Преглед документа Уж-134/2007

Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Станка Милановић, мр Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Б.Т. из А., на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 10. јула 2008. године, донео је

1. Усваја се уставна жалба Б.Т. изјављена против тачке 17. Одлуке о престанку судијске дужности ("Службени гласник РС", број 68/2007), коју је донела Народна скупштина Републике Србије на седници одржаној 23. јула 2007. године.
2. Утврђује се да је актом из тачке 1. повређено право на сталност судијске функције гарантовано чланом 146. став 1. Устава Републике Србије у вези члана 148. став 1. Устава, као и право на рад гарантовано чланом 60. став 1. Устава.
3. Одлуку објавити у "Службеном гласнику Републике Србије".

1. Уставном суду поднета је 8. августа 2007. године, благовремена и дозвољена уставна жалба Б.Т. изјављена против тачке 17. Одлуке о престанку судијске дужности ("Службени гласник РС", број 68/2007), наведене у тачки 1. изреке. У уставној жалби се наводи да је Одлуком Великог персоналног већа VIII Су бр. 11/07 од 13. априла 2007. године, утврђено да се радни век судији Општинског суда у Алибунару Б.Т. навршава 18. октобра 2007. године. Даље се наводи да је на основу наведене одлуке, Народна Скупштина на седници одржаној 23. јула 2007. године донела оспорену одлуку којом је, у тачки 17. утврдила да судији Б.Т., даном доношења одлуке, престаје судијска дужност. Како је Одлуком Великог персоналног већа утврђено да судија Б.Т. 18. октобра 2007. године навршава 65 година живота, чиме испуњава један од алтернативно прописаних услова за престанак судијске дужности због навршења радног века, подносилац уставне жалбе сматра да су оспореном одлуком Народне скупштине повређене одредбе члана 148. став 1. Устава Републике Србије, право на рад и друга права зајемчена Уставом.
2. У одговору секретара Народне скупштине од 22. маја 2008. године наводи се да је Указом председника Републике ПР број 1 од 13. марта 2008. године Народна скупштина распуштена, да новоизабрана скупштина није конституисана, због чега нису у могућности да дају одговор на наводе из уставне жалбе, већ достављају документацију од значаја за поступање по уставној жалби и одлучивање.
3. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
Одредбом члана 146. став 1. Устава гарантује се сталност судијске функције. Уставна гарантија сталности судијске функције остварује се и одредбом члана 148. став 1. Устава која утврђује разлоге престанка судијске функције. Одредбом члана 60. став 1. Устава зајемчено је право на рад, у складу са законом.
4. У поступку пред Уставним судом утврђено је следеће:
- Велико персонално веће Врховног суда Србије је, на седници Већа одржаној 13. априла 2007. године, донело Одлуку VIII Су 11/07 којом је утврђено да Б.Т., судија Општинског суда у Алибунару, навршава радни век 18. октобра 2007. године. Наведена одлука је донета јер је, сагласно одредби члана 52. став 1. Закона о судијама, испуњен један од алтернативно предвиђених разлога за престанак судијске дужности због навршења радног века;
- Народна скупштина је на седници Шестог ванредног заседања у 2007. години, одржаној 23. јула 2007. године, донела Одлуку о престанку судијске дужности (''Службени гласник Републике Србије'', број 68/07) против које је изјављена уставна жалба. Наведеном одлуком је у тачки 17. констатовано да Б.Т., судији Општинског суда у Алибунару, даном доношења ове одлуке престаје судијска дужност због навршења радног века;
- Председник Општинског суда у Алибунару је Народној скупштини дописом од 1. августа 2007. године поднео захтев за исправку оспорене тачке 17. Одлуке;
- Поднеском од 3. августа 2007. године, Б.Т. је Одбору за правосуђе и управу Народне скупштине поднео захтев за измену тачке 17. предметне Одлуке;
- Председник Великог персоналног већа је 21. августа 2007. године Народној скупштини доставила допис Б.Т. и поднела захтев да се, на основу члана 165. став 3. Пословника Народне скупштине Републике Србије, изврши исправка Одлуке о престанку судијске дужности судије Б.Т., тако што ће се констатовати престанак судијске дужности са 18. октобром 2007. године, како је то и утврђено у Одлуци Великог персоналног већа;
- Поднеском од 7. септембра 2007. године, Б.Т. је председнику Народне скупштине поднео захтев да се измени предметна тачка 17. Одлуке у погледу датума престанка судијске дужности и донесе одлука у складу са Одлуком Великог персоналног већа;
- Заменик генералног секретара Владе Републике Србије је дописом од 14. септембра 2007. године доставио Одбору за правосуђе и управу Народне скупштине представку Б.Т., уз захтев да Одбор предузме одговарајуће мере из своје надлежности;
- Генерални секретар председника Републике је дописом од 24. септембра 2007. године обавестио Одбор за правосуђе и управу Народне скупштине о представци Б.Т. упућеној председнику Републике и доставио исту Одбору;
- Одбор за правосуђе и управу Народне скупштине је на 4. седници одржаној 11. септембра 2007. године, у оквиру тачке 2. Дневног реда, разматрао Предлог одлуке о измени Одлуке о престанку судијске дужности ("Службени гласник РС", број 68/07) и донео Закључак да Одбор за правосуђе и управу није надлежан за исправку Одлуке о престанку судијске дужности судији Б.Т; Закључком 09 број: 09-2/142-07 је утврђено да Одбор упути допис председнику Општинског суда у Алибунару са сугестијом да приликом решавања статуса судије Б.Т. има у виду право именованог на накнаду плате на основу члана 56. Закона о платама државних службеника и намештеника; Закључак је дописом од 11. септембра 2007. године достављен председнику Општинског суда у Алибунару;
- На основу члана 56. Закона о платама државних службеника и намештеника и члана 51. Закона о судијама, председник Општинског суда у Алибунару је 11. септембра 2007. године донео Решење В СУ. 39/60-2007 којим је утврђено да је судији Б.Т. одлуком Народне скупштине од 23. јула 2007. године престала судијска дужност даном доношења ове одлуке и да именовани има право на накнаду плате у висини коју је имао на дан престанка функције, од дана када му је престала судијска функција до дана стицања права на старосну пензију 18. октобра 2007. године, када му престају сва права и дужности из радног односа;
- Председник Општинског суда у Алибунару је на основу члана 51. Закона о судијама, 18. октобра 2007. године, донео Решење В СУ. 39/67-2007 о престанку радног односа судије Б.Т. са даном 18. октобром 2007. године, због стицања права на старосну пензију;
- Министарство за државну управу и локалну самоуправу је 24. октобра 2007. године, одлучујући о захтеву Општинског суда у Алибунару за исплату отпремнине због одласка у пензију, донело решење број 120-08-492/2007-03 којим је утврђено право на отпремнину због одласка у пензију Б.Т., запосленом у Општинском суду у Алибунару, у износу од 177.288.00 динара.
5. Уставом Републике Србије од 1990. године, на основу којег је донет Закона о судијама који је у конкретном случају примењен, било је утврђено да: Народна скупштина, између осталог, бира и разрешава председника и судије Уставног суда, Врховног суда и других судова (члан 73. тачка 10.); да судији престаје судијска функција кад то сам затражи или кад испуни услове за старосну пензију утврђене законом, и да Врховни суд, у складу са законом, утврђује постојање разлога за престанак судијске функције, односно за разрешење судије и да о томе обавештава Народну скупштину (члан 101. став 4.).
Члан 9. став 1. Закона о судијама ("Службени гласник Републике Србије", бр. 63/2001, 42/2002, 17/2003, 25/2003, 27/2003, 29/2003, 35/2004, 44/2004, 61/2005, 101/2005 и 46/2006) прописује да судију и председника суда бира и о престанку њихове дужности одлучује Народна скупштина. Чланом 10. став 1. Закона прописано је да дужност судије траје непрекидно од првог избора за судију до навршења радног века. Одредбом члана 51. Закона прописано је да судијска дужност престаје на захтев судије, када судија наврши радни век или кад буде разрешен, а чланом 52. Закона да судији престаје радни век кад наврши шездесет пет година живота или четрдесет година стажа осигурања и да председник суда, најкасније до 1. октобра, писмено обавештава председника Врховног суда Србије о томе које судије и председници непосредно нижих судова наредне године навршавају радни век и када. Одредбом члана 56. став 1. Закона прописано је да навршење радног века утврђује Велико персонално веће. Чланом 60. Закона прописано је да на одлуку Великог персоналног већа којом је утврђено навршење радног века (или разлога за разрешење) није допуштен приговор и да председник Врховног суда Србије одмах по пријему одлуке обавештава Народну скупштину да је судија навршио радни век (или да постоје разлози за разрешење).Према одредби члана 63. Закона, о престанку дужности судије одлучује Народна скупштина. Члан 64. став 2. Закона прописује да судијска дужност престаје оног дана који Народна скупштина наведе у својој одлуци. Одредба члана 65. Закона прописује да (разрешењем и) навршењем радног века судији престају права по основу рада.
Према одредби члана 9. тачке 3) Закона о управним споровима ("Службени лист СРЈ", број 46/96), управни спор се не може водити против аката донесених у стварима о којима непосредно на основу уставних овлашћења одлучује скупштина државе чланице, односно Народна скупштина Републике Србије.
6. Сталност судијске функције се јемчи одредбом члана 146. став 1. Устава. Уставом гарантована сталност судијске фунцкије се остварује и кроз Уставом прописане разлоге за престанак судијске функције. Сагласно одредби члана 148. став 1. Устава, судији престаје функција на његов захтев, наступањем законом прописаних услова или разрешењем из законом предвиђених разлога, као и ако не буде изабран на сталну функцију.
У конкретном случају Велико персонално веће је, сагласно овлашћењу из члана 56. став 1. Закона о судијама, донело Одлуку којом је утврђено да Б.Т., судија Општинског суда у Алибунару, навршава радни век 18. октобра 2007. године. Супротно тој одлуци и одредбама чл. 51. и 52. Закона о судијама, Народна скупштина је оспореном Одлуком утврдила да Б.Т., судији Општинског суда у Алибунару, даном доношења ове одлуке, односно 23. јула 2007. године, престаје судијска дужност због навршења радног века. Народна скупштина је, одређујући својом Одлуком други датум престанка судијске дужности од оног који је Одлуком Великог персоналног већа био утврђен, одредила да је подносиоцу уставне желбе престала судијска функција 87 дана пре навршења радног века. Стога је Уставни суд утврдио да је оспореном тачком 17. Одлуке о престанку судијске дужности Народне скупштине жалиоцу повређено право на сталност судијске функције зајемчено одредбом члана 146. став 1. у вези члана 148. став 1. Устава.
По оцени Уставног суда, неуставним престанком судијске функције пре навршеног радног века подносиоцу уставне жалбе није само повређено право да обавља судијску функцију, већ и право на рад зајемчено одредбом члана 60. став 1. Устава.
Уставни суд је оценио да у конкретном случају поништај оспорене Одлуке и повраћај у пређашње стање није могућ, јер би подразумевао поновни избор подносиоца уставне жалбе на судијску функцију након навршеног радног века. Друге штетне последице су уклоњене, јер је председник Општинског суда у Алибунару донео Решење о престанку радног односа подносиоца уставне жалбе са 18. октобром 2007. године, због стицања права на старосну пензију и жалиоцу утврдио право на накнаду плате у висини коју је имао на дан престанка функције. Решењем Министарства за државну управу и локалну самоуправу од 24. октобра 2007. године, подносиоцу уставне жалбе је утврђено и право на отпремнину због одласка у пензију.
С обзиром на наведено, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", број 109/2007), нашао да нема места доношењу посебног налога за уклањање последица насталих у виду материјалне штете проузроковане жалиоцу доношењем оспорене Одлуке. Суд је оценио да се у конкретном случају правично задовољење због утврђене повреде права подносиоцу уставне жалбе остварује објављивањем одлуке Уставног суда у "Службеном гласнику Републике Србије".
7. Полазећи од изложеног, Уставни суд је на основу члана 89. ст. 1. и 3. Закона о Уставном суду, донео одлуку као у изреци.