Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, др Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Зорана Милошевића и Мирослава Пауновића, обојице из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 8. октобра 2009. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба Зорана Милошевића и Мирослава Пауновића изјављена против решења Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Полицијска управа за град Београд, Управа за управне послове број 06/212-1-166/07 од 19. септембра 2007. године, решења Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Дирекција полиције, Управа за управне послове број 03/10-212-28/07 од 9. новембра 2007. године и пресуде Врховног суда Србије У. 9768/07 од 4. септембра 2008. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. Зоран Милошевић и Мирослав Пауновић, обојица из Београда, поднели су 22. децембра 2008. године Уставном суду допуштену и благовремену уставну жалбу против решења Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Полицијска управа за град Београд, Управа за управне послове број 06/212-1-166/07 од 19. септембра 2007. године, решења Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Дирекција полиције, Управа за управне послове број 03/10-212-28/07 од 9. новембра 2007. године и пресуде Врховног суда Србије У. 9768/07 од 4. септембра 2008. године, због повреде права на слободу удруживања из члана 55. Устава Републике Србије.
Подносиоци уставне жалбе наводе да је у регистар друштвених организација и удружења грађана, који се води код Министарства унутрашњих послова, уписана промена лица овлашћеног за заступање, противно одредбама Закона о друштвеним организацијама и удружењима грађана. Наводе да је као лице овлашћено за заступање у регистар уписан председник АМСС, иако је Статутом изричито прописано да секретар заступа АМСС у односима са трећим лицима, док председник само представља АМСС. Подносиоци уставне жалбе сматрају да им је на овај начин повређено право на слободу удруживања. Такође су истакли да је повреда наведеног права учињена и тиме што је седница ванредне скупштине АМСС сазвана противно општем акту те организације.
2. Сагласно одредбама члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у оспорене појединачне акте и документацију приложену уз уставну жалбу и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за решавање ове уставносудске ствари:
Оспореним решењем Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Полицијска управа за град Београд, Управа за управне послове број 06/212-1-166/07 од 19. септембра 2007. године, Ауто мото савезу Србије из Београда одобрен је упис у регистар друштвених организација Миливоја Ћука, као овлашћеног лица за заступање и представљање, а који је изабран за председника те организације на скупштини која је одржана 17. маја 2007. године у Београду.
Подносиоци уставне жалбе су против наведеног решења изјавили жалбу због повреде одредаба управног поступка, погрешно и непотпуно утврђених одлучних чињеница и погрешне примене правних прописа.
Решавајући по жалби, Министарство унутрашњих послова Републике Србије, Дирекција полиције, Управа за управне послове, као другостепени орган, донело је оспорено решење број 03/10-212-28/07 од 9. новембра 2007. године, којим је жалба одбијена као неоснована. У образложењу решења је наведено да је седница скупштине сазвана у складу са одредбама Статута и Пословника о раду скупштине и да су одлуке донете на овој седници валидне.
Против другостепеног решења подносиоци уставне жалбе су поднели тужбу Врховном суду Србије 29. новембра 2007. године. Врховни суд Србије је на седници одржаној 4. септембра 2008. године донео оспорену пресуду У. 9768/07 којом је тужба одбијена, као неоснована, применом одредбе члана 41. став 2. Закона о управним споровима. У образложењу пресуде Врховни суд Србије је навео да је, поступајући по поднетој тужби, а након разматрања списа предмета, оцене навода тужбе и одговора на тужбу, као и оцене законитости оспореног решења, нашао да тужба није основана. Ово из разлога што је закључио да је тужени орган на правилно утврђено чињенично стање, правилно применио матријално право, у поступку у коме није било повреде правила управног поступка и за своју одлуку дао разлоге које је као довољне и на закону засноване прихватио и суд.
4. Одредбама члана 55. Устава на чију повреду се указује у уставној жалби утврђено је: да се јемчи слобода политичког, синдикалног и сваког другог удруживања и право да се остане изван сваког удружења (став 1.); да се удружења оснивају без претходног одобрења, уз упис у регистар који води државни орган, у складу са законом (став 2.).
5. Оцењујући разлоге и наводе изнете у уставној жалби са становишта наведених одредаба Устава, Уставни суд је утврдио да оспореним појединачним актима није могло бити повређено право подносилаца уставне жалбе на слободу удруживања, зајемчено одредбама члана 55. Устава. Слобода удруживања, у смислу наведених уставних одредби, има два аспекта. Први, позитивни, јесте право сваког лица да се удружује, или да припада удружењу и други, негативни, који се огледа у праву сваког лица да се не удружује. У конкретном случају, подносиоцима уставне жалбе није било онемогућено било какво удруживање, нити је питање њиховог права на удруживање било предмет расправљања током поступака који су претходили подношењу уставне жалбе. Наиме, у предметном управном поступку, као и у поступку по тужби у управном спору, одлучивано је о томе да ли је ванредна седница скупштине Ауто мото савеза Србије била сазвана у складу са општим актима ове организације и да ли је упис лица овлашћеног за заступање у регистар друштвених организација извршен у складу са законом. Поред тога, подносиоци уставне жалбе нису навели разлоге који би указивали на то да је начин сазивања ванредне седнице скупштине Ауто мото савеза Србије довео до повреде уставног права подносилаца уставне жалбе.
6. Полазећи од изложеног, Уставни суд је утврдио да уставна жалба није основана, те је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, уставну жалбу одбио као неосновану.
На основу одредбе члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, Суд је донео Одлуку као у изреци.
|
|
|
ПРЕДСЕДНИК др Боса Ненадић |