PRETRAGA SAJTA: RSS
Predmet: Уж-489/2009
Datum donošenja odluke: 28.10.2010
Ishod: Odluka o odbijanju
Pravna oblast: Građansko pravo
Član i stav Ustava: Član 23., Član 32. Stav 1., Član 37., Član 51., Član 18., Član 19., Član 21., Član 22.
Podnosilac: Mara Šiljak
Pojmovni registar:
Napomena: - nije povređeno pravo na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti iz člana 23. Ustava, ni pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, ni pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, ni pravo na pravnu ličnost iz člana 37. Ustava, ni pravo na obaveštenost iz člana 51. Ustava, niti načela iz čl. 18, 19, 21. i 22. Ustava

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mare Šiljak iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. oktobra 2010. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

                        Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Mare Šiljak izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu P. 545/07 od 3. oktobra 2008. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije R. 34/09 od 29. januara 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 341/08 od 23. februara 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

                        1. Mara Šiljak iz Kragujevca je 31. marta 2009. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu P. 545/07 od 3. oktobra 2008. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije R. 34/09 od 29. januara 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 341/08 od 23. februara 2009. godine, zbog povrede načela neposredne primene zajemčenih prava iz člana 18. Ustava Republike Srbije, načela ustavnih jemstava iz člana 19. Ustava, načela zabrane diskriminacije zajemčenog odredbom člana 21. Ustava,  načela zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajemčenih odredbom člana 22. Ustava, prava dostojanstva i slobodnog razvoja ličnosti zajemčenih odredbama člana 23. Ustava, prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčenih odredbama člana 36. Ustava, prava na pravnu ličnost zajemčenog odredbom člana 37. Ustava, prava na obaveštenost zajemčenog odredbom člana 51. Ustava, povrede prava iz čl. 14, 16. i 26. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i  povrede prava iz čl. 6, 13. i 17. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

                        Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je blagovremeno podnela predlog za oslobođenje od plaćanja sudske takse u predmetu P. 545/07 Opštinskog suda u Kragujevcu i da je uz predlog dostavila dve verodostojne isprave kao dokaz osnovanosti podnetog predloga; da je "nerazumljivim dopisom sudije" pozvana da dostavi "dokaz o imovnom stanju"; da je nakon dostavljanja traženih dokaza Opštinski sud u Kragujevcu, rešenjem P. 545/07 od 3. oktobra 2009. godine, odbio njen predlog za oslobođenje od plaćanja sudske takse; da je Okružni sud u Kragujevcu, postupajući po njenoj žalbi, doneo rešenje Gž. 341/08 od 23. februara  2009. godine kojim je žalbu odbio kao neosnovanu i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Kragujevcu P. 545/07 od 3. oktobra 2009. godine; da joj je uskraćeno pravo da bude obaveštena o odluci Vrhovnog suda Srbije R. 34/09 od 29. januara 2009. godine, kojom je po njenom predlogu odlučeno o izuzeću Okružnog suda u Kragujevcu za postupanje po žalbi u ovom predmetu. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporena rešenja, dosudi podnositeljki naknadu nužnih troškova nastalih preduzimanjem radnji prilikom podnošenja ustavne žalbe, kao i naknadu nematerijalne štete nastale protivpravnim postupanjem sudova.         

                        2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

                        Odredbama Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, između ostalog, utvrđeno je: da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju (član 18.); da ustavna jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava (član 19.); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta, kao i da se ne smatraju  diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21.); da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale i da građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom (član 22.); da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi dužni da ga poštuju i štite i da svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom (član 23.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, da se svakome jemči pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača, ako je slep, gluv ili nem, kao i da se javnost može isključiti tokom čitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom društvu, kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku, u skladu sa zakonom (član 32.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da svako lice ima pravnu sposobnost, da lice punoletstvom stiče sposobnost da samostalno odlučuje o svojim pravima i obavezama, da punoletstvo nastupa sa navršenih 18 godina i da su izbor i korišćenje ličnog imena i imena svoje dece slobodni (član 37.); da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i da su sredstva javnog obaveštavanja dužna da to pravo poštuju, kao i da svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom (član 51.).

                        U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

                        3. Ustavni sud je izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu, spise predmeta P. 545/07 Opštinskog suda u Kragujevcu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

                        Tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe je u parničnom postupku koji je vodila protiv tužene Osnovne škole "Sveti Sava" iz Kragujevca, u predmetu P. 545/07 Opštinskog suda u Kragujevcu, nalogom-opomenom za plaćanje sudske takse obavezana da plati taksu za tužbu i presudu u iznosu od 2.600,00 dinara i 200,00 dinara na ime taksene opomene.

                        Podneskom od 5. septembra 2008. godine sa prilozima, podnositeljka je predložila Opštinskom sudu u Kragujevcu da je oslobodi od plaćanja sudske takse, s obzirom da živi u domaćinstvu sa supružnikom i dvoje dece koji su studenti, da je nezaposleno lice i da nema imovinu.

                        Opštinski sud u Kragujevcu je rešenjem P. 545/07 od 3. oktobra 2008. godine odbio kao neosnovan predlog tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe za oslobođenje od plaćanja sudske takse u predmetu P. 545/07.

                        Podneskom od 14. oktobra 2008. godine, podnositeljka je istakla zahtev za izuzeće Okružnog suda u Kragujevcu u postupanju po žalbi u ovom predmetu.

                        Podnositeljka je 14. oktobra 2008. godine izjavila žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu P. 545/07 od 3. oktobra 2008. godine.

                        Odlučujući o žalbi podnositeljke, Okružni sud u Kragujevcu je rešenjem Gž. 341/08 od 23. februara 2009. godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Kragujevcu P. 545/07 od 3. oktobra 2008. godine. Iz obrazloženja drugostepenog rešenja proizlazi da je podnositeljka uz predlog za oslobođenje od sudske takse dostavila uverenje Ministarstva finansija, Poreske uprave - Filijala Kragujevac da nije registrovana kao obveznik ove filijale, overenu izjavu Ov. br. 4809 od 22. jula 2008. godine, u kojoj je navela da njeno porodično domaćinstvo čine suprug koji je profesor i dva sina studenta i dostavila je rešenje o porezu na imovinu za supruga kao poreskog obveznika za lokal u Kragujevcu, za koji mu je za 2008. godinu određen porez u iznosu od 2.433,83 dinara. Imajući u vidu navedene činjenice,  drugostepeni sud je našao da suprug tužilje, kao član domaćinstva, ostvaruje prihode kao profesor i kao vlasnik lokala, te da je pravilno prvostepeni sud ocenio, suprotno navodima tužilje, da tužilja nije dokazala, priloženim pisanim dokazima da prema opštem imovnom stanju nije u mogućnosti da snosi troškove postupka, odnosno da plati sudsku taksu na tužbu i presudu u ukupnom iznosu od 2.600,00 dinara. Drugostepeni sud je uzeo u obzir sve okolnosti koje su predviđene odredbom člana 164. stav 4. Zakona o parničnom postupku, kao i visinu takse koja nije velika, pa je našao da nisu ispunjeni zakonski uslovi da tužilja, u smislu odredbe člana 164. i člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, bude oslobođena od plaćanja sudske takse.

                        4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) i Zakona o sudskim taksama (″Službeni glasnik RS″, br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01, 9/02, 29/04, 61/05 i 116/08).

                        Zakonom o parničnom postupku je propisano: da najviši sud određene vrste u republici može, na predlog stranke ili nadležnog suda, odrediti da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležan sud sa njegovog područja ako je očigledno da će se tako lakše sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi važni razlozi (član 68.); da će sud osloboditi od plaćanja troškova postupka stranku koja prema svom opštem imovnom stanju nije u mogućnosti da snosi ove troškove, da oslobođenje od plaćanja troškova postupka obuhvata oslobođenje od plaćanja taksa i oslobođenje od polaganja predujma za troškove svedoka, veštaka, uviđaja i sudskih oglasa, da sud može osloboditi stranku i samo od plaćanja taksa, da će prilikom donošenja odluke o oslobođenju od plaćanja troškova postupka sud ceniti sve okolnosti, a naročito će uzeti u obzir vrednost predmeta spora, broj lica koje stranka izdržava i prihode i imovinu koje imaju stranka i članovi njene porodice (član 164.); da odluku o oslobođenju od plaćanja troškova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke, da je stranka dužna da uz predlog podnese uverenje nadležnog organa o imovnom stanju, da se u uverenju o imovnom stanju mora naznačiti iznos poreza koji plaća domaćinstvo i pojedini članovi domaćinstva, kao i drugi izvori njihovih prihoda i uopšte imovno stanje stranke kojoj se izdaje uverenje, da kad je to potrebno i sam sud može po službenoj dužnosti pribaviti potrebne podatke i obaveštenja o imovnom stanju stranke koja traži oslobođenje, a može o tome saslušati i protivnu stranku, da protiv rešenja suda kojim se usvaja predlog stranke nije dozvoljena žalba (član 165.).

                        Zakonom o sudskim taksama je propisano: da sud može osloboditi taksenog obveznika od plaćanja takse ako bi plaćanjem takse, imajući u vidu visinu sredstava iz kojih se takseni obveznik i članovi njegovog domaćinstva izdržavaju, ta sredstva bila u tolikoj meri umanjena da bi time bila ugrožena njihova socijalna sigurnost, o čemu odluku donosi prvostepeni sud na predlog taksenog obveznika, ceneći pri tome sve okolnosti a naročito vrednost merodavnu za naplatu takse, ukupan prihod taksenog obveznika i članova njegovog domaćinstva, kao i broj lica koje takseni obveznik izdržava (član 10.); da visinu prihoda taksenog obveznika sud utvrđuje na osnovu uverenja nadležnog organa, odnosno drugih dokaza koje takseni obveznik podnese o svom imovnom stanju, a ovo uverenje takseni obveznik podnosi uz predlog za oslobođenje od plaćanja takse (član 11. st. 1. i 4.).

                        5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima Opštinskom suda u Kragujevcu i Okružnog suda u Kragujevcu nije povređeno ustavno pravo podnositeljke na pravično suđenje.

                        Iz navedenih odredaba Zakona o sudskim taksama proizlazi da da je oslobođenje od plaćanja sudske takse zakonski izuzetak, motivisan razlozima socijalne sigurnosti. Ustavni sud je imao u vidu da je podnositeljka ustavne žalbe, nakon prijema naloga za plaćanje dugujuće takse, uputila prvostepenom sudu podnesak kojim je predložila oslobođenje od plaćanja sudske takse. Uz ovu molbu dostavila je uverenje o svom imovnom stanju, kao i izjavu o činjenici da živi u porodičnom domaćinstvu sa suprugom i dvoje dece, a po nalogu suda i uverenje o imovnom stanju supruga.

                        Zakonom o parničnom postupku je propisano da će sud osloboditi od plaćanja troškova postupka stranku koja prema svom opštem imovnom stanju nije u mogućnosti da snosi ove troškove, a da prilikom donošenja odluke o oslobođenju od plaćanja troškova postupka sud ceni sve okolnosti, a naročito uzima u obzir vrednost predmeta spora, broj lica koje stranka izdržava, prihode i imovinu koje imaju stranka i članovi njene porodice. Prvostepeni i drugostepeni sud su, imajući u vidu činjenicu da suprug podnositeljke, kao član porodičnog domaćinstva, ostvaruje prihode kao profesor i kao vlasnik lokala, suprotno navodima podnositeljke, našli da nije dokazala pisanim dokazima da prema opštem imovnom stanju nije u mogućnosti da snosi sudske takse, posebno imajući u vidu visinu sudske takse, te da nisu ispunjeni uslovi iz čl. 164. i 165. Zakona o parničnom postupku da od plaćanja ove takse bude oslobođena.

                        Pored toga, Ustavni sud je utvrdio da su osporena rešenja doneli zakonom ustanovljeni sudovi u granicama svoje nadležnosti i u zakonito sprovedenom postupku. Po oceni Ustavnog suda, osporena rešenja su zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, sa obrazloženim pravnim stanovištem u ovoj pravnoj stvari, tako da se ne može smatrati da je to pravno stanovište posledica proizvoljnog tumačenja suda i neprihvatljive primene merodavnog prava. Stoga, Ustavni sud nalazi da osporenim rešenjima Opštinskog suda u Kragujevcu P. 545/07 od 3. oktobra 2008. godine i Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 341/08 od 23. februara 2009. godine nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje.

                        6. Ocenjujući posebno navode podnositeljke ustavne žalbe u pogledu osporenog rešenja Vrhovnog suda Srbije R. 34/09 od 29. januara 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da u predmetnom parničnom postupku nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na obaveštenost, zajemčeno odredbom člana 51. Ustava.

                        Postupajući po podnesku tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe od 14. oktobra 2008. godine, Vrhovni sud Srbije je rešenjem R. 34/09 od 29. januara 2009. godine odbio predlog podnositeljke za delegaciju nadležnosti, odnosno određivanje drugog stvarno nadležnog suda za žalbeno postupanje u ovom predmetu, a što je Ustavni sud utvrdio iz obrazloženja rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 341/08 od 23. februara 2009, s ozbirom da se taj sud pozvao na osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije. Ustavni sud je nakon izvršenog uvida u spise predmeta Opštinskog suda u Kragujevcu utvrdio da se osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije R. 34/09 od 29. januara 2009. godine ne nalazi u spisima predmeta, a nema ni dokaza da je isto dostavljeno podnositeljki ustavne žalbe. Međutim, Ustavni sud konstatuje da se navodi podnositeljke ustavne žalbe u pogledu osporenog rešenja, ni pravno ni logički ne mogu dovesti u vezu sa povredom prava na obaveštenost zajemčenog odredbom 51. Ustava. 

                        7. Ustavni sud nalazi da podnositeljki ustavne žalbe nisu povređena prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčena odredbama člana 36. Ustava, jer se navodi podnositeljke ustavne žalbe ne mogu dovesti u vezu sa povredom navedenih prava.

                        Pozivanje podnositeljke ustavne žalbe na povredu načela iz člana 18. Ustava - da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju, kao i povredu načela iz člana 19. Ustava - da ustavna jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava, nije od značaja za odlučivanje u konkretnom ustavnosudskom predmetu, jer, s obzirom na svoju prirodu i sadržinu, ne mogu biti povređena osporenim aktima.

                        Ustavni sud ocenjuje da nema osnova ni za tvrdnje da je osporenim rešenjima povređeno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava na štetu podnositeljke, kao i načelo zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. Ustava, s obzirom na to da u ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi da joj je zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, a što je neophodna pretpostavka za utvrđenje povrede ustavnog principa zabrane svakog vida diskriminacije.

                        Ustavni sud, takođe, ocenjuje da se istaknuta povreda prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti iz člana 23. Ustava, kao i prava na pravnu ličnost iz člana 37. Ustava, ne mogu dovesti ni u kakvu vezu sa osporenim rešenjima.        

                        8. S obzirom na navedeno, Ustavni sud nalazi da osporenim rešenjima Opštinskog suda u Kragujevcu, Okružnog suda u Kragujevcu i Vrhovnog suda Srbije nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnositeljke ustavne žalbe na koja se u ustavnoj žalbi pozvala. Stoga je ustavna žalba odbijena kao neosnovana, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07).

                        9. Na osnovu izloženog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

                                                                                                              PREDSEDNIK

                                                                                                                 USTAVNOG SUDA

                                                                                                                dr Bosa Nenadić

 

 

 


• Na vrh stranice