paravojna udruženja“. U četvrtom stavu istog člana Ustava utvrđeno je da „Ustavni sud može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje“. U skladu sa ovim rešenjem, u delu šestom Ustava, posvećenom Ustavnom sudu, u članu 167. kojim je uređena nadležnost ovog „samostalnog i nezavisnog državnog organa koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode“, u stavu 3. kaže se da „Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije ili udruženja građana“. 

Iz prikazanih normi Ustava Republike Srbije, po mome mišljenju, jasno, ne ostavljajući traga sumnji, proizlazi da je ustavotvorac predvideo dva nivoa zabrane udruženja građana: prvi, koji je „rezervisao za samoga sebe“, ne ostavljajući nijednom drugom subjektu mogućnost da se u odnosu na takvu vrstu udruženja bavi njegovom zabranom, i drugi, koji je, ukoliko se ispune uslovi predviđeni članom 55. stavom 4. Ustava, utvrdio kao nadležnost Ustavnog suda. Taj, uslovno rečeno, prvi i najstroži nivo zabrane utvrđen je stavom 3. člana 55, saglasno kome su „zabranjena tajna i paravojna udruženja“. Ovi oblici udruženja tako su zabranjeni slovom samoga Ustava, njih je zabranio sam ustavotvorac, izrekavši tako najviši stepen zabrane za koji je sam i isključivo nadležan. Nema jače i više zabrane od one koju je izrekao sam donosilac ustava, jer nema ni jačeg ni višeg branitelja od samog ustavotvorca. Ovde je potrebno pozvati se na ustavotvorca kao nosioca ustanovljavajuće vlasti, dok su svi drugi subjekti koji predstavljaju nosioce vlasti vršioci ustanovljenih vlasti, čiji izvor - u smislu kako njihove prirode, tako i mere, upravo i jeste sam ustav. Zašto je tajno udruženje zabranjeno samim Ustavom? Zato što je samim tim što je tajno suprotno onome što se javno promoviše i štiti pravnim poretkom, pre svega ustavom, a potom i važećim zakonima. Tajno je, jer se kosi sa vrednostima koje su sadržane u važećem pravu, sa prihvaćenim načelima i ustanovljenim institucijama. Ako je jedno udruženje svesno i sa namerom tajni savez svojih članova, logika upućuje da se ta tajnost uspostavlja i s pažnjom održava iz razloga što su priroda udruženja, ciljevi čijem ostvarenju teži i način njihovog ostvarenja različiti od javno promovisanog sistema vrednosti, od društveno prihvatljivih i opravdljivih zalaganja i odnosa prema tim vrednostima. Zato je ustavotvorac takve oblike udruživanja označio kao zabranjene po sebi, te se u vezi sa njima ne javlja kao potrebno angažovanje državnih organa koji bi, nakon potrebnih istraživanja, izrekli zabranu postojanja i delovanja takvog udruženja. 

Kako je sam predlagač - Republičko javno tužilaštvo podnelo Ustavnom sudu predlog za zabranu rada „tajne političke stranke (političke organizacije) Nacionalni stroj“, polazna manjkavost može se pripisati samom predlagaču, jer je od Ustavnog suda zatražio nešto za šta ovaj organ, po samom Ustavu, nije nadležan. Utvrdivši da je organizacija „Nacionalni stroj“ „tajno udruženje“, što u svom predlogu jasno ističe, po mome sudu, Republičko javno tužilaštvo moralo je ići drugim putem, različitim od onoga za koji se opredelilo, a to je obraćanje Ustavnom sudu. Uostalom, deo tog puta predlagač je, zajedno sa sudovima na čije postupanje i donete odluke se u svom predlogu i poziva, već prešao, što sve ukazuje da mesta angažovanju Ustavnog suda nije ni bilo. Iz činjenice da je u pitanju organizacija koja je zabranjena samim Ustavom, valjalo je crpsti sve ostalo što predstavlja logičnu posledicu takvog (ustavno)pravnog statusa te organizacije. Nakon prve pogreške, usledila je druga, delovanje Ustavnog suda, koje je ishodovalo odluku u odnosu na koju izdvajam mišljenje. Naime, iako se u obrazloženju ove Odluke ističe da „pošto su tajna udruženja zabranjena po sili Ustava, to odluka Ustavnog suda u konkretnom slučaju predstavlja samo utvrđenje da je „Nacionalni stroj“, organizacija čija je zabrana tražena podnetim predlogom, tajno udruženje, čije je delovanje zabranjeno saglasno Ustavu“,  ostaje bez odgovora pitanje, kako je Ustavni sud došao do zaključka, na osnovu svoje Ustavom utvrđene nadležnosti, da je on organ nadležan za utvrđivanje statusa jedne organizacije, u smislu utvrđivanja činjenica da li je u pitanju tajna ili javna organizacija. Gde je, drugim rečima, pravni osnov za izricanje ovakve konstatacije od strane Ustavnog suda, koja čini prvi deo Odluke koju je ovaj organ doneo po predlogu Republičkog javnog tužioca, odnosno, kojim se to delom Ustavom predviđene izrazito široke nadležnosti ovoga organa uspostavlja i nadležnost u vezi sa zabranom tajnih organizacija? Podsetiću da je i Zakon o udruženjima („Službeni glasnik RS“, broj 51/09), donet nakon stupanja na snagu Ustava Republike Srbije od 2006. godine, članom 2. stavom 4. ponovio istovetnu odredbu Ustava, propisujući da su „zabranjena (su) tajna i paravojna udruženja“. 

Pomenuti drugi nivo zabrane udruženja jeste zabrana na koju je ustavotvorac ovlastio Ustavni sud i to u slučaju kada je u pitanju udruženje „čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje“. Uspostavljajući mogućnost Ustavnog suda („Ustavni sud može zabraniti...“ član 55. stav 4), i to restriktivno („... samo ono udruženje čije je delovanje usmereno na...“ član 55. stav 4), da donese odluku o zabrani takvog udruženja, ustavotvorac je prepustio ovom organu da ceneći iskazano delovanje jednog udruženja dođe do svog vlastitog suda o osnovanosti eventualne zabrane. Odluka kojom se takva zabrana izriče proizvela bi posledicu brisanja organizacije ili udruženja građana iz odgovarajućeg registra danom dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu (član 81. Zakona o Ustavnom sudu, „Službeni glasnik RS“, broj 109/07). U ovom slučaju, ustavotvorac je jasno odredio nadležnost Ustavnog suda u vezi sa delovanjem udruženja građana, utvrdivši precizno kada i na koji način Ustavni sud može i treba da učestvuje u postupku zabrane udruženja građana i šta je posledica takve zabrane. Iz ovoga sledi da je sasvim jasna i nesporna razlika u postupanju ustavotvorca s obzirom na tajna udruženja od onog koje je predviđeno u pogledu  udruženje koja su osnovana „bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi državni organ, u skladu sa zakonom“ i za koje je predviđena mogućnost zabrane od strane Ustavnog suda. Ovu razliku načinjenu od strane samog pisca Ustava, niko, nijedan organ, pa ni sam Ustavni sud, ne može prenebregnuti. U suprotnom, time bi se izjednačila tajna organizacija - udruženje sa, saglasno Ustavu i odgovarajućim zakonima obrazovanom organizacijom - udruženjem, koje se svojim delovanjem „kvalifikovalo“ za brisanje iz odgovarajućeg registra, što bi proizvela eventualna zabrana izrečena od strane Ustavnog suda. Izjednačiti tajno udruženje sa udruženjem osnovanim saglasno Ustavu i odgovarajućim zakonima znači, u suštini, prekršiti volju ustavotvorca. Znači, po mome sudu, osujetiti njegovu jasno izrečenu nameru potpunog negiranja postojanja tajnih organizacija i time isticanja apsolutne neprihvatljivosti njihovog pojavljivanja u pravnom poretku koji se tim Ustavom utemeljuje i, na drugoj strani, nameru iskazivanja vere u Ustavni sud uspostavljanjem aktivnog odnosa ovog organa, kao čuvara Ustava, načela ustavnosti i zakonitosti, ljudskih i manjinskih sloboda ujemčenih Ustavom, kada se upravo ovom organu prepušta mogućnost da ceni meru slobode koja je dozvoljiva razlikujući je od one koja nosi opasnost ugrožavanja svih ovih vrednosti koje su Ustavnom sudu od strane ustavotvorca poverene na čuvanje.      

U pogledu 2. tačke izreke ove Odluke, koja, po stavu Suda, predstavlja svojevrsnu posledicu izrečene konstatacije iz tačke 1, valja se pozvati na pominjani Zakon o udruženjima („Službeni glasnik RS“, broj 51/09). U članu 3. ovoga zakona, koji se odnosi na „Slobodu i ciljeve udruživanja“, propisano je da se udruženje „osniva i organizuje slobodno i samostalno je u ostvarivanju svojih ciljeva“ (stav 1.), a da „ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, kršenje zajemčenih ljudskih i manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu, rodu, fizičkim, psihičkim ili drugim karakteristikama i osobenostima“ (stav 2.). U delu IV ovoga Zakona, koji se odnosi na pitanja vezana za upis udruženja u registar, gde se kaže da registar udruženja vodi Agencija za privredne registre (član 26. stav 1.), i gde su, uz ostala, uređena pitanja sadržine Registra i prijave za upis u Registar, propisana je, članom 31. i situacija „prekida postupka upisa“, o kojoj zakonodavac kaže sledeće: „Ako Registrator oceni da se radi o udruženju iz člana 2. stav 4. ovog zakona („zabranjena su tajna i paravojna udruženja“), ili da su ciljevi udruženja u suprotnosti sa odredbama člana 3. stav 2. ovog zakona („ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj  pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu, rodu, fizičkim, psihičkim ili drugim karakteristikama i sposobnostima“), zaključkom prekida postupak upisa u Registar i Ustavnom sudu podnosi predlog za zabranu rada udruženja (stav 1.). U stavu 3. istoga člana ističe se da „po prijemu odluke Ustavnog suda Registrator će, zavisno od sadržine odluke, rešenjem odbaciti prijavu - ako je udruženju izrečena zabrana rada, ili nastaviti sa postupkom upisa - ako je odbijen predlog za zabranu rada udruženja“. 

Po mome mišljenju sasvim je na mestu postaviti pitanje koliko ima opravdanja, možda preciznije, smisla, postupiti na način kako je to, u ovom slučaju, učinio Ustavni sud? Izričući zabranu eventualnog budućeg „upisa u odgovarajući registar koji vodi nadležni organ, udruženja, odnosno političke stranke sa programskim ciljevima i/ili nazivom organizacije iz tačke 1.“ izreke, Ustavni sud je u suštini izdao nalog Registratoru da poštuje Zakon o udruženjima, čini se, gubeći iz vida opštepoznatu činjenicu da Registrator, kao i svaki drugi subjekt koji raspolaže određenim ovlašćenjima mora znati da ga odgovarajući zakon, kao i celokupan pravni poredak, obavezuju da ista vrši na način kojim će poštovati važeće pravo, odnosno na postupanje  koje je u svemu saglasno tom pravu. Nadalje, istom Registratoru udruženja, ovim delom izreke odluke Ustavnog suda, unapred je propisano kako treba da odluči u navedenom slučaju, pretpostavljajući, po meni, teško zamislivu situaciju u kojoj bi jedno, po sopstvenom opredeljenju i volji, tajno udruženje odlučilo da se upravo odlikujući se takvom prirodom, zalažući se za navedene sporne ciljeve i opredeljeno za društveno neprihvatljive načine delovanja - zbog kojih i jeste tajno, prijavi za upis u registar, očekujući da mu to nadležna Agencija i sam Registrator dopuste (zanemarujući takvim postupanjem svoje izričite zakonske obaveze). Ovde je Ustavni sud, ističem, po mome sudu, bez potrebe, odnosno neophodnog osnova, izrekao zabrane za čije donošenje u budućnosti teško da mogu da nastupe realne prilike. Takođe, ovom tačkom izreke svoje odluke Ustavni sud je, kako sam u obrazloženju navodi, obezbeđivao izvršenje ove odluke kojom je utvrdio da je organizacija „Nacionalni stroj“ tajno udruženje, koje je, saglasno Ustavu, zabranjeno. Saglasno mome razumevanju sporne stvari,  obezbeđenje izvršenja odluke koja se sastoji iz konstatacije, i koja, po svojoj sadržini predstavlja pitanje koje je  potpuno jasno rešeno samom ustavnom normom (bez ikakvih oslanjanja na druge organe koji bi trebali svojim angažovanjem da doprinesu njenom razjašnjenju, u smislu delovanja Ustavnog suda, ne i drugih organa koji su, saglasno Ustavu i odgovarajućim zakonima nadležni da u odnosu na pripadnike „Nacionalnog stroja“, kao i svake druge tajne organizacie, zabranjene samim Ustavom, i delovanje ove organizacije preduzimaju mere i radnje na koje ih ovlašćuju odgovarajući zakoni, a koje su usmerene na sprečavanje i sankcionisanje nedopuštenog ponašanja i delovanja koje je zabranjeno Ustavom i važećim zakonima), nije predstavljalo ni zadatak, još manje obavezu Ustavnog suda.       

U tački 3. izreke izrečena je zabrana organizaciji iz tačke 1. - „Nacionalnom stroju“ da „deluje, promoviše i širi svoje programske ciljeve i ideje“. Ova zabrana ne može se dovesti u logičnu vezu sa napred izrečenim konstatacijama da je pred Republičkim javnim tužilaštvom, a posredstvom ovog predlagača i pred Ustavnim sudom, kako samo tužilaštvo kao predlagač navodi, jedna „tajna politička organizacija“. Konstatujući u obrazloženju svoje odluke da su, (još jednom), „tajna udruženja zabranjena po sili Ustava, to odluka Ustavnog suda u konkretnom slučaju predstavlja samo utvrđenje da je „Nacionalni stroj“, organizacija čija je zabrana tražena podnetim predlogom, tajno udruženje, čije je delovanje zabranjeno saglasno Ustavu“. Zato nije bez osnova, po mome stavu, naprotiv, ja ga smatram veoma osnovanim, pitanje zašto Ustavni sud zabranjuje nešto što je samim Ustavom jasno i izvan svake sumnje zabranjeno? Jer, ako su Ustavom zabranjena tajna udruženja, logično je da je zabranjeno njihovo delovanje, promovisanje i širenje njihovih programskih ciljeva i ideja. Pa šta bi to drugo, ako ne ovo, i pre svega ovo, podrazumevala ustavna norma kojom se utvrđuje da su tajna udruženja zabranjena? 

Na kraju, tačkom 4. svoje odluke Ustavni sud obavezuje državne i druge organe i organizacije, isticanjem njihove „dužnosti“, da u okviru svojih nadležnosti i ovlašćenja preduzmu mere u cilju sprovođenja ove odluke. Ustavom je utvrđeno da su „odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće“ (član 166. stav 2. Ustava RS). Takođe, u šestom delu koji se odnosi na Ustavni sud, Ustav je, baveći se u članu 171. „obezbeđenjem izvršenja odluka“ utvrdio da je „svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda“ (stav 1. ovoga člana), da  „Ustavni sud svojom odlukom uređuje način njenog izvršenja, kada je to potrebno“ (stav 2.) i da se „izvršenje odluka Ustavnog suda uređuje zakonom“ (stav 3. istog člana). Navodi izrečeni u obrazloženju odluke Ustavnog suda da „Zakonom o Ustavnom sudu nije propisano dejstvo odluke kojom Ustavni sud utvrđuje da je konkretno udruženje tajno, te je time zabranjeno saglasno samom Ustavu“, za razliku od slučaja u kome su, kako se u obrazloženju takođe ističe, istim „Zakonom predviđene samo posledice koje nastupaju nakon sprovedenog postupka u kome je odlučivano o ispunjenosti Ustavom utvrđenih razloga za zabranu nekog od oblika udruženja koje je osnovano na način utvrđen Ustavom, a što, saglasno odredbi člana 55. stav 2. Ustava, znači - uz upis u registar koji vodi državni organ“, sva je prilika idu upravo u prilog stanovištu koje sam iznela. Zašto zakonodavac nije propisao dejstvo odluke kojom Ustavni sud utvrđuje da je određeno udruženje tajno? Najverovatnije, po meni zasigurno, iz razloga koji nimalo spretno ne pominje, težeći da stvar obrazloži, i sam Ustavni sud u nastavku ove svoje rečenice - „te je time zabranjeno saglasno samom Ustavu“, jer Zakon ne propisuje ovo dejstvo iz jednog jedinog ali dovoljnog razloga - takva odluka i ne postoji, jer je u vezi sa tajnim udruženjima odluku doneo svojom normom sam ustavopisac, ona je sadržana u Ustavu i sve u vezi sa njom jeste i jedino može biti konstatacija, bez suštinskog kvaliteta kojim se odlikuje  meritorna odluka. Tumačeći da u ovoj pravnoj stvari Ustavni sud jeste organ koji treba da kaže da je u pitanju jedna tajna organizacija, iako mu sam predlagač u svome predlogu to saopštava i navodi svoja dosadašnja postupanja u vezi sa manifestovanjem postojanja te tajne organizacije, a Ustav mu takav zadatak i ne stavlja u nadležnost, jer ono što mu poverava jasno kazuje u odredbama koje su posvećene nadležnosti Ustavnog suda, Ustavni sud samostalno izvodi svoja dalja prava i svoje dodatne obaveze, zabranjujući: prvo, eventualni budući upis u registar sada tajnog udruženja koje će promeniti svoj stav o samome sebi i rešiti da izađe u javnost; zatim, zabranjujući delovanje ovoj tajnoj organizaciji, promovisanje i širenje njenih programskih ciljeva i ideja, što je sve već zabranjeno od strane „najviše instance“ koja može izricati zabrane - samoga Ustava i, na kraju, „čita“ Ustav i važeće zakone umesto onih na koje se oni odnose, podsećajući sve njih zajedno da su dužni da poštuju svoje Ustavom i zakonima opredeljene nadležnosti, i da su dužni da poštuju ovu odluku Ustavnog suda, kao da to nije obaveza ovih, kao i svih državnih i drugih organa, u odnosu na svaku, a ne samo ovu odluku Ustavnog suda. 

Da li je Ustavni sud o ovoj pravnoj stvari „odlučio“ na način koji ne izaziva nedoumice? Po mome mišljenju nije, i iz tog razloga u odnosu na ovu odluku izdvajam svoje mišljenje. Podsećam se da je prilikom održavanja međunarodne konferencije pod nazivom „Ustavno ograničenje slobode udruživanja“, održane u organizaciji Ustavnog suda 2. juna 2009. godine u Beogradu, na kojoj je, kako je u obrazloženju i navedeno, razmatrana uporedna sudska praksa i primena međunarodnih standarda u oblasti ostvarivanja slobode udruživanja, izrečeno, od strane jednog zvaničnika vlasti, pozvanog iz reda domaćih predstavnika, mišljenje da iako nema prostora za ostvarenje nadležnosti Ustavnog suda po pitanju tajne organizacije „Nacionalni stroj“, odluka Ustavnog suda o ovoj stvari značila bi snažnu poruku domaćoj i stranoj javnosti o jasnom stavu građana Srbije za koje su vrednosti opredeljeni i čemu se, suprotno tim vrednostima, istinski protive. Razumem i svesrdno podržavam potrebu da se svako drupštvo, pa i naše, bori svim legitimnim i pravno dozvoljenim sredstvima protiv pojava koje znače opasnost po delovanje i opstanak uspostavljenih institucije i ostvarenje načela saglasno kojima je ustrojeno demokratsko društvo, ali teško mogu da podržim svojevrsnu upotrebu Ustavnog suda, a sa ciljem da sa svoje strane, a mimo slova Ustava,  posluži tome cilju. Duboko sam uverena da nema dvoumljenja u pogledu činjenice da Ustavni sud, kao i svaki drugi državni organ, ima svoju Ustavom opredeljenu nadležnost, utvrđeni način ostvarenja smisla svoga uspostavljanja i postojanja, kao i, takođe Ustavom, utvrđenu i meru i način svoga delovanja. Jednako kao i svaki državni i drugi organ Ustavni sud ima ustavnu obavezu da svoju nadležnost i ovlašćenja konzumira u potpunosti, da je ne zapostavlja ustežući se da je vrši i u „osetljivim“ pitanjima, pogotovo u uslovima krhkih institucija i nedovoljno u praksi utemeljenih načela, niti da je se  svojevoljno odriče, ali i da je ne prekoračuje, oglašavajući se nadležnim i u slučaju kada to pitanje Ustav nije predvideo kao deo nadležnosti Ustavnog suda. Ustavni sud, jednako kao i građani i organizovana državna vlast ne sme i ne može odstupati od onoga što je Ustavom utvrđeno, ni u jednom pravcu, jer samo na taj način i Ustavni sud iskazuje svoj odnos poštovanja Ustava u čemu bi, s obzirom na svoju ustavnu prirodu, društvenu misiju, značaj i snagu svojih odluka, morao da prednjači.      

 

                                                                                       Sudija Ustavnog suda

                                                                                          Dr Olivera Vučić  


• Na vrh stranice