PRETRAGA SAJTA: RSS
Predmet: Уж-1437/2009
Datum donošenja odluke: 03.12.2009
Ishod: Odluka o odbijanju
Pravna oblast: Upravno pravo
Član i stav Ustava: Član 21., Član 24., Član 32. Stav 1., Član 36., Član 60., Član 68., Član 69.
Podnosilac: Rado Ilić
Pojmovni registar:
Napomena: - nije povređeno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, ni pravo na život iz člana 24. Ustava, ni pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ni pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, ni pravo na rad iz člana 60. Ustava, ni pravo na zdravstvenu zaštitu iz člana 68. Ustava, niti pravo na socijalnu zaštitu iz člana 69. Ustava.

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Rada Ilića iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. decembra  2009. godine doneo je

 

O D L U K U

 

            Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Rada Ilića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 256/08 od 9. aprila 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

             1. Rado Ilić iz Novog Sada je, preko punomoćnika Gordane Katanić, advokata iz Novog Sada, 28. jula 2009. godine podneo Ustavnom sudu us­­tavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 256/08 od 9. aprila 2009. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, prava na život iz člana 24. Ustava, prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, prava na rad iz člana 60. Ustava, prava na zdravstvenu zaštitu iz člana 68. Ustava i prava na socijalnu zaštitu iz člana 69. Ustava.
               Podnosilac ustavne žalbe navodi da je podneo zahtev prvostepenom organu za ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć, koji je odbijen rešenjem Up-1 broj 291-2/2005 od 3. maja 2006. godine, a njegova žalba izjavljena protiv prvostepenog rešenja je odbijena rešenjem drugostepenog organa Up-2 broj 7-3 od 15. juna 2006. godine. Podnosilac dalje ističe da je ponovo podneo zahtev koji je odbačen zaključkom Vojne pošte 4522 Batajnica Int. broj 19-232 od 25. septembra 2007. godine, a povodom žalbe drugostepeni organ je poništio navedeni zaključak i rešenjem UP-2 broj 12-9/2006 od 28. novembra 2007. godine ponovo odbio zahtev. Podnosilac navodi da je protiv drugostepenog rešenja podneo Vrhovnom sudu Srbije tužbu, koja je odbijena presudom U. 256/08 od 9. aprila 2009. godine.
                Podnosilac ustavne žalbe ukazuje da mu je povređeno načelo zabrane diskriminacije zajemčeno članom 21. Ustava, imajući u vidu da je pozitivno rešeno o zahtevu drugog lica koje se nalazilo u istoj situaciji kao i podnosilac, a da je njegov zahtev odbijen, te je priložio rešenje Vojne pošte 9858 Batajnica kojim je usvojen zahtev A.M. za ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć. Podnosilac takođe smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, navodeći da je podneo zahtev za ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć još 5. oktobra 2005. godine, a da je o zahtevu rešeno posle pune četiri godine, iako je u pitanju „jednostavna pravna stvar koja zahteva hitno rešavanje". Podnosilac zatim ukazuje da mu je povređeno i pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemečeno članom 36. Ustava, budući da je „u toku višegodišnje borbe sa upravnim organima u jednom trenutku pogrešno poučen o pravu na pravni lek, da je njegov zahtev odlukom upravnog organa bio pogrešno odbačen, kao i da upravni organi nisu poštovali rokove za postupanje". Konačno, podnosilac smatra da mu je „nezakonitim" uskraćivanjem prava na jednokratnu novčanu pomoć povređeno i ustavno pravo na socijalnu zaštitu zajemčeno članom 69. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe je stoga predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporenu presudu Vrhovnog suda Srbije U. 256/08 od 9. aprila 2009. godine i predmet vrati prvostepenom upravnom organu na ponovno odlučivanje, kao i da odluči o njegovom pravu na naknadu štete, koju trpi zbog povrede Ustavom zajemčenih prava.
              2. Na zahtev Ustavnog suda, Vrhovni sud Srbije je 12. oktobra 2009. godine dostavio Ustavnom sudu spise predmeta U. 256/08, a Vojna pošta  4522 Batajnica  je 16. oktobra 2009. godine dostavila spise predmeta Up-1 broj 291-2/2005.
              Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena dru­ga pravna sredstva za njihovu zaštitu. 
             U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osno­va­no­sti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nje­govo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
             3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Vrhovnog suda Srbije U. 256/08 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosud­s­koj stvari:
             Podnosilac ustavne žalbe je 19. septembra 2007. godine podneo Vojnoj pošti 4522 Batajnica zahtev za ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć. Podnosilac je uz zahtev priložio usvajajuće rešenje Vojne pošte 9858 Batajnica u istovetnoj pravnoj stvari, za drugo lice.    
             Vojna pošta 4522 Batajnica je 25. septembra 2007. godine donela zaključak Int. broj 19-232 kojim je odbacila zahtev podnosioca za priznavanje prava na jednokratnu novčanu pomoć. U obrazloženju zaključka je navedeno da je zahtev podnet u cilju ponavljanja postupka koji je rešen konačnim rešenjem Vojne pošte 1100 Beograd Up-2 broj 12-2 od 4. oktobra 2006. godine, te da nema uslova za pokretanje upravnog postupka, budući da je upravna stvar pravnosnažno rešena.
             Podnosilac ustavne žalbe je 26. oktobra 2007. godine podneo žalbu Vojnoj pošti 1100 Beograd protiv zaključka Vojne pošte 4522 Batajnica Int. broj 19-232 od 25. septembra 2007. godine. Po žalbi podnosioca, Vojna pošta 1100 Beograd je 28. novembra 2007. godine donela rešenje Up-2 broj 12-9/2006 kojim je u tački 1. dispozitiva poništila zaključak Vojne pošte 4522 Batajnica, Int. broj 19-232 od 25. septembra 2007. godine, a u tački 2. dispozitiva je odbila zahtev podnosioca za priznavanje prava na jednokratnu novčanu pomoć. U obrazloženju rešenja je navedeno da žalilac svoje potraživanje nije zasnovao na pravnosnažnom rešenju o svojstvu mirnodopskog vojnog invalida kao trajnom stanju već na rešenju kojim je privremeno razvrstan u VII grupu sa 50% invaliditeta do 30. novembra 2007. godine. Drugostepeni organ je takođe naveo da je rešenje Vojne pošte 9858 Batajnica, na koje se podnosilac pozvao, a kojim je drugom licu priznato pravo na svojstvo ratnog vojnog invalida VII grupe kao trajna kategorija, pravilno i na zakonu zasnovano.
              Podnosilac ustavne žalbe je 11. januara 2008. godine podneo Vrhovnom sudu Srbije tužbu protiv drugostepenog rešenja Vojne pošte 1100 Beograd Up-2 broj 12-9/2006 od 28. novembra 2007. godine.
              Vrhovni sud Srbije je 15. maja 2008. godine dostavio tužbu na odgovor Vojnoj pošti 1100 Beograd.
             Vojna pošta 1100 Beograd je 19. juna 2008. godine dostavila Vrhovnom sudu Srbije odgovor, u kome je ostala kod razloga navedenih u obrazloženju osporenog rešenja, te je predložila da Vrhovni sud Srbije odbije tužbu kao neosnovanu.
             Vrhovni sud Srbije je 9. aprila 2009. godine doneo osporenu presudu U. 256/08 kojom je odbio tužbu podnosioca ustavne žalbe. U obrazloženju presude je navedeno da podnosilac nije ispunio zakonom propisane uslove za priznavanje prava na jednokratnu novčanu pomoć, imajući u vidu da svoja potraživanja nije zasnovao na pravnosnažnom rešenju o svojstvu mirnodopskog vojnog invalida kao trajnom stanju ili na nalazu vojne lekarske komisije o oštećenju organizma od najmanje 20% koja takođe predstavlja trajno stanje, već na rešenju Gradske uprave za socijalnu i dečiju zaštitu kojim je privremeno razvrstan u VII grupu sa 50% invaliditeta do 30. novembra 2007. godine.
             4. Za ocenu navoda i razloga iznetih u ustavnoj žalbi sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće odredbe Ustava i zakona:
              Odredbama člana 21. Ustava je utvrđeno: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (stav 1.); da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije (stav 2.).
             Odredbom člana 24. stav 1. Ustava je utvrđeno da je ljudski život neprikosnoven.
              Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pra­vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
              Odredbama člana 36. Ustava je utvrđeno: da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organizacijama autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).
             Odredbom člana 60. stav 1. Ustava je utvrđeno da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom.
            Odredbom člana 68. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja.
            Odredbama člana 69. Ustava je utvrđeno: da građani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, imaju pravo na socijalnu zaštitu, čije se pružanje zasniva na načelima socijalne pravde, humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva (stav 1.); da se invalidima, ratnim veteranima i žrtvama rata pruža posebna zaštita, u skladu sa zakonom (stav 4.).
             Odredbama člana 231. Zakona o Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ", br. 43/94,  28/96, 22/99, 44/99, 74/99, 3/02 i „Službeni list SCG", br. 7/05 i 44/05), koji je bio na snazi u vreme pokretanja predmetnog upravnog postupka i rešavanja upravne stvari podnosioca ustavne žalbe, bilo je propisano: da ako vojno lice za vreme službe ili u vezi sa službom u Vojsci, bez svoje krivice, zadobije ranu, povredu ili ozledu, pa zbog toga nastupi oštećenje njegovog organizma od najmanje 20%, ima pravo na jednokratnu novčanu pomoć čija se visina određuje prema stepenu telesnog oštećenja, a stepen telesnog oštećenja se utvrđuje prema saveznim propisima kojima se uređuju prava vojnih invalida (stav 1.); da pod uslovima iz stava 1. ovog člana, jednokratna novčana pomoć pripada i vojnom licu kad nastupi oštećenje njegovog organizma od najmanje 20% usled bolesti koja je nastala ili se pogoršala kao neposredna posledica službe u Vojsci (stav 2.).
             Odredbom člana 234. stav 1. navedenog Zakona utvrđeno je da se stepen telesnog oštećenja na osnovu koga se ostvaruje pravo na jednokratnu novčanu pomoć iz člana 231. ovog zakona dokazuje pravnosnažnim rešenjem o priznanju svojstva mirnodopskog vojnog invalida ili nalazom vojne lekarske komisije.
             5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni postupak, Ustavni sud je utvrdio da je upravni postupak započet 19. septembra 2007. godine podnošenjem zahteva Vojnoj pošti 4522 Batajnica za priznavanje prava na jednokratnu novčanu pomoć, a pravnosnažno je okončan presudom Vrhovnog suda Srbije U. 256/08 od 9. aprila 2009. godine. Ocenjujući navod podnosioca ustavne žalbe da je osporeni postupak započet 5. oktobra 2005. godine, Ustavni sud je našao da je on neosnovan. Naime, uvidom u spise predmeta Vojne pošte 4522 Batajnica Up-1 broj 291-2/2005, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe 5. oktobra 2005. godine podneo zahtev za priznavanje prava na jednokratnu novčanu pomoć, a postupak je u tom predmetu okončan rešenjem Vojne pošte 1100 Beograd Up-2 broj 7-3 od 15. juna 2006. godine kojim je odbijena žalba podnosioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja. Ustavni sud je stoga ocenio da postupak koji je pokrenut zahtevom od 19. septembra 2007. godine predstavlja novi upravni postupak od čijeg početka počinje da se računa vreme koje se uzima u obzir prilikom ocene da li je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
              Kada je reč o dužini osporenog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je on trajao jednu godinu i sedam meseci.
              Ustavni sud nalazi da je pojam razumnog trajanja postupka pred nadležnim organima relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, ponašanja upravnih i sudskih organa koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca. Stoga je Ustavni sud ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje konkretnog postupka.
              Ispitujući složenost predmeta postupka, Ustavni sud je ocenio da se u osporenom postupku nisu postavila naročito složena činjenična i pravna pitanja na koja je trebalo dati odgovor.
               Ocenjujući značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da stvar nije od egzistencijalnog značaja za podnosioca, imajući u vidu da je predmet osporenog postupka ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć.
              Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo produžavanju trajanja postupka.
              Ispitujući postupanje organa koji su vodili postupak u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da su  preduzete sve procesne mere da se postupak okonča u razumnom roku, te je prvostepeni organ odlučio o zahtevu podnosioca u roku od šest dana od dana podnošenja zahteva, drugostepeni organ uprave po žalbi u roku od jednog meseca od dana izjavljivanja žalbe, a Vrhovni sud Srbije po tužbi u roku od jedne godine i tri meseca od dana podnošenja tužbe.
              Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da u osporenom postupku nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
             6. Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe da mu je „nezakonitim" uskraćivanjem prava na jednokratnu novčanu pomoć povređeno pravo na socijalnu zaštitu zajemčeno članom 69. Ustava, Ustavni sud je ocenio da su oni neosnovani. Naime, saglasno članu 234. stav 1. Zakona o Vojsci Jugoslavije, stepen telesnog oštećenja na osnovu koga se ostvaruje pravo na jednokratnu novčanu pomoć dokazuje se pravnosnažnim rešenjem o priznanju svojstva mirnodopskog vojnog invalida ili nalazom vojne lekarske komisije. Dakle, zakonski uslov za priznavanje prava na jednokratnu novčanu pomoć je da rešenje kojim je podnosiocu utvrđeno svojstvo mirnodopskog vojnog invalida ima karakter trajnosti, odnosno da je nalazom vojne lekarske komisije utvrđeno telesno oštećenje koje predstavlja trajno stanje. Obzirom da podnosilac ustavne žalbe svoje potraživanje nije zasnovao na pravnosnažnom rešenju o svojstvu mirnodopskog vojnog invalida ili na nalazu vojne lekarske komisije, već na rešenju Gradske uprave za socijalnu i dečiju zaštitu kojim je privremeno razvrstan u VII grupu sa 50% invaliditeta do 30. novembra 2007. godine, Ustavni sud je zaključio da je Vrhovni sud Srbije dao ustavnopravno prihvatljive razloge za ocenu da podnosilac ustavne žalbe nije ispunio zakonom propisane uslove za ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na socijalnu zaštitu zajemčeno članom 69. Ustava.
              Takođe, s obzirom na navode ustavne žalbe i sadržinu Ustavom zajemčenih prava na život iz člana 24. Ustava, prava na rad iz člana 60. Ustava i prava na zdravstvenu zaštitu iz člana 68. Ustava, Ustavni sud konstatuje da nema osnova za tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da su mu osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije U. 256/08 od 9. aprila 2009. godine povređena navedena ustavna prava, jer se sadržina označenih prava ni na koji način ne može dovesti u pravnu i logičku vezu sa predmetom odlučivanja Vrhovnog suda Srbije u konkretnom upravnom sporu.
             U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno načelo zabrane diskriminacije zajemčeno članom 21. Ustava, iz razloga što je pozitivno rešeno o zahtevu drugog lica koje se nalazilo u istoj situaciji kao i podnosilac, a da je njegov zahtev odbijen, a za šta je kao dokaz priložio rešenje Vojne pošte 9858 Batajnica kojim je A.M. dodeljena jednokratna novčana pomoć, Ustavni sud je ocenio da su oni neosnovani. Naime, podnosilac ustavne žalbe nije priložio rešenje kojim je A.M. priznato svojstvo ratnog vojnog invalida i na osnovu koga mu je dodeljena jednokratna novčana pomoć, već samo rešenje Vojne pošte 9858 Batajnica o dodeli jednokratne novčane pomoći. Ustavni sud je stoga ocenio da navodi podnosioca ustavne žalbe o različitom postupanju nadležnih organa nisu potkrepljeni ustavnopravno prihvatljivim razlozima, već predstavljaju subjektivnu ocenu podnosioca ustavne žalbe o postojanju identiteta činjeničnog i pravnog osnova u postupku po njegovom zahtevu i istovrsnom zahtevu A.M. S obzirom na navedeno, Ustavni sud nalazi da nije povređeno načelo zabrane diskriminacije zajemčeno članom 21. Ustava.
             Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, Ustavni sud je našao da su oni neosnovani. Naime, uvidom u spise predmeta Vrhovnog suda Srbije U. 256/08, Ustavni sud je utvrdio da je i u zaključku Vojne pošte 4522 Batajnica Int. broj 19-232 od 25. septembra 2007. godine o odbacivanju zahteva i u rešenju Vojne pošte 1100 Beograd Up-2 broj 12-9/2006 od 28. novembra 2007. godine o odbijanju zahteva dato uputstvo podnosiocu ustavne žalbe o pravnom sredstvu koje može da izjavi. Ustavni sud je takođe utvrdio da su i po žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja i po tužbi izjavljenoj protiv drugostepenog rešenja odlučivali Ustavom i zakonom ustanovljeni organi vlasti, koji su nakon sprovedenog postupka propisanog zakonom doneli valjano obrazložene odluke. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da nisu povređena prava podnosioca ustavne žalbe na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčena članom 36. Ustava.
               S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbio u celini kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07).
               7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

 

 

 

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 


• Na vrh stranice