Уставни суд је, на седници одржаној 17. марта 2011. године, донео
З А К Љ У Ч А К
Одбацује се предлог Републичког јавног тужилаштва за забрану рада "екстремних подгрупа у оквиру удружења грађана и ван удружења"и то: ULTRA BOYS, BELGRADE BOYS, ULTRAS, BRIGATE, АЛКАТРАЗ, ЛУДАЦИ - ПАДИНСКА СКЕЛА, АНТИ - РОМИ, SOUTH FAMILY, HEAD HUNTERS, IRRIDUCIBILI - NBG, SHADOWS, EXTREME BOYS, ЧУВАРИ ЧАСТИ, BRAIN DAMAGE и "UNITED FORCE 1987".
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду поднет је 16. октобра 2009. године предлог Републичког јавног тужилаштва за забрану рада петнаест "екстремних подгрупа у оквиру удружења грађана и ван удружења" наведених у изреци, због како се наводи деловања које је усмерено на насилно рушење уставног поретка, кршење зајемчених људских или мањинских права и изазивање расне, националне, верске мржње.
За четрнаест "подгрупа" чија се забрана рада тражи наводи се да су "уписане у Регистар удружења, друштвених организација и политичких организација", дају се подаци о седишту регистрованог удружења и лични подаци (име, презиме, датум рођења, адреса, надимак, ЈМБГ) једног или више "вођа"и то:
четири "подгрупе": ULTRA BOYS, BELGRADE BOYS, ULTRAS, BRIGATE да су "уписане у Регистар удружења, друштвених организација и политичких организација на регистарском листу 1998 под редним бројем 5418, по решењу Министарства за људска и мањинска права број 2/0-93-2-2003-06 од 11.07.2003. године, са седиштем Удружења у Београду, ул. Љутице Богдана број 1-ам";
шест "подгрупа": АЛКАТРАЗ, ЛУДАЦИ – ПАДИНСКА СКЕЛА, АНТИ – РОМИ, SOUTH FAMILY, HEAD HUNTERS, IRRIDUCIBILI – NBG, да су "уписане у Регистар удружења, друштвених организација и политичких организација на регистарском листу 708 под редним бројем 1550, по решењу Савезног министарства правде број 3/1-662/4-2000-07 од 24.11.2000. године, са седиштем Удружења у Београду, ул. Хумска бр. 1, те по решењу Министарства за људска и мањинска права број 2/0-391/2-2004-06 од 15.9.2004. године",
а за "подгрупе": SHADOWS, EXTREME BOYS, ЧУВАРИ ЧАСТИ, BRAIN DAMAGE, да су "уписане у Регистар удружења, друштвених организација и политичких организација на регистарском листу 486 под редним бројем 885, о чему је издато решење Савезног министарства правде број 3/1-312/2-1999-07 од 19.10.1999. године са седиштем у Београду, ул. Моше Пијаде бр. 14/8 - Удружење љубитеља и навијача СД Партизан Београд – Јужни фронт".
За петнаесту "подгрупу" UNITED FORCE 1987 наводи се да није регистрована у оквиру неког удружења грађана, већ је организована на територијалном принципу по месту становања, с тим што је наведено да на тај начин обавља своје навијачке активности, а да јој је седиште у месту пребивалишта двојице вођа за које су дати лични подаци (име, презиме, адреса, надимак, ЈМБГ).
Као разлог за забрану рада наведених "екстремних подгрупа", предлагач наводи да је реч о криминогеним групама, којима је спорт само повод за насиље, а кроз чије се активности одвијају бројне друштвене, неприхватљиве, штетне активности; да упркос прокламованим циљевима декларисаним у оснивачким документима, то уопште нису навијачи у смислу поштоваоца и љубитеља спорта, већ групно организовани насилници, разбијачи, носиоци и егзекутори нетрпељивости, нетолераниције, искључивости и сваке врсте агресије, укључујући и политичку; да су "због маске коју носе, користећи болећивост популације склоне спорту" постали ''приватне армије'' које служе у разноврсне сврхе, све до убиства на јавним местима, стицањем добити на нелегалним пословима, до насилног спречавања приватизације клубова, а која би мешетаре из области спорта оставила без значајних финансијских средстава ван контроле друштвених механизама; да су ове групе, потискујући повремено недопустиво стидљиву и уздржану државу постајале недељом, суботом или "међународном средом" владари јавног простора, судије и извршиоци одлуке о томе ко сме јавно манифестовати своју наклоност према супротном спортском табору, према држави или народу, тукући се међусобно и са другим грађанима и странцима, бодући ножевима, газећи све пред собом и уништавајући туђу имовину и увек групно, по правилима вучијег чопора, траже жртве својих разуларених страсти, мржње и нетрпељивости, да на ово угрожавање људских права од стране наведених подгрупа навијача долази све више до реакције јавног мњења које не одобрава њихово понашање и рад. У предлогу се такође наводи "да ова иницијатива за забрану екстремних навијачких подгрупа, било регистрованих или не, има пре свега за циљ заштиту младости овог друштва од загађења мржњом, нетолеранцијом, насиљем и ксенофобијом, како бисмо нашем друштву вратили лик на који смо навикли наше суседе и читав свет, а то је лик добродушног, гостољубивог, топлог и племенитог живља са културом и цивилизацијом која је изграђивана вековима, а да је Републичко јавно тужилаштво вршећи своју функцију кривичног прогона извршилаца кривичних дела, посебно у поступању по кривичним делима против уставног уређења и безбедности Републике Србије, другим кажњивим делима које имају политичко обележје и недозвољеним делима мотивисаних мржњом или извршених употребом говора мржње, усмерених против човечности и других добара заштићених међународним правом, уочило наведене групе навијача као узрочника бројних инцидената у којима су њихови припадници на разне начине повређивали Уставом гарантована људска права, те да се на скуповима ових група навијача догађају инциденти са испољавањем ксенофобије, хомофобије и трансфобије са тешким последицима у виду физичког насиља према другим грађанима и странцима, недозвољених по важећим законима и одредбама Устава Републике Србије, као и према Европској конвенцији о људским правима, а које одредбе штите гарантована људска и грађанска права и слободе. У предлогу се дају "општи подаци о инцидентима повреде људских и грађанских права од стране наведених навијачких организација", "тежих случајева нарушавања јавног реда и мира на спортским приредбама" са подацима о "инцидентима" на појединим стадионима (ФК "Рад"), дискотекама ("UNDEGROUND", ПЛАНЕТ БИГЗ"), "инцидентима" поводом појединих првенствених фудбалских утакмица“; "инцидентима насиља у којима су учествовали навијачи ван спортских терена", "инцидентима нарушавања јавног реда и мира" на појединим утакмицама и након утакмица; " карактеристичним случајевима изазивања насиља у којима су учествовали навијачи "приликом појединих спортских утакмица или ван спортских терена; "инцидентима са смртним последицама у којима су учествовали навијачи са личним подацима навијача". Дата је и "Етиологија инцидената услед неправилног односа клубова према изгредима навијача", са закључком да се из досадашњег деловања навијачких група наведених у диспозитиву предлога, јасно утврђује да су ове организације настале са циљем систематске повреде Уставом предвиђених слобода и права грађана Србије, начела грађанске демократије, људских и мањинских права, слобода и припадности европским принципима и вредностима, супротно забрани дискриминације прописане чланом 21. Устава и слободи удруживања прописаној чланом 55. Устава". Од Уставног суда се тражи "забрана рада и било какве активности ових група навијача ... (јер је) ... њихово деловање усмерено на насилно рушења уставног поретка, кршење зајамчених људских или мањинских права и изазивање расне, националне, верске мржње, а Закон о окупљању грађана предвиђа санкционисање свих насиљем и мржњом мотивисаних скупова на којима се поједини њихови чланови и целе организације, појављују као насилници у јавном и политичком животу те зато треба да се подвргну ограничењима у погледу уставних права и слобода окупљања, укључујући и забрану рада" и упозорава: "или ће држава одабрати демократију и заштитити је или ће демократија бити поражена од свеопштег страха".
Предлог је поднет с позивом на чл. 49, 55. и 167. став 2. Устава, те члан 45. став 1. тачка 8. и члан 80. Закона о Уставном суду.
II
Имајући у виду да предлагач тражи забрану рада "екстремних подгрупа у оквиру удружења грађана и ван удружења" које у предлогу означава и као "криминогене групе", „групно организованим насилницима", „групама навијача“ „подгрупама навијача" и "навијачким организацијама", "приватним армијама“, „екстремним навијачким подгрупама регистрованим или не“ „навијачким групама“, а полазећи пре свега од Уставом утврђене надлежности да Уставни суд одлучује о забрани рада политичке странке, синдикалне организације или удружења грађана (члан 167. став 3.) и да се може забранити само оно удружење чије је деловање усмерено на насилно рушење Уставног поретка, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање расне, националне или верске мржње (члан 55. ст. 3. и 4.), у циљу стварања претпоставки за вођење поступка:
а) Уставни суд је од предлагача
затражио да допуни предлог тако што ће навести: да ли се предложена забрана рада односи на ''екстремне групе'', као самостална правна лица или на удружења у целини у оквиру којих наведене групе делују, као и да Уставном суду достави извештај о томе да ли су и даље у току или су окончани кривични поступци против лица која су наведена у Предлогу и какве су одлуке правосудних органа у односу на та лица донете, односно да достави доказе о томе да су лица која су поименично наведена у Предлогу инкриминисане радње вршила у оквиру удружења, односно подгрупе удружења чија се забрана тражи
Републичко јавно тужилаштво је дописом А бр. 15/09-25 од 4. новембра 2009. године, "као доказе који поткрепљују наводе у Предлогу", доставило кривичне пријаве и дописе МУП за четрдесеторо лица међу којима има и имена лица која нису била означена као "вође подгруга", као и "Извештај из КЕ и ПЕ за вође навијача ФК Црвена звезда, ФК Партизан и ФК Рад". У "Извештају за вође навијача"; дати су поименични наводи за укупно 41 лице засновани на подацима из евиденције: ОКИ – оперативни криминалистички индекс, ПРК – прекршаји, КДЛ – кривична дела, а у ''Списима за вође навијача'' приложене су кривичне пријаве Министарства унутрашњих послова поднете против "вођа навијача".
С обзиром да предлагач није поступио по свим захтевима Суда затражено је да се предлагач изјасни: да ли су по поднетим кривичним пријавама таксативно означеним у допису А бр. 15/09-25 од 4. новембра 2009. године покренути кривични поступци и, ако јесу, да ли су исти у току или су окончани и како, а у случају правоснажног окончања наведених поступака осуђујућим пресудама, затражена је достава истих, уз објашњење узрочно-последичне повезаности извршених кривичних дела од стране лица назначених у извештајима са деловањем ''екстремних подгрупа у оквиру удружења грађана и ван удружења грађана'', као уставног и законског разлога за забрану њиховог рада.
Републичко јавно тужилаштво је поднеском А бр. 15/09-25 од 6. новембра 2009. године (примљеног 20. новембра 2009. године) доставило "Допуну предлога појашњавајући да се "предлог ставља за забрану рада подгрупа у оквиру удружења грађана и група које су ван удружења и то:
"подгрупе...(ULTRA BOYS, BELGRADE BOYS, ULTRAS BRIGATE)... као самостална правна лица или организације без статуса правног лица у оквиру удружења уписаног у Регистар удружења, друштвених организација и политичких организација на регистарском листу 1998 под редним бројем 5418...
...подгрупе... (АЛКАТРАЗ, ЛУДАЦИ – ПАДИНСКА СКЕЛА, АНТИ – РОМИ, SOUTH FAMILY, HEAD HUNTERS, IRRIDUCIBILI – NBG)... као самостална правна лица у оквиру Удружења ... уписаног у Регистар удружења, друштвених организација и политичких организација на регистарском листу 708 под редним бројем 1550...
... подгрупе ... (SHADOWS, EXTREME BOYS, ЧУВАРИ ЧАСТИ, BRAIN DAMAGE) ... као самостална правна лица или организације без статуса правног лица у оквиру Удружења .... уписане у Регистар удружења, друштвених организација и политичких организација на регистарском листу 486 под редним бројем 885...
...групу ... (UNITED FORCE 1987) ... као самостално правно лице или организација без статуса правног лица за коју се наводи да није регистрована у оквиру неког удружења грађана, већ је организована на територијалном принципу по месту становања, с тим што је наведено да на тај начин обавља своје навијачке активности, са седиштем у месту пребивалишта десеторице вођа за која су наведени лични подаци (име, презиме, адреса, надимак, ЈМБГ) ...
... (а све) ... због деловања које је усмерено на насилно рушење уставног поретка, кршење зајамчених људских или мањинских права и изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости".
Такође су навели да ове „подгрупе као друштвене колективитете дефинишу као организације са статусом правног лица или организације без тог статуса, дакле као илегалне организације уколико немају статутарне документе у документацији Удружења у оквиру којих су пријављене и познате да делују“. Ове „подгрупе“ су са њихове стране „оцењене као колективитети у виду правног лица или организације без статуса правног лица, дакле тајно организоване, све у оквиру или ван оквира легално регистрованих удружења, који колективитети у новије време у нашем друштву примењују различите облике дискриминације према појединим деловима друштвене заједнице, групама и појединцима; да су „подгрупе“ оцењене као екстремне јер се издвајају по крајње нетолерантном понашању у односу на друге подргупе, грађане или странце, разликују се од осталих чланова удружења у оквиру којих су организоване, имају своја правила рада, ритуале, састанке, управу коју чине вође, документе, публикације, транспаренте, графите и друге облике саопштавања својих ставова и активности; да су ове „подгрупе“ као организације највероватније спонтано формиране у оквиру удружења; да је на Уставном суду да цени и одговорност и уставност деловања и удружења са тог становишта ако нађе за потребно, али је приоритетно да се одлучује о забрани екстремних подгрупа које су као такве идентификоване од стране полиције што је прихватило и јавно тужилаштво како би се диференцирали ненасилини навијачи и њихове подгрупе од насилних подгрупа. Сматрају да је довољно и једно кривично дело и један једини инцидент за забрану неког друштвеног коликтивитета, као и да су удружења одговорна уколико наведене подгрупе нису регистроване као правна лица у њиховом саставу, већ делују самостално противно статуту удружења. С обзиром да основу доказног материјала не чине само почињена кривична дела, иако се углавном ради о полицијским извештајима о томе, већ су догађаји описани као инциденти повреде људских права и слобода (према документима канцеларије за демократске институције и људска права-Office of the Democratic institutions and Human Right-ODIHR) Уставном суду се оставља да цени степен тежине повреда Уставом гарантованих права и слобода грађана од стране наведених подгрупа онако како су ти догађаји описани и у односу на утврђено чињенично стање, а уколико постоји сумња да неки од догађаја није правилно описан, могућа је провера у току поступка пред Уставним судом. Такође су „изразили уверење да је Уставни суд као и цело правосуђе свесно потребе да одговори на правне изазове који представљају појаве отвореног и прикривеног изражавања мржње од стране ових и сличних организација, на начин да се њихови чланови мењају, преклапају у активностима или делују једни против других, а све се своди на вршење насиља према свима онима са којима не деле исто мишљење, моралне ставове, поглед на свет, начин живљења или који други облик испољавања људске природе, посебно према делу популације која се може назвати лезбијском, хомосексуалном, бисексуалном или трансексуалном. Такође наводе да су се екстремисти сами идентификовали и организовали, да имају своје интересне групе на интернету; да се не ради само о списку ових инцидената, већ и о идентитету чланова ових подгрупа у тим инцидентима које идентификације је дала полиција; да не траже њихову забрану и осуду у смислу утврђивања њихове колективне или појединачне кривичне одговорности, већ забрану и осуду због повреде Уставом гарантованих права свих грађана Републике Србије и страних грађана. „Као разлику у појму инцидента повреде људских права и неког почињеног кривичног дела које само за себе представља такав инцидент“, наводе пример и прилажу на увид Суду „гласило навијача љубитеља црно-белих Изабери Партизан“ из октобра 2007. године, где је у чланку под насловом „Навијачки разлози бојкота и протеста“ на страни 15 приказана група екстремних навијача који у протесној поворци навијача „Гробари југ“ носе надгроби крст са именом Жарка Зечевића, а који је жива особа!“ и закључује да „овакво ретко у историји забележеног нечовечно, нехришћанско, неморално и насилничко понашање приписују свим подгрупама у оквиру именованог удружења, те да управо овај примерак листа прилажу Уставном суду како би суд сам проценио вредност њихових аргумената и доказа које траже“.
б) Уставни суд је од Агенције за привредне регистре:
- затражио да достави податак о томе да ли су ''екстремне подгрупе'', наведене у предлогу Републичког јавног тужиоца, уписане у Регистар удружења са организационим статусом подгрупе у оквиру удружења.
Агенција је 11. новембра 2009. године обавестила Суд да је:
- под редним бројем 5418, по решењу Министарства за људска и мањинска права број 2/0-93/2-2003-06 од 11.7.2003. године, регистровано Удружење грађана "Делије Север", а да Подгрупе: ''Ultra boys'', ''Belgrade boys'' и ''Ultras'' нису регистроване и да се не наводе у документацији којом Агенција располаже;
- под редним бројем 1550, по решењу Савезног министарства правде број 3/1-662/4-2000-07 од 24.11.2000. године, регистровано Удружење навијача ЈСД "Партизан" – "Гробари 1970", а да подгрупе: ''Алкатраз'', ''Лудаци-Падинска скела'', ''Анти-Роми'', ''South family'', ''Head hunters'', ''Irriducibili-Nbg'', нису регистроване и да се не наводе у документацији којом Агенција располаже;
- под редним бројем 885, по решењу Савезног министарства правде број 3/1-312/2-1999-07 од 19.10.1999. године, регистровано Удружење љубитеља и навијача СД "Партизан" Београд – "Јужни фронт", а да подгрупе: ''Shadows'', ''Extreme boys'', ''Brain damage'' и ''Чувари части'', нису регистроване и да се не наводе у документацији којом Агенција за привредне регистре располаже.
Агенција је дописом од 17. децембра 2009. године, поводом захтева Уставног суда да Агенција достави податке да ли су поред Удружења грађана "Делије Север", Удружења навијача ЈСД "Партизан" – "Гробари 1970" и Удружења љубитеља и навијача СД "Партизан" Београд - "Јужни фронт" у Регистар којима располаже уписана и друга удружења навијача ФК "Црвена Звезда" и СД "Партизан", као и удружења навијача ФК "Рад" из Београда, обавестила Суд да је увидом у преузету документацију Регистра Министарства за државну управу и локалну самоуправу, као и Регистра МУП РС утврдила да су регистрована следеће удружења: 1. Удружење грађана Клуб навијача СД "Црвена Звезда – Београд – Прокупље; 2. Удружење грађана "Несаломиви – Ветерани ФК "Рад", Београд; 3. Удружење навијача СД "ПАРТИЗАН" – "SOUTH GUARD", РУМА; 4. Клуб навијача спортско друштво Црвена Звезда "ДЕЛИЈЕ КРАГУЈЕВАЦ"; 5. Удружење навијача Партизана "Само један град – само један клуб, само Београд – само Партизан"; 6. Клуб навијача Партизана "BLACK WHITE ARMY", Београд – Борча; 7. Клуб навијача СД "Црвена Звезда" Savacium, Шабац; 8. Клуб навијача СД "Партизан" Гробари – Маглић; 9. Клуб пријатеља Југословенског спортског друштва Партизан, Ниш и 10. Клуб пријатеља Југословенског спортског друштва Партизан, Панчево.
Имајући у виду да се предлогом и "допуном предлога изричито тражи забрана рада подгрупа уписаних у Регистар удружења друштвених организација и политичких организација" а да према евиденцији надлежног органа "подгрупе нису уписане на означеним регистарским листовима нити се наводе у документацији.
в) Уставни суд је од предлагача:
дописом од 9. фебруара 2010. године затражио да предлагач достави доказе о томе да су подгрупе чија се забрана тражи уписане у Регистар удружења, друштвених организација и политичких организација.
Републичко јавно тужилаштво је актом А бр. 15/09-25 од 6. новембра 2009. године (примљеног 18. фебруара 2010. године) навело да су подгрупе као део удружења утврђене од стране МУП-а Републике Србије путем обављања саслушања са припадницима ових група у других оперативних мера које су предузели на идентификацији као и самоидентификацији вођа и припадника подгрупа, за шта су као доказ доставили регистрационе листове 5418, 1550, 885. Такође су навели да остале подгрупе нису регистроване као удружења или у оквиру удружења, већ су, ове подгрупе, са њихове стране оцењене, као колективитети у виду правног лица или организације без статуса правног лица, дакле тајно организоване, све у оквиру или ван оквира легално регистрованих удружења , који колективитети у новије време у нашем друштву примењују различите облике насиља и дискриминације према појединим деловима друштвене заједнице, групама и појединцима. Сматрају да је Уставни суд надлежан да поступа према свим захтевима који се односе на све врсте друштвених колективитета у ма којој форми они били организовани, јер се управо од стране група грађана могу највише повредити Уставом гарантоване слободе и права грађана у складу са позитивним прописима и принципима европске конвенције о људским правима.
г) Уставни суд је такође
- дописом од 21. децембра 2009. године од Удружења грађана "Делије - Север", Удружења навијача ЈСД "Партизан" – "Гробари 1970", Удружења навијача ЈСД "Партизан" – "Гробари 1970" обавештавајући их да је Републичко јавно тужилаштво поднело предлог за забрану рада екстремних подгрупа у оквиру Удружења грађана и ван удружења, поименично наводећи подгрупе затражило да наведу: да ли те "подгрупе постоје и делују у оквиру тих Удружења, да ли су чланови наведених "подгрупа" истовремено и чланови тих Удружења и да ли постоји веза између циљева, радњи и деловања Удружења и наведених подгрупа, односно да ли је Удружење сагласно са деловањем подгрупа чија се забрана тражи.
Удружење навијача ЈСД "Партизан" – "Гробари 1970", је доставило одговор Суду 4. јануара 2010. године у коме је, поред осталог навело: да у удружењу грађана Удружења навијача ЈСД "Партизан" – "Гробари 1970" не постоји и никад није постојала или деловала било која подгрупа (па према томе ни помињани АЛКАТРАЗ, ЛУДАЦИ – ПАДИНСКА СКЕЛА, АНТИ – РОМИ, SOUTH FAMILY, HEAD HUNTERS, IRRIDUCIBILI – NBG), ни формално ни неформално; удружење је уредно регистровано у Министарству правде, има свој статут који се такође налази депонован у Министарству, а оно је подељено по регионима (Западни, Источни, Београд, Јужни) и има своје регионалне канцеларије у Србији и подружнице у иностранству; да у удружењу не делују никакве подгрупе; да по њиховом убеђењу навијачке групе које је навео Републички јавни тужилац (АЛКАТРАЗ, ЛУДАЦИ – ПАДИНСКА СКЕЛА, АНТИ – РОМИ, SOUTH FAMILY, HEAD HUNTERS, IRRIDUCIBILI – NBG) нису никакве подгрупе удружења грађана, (удружења навијача) већ представљају скуп познаника који заједнички иду на утакмице и заједнички навијају за Партизан без икаквог чланства било које врсте и без формалне организације. Такође су навели да "колико они знају не постоји било каква евиденција чланова наведених навијачких група тако да је немогуће одговорити да су они евентуално чланови Удружења навијача ЈДС "Партизан" – "Гробари 1970".
Допис упућен Удружењу грађана "Делије - Север", је враћен за ознаком "прималац непознат" на адреси Љутице Богдана 1а, након чега је достављање извршено преко огласне табле Суда. Такође и допис упућен Удружењу љубитеља и навијача СД "Партизан-Јужни фронт" је враћен са ознаком "прималац непознат" на адреси Моше Пијаде 14/8, Београд, након чега је достављање извршено преко огласне табле Суда.
д) Уставни суд је
- дописом од 29. децембра 2009. године и од Удружења грађана "Несаломиви – Ветерани ФК "Рад", Београд, обавештавајући их да је Републичко јавно тужилаштво поднело предлог за забрану рада екстремних подгрупа у оквиру удружења грађана и ван удружења тражећи и забрану подгрупа ULTRA BOYS, BELGRADE BOYS, ULTRAS, BRIGATE, АЛКАТРАЗ, ЛУДАЦИ – ПАДИНСКА СКЕЛА, АНТИ – РОМИ, SOUTH FAMILY, HEAD HUNTERS, IRRIDUCIBILI – NBG, SHADOWS, EXTREME BOYS, ЧУВАРИ ЧАСТИ, BRAIN DAMAGE и "подгрупа "UNITED FORCE 1987", затражило да наведе: да ли нека од наведених "подгрупа постоји и делује у оквиру Удружења грађана "Несаломиви – Ветерани ФК "Рад", да ли су чланови наведених "подгрупа" истовремено и чланови Удружења грађана "Несаломиви – Ветерани ФК "Рад" и да ли постоји веза између циљева, радњи и деловања Удружења грађана "Несаломиви – Ветерани ФК "Рад", односно да ли је Удружење сагласно са деловањем наведених подгрупа.
Удружење грађана "Несаломиви – Ветерани ФК "Рад" је дописом од 29. децембра 2009. године, поред осталог, навело да постоји од 1970. године као рекреаторски покрет; да ниједна од наведених подгрупа не постоји нити делује у оквиру овог удружења, нити имају било какве контакте; да им није познато да је било која особа која на било који начин учествује у раду овог удружења, члан тих подгрупа, а да су уверени с обзиром имена, занимања, позитивну спортску репутацију и године живота да нико од њихових сарадника и чланова не припада тим подгрупама; да колико су обавештени из медија сматрају да не постоји никаква подударност циљева и праксе њиховог беневолентног, спортског, пријатељског, ветеранског удружења и удружења са тим подгрупама.
ђ) Уставни суд је такође прибавио:
Статут Удружења грађана "Делије – Север" Београд од 14. јуна 2003. године, Статут Удружења љубитеља и навијача СД "Партизан" "Београд" "Јужни фронт" у Београду од 12. септембра 1999. године и Статут Удружења навијача ЈСД "Партизан" "Гробари 1970" Београд од 20. октобра 2000. године. Из наведених аката Удружења грађана "Делије – Север" Београд од 14. јуна 2003. године и Удружења навијача ЈСД "Партизан" "Гробари 1970" Београд од 20. октобра 2000. године произилази да статутом није утврђена могућност постојања делова удружења, а да из Статута Удружења љубитеља и навијача СД "Партизан" "Београд" "Јужни фронт" у Београду од 12. септембра 1999. године произлази да ово удружење може имати делове, али и тад општинске подружнице и колективни чланови удружења у свом називу употребљавају и назив удружења, а у свом печату знак удружења, а кад за то испуњавају законске услове имају статус правног лица.
III
Устав утврђује:
- забрањено је и кажњиво свако изазивање и подстицање расне, националне, верске или друге неравноправности, мржње и нетрпељивости (члан 49.);
- јемчи се слобода политичког, синдикалног и сваког другог удруживања и право да се остане изван сваког удружења (члан 55. став 1.);
- удружења се оснивају без претходног одобрења, уз упис у регистар који води државни орган, у складу са законом (члан 55. став 2.);
- забрањена су тајна и паравојна удружења (члан 55. став 3.);
- Уставни суд може забранити само оно удружење чије је деловање усмерено на насилно рушење уставног поретка, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање расне, националне или верске мржње (члан 55. став 4.).
- Уставни суд одлучује о забрани рада политичке странке, синдикалне организације или удружења грађана (члан 167. став 3.).
Законом о Уставном суду ("Службени гласник РС", број 109/07), прописано је:
- учесници у поступку пред Уставним судом су: Влада, Републички јавни тужилац и орган надлежан за упис у регистар политичких странака, синдикалних организација, удружења грађана или верских заједница, у поступку за забрану рада политичких странака, синдикалних организација, удружења грађана или верских заједница (члан 29. став 1. тачка 8.);
- да Уставни суд одржава јавну расправу, поред осталог, и у поступку за забрану рада политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице (члан 37. став 1.);
- Уставни суд одлуком забрањује рад политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице (члан 45. тачка 8.);
- да Уставни суд одлучује о забрани рада политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице на основу предлога Владе, Републичког јавног тужиоца или органа надлежног за упис у регистар политичких странака, синдикалних организација, удружења грађана или верских заједница, да се у предлогу наводе разлози и докази због којих се тражи забрана рада политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице (члан 80.),
- да се, кад Уставни суд забрани рад политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице, та политичка странка, синдикална организација, удружење грађана или верска заједница брише из одговарајућег регистра даном достављања одлуке Уставног суда надлежном органу (члан 81.).
Из наведених Уставних одредби, произлази да је Уставни суд чувар Устава и врховни јемац основних слобода и права у Републици Србији, те да Уставни суд одлучује о забрани рада само оног удружења грађана (члан 167. став 3.) чије је деловање усмерено на насилно рушење уставног поретка, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање расне, националне или верске мржње (члан 55. став 4), а које је основано у складу са законом, будући да се Уставом јемчи слобода сваког другог удруживања.
Уставни суд констатује:
Слобода удруживања је једна од најважнијих грађанских слобода и заједно са другим политичким правима чини основу функционисања савремених друштава заснованих на плурализму интереса различитих друштвених група, а јемство ове слободе и њена заштита представљају темељ грађанског друштва.
Међутим, слобода удруживања није апсолутна и неограничена, а у случају да се та слобода злоупотребљава, неприхватљиво деловање удружења, путем различитих механизама мора бити спречено, онемогућено, па чак и забрањено, и то само онда кад се повређују основне вредности, а да за то постоје убедљиви императивни разлози који могу да оправдају ограничење те слободе.
Оправданост мешања власти у уживање слободе удруживања је оно што је најтеже утврдити. Устав не утврђује изричито основе за ограничење слободе удруживања, а изричито утврђује основу за забрану рада удружења.
Могућност ограничења слободе удруживања је факултативна и држава процењује да ли је оно умесно, док је забрана удружења "особито осетљиво питање". Несумњиво је да ограничење слободе удруживања требала да буде изузетак.
У члану 20. Устава, међу основним начелима људских и мањинских права и слобода утврђена је могућност ограничења тих права тако што је прокламовано да људска и мањинска права зајемчена Уставом могу законом бити ограничена ако ограничење допушта Устав, у сврхе ради којих га Устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења задовољи у демократском друштву и без задирања у суштину зајемченог права, с тим што се достигнути ниво људских и мањинских права не може смањивати, док су при ограничавању људских и мањинских права, сви државни органи, а нарочито судови, дужни да воде рачуна о суштини права које се ограничава, важности сврхе ограничења, природи и обиму ограничења, односу ограничења са сврхом ограничења и о томе да ли постоји начин да се сврха ограничења постигне мањим ограничењем права.
Јасне и прецизне надлежности државних органа представљају основ за поступање поводом ограничења слободе удруживања или неопходност њиховог сукцесивног или заједничког деловања, док се мере забране могу користити само ако удружење заиста представља опасност за слободно и демократско уређење земље или права појединаца, с тим што је увек неопходно размотрити и да ли мање радикалне мере у одређеној ситуацији могу да буду искоришћене да би се та опасност избегла. Све такве мере обавезно морају да буду засноване на довољним доказима да удружење које је у питању, а не само његови појединачни чланови теже циљевима а спремни су да примене неуставна средства за њихово остварење.
IV
Полазећи од навода изнетих у предлогу и допуни предлога Републичког јавног тужиоца, као и од података прикупљених у поступку пред Уставним судом, Уставни суд је оценио да је у овој ствари неопходно најпре размотрити питање постојања Уставом утврђених претпоставки за поступање и одлучивање Уставног суда о предлогу Републичког јавног тужиоца за забрану рада, како се наводи петнаест "екстремних подгрупа у оквиру удружења грађана и ван удружења", односно да ли се "подгрупе удружења", "криминогене групе", "групно организовани насилници", групе навијача", "подгрупе навијача", "навијачке организације", "приватне армије", "екстремне навијачке подгрупе" како се, такође, наведене "подгрупе" означавају у предлогу, могу сматрати удружењима за чију је забрану рада надлежан Уставни суд. Предлагач у предлогу износи свој став да је Уставни суд надлежан да поступа према свим захтевима који се односе на све врсте друштвених колективитета у ма којој форми они били организовани, јер се управо од стране група грађана могу највише повредити Уставом гарантоване слободе и права грађана у складу са позитивним прописима и принципима Европске конвенције о људским правима.
Устав јемчећи слободу политичког, синдикалног и сваког другог удруживања (члан 55. став 1.), утврђује да се удружења оснивају без претходног одобрења, али уз упис у регистар који води државни орган, у складу са законом (члан 55. став 2.).
Из наведених уставних одредби, по оцени Уставног суда произлази да је упис у одговарајући регистар conditio sine qua non остваривања уставног јемства политичког, синдикалног и сваког другог удруживања, јер уставотворац условљава стицање правног субјективитета удружења уписом у одговарајући регистар, а упис у одговарајући регистар има конститутивни карактер чије се дејство састоји у његовом ''увођењу'' у уставноправни поредак, као посебног субјекта. Непостојање уписа подразумева и формалноправно непостојање удружења, односно немање правног субјективитета. Отуда, по оцени Уставног суда, следи да се у случају формалног непостојања субјекта чија се забрана захтева, не може остварити Уставом утврђена и Законом о Уставном суду уређена надлежност Уставног суда да се у поступку забране удружења грађана као учесник у поступку позове на јавну расправу пред Уставним судом, у циљу излагања ставова и давања потребних обавештења, будући да је претпоставка за то претходни упис у одговарајући регистар, у складу са законом. Не може се остварити ни налог законодавца да се, удружење грађана чији рад Уставни суд забрани, брише из одговарајућег регистра у који је уписано, јер не може се брисати оно што није уписано.
Предлагач тражи забрану „екстремних подгрупа", без навођења назива удружења чије су подгрупе. У образложењу се наводи да се ове "подгрупе као друштвени колективитети дефинишу као организације са статусом правног лица или организације без тог статуса, дакле као илегалне организације уколико немају статутарне документе у документацији удружења у оквиру којих су пријављене и познате да делују“. Зато су од стране предлагача ове „подгрупе“ „оцењене као колективитети у виду правног лица или организације без статуса правног лица, дакле тајно организоване, све у оквиру или ван оквира легално регистрованих удружења; да су „подгрупе“ оцењене као екстремне; да су те „подгрупе“ као организације највероватније спонтано формиране у оквиру удружења; да је на Уставном суду да цени и одговорност и уставност деловања и удружења са тог становишта ако нађе за потребно, али је приоритетно да се одлучује о забрани екстремних подгрупа које су као такве идентификоване од стране полиције што је прихватило и јавно тужилаштво како би се диференцирали ненасилни навијачи и њихове подгрупе од насилних подгрупа“.
Из наведеног по оцени Уставног суда следи да предлагач не тражи забрану рада удружења грађана које је уписано у регистар који води државни орган у складу са законом, већ се предлогом тражи забрана подгрупа са именима чланова и вођа ових нерегистрованих организација које формално и не постоје, а које предлагач оцењује као тајно организоване колективитете, спонтано формиране у оквиру удружења
Пракса Европског суда за људска права указује на то да "удружење" мора да има одређени организациони и институционални карактер којем неко мора да приступи и изјави да је његов члан, односно трајност (стабилност) на основу које се разликује од неформалних друштвених творевина и заједница пролазног карактера чија је заштита гарантована у оквиру права на слободу мирног окупљања.
Уставни суд констатује да се појединци превасходно удружују с намером да остваре одређене циљеве. То међутим не значи само окупљање ради остваривања заједничких интереса већ захтева и постизање одређеног нивоа стабилности и извесну форму институционалне структуре.
Стога удружење треба разликовати од простог окупљања лица жељних заједничког "дружења", с обзиром на то да удружење не обухвата обична окупљања, већ захтева минимални конституисани карактер да им се може приступити. Слободи удруживања је сродна слободи окупљања, слободи мисли, савести, вероисповести као и слободи изражавања, зато је код слободе окупљања реч о појединачним ситуацијама у којима се реаговање власти усмерава на један догађај, на један скуп и на оцену да ли је такав скуп дозвољен или се мора забранити у циљу заштите јавног интереса.
Нерегистроване организације које нису институционализоване не могу се сматрати легалним удружењима, већ тајним организацијама које са аспекта деловања могу представљати завереничке, терористичке, криминалне и сличне групе. У том случају гоњење таквих група је у надлежности тужилаштва које оно на основу Устава може предузети према појединцима и групама са таквим видом деловања, што је ефикасно и уређено одговарајућим законима.
Начин остваривања и заштите слободе удруживања уређено је са више закона.
Законом о окупљању грађана ("Службени гласник РС", бр. 51/92, 53/93, 67/93, 17/99, 33/99, 48/94, "Службени лист СРЈ", бр. 21/01, "Службени гласник РС", бр. 29/01 и 101/05) прописано је поред осталог: окупљањем грађана, у смислу овог закона, сматра се сазивање и одржавање збора или другог скупа на за то примереном простору (у даљем тексту: јавни скуп); за одржавање реда на јавном скупу одговоран је сазивач; послове заштите личне и имовинске сигурности учесника јавног скупа и других грађана, одржавање јавног реда и мира, безбедности саобраћаја и друге послове који се односе на обезбеђивање јавног скупа обавља Министарство унутрашњих послова; комуналне услуге везане за одржавање јавног скупа обезбеђује надлежни орган општине, односно града (члан 5.); надлежни орган привремено ће забранити одржавање јавног скупа који је усмерен на насилно мењање Уставом утврђеног поретка, нарушавање територијалне целовитости и независности Републике Србије, кршење Уставом зајемчених слобода и права човека и грађанина, изазивање и подстицање националне, расне и верске нетрпељивости и мржње (члан 9. став 1.); надлежни орган може да забрани одржавање јавног скупа ради спречавања ометања јавног саобраћаја, угрожавања здравља, јавног морала или безбедности људи и имовине (члан 11. став 1.); ако у току одржавања јавног скупа наступе околности из члана 9. став 1, односно члана 11. став 1. овог закона, надлежни орган ће упозорити сазивача да прекине одржавање јавног скупа и позове окупљене грађане да се разиђу ради успостављања реда (члан 12. став 1.); јавни скуп који се одржава без претходне пријаве, надлежни орган ће онемогућити и предузети мере за успостављање јавног реда и мира (члан 14.); у члану 15. прописана је казна за прекршај за сазивача јавног скупа за случај из члан 5. став 1. и члана 9. став 1., члана 11. став 1. и члана 12. овог закона који није предузео мере за одржавање реда на јавном скупу, односно није организовао редарску службу.
Законом о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама ("Службени гласник РС", бр. 67/03, 101/05, 90/07, 72/09 и 111/2009) прописано је, поред осталог: да се овим законом утврђују мере за спречавање насиља и недоличног понашања на спортским приредбама и у вези са спортским приредбама, као и обавезе организатора и овлашћења надлежних органа у спровођењу тих мера (члан 1.); да је организатор спортске приредбе, у сарадњи са министарством надлежним за унутрашње послове (у даљем тексту: Министарство), дужан да осигура безбедно одржавање спортске приредбе и да предузме мере којима се предупређује и онемогућава избијање насиља и недоличног понашања гледалаца; да организатор спортске приредбе врши контролу над спровођењем мера утврђених овим законом (члан 3.); да се под насиљем и недоличним понашањем на спортским приредбама, у смислу овог закона, сматра нарочито: 1) физички напад на учеснике спортске приредбе, односно физички обрачун између учесника на спортској приредби; 2) бацање предмета на спортски терен или у гледалиште; 3) уношење у спортски објекат обележја којима се вређају национална, расна, верска или друга осећања или на други начин изазива мржња или нетрпељивост која може да доведе до физичких сукоба; 4) оштећивање спортског објекта, опреме, уређаја и инсталација на спортском објекту на коме се одржава спортска приредба; 5) изазивање нереда или уништавање имовине приликом доласка, односно одласка са спортске приредбе или у спортском објекту, ремећење тока спортске приредбе, угрожавање безбедности учесника спортске приредбе или трећих лица; 6) неовлашћени улазак на спортски терен, односно у службене просторије и службене пролазе спортског објекта или у део гледалишта спортског објекта који је намењен противничким навијачима; 7) покушај уношења, односно уношење у спортски објекат, поседовање или употреба алкохола или других опојних средстава; 8) покушај уношења, односно уношење у спортски објекат или коришћење пиротехничких средстава и других предмета и средстава којима може да се угрози безбедност учесника у спортској приредби или омета њен ток; 9) паљење навијачких реквизита или других предмета; 10) ношење навијачких шалова, капа или других предмета у намери да се скрива идентитет лица (члан 4.); да се на организовање спортских приредби сходно примењују и прописи о окупљању грађана (члан 5.). Одредбама чл. 7. до 19. Закона прописане су мере за спречавање насиља и недоличног понашања на спортским приредбама и то: превентивне мере (члан 7.), мере које се предузимају на спортским приредбама (чл. 8. и 9.); мере које се предузимају на спортским приредбама повећаног ризика (чл. 10. до 16.); мере које предузимају надлежни државни органи (чл. 17. и 18.) трошкове спровођења мера из чл. 7. до 15. овог закона за организатора спортске приредбе (члан 19.) и казне због прекршаја за спортски савез, спортско друштво, спортску организацију - клуб или друго правно лице организатора спортске приредбе (члан 21.).
Закон о забрани дискриминације ("Службени гласник РС", број 22/09), који је ступио на снагу 7. априла 2009. године, прописује: да су облици дискриминације непосредна и посредна дискриминација, као и повреда начела једнаких права и обавеза, позивање на одговорност, удруживање ради вршења дискриминације, говор мржње и узнемиравање и понижавајуће поступање (члан 5.); да је забрањено удруживање ради вршења дискриминације, односно деловање организација или група које је усмерено на кршењу устава, правилима међународног права и законом зајемчених слобода и права или на изазивање националне, расне, верске и друге мржње, раздора или нетрпељивости (члан 10); да је забрањено изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин (члан 11.); да је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење (члан 12.); да су тешки облици дискриминације: 1. изазивање и подстицање неравноправности, мржње и нетрпељивости по основу националне, расне или верске припадности, језика, политичког опредељења, пола, родног идентитета, сексуалног опредељења и инвалидитета, 2. пропагирање или вршење дискриминације од стране органа јавне власти и у поступцима пред органима јавне власти, 3. пропагирање дискриминације путем јавних гласила, 4. ропство, трговина људима, апартхејд, геноцид, етничко чишћење и њихово пропагирање, 5. дискриминација лица по основу два или више личних својстава (вишеструка или укрштена дискриминација), 6. дискриминација која је извршена више пута (поновљена дискриминација) или која се чини у дужем временском периоду (продужена дискриминација) према истом лицу или групи лица, 7. дискриминација која доводи до тешких последица по дискриминисаног, друга лица или имовину, а нарочито ако се ради о кажњивом делу код кога је претежна или искључива побуда за извршење била мржња, односно нетрпељивост према оштећеном која је заснована на његовом личном својству (члан 13.), надзор над спровођењем овог закона врше министарство надлежно за људска и мањинска права (члан 47.).
Чланом 344а Кривичног законика ("Службени гласник РС", бр. 85/05, 88/05-исправка, 107/05-исправка, 72/09 и 111/09), запрећена је казна за кривично дело насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу за оног ко физички нападне или се физички обрачунава са учесницима спортске приредбе или јавног скупа, врши насиље или оштећује имовину веће вредности приликом доласка или одласка са спортске приредбе или јавног скупа, унесе у спортски објекат или баца на спортски терен, међу гледаоце или учеснике јавног скупа предмете, пиротехничка средства или друге експлозивне, запаљиве или шкодљиве супстанце које могу да изазову телесне повреде или угрозе здравље учесника спортске приредбе или јавног скупа, неовлашћено уђе на спортски терен или део гледалишта намењен противничким навијачима и изазове насиље, оштећује спортски објекат, његову опрему, уређаје и инсталације, својим понашањем или паролама на спортској приредби или јавном скупу изазива националну, расну, верску или другу мржњу или нетрпељивост засновану на неком дискриминаторном основу услед чега дође до насиља или физичког обрачуна са учесницима; да би одредбама ст. 2. до 4. били прописани квалификовани облици овог кривичног дела за случај да је дело извршено од стране групе, за коловођу групе, за случај да је извршењем дела из става 1. овог члана дошло до нереда у коме је неком лицу нанета тешка телесна повреда или је оштећена имовина веће вредности, а ставом 5. прописана је казна и за службено или одговорно лице које при организовању спортске приредбе или јавног скупа не предузме мере обезбеђења како би се онемогућио или спречио неред, па услед тога буду угрожени живот или тело већег броја људи или имовина веће вредности, да би у ставу 6. било прописано да се учиниоцу дела из ст. 1. до 4. овог члана које је извршено на спортској приредби обавезно изриче мера безбедности забране присуствовања одређеним спортским приредбама.
Законом о полицији ("Службени глансик РС", бр. 101/05 и 63/09) прописано је да полиција обавља законом утврђене полицијске и друге послове, пружа подршку владавини права у демократском друштву и одговорна је за остваривање безбедности у складу са законом; да обављањем полицијских послова полиција свима пружа заштиту њихових права и слобода, да приликом пружања заштите, полиција поједина права и слободе може ограничити само под условима и на начин утврђен Уставом и законом (члан 1. ст. 2. и 3.). Као посебне мере за обезбеђивање јавног реда, у члану 15. Закона је прописано, да ако Влада Републике Србије (у даљем ткесту: Влада) оцени да другчије није могуће обезбедити јавни ред или заштитити здравље и животе људи, може да наложи министру да наредбом, поред осталог, ограничи или забрани кретање на одређеним објектима, одређеним подручјима или на јавним местима; да мере морају бити орочене, а могу да трају док трају разлози због којих су одређене.
Наведеним законским одредбама су, по оцени Уставног суда, утврђене надлежности државних органа у области правосуђа и унутрашњих послова, и то у случајевима који се односе на откривање, спречавање и санкционисање деловања усмереног на насилно рушење уставног поретка, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање расне, националне или верске мржње. При том се у овим случајевима не поставља питање формалне испуњености услова за забрану самих субјеката, било зато што је реч о субјектима који нису формалноправно стекли правни субјективитет, па стога и не могу бити забрањени, било због тога што је реч о колективитетима који су према самом Уставу забрањени (''тајна или паравојна удружења'').
V
Устав утврђује да је владавина права основна претпоставка Устава и да почива на неотуђивим људским правима, да се владавина права остварује, поред осталог уставним јемствима људских и мањинских права, поделом власти, независном судском влашћу и повиновањем власти Уставу и закону (члан 3.), да је правни поредак јединствен, да уређење власти почива на подели власти на законодавну, извршну и судску, да се однос три гране власти заснива се на равнотежи и међусобној контроли, да је судска власт независна (члан 4.).
Уставни суд констатује:
Дужност државе је да се организује тако да своје грађане успешно заштити од опасности које по људска права и слободе одређена "удружења" представљају.Држава не мора да се бави спорним удружењима већ појединцима који их чине тако што ће их гонити за кривична дела која су својим деловањем у организацији учинили. Уставни суд не може да суди појединцима, односно навијачима, који обављају криминогену активност.
Стога пресуде судова опште надлежности, односно кривични поступци против починилаца кривичних дела представљају један од одговора институција на удруживање које је супротно основама демократског поретка.
Ограничење слободе удруживања могуће је јединио у случајевима, односно под условима и на начин утврђен Уставом.
У делу о људским и мањинским правима Устав утврђује разлоге због којих Уставни суд може забранити политичку странку, синдикалну организацију или удружење (члан 55. став 4.), тако што утврђује да је то могуће учинити ако је деловање ових организација усмерено на насилно рушење уставног поретка, кршење људских и мањинских права или изазивање расне, националне или верске мржње.
Као разлог за забрану рада наведених "екстремних подгрупа", предлагач наводи да је реч о криминогеним групама, којима је спорт само повод за насиље, а кроз чије се активности одвијају бројне друштвене, неприхватљиве, штетне активности; да упркос прокламованим циљевима декларисаним у оснивачким документима, то уопште нису навијачи у смислу поштоваоца и љубитеља спорта, већ групно организовани насилници, разбијачи, носиоци и егзекутори нетрпељивости, нетолераниције, искључивости и сваке врсте агресије, укључујући и политичку. У предлогу се дају "општи подаци о инцидентима повреде људских и грађанских права од стране наведених навијачких организација", "тежих случајева нарушавања јавног реда и мира на спортским приредбама" са подацима о "инцидентима" на појединим стадионима (ФК "Рад"), дискотекама ("UNDEGROUND", ПЛАНЕТ БИГЗ"), "инцидентима" поводом појединих првенствених фудбалских утакмица“; "инцидентима насиља у којима су учествовали навијачи ван спортских терена", "инцидентима нарушавања јавног реда и мира" на појединим утакмицама и након утакмица; " карактеристичним случајевима изазивања насиља у којима су учествовали навијачи "приликом појединих спортских утакмица или ван спортских терена; "инцидентима са смртним последицама у којима су учествовали навијачи са личним подацима навијача". Дата је и "Етиологија инцидената услед неправилног односа клубова према изгредима навијача", изнет је став да зато треба да се подвргну ограничењима у погледу уставних права и слобода окупљања, укључујући и забрану рада" и упозорава: "или ће држава одабрати демократију и заштитити је или ће демократија бити поражена од свеопштег страха". Такође је „изражено уверење да је Уставни суд као и цело правосуђе свесно потребе да одговори на правне изазове који представљају појаве отвореног и прикривеног изражавања мржње од стране ових и сличних организација, на начин да се њихови чланови мењају, преклапају у активностима или делују једни против других, а све се своди на вршење насиља према свима онима са којима не деле исто мишљење, моралне ставове, поглед на свет, начин живљења или који други облик испољавања људске природе, посебно према делу популације која се може назвати лезбијском, хомосексуалном, бисексуалном или трансексуалном.
Уставни суд констатује:
- Забрана није једино средство да се казне насилнички акти базирани на националној или другој нетрпељивости, а свако посезање у право удруживања мора да буде оправдано јасним навођењем активности које представљају отворену опасност по поредак у противном демократија ће, бранећи се од непријатеља "поништити саму себе".
- Мешање власти у слободу удруживања мора да буде прописано законом, али и да тежи легитимним циљевима, односно да је нужно у демократском друштву у интересу националне или јавне сигурности предузето ради спречавања нереда или криминала, ради заштите здравља или морала и слободе других. Због тога и санкционисање "непријатеља демократије" мора да буде степеновано.
VI
Уставни суд је једини орган који има компентенције и правну обавезу да по предлогу овлашћеног предлагача одлучује о забрани удружења, јер је Суд, по сили Устава дужан да одлучује о очувању основних вредности и нужних претпоставки уставног уређења.
Уставни суд је ради разјашњења чињеница које би му омогућиле поступање по предлогу исцрпео сва процесна средства које су му стајала на располагању како би утврдио да ли се „подгрупе“ које су од стране предлагача „оцењене као колективитети у виду правног лица или организације без статуса правног лица могу сматрати удружењем из члана 55. ст. 2. и 3. Устава за чију би забрану био надлежан Уставни суд сагласно члану 167. став 3. Устава.
Предлагач, према образложењу предлога и допуни предлога за забрану "рада петнаест екстремних подгрупа у оквиру удружења грађана и ван удружења" није сматрао неопходном претпоставком да достави доказ да су подгрупе чија се забрана тражи уписане у Регистар удружења друштвених организација и политичких организација, није доставио ма какав доказ за оснивачке акте "подгрупа" нити је објаснио повезаност подгрупа са удружењем нити је навео узрочно последичну повезаност извршених кривичних дела од стране лица назначених у извештајима са деловањем "екстремних подгрупа", већ је навео да су подгрупе као део удружења утврђене од стране МУП-а Републике Србије путем обављања саслушања са припадницима ових група и других оперативних мера које су предузели на идентификацији као и самоидентификацији вођа и припадника подгрупа, те да су „подгрупе као организације највероватније спонтано формиране у оквиру удружења а да је на Уставном суду да цени и одговорност и уставност деловања и удружења ако нађе за потребно, мада то није приоритетно“.
Међутим, тајна друштва се стварају, а не настају сама од себе спонтано, а у поступцима одлучивања о забрани рада политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице, Суд не може да поступа по сопственој иницијативи, јер су у Закону о Уставном суду таксативно наведени субјекти на основу чијег предлога одлучује Суд, што значи да је Уставни суд, у овом поступку везан предлогом овлашћеног предлагача. Такође, према одредбама истог закона Суд после подношења захтева за забрану рада удружења од стране надлежног државног органа, може по правилу да донесе одлуку тек у оквиру усмене расправе и после расветљавања и оцене свих околности.
Међутим, Уставни суд је на основу свега изложеног оценио да би наставак овог поступка за забрану рада петнаест "екстремних подгрупа у оквиру удружења грађана и ван удружења", наведених у изреци, које су по својој суштини, како предлагач наводи "криминогене групе", "групно организовани насилници", "групе навијача", "подгрупе навијача", "навијачке организације", "приватне армије", "екстремне навијачке подгрупе" био неспојив са начелима правне државе и принципа поделе власти који даје довољно простора да и други органи делују против „екстремиста“ што они треба и да чине.
С обзиром на изнето, Уставни суд је, на основу одредаба члана 167. став 3. Устава и члана 36. став 1. тачка 4) Закона о Уставном суду, одбаци предлог Републичког јавног тужиоца за забрану рада, петнаест екстремних подгрупа у оквиру удружења грађана и ван удружења због непостојања уставних и законских претпоставки за вођење поступка пред Уставним судом и одлучивање о таквом захтеву.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Драгиша Слијепчевић