PRETRAGA SAJTA: RSS
Predmet: Уж-1121/2008
Datum donošenja odluke: 14.07.2010
Ishod: Odluka o odbijanju
Pravna oblast: Krivično pravo
Član i stav Ustava: Član 21., Član 22., Član 23., Član 33. Stav 2., Član 33. Stav 4., Član 34. Stav 1., Član 46., Član 51., Član 73.
Podnosilac: Radmila Bosanac
Pojmovni registar:
Napomena: - nije povređeno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, ni načelo sudske zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. Ustava, ni pravo na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti iz člana 23. Ustava, ni posebna prava okrivljenog iz člana 33. st. 2. i 4. Ustava, ni pravo na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. stav 1. Ustava, ni sloboda mišljenja i izražavanja iz člana 46. Ustava, ni pravo na obaveštenost iz člana 51. Ustava, niti sloboda naučnog i umetničkog stvaranja iz člana 73. Ustava


Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radmile Bosanac iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. jula 2010. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Radmile Bosanac izjavljena protiv presude Disciplinskog suda Advokatske komore Beograda 3/07 od 26. septembra 2007. godine i presude Disciplinskog suda Advokatske komore Srbije 13/07 od 18. aprila 2008. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Radmila Bosanac iz Beograda je 24. septembra 2008. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Disciplinskog suda Advokatske komore Beograda 3/07 od 26. septembra 2007. godine i presude Disciplinskog suda Advokatske komore Srbije 13/07 od 18. aprila 2008. godine, zbog povrede načela i prava iz člana 21. st. 1, 2. i 3, čl. 22. i 23, člana 33. st. 2. i 4, člana 34. stav 1. i  čl. 46, 51. i 73. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da je podnositeljka osporenim presudama kažnjena zbog objavljivanja stručnih tekstova u dnevnom listu “Politika”, iako ni na jedan način nije povredila odredbe Kodeksa, niti umanjila ugled advokature. Povrede navedenih Ustavom utvrđenih načela i zajemčenih prava podnositeljka obrazlaže sledećim tvrdnjama:

- da se Advokatska komora ne postavlja na jednak način prema svim advokatima, jer jedni mogu da se pojavljuju na televiziji  i u drugim sredstvima javnog informisanja, pod punim imenom i prezimenom i slikom, i da daju svoja viđenja, mišljenja i objašnjenja i izjave, što se ne smatra nedoličnim načinom isticanja svoje ličnosti i kvarenja ugleda advokature, dok je ona za isto oglašena odgovornom;

- da Statutom Advokatske komore nije predviđena sudska zaštita, osim zaštite pred Ustavnim sudom;

- da joj je uskraćeno pravo na ljudsko dostojanstvo, jer je u obrazloženju osporene prvostepene presude navedeno “da je na bazi izvedenih dokaza nesumnjivo utvrđeno da je okrivljena advokat izvršila disciplinske povrede koje joj se stavljaju na teret u smislu davanja izjava u javnosti i istupanja u javnosti, što je očigledno sračunato na reklamiranje i isticanje svoje ličnosti, da te činjenice nisu osporene od strane okrivljene advokata, ali se pokušava da se takvo postupanje opravda razlozima koji su neprihvatljivi i neodrživi sa stanovišta propisa i da se takvim ponašanjem narušava ugled advokature u celini”, a koje tvrdnje, po mišljenju podnositeljke nisu obrazložene;

- da je prvostepeni postupak završen bez njenog prisustva ili prisustva njenog branioca, iako je podnela zahtev za odlaganje zbog profesionalne sprečenosti, jer je morala da pristupi na drugostepeni pretres, završavajući ranije ročište pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u kome je bila punomoćnik tužioca, koji joj je kasnije opozvao punomoćje;

- da Statutom Advokatske komore Srbije nije propisano za koje povrede Kodeksa će biti izrečena određena kazna, kao i da je kažnjena zbog objavljivanja stručnih tekstova u sredstvima javnog informisanja, što po njenom mišljenju nije predviđeno kao kažnjivo delo;

- da zakonom nije ograničeno pravo advokatima da pišu stručne tekstove;

- da čitaoci imaju pravo da dobiju tačnu, jasnu i od stručnog lica proverenu i potpisanu informaciju;

- da joj je osporenim presudama povređeno i pravo na naučno stvaralaštvo i moralna i materijalna prava, jer su njeni tekstovi stručni i naučni osnov za primenu određenih odredaba zakona ili ostvarivanje ustavnih i zakonskih prava;

- da nijedan razlog žalbe ne samo da nije usvojen, nego nije ni valjano obrazložen, a neki nisu ni pomenuti;

Predložila je, pored ostalog, da Ustavni sud poništi osporene presude i objavi svoju Odluku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene presude, dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovore Advokatske komore Beograda i Advokatske komore Srbije i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Osporenom presudom Disciplinskog suda Advokatske komore Beograda 3/07 od 26. septembra 2007. godine podnositeljka ustavne žalbe je oglašena odgovornom “zato što na nedopušten način istupa u javnim glasilima što je sračunato na reklamiranje i isticanje svoje ličnosti, na taj način što u “Politikinim” dodacima “Nekretnine”, “Posao” i “Moj stan moja kuća”, rubrika “Savet advokata”, “Vaš pravni vodič” i “Vodič reč pravnika”, počev od 2. septembra 2004. do 6. juna 2007. godine, kontinuirano daje pravne savete i uz tekst objavljuje svoju fotografiju, čime je izvršila težu povredu dužnosti advokata iz člana 124. tač. 18) i 34) Statuta Advokatske komore Srbije, a u vezi sa čl. 37. i 38. stav 1. tačka 1) Kodeksa profesionalne etike advokata“, zbog čega joj je izrečena novčana kazna u iznosu od 80.000 dinara i obavezana je na plaćanje troškova disciplinskog postupka.

U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno: da je 24. septembra 2007. godine održan glavni pretres u odsustvu uredno pozvane okrivljene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, koja je svojim zahtevom primljenim u Disciplinski sud 24. septembra 2007. godine tražila odlaganje disciplinskog pretresa usled službene sprečenosti; da je zahtev za odlaganje odbijen; da je sproveden dokazni postupak; da je ocenom izvedenih dokaza utvrđeno da je okrivljena, ovde podnositeljka ustavne žalbe izvršila težu povredu dužnosti i ugleda advokature; da je davala izjave u javnosti i istupala u javnosti, što je očigledno sračunato na reklamiranje i isticanje svoje ličnosti; da te činjenice nisu osporene od strane okrivljene advokata, ali se pokušava da se takvo postupanje opravda razlozima koji su neprihvatljivi i neodrživi sa stanovišta propisa; da se takvim ponašanjem narušava ugled advokature u celini.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, Disciplinski sud Advokatske komore Srbije je 18. aprila 2008. godine doneo osporenu presudu 13/07 kojom je žalbu odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu. U obrazloženju presude je, pored ostalog, navedeno da je presuda doneta nakon sednice veća na kojoj su bili prisutni okrivljena i njen branilac i da je pobijana presuda pravilna, zasnovana na potpuno utvrđenom činjeničnom stanju, uz doslednu primenu materijalnog prava i da presuda ne sadrži povrede Zakona na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Dalje je navedeno da pravo odbrane okrivljene nije povređeno zbog toga što nije prihvaćen njen predlog za odlaganje zakazanog disciplinskog pretresa zbog prisustva na ročištu pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu. Ovo iz razloga što joj je poziv bio blagovremeno uručen, te da je bila upoznata sa danom i časom održavanja ročišta pred Opštinskim sudom i pre nego što je dobila poziv za pretres, zbog čega je bila u obavezi da traži odlaganje odmah po prijemu poziva, a ne dva dana pre pretresa. Drugostepeni Disciplinski sud se izjasnio i u vezi sa istaknutim navodima iz žalbe da podnositeljki u pozivu nije bilo označeno da pretres pred prvostepenim sudom može da se održi i u njenom odsustvu, ističući da je podnositeljka advokat i da obavljajući advokatsku delatnost mora poznavati navedene propise. Konačno, drugostepeni Disciplinski sud je utvrdio da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje i u obrazloženju presude dao jasne, ubedljive i logične razloge na osnovu kojih je okrivljenu, ovde podnositeku ustavne žalbe, oglasio odgovornom. U pouci o pravnom leku je istaknuto da protiv ove presude nije dozvoljeno pokretanje upravnog spora.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu podnositeljka poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1, 2. i 3.); da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale i da građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom (član 22.); da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi dužni da ga poštuju i štite i da svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom (član 23.); da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane i da svako ko je okrivljen za krivično delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne može biti kažnjen, ako mu nije omogućeno da bude saslušan i da se brani (član 33. st. 2. i 4.); da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena (član 34. stav 1.); da se jemči sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije (član 46.); da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i da su sredstva javnog obaveštavanja dužna da to pravo poštuju i da svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom (član 51.); da je naučno i umetničko stvaralaštvo slobodno i da se autorima naučnih i umetničkih dela jemče moralna i materijalna prava, u skladu sa zakonom (član 73.).

Statutom Advokatske komore Srbije („Službeni glasnik RS", br. 43/99, 65/01, 41/02 i 64/04) određeno je: da disciplinski postupak pokreće disciplinski tužilac advokatske komore u čiji imenik je upisan advokat ili advokatski pripravnik protiv koga se postupak pokreće, da disciplinski tužilac pokreće postupak po prijavi fizičkog ili pravnog lica, organa advokatske komore ili po sopstvenoj inicijativi i da disciplinski tužilac Komore može pokrenuti postupak iz nadležnosti prvostepenog disciplinskog tužioca ili od njega preuzeti gonjenje (član 103.); da o podnetoj prijavi disciplinski tužilac obaveštava prijavljenog uz dostavljanje kopije prijave i priloženih dokaza sa pozivom da se u roku 8 dana od prijema o prijavi izjasni (član 104.); da podignutu optužnicu sa svim dokazima disciplinski tužilac dostavlja disciplinskom sudu (član 108.); da predsednik disciplinskog suda određuje veće koje će odlučivati po podnetoj optužnici (član 109. stav 1.); da se na tok glavnog pretresa analogno primenjuju odredbe Zakona o krivičnom postupku ako ovim statutom nije drugačije određeno (član 113.); da se glavni pretres može održati i u odsustvu prijavljenog ako je uredno pozvan na način propisan članom 113. ovog statuta (član 116.); da drugostepeni sud odlučuje u sednici veća (član 120); da povrede dužnosti advokata mogu biti teže (disciplinski prestup) i lakše (disciplinske neurednosti) (član 123.); da su teže povrede dužnosti advokata, pored ostalih, davanje izjava u javnosti i istupanje u javnosti sračunato na reklamiranje i isticanje svoje ličnosti i teža povreda Kodeksa profesionalne etike advokata (član 124. stav 1. tač. 18) i 34)); da se za lakše povrede može izreći novčana kazna, a za teže povrede novčana kazna ili mera brisanja iz imenika advokata (član 126.).

5. Analizom razloga ustavne žalbe, osporenih odluka i dokumentacije koja je priložena uz ustavnu žalbu, proističe da je protiv podnositeljke ustavne žalbe vođen disciplinski postupak zbog teže povrede dužnosti advokata iz člana 124. tač. 18) i 34) Statuta Advokatske komore Srbije, a u vezi sa članom 37. i članom 38. stav 1. tačka 1) Kodeksa profesionalne etike advokata. U disciplinskom postupku je utvrđeno da je  podnositeljka ustavne žalbe na nedopušten način istupala u javnim glasilima što je bilo sračunato na reklamiranje i isticanje svoje ličnosti, tako što je što je u “Politikinim” dodacima “Nekretnine”, “Posao” i “Moj stan moja kuća”, rubrika “Savet advokata”, “Vaš pravni vodič” i “Vodič reč pravnika”, počev od 2. septembra 2004. do 6. juna 2007. godine, kontinuirano davala pravne savete i uz tekst objavljivala svoju fotografiju.

Odredbom člana 124. stav 1. tač. 18) i 34) Statuta Advokatske komore Srbije, određeno je da teža povreda dužnosti advokata postoji kada je davanje izjava u javnosti i istupanje u javnosti sračunato na reklamiranje i isticanje svoje ličnosti i kada se načini teža povreda Kodeksa profesionalne etike advokata, dok je odredbama člana 37. i člana 38. stav 1. tač. 1) i 14) Kodeksa profesionalne etike advokata određeno da advokat ne sme da nudi svoje usluge niti da stiče klijente na nečastan ili nedopušten način, a da će se smatrati da to čini naročito kada ističe, deli ili u javnim glasilima i drugim publikacijama objavljuje reklame i ponude kojima preporučuje svoje usluge i svoju kancelariju i daje pravne savete u javnim glasilima, na javnim skupovima ili izvan kancelarije pred nepoznatim osobama. Takođe, propisano je da će se za teže povrede izreći novčana kazna ili mera brisanja iz imenika advokata.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da su osporeni akti doneti od strane zakonom ustanovljenih disciplinskih sudova Advokatske komore, koji su u sprovedenom postupku utvrdili činjenično stanje koje je od značaja za donošenje odgovarajuće odluke i primenili merodavne odredbe materijalnog prava. Po oceni Ustavnog suda, utvrđeno činjenično stanje, na koje je primenjeno odgovarajuće materijalno pravo i dato obrazloženje pravnog stava disciplinskih sudova u ovoj pravnoj stvari, predstavljaju pravno utemeljen osnov za donošenje ustavnom žalbom osporene presude Disciplinskog suda Advokatske komore Beograda 3/07 od 26. septembra 2007. godine i presude Disciplinskog suda Advokatske komore Srbije 13/07 od 18. aprila 2008. godine.

Po oceni Ustavnog suda, neosnovani su navodi podnositeljke ustavne žalbe da joj je u prvostepenom disciplinskom postupku povređeno pravo na odbranu, jer iz sadržine priložene dokumentacije nesporno proizlazi da je uredno pozvana na pretres. Činjenica da je podnositeljka ustavne žalbe poslala dopis Disciplinskom sudu kojim je zahtevala odlaganje pretresa, nije od značaja za drugačiju odluku Suda. Ovo iz razloga što je Statutom advokatske komore dozvoljeno održavanje pretresa u odsustvu uredno pozvanog okrivljenog i činjenice da je podnositeljka ustavne žalbe zajedno sa braniocem prisustvovala drugostepenom postupku. Stoga joj nije povređeno pravo iz člana 33. st. 2. i 4. Ustava.

Neprihvatljivi su i navodi podnositeljke da delo za koje je disciplinski kažnjena nije predviđeno kao kažnjivo delo. Iz citiranih odredaba Statuta Advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata proizlazi da je teža povreda dužnosti advokata davanje izjava i istupanje u javnosti sračunato na reklamiranje i isticanje njegove ličnosti, a da je teža povreda Kodeksa profesionalne etike advokata nuđenje svoje usluge i sticanje klijenata na nečastan ili nedopušten način i to naročito kada se ističe, deli ili u javnim glasilima i drugim publikacijama objavljuju reklame i ponude kojima se preporučuju svoje usluge i svoja kancelarija, daju pravni saveti u javnim glasilima, na javnim skupovima ili izvan kancelarije pred nepoznatim osobama. Takođe, propisano je i da će se za teže povrede dužnosti izreći novčana kazna ili mera brisanja iz imenika advokata. Stoga je Ustavni sud ocenio da su neosnovani navodi podnositeljke da joj je povređeno pravo iz člana 34. stav 1. Ustava.

Tvrdnja podnositeljke ustavne žalbe „da se Advokatska komora ne postavlja na jednak način prema svim advokatima, jer jedni mogu da se pojavljuju na televiziji  i u drugim sredstvima javnog informisanja, pod punim imenom i prezimenom i slikom, i da daju svoja viđenja, mišljenja i objašnjenja i izjave, što se ne smatra nedoličnim načinom isticanja svoje ličnosti i kvarenja ugleda advokature, dok je ona za isto oglašena odgovornom“, po oceni Ustavnog suda, predstavlja isključivo izraz njene subjektivne ocene, koja nije potkrepljena dostavljenim relevantnim dokazima. Članom 21. Ustava jemči se jednakost svih pred Ustavom i zakonom, bez diskriminacije po bilo kom osnovu. U konkretnom slučaju, utvrđena je teža povreda dužnosti advokata i podnositeljki izrečena disciplinska mera, u skladu sa merodavnim propisima. Tako donete odluke ne mogu predstavljati akt povrede navedenog ustavnog načela. Ovo iz razloga što se iz dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu ne može utvrditi nijedna okolnost koja bi ukazivala na diskriminatorsko postupanje disciplinskih sudova Advokatske komore u disciplinskom postupku koji se vodio protiv podnositeljke ustavne žalbe. Stoga Ustavni sud smatra da je i u ovom delu ustavna žalba neosnovana.

Bez osnova je i tvrdnja podnositeljke ustavne žalbe da joj je obrazloženjem osporene prvostepene disciplinske presude povređeno pravo iz člana 23. Ustava, jer se odredbama tog člana jemči ljudsko dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti. S obzirom na sadržinu navedenog ustavnog jemstva, Ustavni sud je stanovišta da se utvrđivanje odgovornosti podnositeljke ustavne žalbe za težu povredu dužnosti advokata, ne može dovesti u vezu sa povredom prava propisanog odredbama člana 23. Ustava.

Nema mesta ni tvrdnji podnositeljke da su joj osporenim presudama povređena prava na obaveštenost i na slobodu naučnog i umetničkog stvaranja iz čl. 51. i 73. Ustava, jer Ustavni sud ne vidi na koji način bi se sadržina navedenih ustavnih jemstava mogla dovesti u vezu sa osporenim presudama donetim u konkretnom disciplinskom postupku koji se protiv nje vodio, kao jedinim predmetom ispitivanja u ovom ustavnosudskom postupku.

U odnosu na istaknutu povredu prava na sudsku zaštitu, garantovanu ustavnim načelom o zaštiti ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe ovu povredu zapravo zasniva na povredi svih već navedenih prava, zbog čega se izneta ocena Ustavnog suda odnosi i na ovu istaknutu povredu.

6.  To su razlozi zbog kojih je Ustavni sud utvrdio da je ustavna žalba neosnovana. Zato je, na temelju odredaba člana 89. stav 1.  i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), odlučeno kao u izreci.

 

                                                                        PREDSEDNIK

                                                                          USTAVNOG SUDA

                                                                           dr Bosa Nenadić

 

 

 


• Na vrh stranice