PRETRAGA SAJTA: RSS
Predmet: Уж-730/2008
Datum donošenja odluke: 04.11.2010
Ishod: Odluka o odbijanju
Pravna oblast: Građansko pravo
Član i stav Ustava: Član 32. Stav 1., Član 42.
Podnosilac: Nebojša Maksić
Pojmovni registar:
Napomena: - nije povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, ni pravo na zaštitu podataka o ličnosti iz člana 42. Ustava

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nebojše Maksića iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. novembra 2010. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

                        Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Nebojše Maksića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Kragujevcu P. 7/07 od 25. januara 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Gž. 33/08 od 10. aprila 2008. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

                        1. Nebojša Maksić iz Kragujevca je 26. juna 2008. godine Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje garantovanog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na zaštitu podataka o ličnosti garantovanog članom 42. Ustava.

                        Podnosilac ustavne žalbe navodi da je zbog objavljivanja spornog teksta u dnevnom listu „Večernje novosti“ podneo tužbu za naknadu štete protiv kompanije „Novosti“ a.d, Beograd i glavnog urednika  kompanije „Novosti“ a.d. iz Beograda, ali da su sudovi osporenim aktima odbili da mu pruže pravnu zaštitu, jer su njegovu tužbu odbacili kao neblagovremenu. Posebno ističe da su ovakvim stavom sudovi povredili navedena ustavna prava, jer se sporni tekst zbog kojeg je podneta tužba i dalje nalazi na internet izdanju ovih novina. Podnosilac osporava i odluku sudova o troškovima parničnog postupka koji je vodio, ukazujući da je Okružni sud u Kragujevcu „očigledno greškom primenio advokatsku tarifu“. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporene akte i odredi da se otklone štetne posledice.

                        2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

                        U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

                        3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene akte i drugu dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

                        Podnosilac ustavne žalbe je 23. jula 2007. godine podneo Okružnom sudu u Kragujevcu tužbu protiv kompanije „Novosti“ a.d. iz Beograda i glavnog urednika  ove kompanije, radi naknade nematerijalne štete nastale objavljivanjem teksta pod naslovom „Dosije pun zlata i evra“ na internet izdanju „Večernjih novosti“ od 25. januara 2007. godine.

                        Osporenim rešenjem Okružnog suda u Kragujevcu P. 7/07 od 25. januara 2008. godine odbačena je kao neblagovremena tužba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe. Drugim stavom izreke osporenog rešenja tužilac je obavezan da tuženima na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 45.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. U obrazloženju ovog prvostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je sud odlučujući o blagovremenosti podnete tužbe imao u vidu odredbe čl. 11, 79. i 85. Zakona o javnom informisanju; da je veštačenjem od strane veštaka informatičara utvrđeno da je sporni tekst postavljen od strane tužene kompanije na internet izdanju dnevnog lista „Večernje novosti“ 26. avgusta 2005. godine; da nakon ovog datuma, uključujući i sporni datum 25. januara 2007. godine koji je u tužbi naveden, od strane tuženih nije ponovo postavljan tekst na internet izdanju pod naslovom  „Dosije pun zlata i evra“, niti bilo koji drugi tekst o tužiocu; da je na osnovu navedenog sud utvrdio da je tužba neblagovremena, jer je podneta nakon isteka roka od šest meseci koji je propisan članom 85. Zakona o javnom informisanju. Odlučujući o troškovima parničnog postupka, prvostepeni sud je u obrazloženju osporenog rešenja, pored ostalog, naveo da je sud odlučio primenom odredaba čl. 149. i 150. Zakona o parničnom postupku, a u skladu sa Tarifom o nagradama i naknadi troškova za rad advokata - tarifni br. 7. i 8.

                        Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Gž. 33/08 od 10. aprila 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje Okružnog suda u Kragujevcu P. 7/07 od 25. januara 2008. godine. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da je Okružni sud u Kragujevcu pravilno primenio materijalno pravo kada je tužbu tužioca odbacio kao neblagovremenu i da je za to dao pravilne i potpune razloge, koje u svemu prihvata i Vrhovni sud Srbije. Naime, drugostepeni sud nalazi da je u konkretnom slučaju utvrđeno da je sporni tekst objavljen 26. avgusta 2005. godine, a kako je tužba podneta 23. jula 2007. godine, ona je, po oceni Vrhovnog suda Srbije neblagovremena, jer je podneta nakon isteka roka od šest meseci koji je predviđen za podnošenje tužbe za naknadu štete u smislu člana 85. Zakona o javnom informisanju. U osporenom drugostepenom rešenju se navodi i da je prvostepeni sud pravilno obračunao troškove parničnog postupka na osnovu čl. 149. i 150. Zakona o parničnom postupku, te da ni u tom delu žalba tužioca nije osnovana. 

                        4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, svakom je zajemčeno pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

                        Odredbama člana 42. Ustava zajemčena je zaštita podataka o ličnosti (stav 1.) i utvrđeno da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom (stav 2.), da je zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom (stav 3.) i da svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe (stav 4.).

                        Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su odredbe Zakona o javnom informisanju ("Službeni glasnik RS", br. 43/03 i 61/05), kojima je propisano: da su javna glasila novine, radio programi, televizijski programi, servisi novinskih agencija, Internet i druga elektronska izdanja navedenih javnih glasila, kao i druga sredstva javnog informisanja koja pomoću reči, slike ili zvuka objavljuju ideje, informacije i mišljenja namenjene javnoj distribuciji i neodređenom broju korisnika (član 11. stav 1.); da svako lice na koje se odnosi netačna, nepotpuna ili druga informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, kao i lice kome nije objavljena ispravka, odgovor ili druga informacija čije objavljivanje ima pravo da traži od javnog glasila, u skladu sa ovim zakonom, a koje zbog njenog objavljivanja, odnosno neobjavljivanja trpi štetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete u skladu sa opštim propisima i odredbama ovog zakona, nezavisno od drugih pravnih sredstava koja tom licu stoje na raspolaganju (član 79.); da se tužba za naknadu štete podnosi u roku od šest meseci od dana objavljivanja informacije (član 85.).

                        5. Polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti i navedenih odredaba Zakona o javnom informisanju, Ustavni sud je prilikom ocene razloga i navoda ustavne žalbe koji se odnose na istaknutu povredu prava na pravično suđenje konstatovao sledeće:

                        Sporno činjenično i pravno pitanje povodom koga podnosilac ustavne žalbe ističe povredu označenog ustavnog prava je kada je objavljena informacija (članak) kojom mu je, po njegovom mišljenju, pričinjena šteta čiju naknadu je tužbom tražio, odnosno da li je činjenica da se sporni tekst i u vreme podnošenja tužbe nalazio na Internet izdanju ovog javnog glasila od uticaja na ocenu blagovremenosti tužbe. U vezi navedenog spornog pitanja Ustavni sud ukazuje da se pod objavljivanjem informacije na Internet ili drugom elektronskom izdanju javnog glasila smatra dan kada je informacija postavljena u elektronskom obliku, čime je učinjena dostupnom javnosti, odnosno neograničenom broju korisnika, na isti način kao što je u štampanom javnom glasilu informacija objavljena danom izdavanja javnog glasila, a u radio i televizijskom programu – danom kada je usmeno saopštena javnosti. Specifičnost Internet izdanja javnog glasila koja u tehničkom smislu omogućava da objavljene informacije ostaju sačuvane, te da se i određeno, kraće ili duže vreme nakon njihovog objavljivanja, pretraživanjem Internet stranice javnog glasila, po pravilu, dela označenog kao «arhiva vesti» ili korišćenjem nekog od opštih pretraživača (Google, Yahoo, Krstarica), može izvršiti uvid u njihovu sadržinu, ne predstavlja ponovno objavljivanje te iste informacije. Do ponovnog objavljivanja ranije već objavljene informacije dolazi samo kada se ona u istovetnom ili izmenjenom sadržaju ponovo, pod novim datumom, postavi na Internet stranicu istog ili drugog javnog glasila. Ustavni sud ukazuje da ovo opšte pravilo važi ne samo za Internet izdanja, već i za bilo koji drugi vid javnog glasila predviđen odredbom člana 11. stav 1. Zakona o javnom informisanju.

                        Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da su i Okružni sud u Kragujevcu i Vrhovni sud Srbije, kao nadležni sudovi, za svoj stav o neblagovremenosti tužbe podnosioca ustavne žalbe dali jasne razloge, utemeljene na odredbama važećih propisa. Naime, kako je jedan od Zakonom o javnom informisanju predviđenih uslova da se pred nadležnim sudom potražuje naknada štete nastale usled objavljivanja spornih informacija u javnim glasilima, taj da se tužba za naknadu štete mora podneti u propisanom roku od šest meseci od dana objavljivanja takve informacije, a u postupku koji je prethodio ustavnosudskom je utvrđeno da je članak koji sadrži informacije povodom kojih je podneta tužba objavljen 26. avgusta 2005. godine i da nakon ovog datuma tuženi na svojoj Internet stranici nije ponovo postavljao isti ili bilo koji drugi članak koji se odnosi na podnosioca ustavne žalbe, a što nije sporio ni podnosilac ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da se stavovi i zaključci izneti u osporenim rešenjima da je tužba podnosioca ustavne žalbe podneta 23. jula 2007. godine neblagovremena, zasnivaju na ustavnopravno prihvatljivim razlozima. Stoga, po oceni Ustavnog suda, osporeni pojedinačni akti nisu posledica proizvoljne ili nepravične primene prava na štetu podnosioca ustavne žalbe, niti u njima ima elemenata koji na bilo koji način ukazuju da su njihovim donošenjem podnosiocu ustavne žalbe povređene ili uskraćene procesne garancije koje se jemče pravom na pravično suđenje.  

                        Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, a koji se odnose na odluku sudova o troškovima parničnog postupka, Ustavni sud konstatuje da se u ovom delu navodi podnosioca svode samo na tvrdnju da je Okružni sud u Kragujevcu „očigledno greškom primenio advokatsku tarifu“, bez iznošenja bilo kog razloga kojim se ova tvrdnja potkrepljuje. Stoga je Ustavni sud ocenio da se ovakvi navodi ne mogu smatrati osnovanim, posebno imajući u vidu da su i prvostepeni i drugostepeni sud u osporenim rešenjima, pozivajući se na odgovarajuće odredbe Zakona o parničnom postupku, dali obrazložene razloge za donetu odluku o troškovima parničnog postupka.

                        Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba, u delu kojim se ističe povreda prava iz člana 32. stav 1. Ustava, nije osnovana.

                        U pogledu pozivanja podnosioca ustavne žalbe na povredu prava na zaštitu podataka o ličnosti, Ustavni sud je ocenio da se odlučivanje nadležnih sudova o blagovremenosti tužbe podnosioca ustavne žalbe podnete radi naknade štete pričinjene objavljivanjem informacije u javnom glasilu, ne može dovesti u vezu sa utvrđenom sadržinom prava zajemčenog odredbama člana 42. Ustava. Sud je zaključio da podnosilac povredu označenog prava zapravo smatra posledicom povrede prava na pravično suđenje, te je, polazeći od prethodno iznetih ocena, našao da je ustavna žalba i u ovom delu neosnovana.  

                        6. Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

                        Na osnovu navedenog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

                                                               PREDSEDNIK

                                                                 USTAVNOG SUDA

                                                                dr Bosa Nenadić

 


• Na vrh stranice