PRETRAGA SAJTA: RSS
Predmet: Уж-1197/2008
Datum donošenja odluke: 13.11.2008
Ishod: Odluka o odbijanju
Pravna oblast: Krivično pravo
Član i stav Ustava: Član 20. Stav 3., Član 27. Stav 1.
Podnosilac: D.B.
Pojmovni registar:
Napomena: - nisu povređena prava iz člana 20. stav 3. i člana 27. stav 1. Ustava Republike Srbije u vezi produženja pritvora






Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi D.B. iz K., na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 13. novembra 2008. godine, doneo je

O D L U K U



Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D.B., izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Kraljevu Kv. br. 335/08 od 26. septembra 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Kraljevu Kž. br. 569/08 od 1. oktobra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e



1. D.B. iz K., preko punomoćnika advokata S.D. iz K., podneo je Ustavnom sudu 15. oktobra 2008. godine blagovremenu i dozvoljenu ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora Opštinskog suda u Kraljevu Kv. br. 335/08 od 26. septembra 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Kraljevu Kž. br. 569/08 od 1. oktobra 2008. godine.

2. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je osporenim rešenjima povređeno njegovo pravo na ličnu slobodu zajemčeno odredbom člana 27. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i prava utvrđena odredbama člana 18, člana 20. stav 3. i člana 30. stav 1. Ustava. Navodi da sudovi u osporenim rešenjima ne obrazlažu zašto je produženje pritvora podnosiocu ustavne žalbe, nakon podizanja optužnice, i dalje neophodno radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka. Podnosilac žalbe ističe da nadležni sudovi imaju ustavnu obavezu da vode računa o svrsi pritvora, što u konkretnom slučaju, po njegovom mišljenju, nije učinjeno. Predlaže da Sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu navedenih prava, poništi osporene pojedinačne akte i odredi da se uklone štetne posledice u određenom roku. Takođe, predlaže Sudu da odloži izvršenje osporenih rešenja do okončanja postupka po ustavnoj žalbi.

3. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji dr­žav­nih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Us­ta­vom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja os­no­va­no­sti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Us­tav­ni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i oba­ve­za­ma pod­no­sioca us­tav­ne žal­be povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari:
Opštinski javni tužilac u Kraljevu, posle sprovedene istrage, podigao je 24. septembra 2008. godine optužnicu protiv podnosioca ustavne žalbe, stavljajući mu na teret izvršenje produženog krivičnog dela teške krađe iz člana 204. stav 3. u vezi stava 1. i produženog krivičnog dela falsifikovanja isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05 i 107/05) sa predlogom da se pritvor prema okrivljenom produži u smislu odredbe člana 269. stava 1 Zakonika o krivičnom postupku, ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS" br. 58/04, 85/05 i 115/05), a na osnovu odredaba člana 142. stav 2. tač. 2. i 3. ovog zakona. Odlučujući po ovom predlogu, vanraspravno veće Opštinskog suda u Kraljevu je 26. septembra 2008. godine, donelo osporeno rešenje Kv. br. 335/08 kojim je podnosiocu ustavne žalbe produžen pritvor, na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku, koji po ovom rešenju može trajati najviše 30 dana. Inače, podnosiocu ustavne žalbe je u ovom krivičnom postupku pritvor određen rešenjem istražnog sudije od 18. jula 2008. godine i produžen tokom istrage rešenjem veća istog suda od 13. avgusta 2008. godine, a pritvor mu se računa od 16. jula 2008. godine od 23,00 časa, kada je lišen slobode.
Produžujući pritvor okrivljenom po podignutoj optužnici, vanraspravno veće prvostepenog suda je našlo da više ne stoje razlozi za zadržavanje okrivljenog u pritvoru iz člana 142. stav 2. tačka 2. Zakonika o krivičnom postupku, jer su tokom istražnog postupka saslušani svi predloženi svedoci, na koje okrivljeni više ne bi mogao da utiče, ali da kod njega i dalje postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će ponoviti krivično delo ukoliko se nađe na slobodi. U rešenju Veća prvostepenog suda se navodi da je okrivljeni već pravnosnažno osuđivan za isto delo – falsifikovanje isprave, te da postoji osnovana sumnja da se kod okrivljenog i dalje nalaze, falsifikovanim ispravama nabavljeni, rezervni ključevi od tri putnička motorna vozila marke ″Mercedes″, te da tako postoji realna opasnost da će okrivljeni ponoviti krivično delo teške krađe protivpravnim oduzimanjem ovih vozila.
Odlučujući po žalbi branioca okrivljenog, veće Okružnog suda u Kraljevu je 1. oktobra 2008. godine, donelo osporeno rešenje Kž. Br. 569/08, kojim je žalbu odbilo, čime je ožalbeno prvostepeno rešenje o produženju pritvora podnosiocu ustavne žalbe postalo pravnosnažno.

5. Odredbama člana 18. Ustava utvrđeno je: da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju (stav 1.); da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, kao i da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava (stav 2.). Odredbom člana 20. stav 3. Ustava predviđeno je da su pri ograničenju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava. Prema članu 27. stav 1. Ustava, svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, a lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom.
Odredbama člana 30. Ustava utvrđeno je: da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (stav 1.); da ako nije saslušano prilikom donošenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nije izvršena neposredno po donošenju, pritvoreno lice mora u roku od 48 časova od lišenja slobode da bude izvedeno pred nadležni sud, koji potom ponovo odlučuje o pritvoru (stav 2.); da se pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja, kao i da odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 sati (stav 3.).
Član 31. Ustava utvrđuje: da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, te da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (stav 3.).
Odredba člana 142. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: Zakonika), koji utvrđuje osnove za fakultativno određivanje pritvora, pored ostalog, propisano je: da ako postoji osnovana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo, u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, pritvor se protiv tog lica može odrediti – ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (tač. 3)). Odredbom stava 3. navedenog člana Zakonika, izričito je ograničeno trajanje pritvora, kada je određen zbog postojanja osnova predviđenih članom 142. stav 2. tač. 1), 2) i 4), što znači da trajanje pritvora određenog po stavu 2. tačka 3) ovog člana nije unapred vremenski ograničeno.

6. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i Zakonika, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima sudova u krivičnom postupku nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca ustavne žalbe na koja se pozvao.
U ustavnoj žalbi se ističe da je osporenim rešenjima o produženju pritvora povređeno pravo podnosioca na ličnu slobodu, koje predstavlja jedno od temeljnih ljudskih prava. Međutim, pravo na ličnu slobodu nije apsolutno pravo, već je Ustavom dopuštena mogućnost da neko lice bude lišeno slobode na osnovu akata državnih organa, ali samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom.
Pritvor predstavlja najtežu procesnu meru suda u krivičnom postupku koja u sebi sadrži pojam lišenja slobode, jer se pritvoreno lice izdvaja iz društva i privremeno smešta u posebnu zatvorenu ustanovu, uz propisana ograničenja u pogledu slobode delovanja i kretanja. Odredbama člana 30. stav 1. Ustava, kao i člana 142. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku utvrđeni su sledeći uslovi za određivanje pritvora prema nekom licu: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo, da je pritvaranje neophodno radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka i da pritvor može biti određen samo na osnovu odluke suda.
Po oceni Ustavnog suda, odredbe člana 30. Ustava se odnose na inicijalni čin pritvaranja nekog lica, odnosno na donošenje rešenja o određivanju pritvora od strane suda, a odredbe člana 31. Ustava na trajanje pritvora, što podrazumeva da je pritvor prethodno određen i da se lice već nalazi u pritvoru.
Dakle, sud može da odredi pritvor isključivo ako postoji osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo i ako je ta mera neophodna za vođenje krivičnog postupka, što je bio slučaj i kod podnosioca žalbe, a što se ustavnom žalbom i ne dovodi u pitanje, čime se iscrpljuje neposredno dejstvo odredbe člana 30. Ustava po pitanju pritvora kao krivično-procesnog instituta. U daljem toku krivičnog postupka više se ne odlučuje o određivanju pritvora prema već pritvorenom licu, već se odlučuje jedino o produženju ili ukidanju pritvora, do koga dolazi kada se za to steknu propisani uslovi u pogledu maksimalnog vremena trajanja pritvora ili kad prestanu razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru.
Ustavni sud smatra da je za ocenu navoda ustavne žalbe o eventualnoj povredi ljudskih prava osporenim rešenjem o produženju pritvora, od značaja odredba člana 31. stav 2. Ustava, iako se podnosilac u ustavnoj žalbi na nju ne poziva. Ova odredba ne ograničava vreme trajanja pritvora posle podizanja optužnice, već nalaže da se pritvor svede na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom. Iz odredba Zakonika proističe da se pritvor prema okrivljenom može produžiti na osnovu člana 142. stav 2. tačka 3) Zakonika i nakon podizanja optužnice. Iz odredbe člana 142. stav 3. Zakonika proizlazi da nema unapred određenog vremenskog ograničenja trajanja pritvora po ovom osnovu, a iz odredbe člana 358. Zakonika da se pritvor zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ponoviti krivično delo, može ne samo produžiti, već i odrediti, čak i nakon izricanja prvostepene presude.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja o produženju pritvora pravilna i zakonita, da je njima otklonjen pritvorski osnov koji se sastojao u mogućnosti ometanja krivičnog postupka uticajem na svedoke (član 142. stav 2. tačka 2) Zakonika), koji je prestao nakon završetka istrage u kojoj su saslušani predloženi svedoci, ali da je pritvor podnosiocu produžen po preostalom osnovu iz rešenja o određivanju pritvora, tj. zbog osobitih okolnosti koje ukazuju da će boravkom na slobodi ponoviti krivično delo teške krađe za koje je, između ostalog, i optužen. Postojanje osobitih okolnosti za produženje pritvora je, po oceni Ustavnog suda, jasno i dovoljno obrazloženo time da je podnosilac ustavne žalbe već osuđivan tokom 2007. godine zbog izvršenja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 233. stav 3. u vezi stava 1. i krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 233. stav 1. Krivičnog zakonika, te da se protiv njega i sada vodi krivični postupak zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio isto krivično delo u sticaju sa produženim krivičnim delom teške krađe iz člana 204. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

7. Na osnovu izloženog, Ustavni sud smatra da rešenjem Opštinskog suda u Kraljevu Kv. br. 335/08 od 26. septembra 2008. godine i rešenjem Okružnog suda u Kraljevu Kž. br. 569/08 od 1. oktobra 2008. godine, podnosiocu ustavne žalbe nisu povređena ljudska prava garantovana Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, koja se u smislu člana 18. Ustava neposredno primenjuju. Sud je utvrdio da je pritvor produžen iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom što je, inače, propisani uslov za ograničenje zajemčenog prava na ličnu slobodu iz člana 27. stav 1. Ustava. Pri tome, Sud je ocenio da je u konkretnom krivičnom postupku koji se vodi protiv podnosioca ograničenje navedenog prava izvršeno u skladu sa svrhom njegovog ograničenja, te da nema povrede člana 20. stav 3. Ustava, pa je na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/2007), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

Saglasno članu 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić s.r.

 


• Na vrh stranice