Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Драгиша Слијепчевић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић и Сабахудин Тахировић у поступку по уставној жалби Драгана Петровића из Суботице, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 14. октобра 2010. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба Драгана Петровића изјављена против наредбе о претресу стана Окружног суда у Суботици Кри. 221/08 од 29. јула 2008. године, наредбе о вештачењу Окружног суда у Суботици Кри. 221/08 од 29. јула 2008. године, решења Министарства унутрашњих послова Републике Србије – Полицијске управе у Суботици Ку. 1666/08 од 30. јула 2008. године и решења Општинског суда у Суботици Кри. 276/08 од 30. јула 2008. године и против радњи „претресања стана, узимања и сачињавања профила ДНК и лишавања слободе“.
О б р а з л о ж е њ е
1. Драган Петровић из Суботице, преко пуномоћника Виктора Јухаса Ђурића, адвоката из Суботице, поднео је Уставном суду 4. августа 2008. године уставну жалбу против појединачних аката и радњи наведених у изреци, због повреде права на неповредивост психичког и физичког интегритета, права на слободу и безбедност, права на правично суђење, права на правно средство и права на неповредивост стана, зајемчених одредбама члана 25, члана 27. ст. 1. и 3, члана 32. став 1, члана 36. став 2. и члана 40. ст. 1. и 2. Устава Републике Србије.
У уставној жалби је наведено да је 30. јула 2008. године, по наредби Окружног суда у Суботици Кри. 221/08 од 29. јула 2008. године, извршен претрес стана подносиоца уставне жалбе, након чега је сачињен записник о претресу стана и подносиоцу је издата потврда о привремено одузетим предметима. Подносилац сматра да му је повређено право на неповредивост стана, јер одлука суда којом је претрес стана наређен није била образложена, јер образложење није садржало чињенично образлагање разлога на основу којих је наредба издата, као и да није конкретно наведено које индивидуално одређене предмете треба одузети приликом претреса. Такође истиче да наредба о претресу стана не садржи наводе који се полицајац, именом и презименом, обратио истражном судији ради издавања наредбе, као и из којих разлога се претресање стана тражи. Стога сматра да ни сам претрес стана који је полиција по наредби обавила, није сагласан члану 40. став 2. Устава.
Подносилац уставне жалбе даље истиче повреду права на неповредивост физичког и психичког интегритета. Сматра да му је, иако је пристао да поступи по наредби Окружног суда у Суботици Кри. 221/08 од 29. јула 2008. године, којом је одређено да се од њега узме узорак пљувачке ради анализе ДНК, овом наредбом и радњом полиције, која је по наредби поступила, повређено наведено Уставом зајемчено право, јер наредба није садржала образложење да ли је подносилац уставне жалбе основано сумњив да је учинио кривично дело ради којег је одређено вештачење и ако јесте, на основу чега се то закључује. Истовремено, подносилац уставне жалбе износи своје становиште да задирање у уставна права на приватност грађана може бити основано само „ако постоји и ако је образложено да је та особа основано сумњива за кривично дело“, што у оспореној наредби није наведено.
Коначно, подносилац сматра да му је повређено и право на слободу и безбедност, право на правично суђење и право на жалбу решењем Министарства унутрашњих послова Републике Србије – Полицијске управе у Суботици Ку. 1666/08 од 30. јула 2008. године и решењем Општинског суда у Суботици Кри. 276/08 од 30. јула 2008. године. Ове повреде подносилац образлаже тиме да решење Полицијске управе у Суботици, којим је одређено његово задржавање, није имало разлоге о одлучним чињеницама и да је било „практично“ необразложено. Због тога је поднео жалбу истражном судији Окружног суда у Суботици, који је „решавајући о жалби која указује на одсуство образложења о одлучним чињеницама, сам утврдио одлучне чињенице на основу којих је побијано решење по становишту истражног судије наводно било законито“.
Предложио је да Уставни суд уставну жалбу усвоји и утврди повреде означених права.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у оспорене појединачне акте и документацију приложену уз уставну жалбу и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставноправној ствари:
Окружни суд у Суботици је 29. јула 2008. године донео наредбу Кри. 221/08 о претресу стана и других просторија које држи и користи Драган Петровић, овде подносилац уставне жалбе. У наредби је, поред осталог, наведено „да је вероватно да ће се претресањем пронаћи трагови кривичног дела или предмети за кривични поступак и то: предмети отуђени приликом извршења кривичног дела убиство у Бајмоку 22. на 23. октобар 2007. године на штету оштећеног И.О, посебно црна кожна мушка јакна и предмети обуће, као и друге ствари које се могу повезати са предметним кривичноправним догађајем и одузимање поменутих предмета“. Одређено је да ће наредбу извршити органи унутрашњих послова Полицијске управе у Суботици.
Поступајући по наредби Окружног суда у Суботици, Полицијска управа у Суботици је 30. јула 2008. године извршила претрес стана подносиоца уставне жалбе, о чему је сачинила записник. Из записника о претресању стана и других просторија од 30. јула 2008. године, поред осталог, произлази да је претресање извршено у присуству подносиоца уставне жалбе, његовог браниоца и једног сведока и да је подносилац одбио да потпише записник.
Окружни суд у Суботици је 29. јула 2008. године донео наредбу којом је одређено биолошко вештачење ДНК анализом и наложено Полицијској управи у Суботици да на погодан начин узме узорак пљувачке, поред осталих и од Драгана Петровића, овде подносиоца уставне жалбе. У наредби је наведено: да је иста донета у истражном поступку по предлогу за предузимање одређених истражних радњи Окружног јавног тужилаштва у Суботици Ктн. 88/07 од 29. јула 2008. године против НН извршиоца у правцу кривичног дела тешко убиство из члана 114. став 4. Кривичног законика, на штету оштећеног покојног И.О; да се налаже радницима Полицијске управе у Суботици да се приликом извршења наредбе легитимишу лицима на која се наредба односи; да се вештачење поверава Биолошком факултету у Београду који је обавезан да изврши ДНК анализу пљувачке наведених лица и, упоређивањем њиховог ДНК профила са биолошким траговима пронађеним и изузетим приликом увиђаја на лицу места кривичноправног догађаја од 24. октобра 2007. године истражног судије Окружног суда у Суботици Кри. 278/07, утврди да ли потичу од неког од њих; да у случају да неко од лица наведених у наредби одбије да да узорак пљувачке, исти му се узме принудно или да му се узме принудно узорак крви, под условом да лекар након њиховог прегледа утврди да то неће утицати негативно на њихово здравље.
Решењем Министарства унутрашњих послова – Полицијске управе у Суботици Ку. 1666/08 од 30. јула 2008. године, према подносиоцу уставне жалбе, као осумњиченом, одређено је задржавање у трајању до 48 сати, које му се рачунало од 30. јула 2008. године, од 9,30 часова. У образложењу решења је, поред осталог, наведено да је подносилац осумњичен за кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348. став 1. Кривичног законика („Службени гласник РС“, бр. 85/05, 88/05 и 107/05) и да је задржавање одређено сходно члану 142. став 2. тач. 1, 2. и 3. Законика о кривичном поступку, јер ће подносилац „утицати на сведоке и постоји бојазан да ће наставити са вршењем кривичних дела“.
Бранилац осумњиченог је оспорено решење примио 30. јула 2008. године у 11,00 часова, након чега је изјавио жалбу, у којој је, поред осталог, навео „да решење нема разлога о одлучним чињеницама и да је практично необразложено, због чега је лишење слободе противправно“.
Истражни судија Општинског суда у Суботици је оспореним решењем Кри. 276/08 од 30. јула 2008. године одбио као неосновану жалбу браниоца осумњиченог. У образложењу решења је наведено да постоје разлози за задржавање подносиоца уставне жалбе из разлога предвиђених одредбама члана 142. став 2. тач. 1, 2. и 3. Законика о кривичном поступку. Ово из разлога што подносилац није имао личну карту приликом претреса стана, из које би могао да се утврди његов идентитет, те постоји бојазан од бекства, као и да се против њега тренутно воде два истражна поступка пред Општинским и Окружним судом у Суботици, те да је раније осуђиван, које све околности указују и на бојазан да би могао утицати на сведоке ради избегавања кривичне одговорности и да би боравком на слободи могао наставити са вршењем кривичних дела.
4. Одредбама Устава на чију се повреду подносилац позива у уставној жалби, утврђено је: да је физички и психички интегритет неповредив и да нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободно датог пристанка (члан 25.); да свако има право на личну слободу и безбедност и да је лишење слободе допуштено само из разлога и у поступку који су предвиђени законом, као и да свако ко је лишен слободе има право жалбе суду, који је дужан да хитно одлучи о законитости лишења слободе и да нареди пуштање на слободу ако је лишење слободе било незаконито (члан 27. ст. 1. и 3.); да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32. став 1.); да свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу (члан 36. став 2.); да је стан неповредив и да нико не може без писмене одлуке суда ући у туђи стан или друге просторије против воље њиховог држаоца, нити у њима вршити претрес, као и да држалац стана и друге просторије има право да сам или преко свога заступника и уз још два пунолетна сведока присуствује претресању, а ако држалац стана или његов заступник нису присутни, претресање је допуштено у присуству два пунолетна сведока (члан 40. ст. 1. и 2.).
Одредбама Законика о кривичном поступку („Службени лист СРЈ“, бр. 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС“, бр. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06 и 49/07) (у даљем тексту: ЗКП) који је важио у време доношења оспорених наредби и решења, као и предузимања оспорених радњи, било је прописано: да овлашћена службена лица органа унутрашњих послова могу неко лице лишити слободе ако постоји ма који разлог предвиђен у члану 142. овог законика за одређивање притвора, али су дужна да такво лице без одлагања спроведу надлежном истражном судији, осим у случају из члана 229. овог законика и да ће приликом довођења, овлашћено службено лице органа унутрашњих послова обавестити истражног судију о разлозима и о времену лишења слободе (члан 227. став 1.); да лице лишено слободе према члану 227. став 1, као и осумњиченог из члана 226. ст. 7. и 8, орган унутрашњих послова може изузетно задржати ради прикупљања обавештења (члан 226. став 1.) или саслушавања најдуже 48 сати од часа лишења слободе, односно одазивања на позив, да о задржавању орган унутрашњих послова одмах, а најкасније у року од два сата, доноси и задржаном лицу уручује решење, да у решењу морају бити наведени дело за које се осумњичени терети, основи сумње, дан и час лишења слободе или одазивања позиву, као и време почетка задржавања, да против решења о задржавању осумњичени и бранилац имају право жалбе, која се одмах доставља истражном судији, да је истражни судија дужан да о жалби одлучи у року од четири сата од пријема жалбе и да жалба не задржава извршење решења, да је орган унутрашњих послова дужан да о задржавању одмах обавести истражног судију, а да истражни судија може захтевати да му орган унутрашњих послова одмах спроведе задржано лице, да осумњичени има права предвиђена у члану 226. став 8. овог законика и да осумњичени мора имати браниоца чим орган унутрашњих послова донесе решење о задржавању, а ако осумњичени сам не обезбеди браниоца, орган унутрашњих послова ће му га обезбедити по службеној дужности, по редоследу са списка који доставља одговарајућа адвокатска комора, те да ће се саслушање осумњиченог одложити до доласка браниоца, а најдуже осам сати, а ако ни тада присуство браниоца не буде обезбеђено, орган унутрашњих послова ће осумњиченог пустити на слободу или без одлагања спровести надлежном истражном судији (члан 229.).
Одредбом члана 142. став 2. ЗКП било је прописано да ако постоји основана сумња да је одређено лице учинило кривично дело, а не постоје услови за притвор из става 1. овог члана, у циљу несметаног вођења кривичног поступка, притвор се против тог лица може одредити, поред осталог, ако се крије или ако се не може утврдити његова истоветност, или ако постоје друге околности које указују на опасност од бекства (став 1.), ако постоје околности које указују да ће уништити, сакрити, изменити или фалсификовати доказе или трагове кривичног дела или ако особите околности указују да ће ометати поступак утицањем на сведоке, саучеснике или прикриваче (став 2.) и ако особите околности указују да ће поновити кривично дело, или довршити покушано кривично дело, или да ће учинити кривично дело којим прети (став 3.).
Одредбама ЗКП које регулишу претрес стана било је, поред осталог, прописано: да се претресање стана и осталих просторија окривљеног или других лица може предузети ако је вероватно да ће се претресањем окривљени ухватити или да ће се пронаћи трагови кривичног дела или предмети важни за кривични поступак (члан 77. став 1.); да претресање наређује суд, писмено образложеном наредбом и да се наредба о претресању предаје пре почетка претресања лицу код кога ће се или на коме ће се претресање извршити, да ће се пре претресања, позвати лице на које се односи наредба о претресању да добровољно изда лице, односно предмете који се траже, да ће се то лице поучити да има право да узме адвоката, односно браниоца који може присуствовати претресу и да ако лице на које се односи наредба о претресу захтева присуство адвоката, односно браниоца, почетак претреса ће се одложити до његовог доласка, а најдуже за три сата (члан 78.); да ће се држалац стана и других просторија позвати да присуствује претресању, а ако је он одсутан, позваће се његов заступник или неко од одраслих укућана или суседа, да претресању стана или лица присуствују два пунолетна грађанина као сведоци, да ће се сведоци пре почетка претресања упозорити да пазе на ток претресања, као и да имају право да пре потписивања записника о претресању ставе своје приговоре ако сматрају да садржина записника није тачна, да претресање стана и лица треба спровести обазриво, уз поштовање достојанства личности и права на интимност, и без непотребног ремећења кућног реда и да ће се, поред осталог, о сваком претресању стана или лица саставити записник, који потписују лице код кога се или на коме се спроводи претресање и лица чије је присуство обавезно (члан 79. ст. 1, 3, 7. и 8.); да истражни судија надлежног суда, као и истражни судија нижег суда на чијем је подручју извршено кривично дело, може пре доношења решења о спровођењу истраге предузети поједине истражне радње за које постоји опасност од одлагања, али о свему што је предузето мора обавестити надлежног јавног тужиоца (члан 240. став 1.); да истражни судија може поверити органу унутрашњих послова извршење наредбе о претресању стана или лица или о привременом одузимању предмета, на начин предвиђен овим закоником (члан 246. став 3.).
Осталим релевантним одредбама ЗКП, било је прописано: да се у кривичном поступку одлуке доносе у облику пресуде, решења и наредбе (члан 154. став 1.); да се наредбе извршују одмах ако орган који је наредбу издао не нареди друкчије (члан 189. став 1.).
5. Испитујући наводе и разлоге из уставне жалбе са становишта одредбе члана 40. ст. 1. и 2. Устава, Уставни суд је оценио да оспореном наредбом није повређено право подносиоца уставне жалбе на неповредивост стана.
Иако је став Уставног суда да се одлуке којима се управља поступком начелно не могу оспоравати уставном жалбом, наредба о претресању стана, с обзиром на њен специфични карактер, представља акт којим се под одговарајућим условима могу ограничити одређена Уставом зајемчена права и права из Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, па је стога Уставни суд оцењивао и ову наредбу.
Полазећи од праксе и критеријума Европског суда за људска права, Уставни суд је у овом уставносудском поступку оцене постојања повреде права на неповредивост стана, утврђивао: да ли је у конкретном случају претрес извршен у складу са законом, да ли је тежио легитимном циљу и да ли је био неопходан у демократском друштву.
Право на неповредивост стана је једно од основних људских права зајемчених Уставом. Ово право одређује стан као уточиште одређене особе, у које нико не може улазити без њене дозволе и штити је од неовлашћеног уласка како других особа, тако и службених лица државне власти. Међутим, када надлежни органи државне власти предузимају радње ради заштите Уставом и законом утврђених добара, начелна неповредивост стана не може бити апсолутна. Ово из разлога што се неизбежно јављају ситуације у којима се од начелне неповредивости стана мора одступити ради остварења неке друге Уставом или законом одређене сврхе. Услови под којима се допушта одступање од начелне неповредивости стана управо су прописани одредбама ст. 2. и 3. члана 40. Устава. Одредбом става 2. наведеног члана, а на чију повреду се подносилац уставне жалбе позива, утврђено је да се у туђи стан може ући и вршити претрес на основу писмене одлуке суда, уз присуство држаоца стана, који може тражити присуство и свог браниоца и два пунолетна сведока. ЗКП је детаљно прописао поступање надлежних државних органа приликом претреса стана. Улазак у стан и претресање стана се може предузети само под Уставом и законом додатно утврђеним рестриктивним условима. То је постојање вероватноће да ће се трагови кривичног дела или предмети важни за кривични поступак пронаћи у стану особе чији се стан претреса и да је при претресу осигурано присуство држаоца стана или сведока. Само се под наведеним условима осигурава грађанима заштита од прекомерног задирања у Уставом зајемчено право неповредивости стана и истовремено омогућава надлежним државним органима привремено легитимно ограничење права грађана, сразмерно потребама преткривичног и кривичног поступка.
Следом изнетог, као и цитираних одредаба ЗКП, Уставни суд је утврдио да је у конкретном случају писмено образложену наредбу о претресању стана подносиоца уставне жалбе донео истражни судија Окружног суда у Суботици, пре доношења решења о спровођењу истраге. Наредба је донета због постојања вероватноће да ће се претресањем пронаћи трагови кривичног дела или предмети важни за кривични поступак и то сасвим одређени предмети који су отуђени приликом извршења конкретног кривичног дела убиства. То су црна кожна мушка јакна и предмети обуће, као и друге ствари које се могу повезати са предметним кривичноправним догађајем. Стога су неосновани наводи подносиоца да образложење наредбе није садржало чињенично образлагање разлога на основу којих је издата и да није било конкретно наведено које индивидуално одређене предмете треба одузети приликом претреса. Извршење наредбе поверено је Полицијској управи у Суботици. Претресу су присуствовали подносилац уставне жалбе, његов бранилац и један сведок. О претресу стана, Полицијска управа у Суботици је сачинила записник. Полазећи од наведеног, а узимајући у обзир посебне околности конкретног случаја, нарочито чињеницу да је претресање стана наложено у вези са кривичним делом убиства, Уставни суд је становишта да се овакво задирање у уставно право подносиоца може сматрати сразмерним легитимном циљу коме се тежило и да је претрес спроведен у складу са правом на поштовање дома.
6. Испитујући наводе и разлоге уставне жалбе са становишта одредбе члана 25. Устава, Суд је оценио да оспореном наредбом Окружног суда у Суботици Кри. 221/08 од 29. јула 2008. године није повређено право подносиоца уставне жалбе на неповредивост психичког и физичког интегритета. У конкретном случају, Уставни суд је утврдио да подносилац уставне жалбе није био изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити је био подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободно датог пристанка. Напротив, подносилац уставне жалбе је дао свој добровољни пристанак да дâ узорак пљувачке радницима Полицијске управе у Суботици по наредби Окружног суда у Суботици ради вршења ДНК анализе, у преткривичном поступку који се водио због кривичног дела тешко убиство. При томе, оспорена наредба је донета и извршена у складу са закоником прописаним поступком, уз поштовање физичког и психичког интегритета подносиоца уставне жалбе и не указује на евентуалну произвољност, односно неправичност у поступку њеног доношења и извршења.
7. Оцењујући разлоге и наводе изнете у уставној жалби са становишта садржине зајемчених права из члана 27. ст. 1. и 3, члана 32. став 1. и члана 36. став 2. Устава, у односу на оспорена решења Полицијске управе у Суботици Ку. 1666/08 од 30. јула 2008. године и решења Општинског суда у Суботици Кри. 276/08 од 30. јула 2008. године, Уставни суд је оценио да је лишење слободе подносиоца извршено из разлога и у поступку предвиђеним ЗКП. Подносилац је лишен слободе од стране овлашћених службених лица Полицијске управе Суботица из разлога предвиђених у члану 142. став 2. тач. 1), 2) и 3) ЗКП и задржан је ради прикупљања обавештења и саслушања најдуже 48 сати од часа лишења слободе. Полицијска управа Суботица је донела и задржаном лицу, овде подносиоцу уставне жалбе, односно његовом браниоцу, уручила решење о задржавању у року краћем од два часа. У образложењу решења је наведено дело за које се осумњичени терети, основи сумње, дан и час лишења слободе, као и време почетка задржавања.
Тврдња подносиоца уставне жалбе да се у образложењу решења Полицијске управе у Суботици не наводе образложени разлози из члана 142. став 2. тач. 1), 2) и 3) ЗКП, због којих је подносилац задржан, није од утицаја на другачију одлуку Суда, јер је оцену законитости одређивања задржавања детаљно и свеобухватно дао истражни судија Општинског суда у Суботици у свом решењу Кри. 276/08. На овај начин испоштован је и стандард Европског суда за људска права, по коме је једино суд надлежан да преиспита основ полицијског лишења слободе у погледу његове законитости.
Имајући у виду изнето, Уставни суд је оценио да нису основани наводи из уставне жалбе да су подносиоцу повређена права на слободу и безбедност из члана 27. став 1. Устава.
8. У односу на истакнуту повреду права из члана 27. став 3. и члана 36. ст. 2. и 3. Устава, Уставни суд је утврдио да је подносилац против решења о задржавању Полицијске управе у Суботици Ку. 1666/08 од 30. јула 2008. године изјавио жалбу о којој је истог дана одлучено решењем Општинског суда у Суботици Кри. 276/08. Стога је и у овом делу Суд уставну жалбу одбио као неосновану. Како подносилац повреду права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава заснива на повреди права на слободу и безбедност и права на правно средство, то се изнета оцена Уставног суда о неоснованости уставне жалбе односи и на ову истакнуту повреду.
9. Из навода уставне жалбе којима се оспоравају радње државних органа које се састоје у „претресању стана, узимању и сачињавању профила ДНК и лишавања слободе“, произлази да се наведене радње оспоравају као последица оспорених појединачних аката. С обзиром на то да је Уставни суд оценио да подносиоцу уставне жалбе нису повређена Уставом зајемчена права оспореним актима, то ни оспореним радњама није дошло до повреде или ускраћивања наведених Уставом зајемчених права.
10. На основу изложеног и одредаба члана 45. тачка 9) и члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07), Уставни суд је уставну жалбу одбио као неосновану и одлучио као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Боса Ненадић