Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, др Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Viorela Duduveche и Marie Duduveche, обоје из Оршаве, Румунија, са привременим боравиштем у селу Река, општина Кладово, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 18. марта 2010. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба Viorela Duduveche и Marie Duduveche изјављена против пресуде Општинског суда у Кладову П. 242/07 од 15. маја 2007. године и пресуде Окружног суда у Неготину Гж. 1088/07 од 21. априла 2008. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. Viorel Duduveche и Mariа Duduveche, обоје из Оршаве, Румунија, са привременим боравиштем у селу Река, општина Кладово, поднели су 27. јуна 2008. године, преко пуномоћника Зринке Фируловић, адвоката из Кладова, уставну жалбу против пресуде Општинског суда у Кладову П. 242/07 од 15. маја 2007. године и пресуде Окружног суда у Неготину Гж. 1088/07 од 21. априла 2008. године, због повреде права из члана 85. Устава. Подносиоци уставне жалбе наводе да им је оспореним пресудама, као румунским држављанима, повређено право својине на дворишном плацу на коме се налазе објекти који су у њиховом власништву, те који служи за редовну употребу стамбеног и помоћних објеката, супротно уставним јемствима о својинским правима странаца. Такође, у уставној жалби се детаљно износи и оспорава чињенично стање утврђено оспореним пресудама.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у спис Општинског суда у Кладову П. 242/07 и здружене парничне списе истог суда, на основу чега је утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој правној ствари:
Оспореном пресудом Општинског суда у Кладову П. 242/07 од 15. маја 2007. године, у ставу I изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужилаца, овде подносилаца уставне жалбе, да се према туженом Милану Миндићу утврди да су тужиоци власници кућног плаца у селу Река површине 3,76 ара, који се код Службе за катастар непокретности Кладово води као ½ к.п. број 1684 у К.О. Река, земљиште под зградом-објектом површине 46 м2, земљиште уз зграду-објекат површине 3,65 ара и њива 4 класе површине 3,41 ара, а све као грађевинско земљиште ван грађевинског подручја, у укупној површини 7,52 ара, што је на лицу места плац под породичном стамбеном зградом и помоћним објектима и двориште које је неопходно потребно за коришћење објеката, док су у ставу II изреке обавезани тужиоци да туженом исплате опредељени износ парничних трошкова. У образложењу првостепене пресуде, између осталог, наведено је: да је чланом 82а Закона о основама својинскоправних односа прописано да страна физичка и правна лица која обављају делатност у СРЈ могу под условима узајамности стицати право својине на непокретностима на територији СРЈ које су им потребне за обављање те делатности; да се тужиоци као румунски држављани не баве никаквом делатношћу у Републици Србији, те стога нису ни испуњени услови из наведеног члана Закона за стицање права својине на непокретности - земљишту, конкретно на делу к.п. број 1684, без обзира на чињеницу што је иста у листу непокретности број 513 за К.О. Река уписана као грађевинско земљиште изван грађевинског подручја; да тужиоци нису тражили утврђење права коришћења на земљишту које је неопходно потребно за коришћење објеката које су стекли у својину путем уговора о доживотном издржавању са пок. Миндић Живојином, братом туженог, већ искључиво утврђење права својине на том земљишту, а које као страни држављани не могу стећи.
Оспореном пресудом Окружног суда у Неготину Гж. 1088/07 од 21. априла 2008. године одбијена је као неоснована жалба тужилаца – овде подносилаца уставне жалбе, а оспорена првостепена пресуда је потврђена. У образложењу другостепене пресуде наведено је да је првостепени суд на потпуно и правилно утврђено чињенично стање правилно применио материјално право и дао разлоге у образложењу пресуде, које је у свему као правилне и на закону засноване прихватио и жалбени суд.
4. Одредбом Устава на чију повреду се позива у уставној жалби, утврђено је да страна физичка и правна лица могу стећи својину на непокретностима, у складу са законом или међународним уговором (члан 85. став 1.).
Законом о основама својинскоправних односа ("Службени лист СФРЈ", бр. 6/80 и 36/90, "Службени лист СРЈ", број 29/96 и "Службени гласник РС", број 115/05) прописано је: да страна физичка и правна лица која обављају делатност у Савезној Републици Југославији могу, под условима узајамности, стицати право својине на непокретностима на територији Савезне Републике Југославије које су им неопходне за обављање те делатности, као и да страно физичко лице које не обавља делатност у Савезној Републици Југославији може, под условима узајамности, стицати право својине на стану и стамбеној згради као и држављанин Савезне Републике Југославије (члан 82а, ст. 1. и 2.); да страно физичко лице може на територији Савезне Републике Југославије, под условима узајамности, стицати право својине на непокретностима наслеђивањем као и држављанин Савезне Републике Југославије (члан 82б).
Законом о пољопривредном земљишту ("Службени гласник РС", бр. 62/06, 65/08 и 41/09) прописано је да власник пољопривредног земљишта не може бити страно физичко, односно правно лице (члан 1. став 3.).
5. Оцењујући наводе и разлоге изнете у уставној жалби са становишта наведених одредаба Устава и закона, Уставни суд је утврдио да оспореним пресудама Општинског суда у Кладову и Окружног суда у Неготину није повређено Уставом зајемчено право подносилаца уставне жалбе које је у њој назначено.
Уставни суд оцењује да је у оспореним пресудама дато у свему уставноправно прихватљиво тумачење примењеног меродавног материјалног права, будући да страни држављани у Републици Србији, као правном следбенику некадашње Савезне Републике Југославије, под условима реципроцитета, могу да стичу без ограничења право својине на становима и стамбеним зградама. Међутим, када је у питању земљиште као посебно значајан вид непокретности, поред услова узајамности, за стицање права својине страном држављанину је неопходно или да обавља пословну делатност у нашој земљи, или да је то земљиште наследио. Како се подносиоци уставне жалбе, као неспорно румунски држављани, не баве у држави Србији било каквом регистрованом пословном делатношћу, нити су стамбени објекат са нуспросторијама у селу Река, општина Кладово, стекли у својину наслеђивањем, већ уговором о доживотном издржавању као двострано теретним правним послом између живих, то у складу са важећим прописима не могу стећи право својине на дворишном плацу на коме је стамбени објекат у њиховом власништву изграђен и који служи за редовну употребу стамбеног и помоћних објеката, без обзира што се ради о грађевинском земљишту изван грађевинског подручја. Посебно је питање постојања права коришћења наведеног, претежно изграђеног сеоског грађевинског земљишта на страни подносилаца као власника зграде - објекта, кроз адекватну примену правног принципа superficies solo cedit, али право коришћења овог земљишта није ни било предмет расправљања и одлучивања у парници у којој су по тужби подносилаца донете оспорене судске одлуке.
С обзиром на све напред наведено, Уставни суд налази да оспореним пресудама Општинског суда у Кладову и Окружног суда у Неготину нису повређена Уставом зајемчена својинска права подносилаца као странаца, због чега је уставну жалбу одбио као неосновану, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", број 109/07).
6. На основу изложеног и одредбе члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, Суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Боса Ненадић